Застава

ЗАСТАВА

ОСНОВИ МИРА.

К.ко је по свој прилици c. углављевим примирјем свршен источни рат овај бар што се Турске тиче, то је нужно, да обележимо основе, на којима би се здрав мир на балканском полуотоку подики могао. Наравна је ствар. да <е европске диплома те неће много освртати на наш глас из демократске долине, него he да удесе мир на свој начин. Крај свега тога добро he бити измењивање миели у том погледу бар међу народом ндшим, једно, што he тиме јасније обележена бити мета, којој ваља да теже балкански народи, а друго, шго he у таком случају напрема самосвести народној и високи државници већег обзира морати имати, ако he, да им дело мира уроди здравим плодом. Ако узмемо чињенице у рачун, онда је пре свега једна голема и неоепорна чињеница, коју <ви у опште признају. Та је члњеница, да је Турска у оружаном сукобу са Славенством подлегла тотално. Држава, која је досад једино на мач своје право опстанка у Европи оснивала, та је овим ратом и то право изгубила. Турска се не можа ни на шта више позивати и мора поднети своју кобну еудбину. Који су хтели, да се одржи старо стање, ма у поправљеном облику, ти he морати умукнути данас, кад Козаци поје своје коње на мраморском мору. Европска Турска, то је сад развалина, која се с нова успоставити неможе. Из тих развалина мора понићи нов ред и поредак, нов живот и нове државе. Још је једна чињеница, која је исто тако важна. Турска се распала изнутра, то је процес растварајхћи. Иетина, руска је помоћ допринела, те је балканско Славенство победу н»д Турчином одржало. Ал је Русија ступила у рат усљед и после крваве борбе, коју је Српство на Б&лкану водило. Русија се даље заратила имевом човечности и братства и остала је при томе начелу и после великих победа својих. Уз Русе ратоваше славно и балиански Сла вени, именито Срби и Бугари. Оеим тога, Европа је за читаво време темучнеборбе мирно и неутрално пратила тај развитак. Тиме ее ћутке пристало на то, да европски југоисток не Оуде пљен деобе међу велееилама, него прародна баштина источних народа. То су две главне етвари, које морају руковође бити при утаначивању будућегмира. Ако је исходиште велесил ма то, да се овога пута дође до трајног мира, да једном престане источно питање бити бауком за цео образован свет, онда морају велесиле ндстојати, да се у освојеним земљама ник#д више не врати турско господство и насиље, а друго, да исток остене источним народима, Према томе имале би се на балканском полуотоку основати две славенске државе, које би вапрема Турској и осталим европским силама по све независне биле. Том приликом не узимамо у обзир Румунску с једне и Грчку с друге стране, јер је Румунека на другој страни Дунава, & Грчка у садањим приликама још у неопредељеном положају, Те две славенске државе биле би: бугарска и српска држава, ова поеледња у две државе подељена Шта је то Бугарска? питају европски државници, који се намећу за прве судије 7 источном питању, Тима 'je Игњатијев од-

