Застава

сипа сиlје. Турцч су мислили, да овим раји досаде, али досадише себи. Бог ии<ом д?ж<н не остаје. Оволико за сад други пут и више и боље.

РЕЦЕПЦИЈА ЧЛ IX. ГОД 1878. УГ. САБОРА.

о аутиномији Hiine шсоле и цркве у краљекинама Хрв. и Слав« нији Јест од највеђе важности за нашу школу и црсву у овим краљевинама. Зато вам саопштавамо списе о ов >ј ствари. I. Допис бан. части нам. Вакановиђа од 5. рујна 1873. бр. 3686. 11. Основу зак. чл. soj'y је он сабору уз овај допис приобђио. 111. Оенову закона коју је саборски одбор краљевина хрватске и Славоније сабору у јунију 1875. сабору поднео. IV. Записник 115 сј*еднице сабора ти краљевина од 10. липња 1875. са текстом зак. предлига, који je од сабора примљен. Год. 1869. вскао је патријарх МаширевиБ, да се уг. чл. IX. од год. 1869. за Хрватску и Славонију рецеитира. Тек посде 4 године предложи ВакановиБ зак. основу о овој рецепцији. Две године није сабор загребачкн у овој стварн ништа радио н тек на крају своје сезоне од год. 1875. донесе приобђени закључак н истога месеца пошље га бану Мажуранићу да га поднесе круии на санкцију. Бан МажураниЕ пропусти 2 и по годнне и нити взради санкцију, нити пријави што сабору у овој ствари. 9 година дакле немсже хрватска и Славонија да спроведе рецепцију вакона којијеУгарск i створила одма, како је своје конституционално дЈ*еловање почела. Сваком се намеће овде мисао, да у Хрватској хоће овај закон муком покојне да справо, да се ово Бутање прекине и да се рецепција изведе, то је била сврха интерпелације дра СуботиБа у овој ствари. Бр. 3656. Гледећи на околност, да угарски законски чланак IX. од год. 1868 уреЈујући одношаје исповједника вере грчко-источне у Угарској, нема у хрватској и елавонији Фориалне ваљаности, настало је, поводом потакнућа патриарка и митрополита Самуила Маширевиба већ год. 1869 питање, којим би се путем и начином имала установама реченога угарскога законскога чланка прибавит мањкајуБа им крепостн за подручје хрватске и Славоније. 0 потреби пак, да се споменутим установама у битности њиховој прибави ваљаност и за ове краљевине, неможе бити двојбе, ако се уважи, да грчко-источна црква на територију круне угарске сачињава од давни времена пак све до данасједну нераздељену цјелост, затим да је угарски зак. чланак IX. од год. 1868 донешен за целу у земљи круну угарске нагоде, и напокон, да је речени угарски ваконски чланак уељед сљедившега год. 1869 сазива црквено народнога српскога сабора веђ ступио у живот. РасирављајуБи горе споменуто иитање дошло се до осведочења, да би најсходније било, да се тој потреби доскочн путем законодавства земаљскога донешењем закона прилагоЈјена угарском законском чланку IX. од год. 1868 с променама дотично преинакама, које се чине сходио, те изоставом неки установа и навода, к, јнм у хрватско славонском закону нем жч бити мјеста.

