Застава

ЗАСТАВА

ПРЕД АКЦИЈОМ ЗА МИР.

Званично je потврђена веет, да је углавл>ено прамирје и д* еу потврђени основи за мир. У исто доб* кад се отпочела та акција мира, у исто доба развили су Јелини убојну заставу. Званично истина нијв Грчка још објави** рат Турској, ад је војека прешла границу и министар спољних по« слова веле, да he једном депешом објавити велесилама, да поседа Епир, Тееалију и Македонију рад мира и поретка у тим покрајинама. Грчки рат после крваве и< точне драме означује, да је рачун е Турском у Ев« ропи свршен. Поглавита је тежња грчке политике та, да се нађу у часу и на месту, кад се решава о растварању те отоманске царевине. Краљевина јелинска хоће да б'Д« еаслушана на конФеренцији,. која ће да одлучи судбину источну. Д* није у питању сам опсган*к тур<‘ке можда неби ни улазили у акцију. М »жда су joj то преа»ручпл* и неке велвсил«*, кад «у виделе, да руки услоВи разорава у Турску. Са гледишта народносног цри«ципа и са гледишта исгочне слободе, желити je даГрцима пође за руком, да овим одајчним актом прибаве с*би гласа при коначаом удешавању мира, јер ke на тај начлнТурци још даљедо међа источних хришкана потиснути бити и читава се ствар радикалвијерешити. Који мисле. да се Јелинство може употребити као супарнлк балканеког Славенства, и који миеле. да би се ускрснућам велике народне Грчке посејала клица раздора, која би у будућности раскопала утробу трачког полуотока, тима нека је проета та мисао. Колико је оправдана та миеао, то ће се показати, кад једном вссочни народи једном своји сопетвени господари, ковачи своје добре или худе cpeke. За сад пак аоглавита тежња мора биги та, да се хришћански народи свиколики отргну од турске заразне руке и предаду самосвојном животу. То је посао наступеле акције за мир, Каже се, да су потписјни основи бу ДЈћег мира, Који су пак ти основи, то се не каже. Колико је до сад о тим условивима руским за мвр избило на јавност, то је које непоуздано, које лабаво, тако, да једва у главним потезима може да нацр та слику, какву ke балкански полуоток да добије после мира. Би fee. да се из обзлра на трактатне велесиле тмје за сад сами услови мира. То је с Једне стране. 0 друге пак и обема ратним . странкама лежл у интервсу, д* се ти основи мира тек v оном часу на јавност изнесу, кад се < в» препоне уклоне, које би ожинотворењу таког мира на путу ста јале. Све се дакле сгекло, д* нар Оди дб последњег часа остну у не»<звесности о ономе, што ее тиче њихове крви и има ња, њихове садашњости и бгдућнисти. Само је неколицина посвећена у ту велику тајну. Тој нек<<лицини дато је, да за» гледи у књигу, гдеје исписана судбина европвког југоистока, Хоће ли баш танеколицина разумети, да пронађе она; пут, који води на висину народног и људског напредовања, а брод балканског полуотока кроз крваве таласе у пристаниште и заклон? Или ће та неколицина ускомешати море страсти људских, подићи буру, која ke читав један свет да заклопи? Каже се, да ће се на конгрес, или ковФеренцију, искупити европске државе, које ћв до зуба оружаже бити. Шума одбајонета, то ћв бити присенак, под којим ће господа да збор зборе о миру и усрећењу асточних народа. Црно ждрело големих то пова јапиће и зијати на саветнике и претставнике држава и народа. Шат се под отим утиском створи мир и уштеди д»ље проливање крви. Ми ћемо у идућим бројевима нашег* листа обележити основе трајном миру, Означићемо стубове на које се може да подигне сигурна зграда државног и народног живота на европском југоистоку. При том« нећемо се толико придржавати раетелаљених услова руских за мир, једно, шт<> није сигурно, да их је Русија таке поста-