говорио, да је Бугарска земља свугде, где су Турци за тај народ вешала градили. То је голема област. Проетире се од Дунава до обала црнога мора, од Деспотове планине и до реке Вардара. Оснивањемтаке народнедржавебугарске уништенаби билаевропскаТурск«. Тиме би створено било византијско царетво у новом, славенеком облику. Таком славенском државом одстрањен би био сваки туђ утицај на судбину истока, а тимв би и питање дарданелско други вид и значај добило. Бугарека, као славенска држава, и ако би би:а по еве независна и имала све услове за трајање и опстанак cboj, ипак би . пријатељовала с Русијом не само због једнокрвности и једноверности, већ и због тога, што је победом руског оружја гскрела из потиштености и мрака. Така по Русвју пријатељска држава на Балкану, која се на црно море наслања, па се чак и егејског мора хвата, обезбеђује Русији пролаз кроз Дарданеле, који би водени друм постао тиме незнатан канал. Но така бугарска држава не треба да остане у трибутарном положају прем* Цариграду. Таки одношај, то је половно, нездраво стање, из којег се рађају крвави сукоби. То сведочи повесница Србије и Румуније. Ако he Русија да збаци сваку сумњу са себе, да не мисли ни посредно заузимати што на балканском полуотоку, онда Русија ваља да се заузме за потпуно независну Бугарску, која ће у себи самој имати шранције живота и опстанка, Така бугарска држава била би од повољног утицаја и на преображај оних земаља у досадањој Турској, у којима српски народ живи, ил које земље у српску СФеру спадају. К»д би се образовала незибисна Бугарска, онда неби ни Босна ни Херцеговине могле остати у зависном пол< ж»ју према Цариграду, него би се морале присајединити српским кнежевинама и тиме доћи у потпуно независан положај. За автономну Босну и Хврцеговину i неговоре многи други разлози, које смо : више пута у овом листу додиривали. По; главити је п&к тај разлог, што у Босни ; са разноликости вероисповедних живаља, > са несретних аграрних одношаја, неможе ■ постојати домаћа влада, која 6и толико ј ауторитета у земљи имала, да свет буде i обезбеђен од нових метежа и побуна. Тек , нрисајединењем тих покраЈина српеким кне: жевинама добио би православни живаљ , који у осталом у Босни и овако прева■ лира превагу, која је нужна, па да мир ј буде осигуран и да се спокојно може оста, вити току времена, да изглади оне про■ тивности, које су унете са туреким го; сподством у српски народ и крајеве српске. На тај начин основале би се две, или боље рећи, три славенске државе, које би i заузимале цео северни простор балканског полуотока, проетирући се од црног до јадранског мора, од Дунаве и Саве до Деспотове и Шаре планине. Демаркацијона линија за коју се вели, да he је Руси приликом овог примирја повући, обухваћа у главном васколико балканско Славенство. Та би се демаркациона линија повлачила од Подима на црном мору у Бујук-Чекмеџе на мраморском мору, па даље дуж обале тог мора преко Родоста до близу Дарданела, одатле преко Малгаро и Ксшана на Марицу према Демотику, а од тог места д\ж Деспотове планине до румелијско-бугареке међе. Одатле према западу повлачила би се та линија од средине реке на Вардар јужно од Скопља према Орхидском језеру и северноЈ Албанији до обале јадранског мора. Те славенске државе, бугарска и српско-црногорска, по свом за обрану природном по нарави и културној способности, по племенекој и вероиеповедној сродности, која омогућава међусобну тешњу државну свезу, те државе могле би за кратко време постати сретна и велика постојбина за елободу и развитак на иетоку. Дуж балканеких гора подигнути би били чврсти стубови не само уређеном и напредHv.i државном животу, него и здравом и

трајном миру не само за југоисток, него и за цео остали свет. Тиме би језгра источног питања решена била сретно и берићетно. Све остало из тога заплетеног клупчета, раздрешило би се само по себи, врло лако, јер природним путем. Хоће ли цар Александар спречити, да већ мачем пресечен чвор источног питања, европска дипломација, поново не заплете на конФеренцији, која he се да састане у току овог примирја? То ћемо видити. Тренутци су свакако одсудни, који he да пресуде за векове, за многе нараштаје. Бог правде и слободе нека би дао, да одлука буде достојна велике Русије и Славенства, достојна толике борбе и проливене крви славенске!

Сa бојног поља.