На т₽мељу овласти, добигене од превишњега мје та, ча> т ми је даеле сгавноме сабору земаљск< га у тавнога ради предложати у привит<у за<онску основу изрнђену у ту сврху. У Загребу дне 5 рујна 1873. ВакановиБ с. р. Основа законскога чланка о уререњу посала цркве грчко-источне у краљевини Хрватској и Славонији. С обзиром на то, да грчко-источна црква у обсегу земаља круне Угарске од давни времена пак све до сада сачињава једну нераздељену цјелост, те да стога настоје потреба, посала речене цркве, у колико спада у подручј*е законодавства земаљскога, гледе краљевине Хрватске и Славоније извести у што могуБе веђем сугласју с дотичним угарским законом, одреЈјује се гледеБ на угарскн законски чланак IX. од године 1868 касо сљеди, § 1. Исповједници вјере грчко-источне властни су с приуздржајем права врховнога надзора Његова Величанства вршит се имајуБи га начином усгаву одговарају Бим, своје црквене, школске и овамо односеБе се закладне послове у црквеним сабору сазвана од времена до времена по митрополату карловачком (патријарху српском) након пријаве, поднешене о том предбјежно Његову Величанству, самостално рјешавати и уреривати у нутар гранвца закона земаљски, те те послове uo својн органи самостално руководити и њима уврављати у смислу установа, створени у ти сабори и одобрени по Њ. Величанству. § 2. Исто су тако изповједннцн Bj'epe грчкокеточне властни с приуздржајем превишњега одобрења Њ. Величанства израдити статут о устројсгву народно црквенога сабора свога. § 3. Будућ да су се изповједницн вј*ерегрчкоисточне, који од народноста румунске, раздружили <<д бивше јим заједничке митрополије у Карловци, и будуБ да је за ња веБ подигнута посебна самостална исоном у Еарловци раввоправна митрополија имају се тражбине приватно правзе, наставше с тога раздружења взмеђу митрополвје једне н друге, које путем нагодбеним нвсу веБ поравнане или Koj'e у напредак небуде могуБе поравнати тим путем, разправити пред судом, делегираним у ту сврху по Њ. Величанству начином уставним. То исто вољао тражбини и о препори нзмеру митрополвје цјеловите с једне и изме£у поједини епархија, поједини обђина црквени и појединн оссба физнчкн с друге стране. Основа закона о уререњу посала цркве грчко-иеточне у краљевина Хрватској и Славонији. § 1. Изповедници вере грчко-источне у краљевини Хрватској и Славонији властни су с приуздржаЈем права врховнога надзора Његовог Величанства своје послове прквене, вјерски школа и овамо односеђи се заклада у овом српском народно црквеном конгресу сазваном за све исиоведнике всте цркве спадајуБе на митрополвју карловачку и патријаршију српску, самостално решаватн и унутар границе земаљски закона и у сугласју с исти закони, те те послове по својн органи руководити и њима управљати и у смислу установа створени у ти народно-црквени сабори и одобрени по Њ. Величангтву. § 2. Сваки Вlадалачки чин Њ. Ве шчанства од-

носеБи се на послове напоменуте у § 1. и имајуђи задобвти крепост у краљевини Хрватској и Славонији подписуЈ*е бан. § 3. Изнршба овога закона поверава се бану. Мравовиђ с. р, Др. БрлиБ с. р. председпик. иввеститвљ. Запиени« 115. седнице сабора краљевина Далмације, Хрватске и Словонвје држане дана 10. липња 1875 год. под председавањем г. Мирка Хрвата у главном граду Здгребу. (Остало испустивши.) После тога читана је на дневни ред стављена основа закова о уре£ењу посала цркве грчко-источне у краљевини Хрватској и Славонији отворена генерална дебата и пошто нитко у истој проговорио није примљена је за подлогу шпециалне дебате. Наслов прихваБен по предлогу одбора и гласи основа закона о уређењу посала цркве грчко-источне у краљевина Хрватској и Славонији. На §. 1. ставља народни заступник Павле ГрчиБ следећи исправак: 1. да се испусти реч „верски." 2. да се уметне до речи „сазваном" по митрополиту карловачком. патриЈ*арху српском а заступник дјела за богоштовље и наставу предлаже, да се речца „свом“ испусти и речи патрвјаршију српску у вапарку метну. Гласовањем пала j’e редакцнја и усвојен је иеправак заступннка ГрчиБа са додатком заступника дјела богоштовно наставнога те §. 1 гласи: Изповједници вере грчко-источне у краљевини ХрватскоЈ* и Славонији властни су с приуздржањем права врховног надзора Њ. Величанства своје послове црквене, школа и овамо односеБи се заклада у српском народнс-црквенои конгресу, сазваном по митрополиту карловачком, патриЈарху српском, за све исповЈеднике исте цркве, спадајуБе на мнтрополију карловачку (патријаршију српску) самостално решавати и урернвати унутар, граница вемаљски закона и у сугласју с истим законима, те те послове по своји органи руководити и њима управљати у смислу установа створени у ти народно-црквени сабори и одобрени по Њег. Величанству. §. 2. примљен је по предлогу одбора и гласи: Сваки владалачки чин Њ. Величанства, односеБи се на послове напоменуте у §. 1. и имајуБи задобити крепосг у краљевини Хрватскод иСлавонији суподписуЈ*е бан. §. 3. прихваБен је по предлогу одбора и гласи: Извршба овога закона повјерава се бануитим је специјална дебата довршена. (Остало испустивши.) КрестиБ с. р. Штековић с. р. саб. биљежник

ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ЖИВОТА И РАДА

српског академ. друштва „Зоре* о св. Сави 1878. Многопоштована господо и мили моји пријатељи! Заман сажеже на Врачару бесни Синан мошти светитеља Саве НеманиБа. Јер као да је света искра оног жара поджегла срце Србиново, те ево и данас пламтн, и ми кличемо у љубави светитељу Савн: „Тамо венци, тамо слава!“ Као да je свака искра оног жара, ужеглд срце

Србиново, те он и данас залива оно златно сем в прог-вете, што но га је св. Саво nocjao, и каодд ниче цвеће, које Бе нас задахнути просветом! А „Зора“ ... малена делак српскнх сивова, ев 0 см°ра плести венац, да овенча о овом благом дану Савином, оиет једног дичног сина: Ђуру ДаничиБа! У овом свечаном тренутку нека и „3 >ра* треп Ти у свом румен-злату, како би је њезичи пријатеЈ Н боље упознали, заволели ... када се c<yueepj ecg( нови нашега народа, „верни .својим обичајима*, па уговорен састанак, где Бе се позхравити и шевно упознати, па донесу племеннту жељу, д а буду и себи и народу корисни:.... зар то ннј в „Зора“ која обеђава јарко сунце! Иди као што пева Змај: „Ао нада, лепа нада! Састала се браЕа млада Са свих страна српска света Па донеше вољу младу Да ј’ братинством овенчаду И донеше дивне жеље Да и скупа утемеље, Верно срце што их дичи Да се слогом очеличи, Јели санак? машта? —шта ли? Јесте л' браћо с неба пали? Е тако се сакуаише, а у седаи састанака, који беху држани у добу 4 октобра па до 22 новембрв 1863 год. У то доба договараху се, какво дасклопедру. штво, а прва реч у првом састанку, као што записник приповеда, припада медику Милану Јовановиђу*) Он је предлагао, да се оснује подчомажубе друшто за овостране Србе медицинаре, јер je мислно, да Бе се тик пре добиги потврда од властд и после разних договора и предлога оснује се књижевно друштво, и одбор осморице, који су нмали сачинити устав. При концу седмог састанка усваја се устав, а бира се нов одбор и часници. Е ово су први часници овога друштва: Председник: медик Милан ЈовановиБ Подпредседник: дрд. мед. Б«жидар ПлавшвБ, Тајник: правник Еоста ђ. РадуловиБ. БлагаЈнис: акад. м. Шлндор Мародиђ. Прва седница држана је 4. а друга 11 дек. 1863 и у овој другој после разна деловања, доноси медик Лазар СтанојевиБ, овај предлог, в велн: „Ја предлажем да се задруга наша крсти, нто именом „Зора", јер зора природе води за собон бели дан и јарко сунце. Зора слоге развила се меру нами, а и зора наших умотвора данас, сутра Бе међу нами оживети. Желим дакле да тако у трострукој зори окупани и беди дан и јарко сунце дочекамо“. Предлог беше одушевдењем усвојен, и ово со друштво назове »Зора“. Деловање друштва било је веома бурно, у овов ирвом перијоду. Први књижевни рад појави се одмах у „Зори“ а то је расправа сл. филозофијо Јована ЖчвановвБа садањег проФесора на срп. карловачкој великој гимназији: „0 славенссим језицима у опште, а наиие о старо-славенском*‘. И ово је првенче „ЗориноЊ *) Садањем лечнику кнеза Ииколе и васпитатељу кнехеввђа Данила.