вила, друго, што се спомиње могућност модиФикмција истих, а треће, што таки основи по нашем мишлењу неби ство« рили тржјан и здрав мир, него би постали извор новим метежима и крвавим заплетима. Створено би било половно стање, које неби никога задовољавало. Русија, кад је зауставила своју победну војску пред Цариградом, кад је на тај начин одгодила остварење давнашње жеље свога народа, Русија је тиме учинила уступак енглеској (политици. Није прекорачила ону међу, за коју рекоше енглески државници, да је почетак сФвре енглеског интереса. Тај уступак руски може од врло повољиа утицаја да буде по ковтиненталну славенску политику Русије. Напуштајући питање еамог Цариграда даљој будућности, положај Русије постаје крепчи|и и одрешенији према осталим европским велесилама, именито пак према Аустро-Угарекој. Диугим речима: Русија не стављајући питање Цариграда у овој прилици на прво м»сто. и тиче интгр<-се досад угњетених источних хришћана као главву цел своју. Тиме он* интерес своје искључиво руске велесилне држ*вноети з*поставља идеји слободе и независности славенских на>■ рода на Балкану. То je нов пут, којимдо сад није ишла велика полнтика руска, по чев од царице Катарине, кад је први пут та велика елавенска држава почела да упливише на међународне одношаје у Ев ропи. Ако Русија одлучно пође том новом стазом шго ће се при удешавању овог ми ра видити онда ће Русија вајпречим путем осигурати и свој рођени велесилни положај и поткрепљена ослобођеним славенским државама на иетоку, уз чврст ослонац на Балкан, моћи ће мирнвјим оком погледати и на Цариград и на Боспор и Дарданеле. Са бојног поља.

М. Драг.... Цетиње 16. јануара. Јучерашњи телеграм јави нам да је био жестоки тоiiobckh бој око Лесендра, те пошто су наши топози добро разрушилн Турцн су изашли на предају. Тако нсто телеграм јави нам да је једно оделење наше војске заишло Подгорвцу и заузело Цијевну (рјеку). Друга пак наша војска, која је после заузеБа Улциња пошла пут Бојане заузела је рнјеку Бојану и на ушБу исте постављена је једна тешка батерија. ТаквнЈем начином орекинута је свака комуникација са Скадром. Ово су наши успјеси за ово потоње неколико дана. Сад је ред на Жабљак стару пријестолницу ЦрноЈевиБа и на друге тврђаве у, и око скадарског јеиера. Бечкн „коресподенц-биро" јавља, да јо Турска пргмкла све руске услове за мир. По томе дакле могао би се очекивати скори мир. Но онет „Кор.биро“ Јавља да је у министарству ннглеском учињена нека промјена. Деа министра који су гласали протнв рата са Русијом дали су оставку, те тако Бе, може бити Дизрајели саставити цео ратникабинет. Да видимо шта Бе учинити та притворна пријатељица Турске, која је и увела Турскууови за њу смртоносни рат, као што говораше мене један пут један турски бимбаша. Но Русија и њени храбри савезници не само што се не боје тога инглескога рата, него би им може бити мило било да до њега дође. Из свега што се данас може опазити у политичноме сввјету види се да Бе бнти или скори мир илн јевропскн рат и може бити пријед но ви ово неколико редака стигне,једно од то двоје биБе свршено. (0 грчној војеци) доноси бечка „Преса" из Агине следеБи допис од дана 13.јануара: „Грчка чојска преуреБена je 1876. године посве. Дана 18. јула 1877. одре Бене су oner промене, те се јелинска војска јоште и сад налазн у преустројству, и биће тгодоуно вреуреБена тек за неколико месеци. Кад буде готово преуређење, биБе војска овако састављена: У миру имаБе 8 иешачких пуковнија по2017 људи, укупно 16.136 људи. Свака пуковнија саетоји се ojl 2 а свакн батаљун од 4 ■атнвје. За тим 4 батаљуна стрелаца свакз од 1 008 људи у 4 сатније. Свега стрелаца има пе-