Елем на бојним пољима настала тишина, примирје уговорено на два мвееца. Да ли је примирје претходник мира, бар трајашног мира, не ћемо дуго чекати за одговором ни на то питање: Андрашија је великим силама јевропским разаслао једногласне позиве на конгрес и оне су га већ примиле, Где ће се конгрес екупити, где ли he већати, то, судећи по новивским гласовима, још није одређено. На бојним се пољанама међу тим, спуштају пушке к нози. те се забавили, да углаве д емаркац и ј о не пруге. „Полит. Кор.“ јавља из Београда, да је велики кнез Никола 22, о. м. телеграфом јавио кнезу Милану, да је примирје. Кнез је Милан на то запове дио свим војеним заповедницима, да обуетаве бојеве на све стране. Вели се, да је зелики кнез Никола, јављајући за примирје Јверавао, да he се при углављивању мира узети у прикладан обзир и српски интереси. При углављивању д«маркацијоне пруге међу Србима и Турцима суделоваће један виши руски оФицир од штаба великог кнеза Николе. Са Ц е т и њ а се опет јавља, да је кнезу Ннколи јављено по руском заступнику Јонину, да је углављено примирје, те позван, да обустави бојеве. Дакле 19. јануара беше последњи бој међу Црногорцима и Турцима. Тог дана нападоше Турци Црногорце код Подгорице и Кахарице, али по обичају буду сломљени и одбијени. У боју пак на Вратинама зароби Маша Врбица 600 Турака. У Лескоацу 17. јануара. (Нар. доп.) Ово је данас једанаЈвсти дан, како се у Лесковцу баввм, па данас добн мало времена, да што о истом месту наиишем. Лесковац је од Ннша удаљен на југ 8 сах. а од наше границе 14, у пределу врло плодоносном и равном. Земље су, да се нн Банат, Бачка, ни срнска мерава неможе са истом мерити; рзђа свашта у изобилију, а прнмјетио сам да се овде врло млого кудеља (конопље) сеје, да је овде заиста земљоплодно, и то доказује, што је овде на једном вису баш више самог Лесковца са заладне стране Југ Богдан имао своје винограде, па се и данас тако зову. Овде и око Ниша врло многн саде винограде, но због рравог рукова&а винајошсе немогу меsу добра рачунити, рђава: помислитс, још јнм стоЈе црна вина на комини, па тако се и попвју. Истина да од такове комине пеку врло дбру ракију (анасонлнју) јер овде никако друтојачије непеку но мећу у комину ким, n а тако пеку. Кид овако леве шпенице, лебац им није добар. Ко је јео новосадског леба, па види овај, каква разлика! И онај новосадсеи иајцрњи бољи је, но овде најбољи, а то долази отуд, што жене овде живе са свим по турски, иа све на измећаре ослањају, како им измећар скува и умеси, онако је муж задовољан. Жене се само обуку, и то на лено очешљану, но не онлетену метну главу малн sес,око истог обавијена шаMFj’a, и све је то велнко, као повеБи уштипак, само пљоснато. На дера обуку јелек, озго једно ћурче ва Форму либацета, постављено лисичином иа навуху шалваре, прекрсте ноге, зааале цигару na п»ЈУ дуван, (оуше) за све остало муж се мора бринути, и људи изгледају жалосно. Свет овде спољње глуп а на пазару су препредени, ни у ЈБрвграду боље немогу продавати. Ствар коју цене