ЛИСТАК. ФИЛИПОВА ЉУБАВ

Написао Октав Феље.

Трећи део. (Наставак Зв ) Госпођо, рече Јованка, за што сте повели овај мучан разговор? На што смерате : тим вашим речима, кад добро знате, да ће вас ’ морати вређати свака моја и најневинија реч?... Ја веома добро знам, да је човек, за кога полазим, некада волео вас истинито, страспо ... да ћете му живети у успомени... и да ће ме та мисао мучити за целог мог живота ... Али чему се можете ви сад још надати ?... Та ваша љубав, не замерите ми што ћу изрећи, оставиће вам сада тек трње у срцу, јер дужност и част, што их је била савладала страст а да је то могла учинити, може се протумачити лако, кад се погледа на вас преотели су сада мах у души филиповој. ... То га је вратило оцу, његовој породици и љеговој још из детињства вереници... И ви хоћете да нам га сада уграбите?...Ташта вамје сталотолико до њега? Да л’ би сте могли бити сретни с њиме?... Реците ми, да ли сте помишљали на то, госпођо ? Госпођице Јованка, одговори маркеза, ваши разлози ваљају много, и ја бих се предала радо на милост и немилост, кад бих ја умела тако хладно волети, као ви . . . Али кад ја волим, кад се предам љубави, ја не знам тада, шта тражи од мене разум, дужност, част; јазнамсамо за своју страст, па по њој радим све, било да ме то води до срамоте, било до саме смрти... Ја сам готова на све, ... Нека је то грех, али то ми је уједно и обрана!... А шта можете навести ви за вашу обрану? Хладно, по рачуну метнули сте руку на срце, мени припада, присвојили сте

оно срце, за које сам жртвовала све, што ми је као жени било свето и драго!... Отимате га од мене, а не гризе вас савест ни најмање, што ме бацате у очајање, што ме убијате немилостиво!... Видите ли, на што вас води ваша хваљена вера!... Е, па кад је тако, тим горе и по њу и по вас! Опростите, госпођо! рече Јонанка. Хтела сам, да се покажем мирна, па сам тиме, како ми се чини, изазвала ваше презирање . . . Послушајте ме дакле. И ја знам волети . . . И у мени се разбуктао жар прве љубави.. . и ја чиним оно, што ми налаже страст. Ја ћу радо умрети, као и ви, али се не ћу никада обрукати, као што хоћете ви то да учините! . . Мужа свога, кога ми ви, ето, отимате, волим од кад знам за себе; волела сам га већ онда, када га ви још и не познавасте .. . Он ми је раскидао срце, пре него што се могао дотаћи вашег, и ја сам га ипак за то волела непрекидно. . Пролила сам за њим више суза него што ћете их ви икада пролевати, па ипак никад несам престајала волети га... Оставио ме је, напустио ме је, и ја сам га ипак волела искрено, од срца, и без вере и без наде . . . Желела сам му сваку срећу, молила сам се Богу за њега, пролевала сам грозне сузе за њим у потаји . .. Ето, тако ја волим, госпођо, а та моја љубав ваља, да вреди толико колико и ваша! Ви дакле хоћете рат? запита маркеза, рат на живот и на смрт? Не ћу ! . . Ох, тога не ћу, госпођо! повиче Јованка и ухвати маркезу за руке. Шта више, ја вас молим за мир . .. Ја бих се радо бацила пред ноге ваше, само кад бих вас могла умолити!... Ја немам права, да вас светујем, да вас осуђујем, али накнаду за изгубљену срећу, накнаду за блаженсво, које вам не може вратити увехла љубав, треба да потражите у узвшненом, чистом осећају. . . у својој умиреној савести, у дичном поносу, да сте