шаство 4032. Коњаништво састоји од 845 људи у 4 дивизије. Тоиништва и»а једна пуковнија од три дввизије, у којима су свакој no 4 батерије. Свега нма 8 пољских батерија и 4 брдске батерије. Топника има 1959 са 72 топа. Од тих топова 24 су по суставу Лахитову за брда, те се набијају с преда; за поље имаду 6 просуканих топова за зрна од 12 Фуната и 42 нросувапа ioua ва зрна од 4 фунте. Од ових последњих је 30 изКрупове творнице. Пионирски батаљун у две дивизије са 3 сатније има свега скупа 1104 момга. Здравствених војннка има 300 људи у дво сатније. Ахтивна војска има се дакле састојати од 24.376 људи и 72 топа. Ефоктивно 23 037 људи и то: 15.532 пешака (без частника), 807 коњаника, 2736 стрелаца. 1793 топнвка, 1042 пионера, 253 здравственика и 874 частнига. О.им т<>га има 1915 оружника, 165 посдеаика у арсеналу, 155 иодчастиика преко броја н 56 свирача. Сва војски има 25.326 људи. Активна та војска подељена је у две диввзије, од којих свака има по две бригаде, а у свакој бригадн по 2 пешачке пуковније, један батаљун стрелаца, 3 батерије и једну еатнију пионера. У главном штопу вма 19 частника. У рату има се активна војска редовнтом и изванредном резервом, те добровољцима помножвти на 120.000 људи. Тај Ве број бити ваљда превелик. Наумљено је основати две нове пешачке пуковније, са 4034 момка, осам нових ловачких батаљуна (8064 човека), пет батаљуна пограничних ловаца (5040 људв) и 30 оделења добровољаца са 30.240 људи. То би било 47.378 пешака. Коњаништво би ee помножало за 845 људи у активној служби и са 575 резервиста, укупно за 1420 људи. За топништво набављено је 14Крупових батервја и то 8 за поље, а 6 за брда; може će дакде устројнти друга пуковнвја за 84 топа и са некнх 2300 људи. Пнонери вмали би се помножати за 590 људн, здравствена чета за 536, а оружништво за >430 људн. Сва та нова војска нмала би 52.654 човека и 84 ,топа, те ако би се тај број и получио, што је сумњиво неби активна војска укупно нмала више од 80.450 људи н 156 топова, ако се јоште надопуни оно 2450 људи, којех у садањој кктивној војсци нема. Потребних још 40.000могло бн ее узети само од народне гарде, но ннје придчке, да fie се то взвести дати, премда мннистар. ство тврдч, да би могло н 200.000 људи на ноге -тавити. Поморска војска броји 2800 људи, ал ба се могло лако подиби на 10 000. (TjpcKa Свирепства.) Званичне „Српске Н>ЈВине“ чмаЈу ову белешку: По једном инвештају из В у лрије био је тамо лекарски извештај надједном •рвском девојком, која је родом из Вражогрнаца, округа каажевачког, а име јој је Станка. Таједезојка била врло лепа, па је у прошлом ратупала у турско ропство. Она се тужи, да су Черк<зи и Арапи пред њом многе њене другарице сбешчастити, злостављали, а за тим их расекли на парчад; љу пак, као нзјугледнију и најленшу, одвугли су у Царнград, ва тим у Шумлу и још друга многа места. После турских пораза в увмицања турске нојске, < на је кроз шуме, иреко гора, иолу нап н сладва cptfiao прешла на срнску зеуљу. Лекари су нашли, да је у крајној мери заражева и да јој је утроба разорена. (Нова турска насила у Бугарсној.) Турци су носледњи мјесеца, када веП увидише, да су изгубили Бугарску, из нова заиочели окрутно прогонити Бугаре. Допнсник „Дели-Њуса“ у Цириграду приобБује за доказ, како су тур ки овлашоенвци беснилн у једном једитом граду. извешБе зз Сдивна, које је датирано од 24. т. и којега ie садржај подпуно веродостојан и иотврЈкн Витаост тога извешБа гласи: „Град преставља жалостан игроказ. В*ше ог 5000 бугарских жена и деце из оиустошених суседнех места путује по граду пола голо и босо, моли милостињу и умире скоро од глади и зиме. Гамиице напуњене су Бугарима посво невиним људима, од којих се скоро свакн данповешају гоесторица. Од кад је Сулејман-паша гонцем септембра прошао кроз Сливно, обешено е скоро тнсућу ос оба посредграда. У дан, када је обилазио, да је у улицама, којима зролажаху његове чете, у исто време обесити 35 Вугара. Онјенашао достојнога насљедника у Садик-бегу, председвику ратвога суда у Сгивну. Гај човек починио је на темељу својих неограниБених, пуномоБи најгора дела самовоље, он је дао затварати и вешати, колико му бкло воља. Међу затвореним валажаху се вајбогатвји ,в вајпоште-