за 20 гроша дају за пет. А гле, ја жене иаборавн оне ни налик нису пиротским женама, које заиста заслужују сваку хвалу, ал на ђавола, пироћанке тако су ружне да човеку ни једна неможе у око да падне, но права добродетељ ово заглади, па нм ваљда зато и непада на памет да се кицоше. Лесковац лежи на реки Леперници, а ијужна Морава близу протнче. Од Ниша до Лесковца води исти насип, којим се код села Чечине преко врло лепог моста преко Мораве прелази, Предео од Ниша до Лесковца сама је равница, а од Ниша идући баш од самог насипа с леве странеподвжу се и то доста велика брда, и све се протежу десном обалом Мораве све до Властннаца, једне мале варошице, два сата далеко на југоисток од Лесковца. У овој вароши, и ако је овако блнвудо . Лесковца, са свим је другојачије, овде ти је све радино, жене осим женски послова свршавају и све друге послове са мужевима подједнако, овде је чист овејан Србин, и ако је мало даље оц Лесковца. Овде много чиствје говоре, и кад кога од Срба виде, оће да га разтргну, сваки је рад, да га својој кући води, да га почасти. Овде нико непамти, да је Турчин кад у овој варошици седио. Ово су ирави Горштаци, јер баш х>дма више вароши подижу се велика брда и планине, па кад им зулум досади, они беже у планине, а Турчин за њима несме. Властинци су већ неколико пута од Турака паљени, да им се ни трага није знало, и зато се опет понова подизало. Лежи на реки Власници, отуд и име, има лепу цркву, но на жалост само изнутра изгледа, да је црква, а споља викаква знака, пре личи на шупу, но на цркву. Код цркве је школа, сад војена болница. За ову лепу зграду заслужује похвалу г. Танасија Здравковаћ син покојног газда Мите. Здравновић, који је 1862 године морао своје место рорења оставити и са својим неЈ’аким Тасом у Србију бежети, којом се приликом Таса взучи најпре угимназији, а после у богословији у Београду. Љеговим настојавањем подигнута је школа, и он је у истој учитељ бнјо. Сад га је наша власт поставила за началника станице тамошње. Таса је врло разборит човек, Кад су Срби прешли границу и узели Ак-Паланку, власотинчани су први устали и трзжили иушке да се са непријатељем бију, и сад око 12 до 15 јануара већ броје многе мртве и рањене у биткама око Дервена. Осим остали производа власотично је вино на гласу. врло често продаје се чак и у Крагујевцу по дсброј цени. Винограда нмају врло много и добри, Кроз Власотинце водн насип од Ниша преко Лесковца у Пирот, а одвајз се од главног врањског насина један сат далеко од Лесковца на леву страну. Гдн год се човек у овом овде свету окрене, свуд види да су Турци господари. Сеоске куће неможе човек ни једне беле видити, само ако је која Турска кућа или чифлик, она је бело окречена; па и под ћерашидом редко је кућу видити и ако је KOj'a кућа ћерашидом покривена, газда нсте морао је стајати под оеобитом протекцијом свога аге, илн што му је помагао, да сиротињу гули, или је имао исти одраслу чељад у кући. Таковима j'e и сам ага куће подивао са сваким турсквм удобностима па чак и Омаси, имају таке куће. У Лескивцу као н у Пнроту има свака кућа авлију са плетаром огра£ену па олепљену, но У Лесковцу су улице у два три пута шнре од пиротски и Нишки, и овде се првмећује, да има много лепи двокатни кућа српски. лепе премаов! дашњем укусу, али је све то далеко од лепог. , Куће су све оплетене од прућа, измећу греда i улеиљене блатом и плевом, na малтерисане; штуi катора нигди, но само даске, а између спратова шупље нема земље, па нигди једне Фуруне у соби но све несретни мангали, па са угљеном греју собе. К ) од нас у њима спава сутра дан да полуди од главе. У Нишу умало се несмрзосмо, а и јесте овде предео врло оскудан у дрввма. Гди год се окренем, неможеш казати за турке: богда прости, који радн, ово и ово лепо подигоше, но бог ји убио, за што са овом земљом за пет стотина година овако радише. Све штосуонн подизали, све се познаје, и само оно, што је јадна раја кулу ком радили, то је добро, њива свака ј лепо је урађена. јер Турчину мора бити, а раји , било што, небило. И један једини насип, гди га : има добар је, а и то је раја крвавим знојемура' дила. Али нека нежали тај зној, j'ep ти насипи, ј то је њино да није насипабило, неби : се српска војска особито артиљернја тако брзо < крећвти мсгла, па и сад се вскрсће, чвм с ва

ТЕЛЕГРАМИ „ЗАСТАВИ а . БЕЧ 6. Фебруара. Андрашија позвао владе на конФеренцију у Беч Кабинети лондонски и париски примили ПОЗИВ; исто тако римски и берлински. Кон Ференција ће ио свој нрилици битикрајем Фебруара. Грчка није званично огласила рат Турској, ал је војска грчка прешла границу. Хобарт добио налог, да уђе с флотом у Пиреј. Русија мобилизује четир нове дивизије. Министарство Ауерспергово опет постављено у звање.

„ЗАСТАВА" излавн редовио: средом. петком, недељом, на целом табчху, л утормиком на uo табака Нед**љом ивлави уз „Заставу" забавно-поучни лист „Завичај." ЦЕНА ЈЕ OBA 3 * А у fтр о - У г л рr.к у: Са „Завичајем": Без „Завичаја": на годину 16 o ни годнну 1-4®. н» »о година 8 „ на по године 7„ на ’/, годиве 4„ 1 иа '■/, годиие 3„ 50 , ua 1 месец 1„ 20

БРОЈ 16« У НОВОМЕ САДУ, У ПЕТАК 27. ЈДНУАРД (8, ФЕБРУДРД) 1878. ГОДИНД XIII.

3 а Срб иЈ у. (Г сребру.) Са .Завичајем' 1 : Без „Завича|ана годшгу 40 дин. на годмну 35 дин. на по год. 20 „ на по године 17 r / a . на '/, год. 10 „ на '/, године 9 „ на 1 месец 3 „ оГЛАСИ рачунцЈу ое uo 0 аовгч. од сваке врсте оваках ситних слова, а ва жмг се плаИа uo 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВК* РУКОПИСИ пе враПају се натраг.