принели велику жртву, у племенитој мисли, да сте учинили добро дело, када сте могли и зло чинити, да несте нарушили мир поштене породице, коју сте могли ојадити и вргнути у очајање .. . Ох, учините то, госпођо, и ја ћу вас волети . .. благосиљати .. . обожавати! Јованка је изговорила те речи тако ватрено, у таком заносу, да је маркезу чисто збунила. Али та забуна не потраја дуго. Маркеза на брзо отури од себе јованкину руку, па рече: Признајем, да сам грешила, кад сам мало пре о вама друкчије мислила. Ја видим, да ви умете волети, госпођице, и да је господин Боавиље много сретнији него што сам мислила,... али запамтите добро што ћу вам рећи Филип не ће бити ваш муж никада! Госпођо? Ни једне речи више, кад вам и тако не би ништа помогло. Моја је намера тврда, а кад вам о њој, као што видим, неје говорио ваш вереник, то је сад чујте из мојих уста: Ви морате покварити још данас ту свадбу. Ваша је брига, да нађете згодан изговор. Ако то не учините, ево шта вас чека,. . Мој муж, кога сам мало пре позвала жицом, стиже овамо сутра на вече, а ја му предајем филипова писма. Мало ме се тиче, шта ће бити са мном; али шта ће се десити међу њима, то ћете, мислим, лако погодити . . . Одговорите ми сада! I оспођо, рече Јованка и по&осито диже своје бледо чело, госпођо, то је страшно !... Али Филин је човек,.. . он ће се знати бранити. Маркеза погледа Јованку ногледом страшне мржње, па за тим рече са свим хладно: Госпођице, ако вам је по вољи, да се вратимо? ... Чини ми се, да је томе већ време. Јованка не одговори ништа, већ спусти весла у воду. Седну у чамац, којијебрзо пресецао језеро.

За тили часак достигну до степена, који су били урезани у стени. Госпођица Ла Рош-Ермелова устаде са свога места, па је чекала, да маркеза изиђепрвана обалу. Ох, боже мој! рече маркеза, која је тако исто била устала и играла се веслом, —• та ваља да се не ћемо нуткати! Изволите само напред!.. . Мени се чини, да ми несмо за то овде, да се једна другој удварамо! Јованка осети на те опоре речи то исто, пгто мора осетити сваки племенитог срца човек, када га противник у двобоју вређа, ана месту самога двобоја. То осећање зове се: презирање и чуђење. Смеса од тих осећаја наведе Јованку, да се насмеши поругљиво. Маркеза је то приметила. Само јој је то требало, па да прекипи у души јој прикупљена мржња и јарост. Љубав, част, живот... све је то проиграла ... све је изгубила!.. . Осећала је, како је очајање наводи, гони, да учини мрско, зло дело. У тај мах стаде Јованка на врх од Справљала се, да искочи на први дољнп степен. Маркеза брзо опружи весло, што га је Др* жала у руци, одупре се њиме живо о стену, а чамац одскочи нагло од обале. Јованка, која је билавећ коракнула, виде, да ће остати у зраку између стрме обале и дуб«' кога језера. Брзо премери оком даљину и опасност, па онда скочи смело напред. Једном ногом дохвати сретно први степен. Тек што стаде на степен, нога јој се 0* клизне, омаче . . . (СврпиИе ее.)