нвји трговци града који се, премда посве невини од вешала могаху спасти само тим, да су великнм новцем одкупнлн свој живот од Садмк-бега. ВеБина затворених Вугара пак родом је из опустошених, суседних места, и премда се скоро сваки даи погуби неки број затв'орених, то инак долазе сваки дан нови ухваченицн т. мнице естају увек пуие. На смрт осу* Јеии нити се пре пр>слушају нити им сеобананм њихова кривња; у истинн су они иевини Њ<масе просто јавн: „Данас Беш бити обешен и , та изрека буде онда наскоро извршена. Ја саи многе од тих жртава на путу к смрти чуо како јадик»ју: „Bар нзна никаковог 6<>ra, који ба ме спа« сао од тих касапа?" Становници гриа. који су без заштите, више неверују да има бога. Прави узрок тмх силннх вешања овмх несретннка нз места. која опустошише башибозуци.јестовај:Влада знаде врло добро за варварство, к>је учинише башибозуци у овим мјестима и баш зато нежели, да сведоци оних беидела, који бн у будуБе о том могли прниоведати, остану у животу. Ншокон одлучи прошле недеље митрополвт СервФин, да отиде к председнику ратнога суда н умолити га, да невеша невине. Частан стврац пред Саднк-бегом и ронеБ сузе мољаше га за милост и милоерђе, Садик бег обеБа му такођер, да се неБе више нико погубити. Та порука бијгше утјехем очајаном craновништву. Али јао си га оном, који герује Турчину! Одмах сутра дан буде на сред гра'да обешено десет особа. 12. т. мес, буду ухваБенн бугарски прваци града, двадесет и- четирн њих, и бачени у тамницу, у којој остадоше три дана; за тим бијаху послани у Царвград, на путу бијаху два и два на рукама ланци сапети, ВеБина тих првака људи су од преко 60 година, који остарише у владиној служби. Сви су при разним згодама и особито у позледње време велике своте новаца даровалм за турсхе чете и многом од њих дугује још влада велике своте. То су мужеви, хоји су тако ревно радили за интересе турске владе, да их је младобугарска странка називала консерватввцема, туркеФилима. АлиТурцнма су онн Бугари.и бугарски прввци, и то је њихов злочин. Дописник „Дељи-Њуса" додаје, да су ти ухваБевици 18. т. стигли у Цчриград и да су вх затворили у тамницу Метврхауи, где их је више оболело. Бугарскн ексарх Јосин умолио је великог везира Едем-пашу да их пустн на слободу, што је он и обеБао. Али место тога они су на скорабили прогнани у Болу у малој Азијм. Доиисник „Д» љи-Њуса“ сам их је видео, када су 26. декембра одвезли се у Болу, и читао одпи« ратнога суда у Сливну, који је послан мустешару . заптија у Цариграду, да с тим особама, које би ј својим упливом могле диБи устанак, ради онако, : кахо веБ зааде.

ГЛЕДСТОН О МИРУ

Познати либерадне (Траике у Виглеско.ј Гледстон наиисао је у Фебруарској свесцн часописа „Nineteeath Century* чл:нак под наеловом „Будуђи мир". Тај је чланак од велике вгжјости. , У њему вели Гледстон, да он нити је нријатељ Русији нити непријатељ Турској. Мир Русије и Typcse мора битн резултат војне свтуасије, а ова је страшна но Туриу. Оаи, који не у■■ чествују у рату, дужни су сетити се, да се цела 'ствар тнче пре свега лотлачених народв. 0 обита је коб, што је ослоб р ае зависних народа у Турској иреостављено године 1856 акцији странвх сила. Дасе могла душа малене Црне Горе пренети у огромно тело Бугарске, Јевропасеникаднебиморала бринутм за источно питаље. Гледстон дрх«, да fie се сгвар само тако ваљано уредитн, ако се бугарски народ нотнуно ослободн од грозног и понижујућег јарма тур' ског. Бугарска је, вели он. вишо коштала Турску за 12 месеца, него гато ће ова љојзи »а чвтаво једно столеће моћи вратвти. За Турску би бнла велнка добит, кад би се створио систем, којнм би јој Бугарска што плаћала, а да је више вишта ме соштз. I За Јелнне (Грке) у Маћедонији и Тесал и ј и и за њихову браћу у Арбанашкој тражи Гледсгон онакве повластице, какве вгља да добнју н Словени у Турск ј. Што се тиче Црне Горе, то се нада, да ће се учннити право томе вароду, којијеЈевропн учинио толнке неоцењнве услуге својим непрекндним отиором

„ЗлСТАВА" ввлкии редовво. петком, ведељом, на цвлом »»• баку, а уторииком ва по табааа Недаљом излазв уз„3'ставу" забавио-по-учпи лист „Завичај." ЦЕНА ЈЕ ОВА 3 а Ауетро-Угареку: Са „Завичајем *: Без „Завичаја": аа годиау 16 Ф. ј иа годину 14«, на ио годнне B„iпа по годипе 7„ аа '/. године 4 „ на '/, годинв 3„ 50 иа 1 месец 1„ 20

БРОЈ 15. У НОВОМЕ САДУ, У СРЕДУ 25. ЈАНУАРА (6. ФЕБРУАРА) 1878. ГОДИНД XIII.

Л л Ср 6иј у; (Г cpMpjr.) * Са „Завичајем 1 : Еез „Закичаја." Ва свдииу 40 дин. ј на гидмпу 35 дан. ва ио год. 20 „ на uo годннв 17„ иа '/, год 10 „ на < /# године 9 „ иа 1 месец 3 „ л лдси рлчуиаЈу о« о новч. од сваке врсте оваких ситамг слова, а ва жмг се плаЛа uo 30 иовч. сваки цут. ДОПИСИ шаљу се уредииштву. а иредилата и огласц админнстрацијн „ЗАСТАВЕ" РУКОПИСИ не врвИају ce натраг.