Застава

У овом првом перијоду живста друштвеног, било је на више страна српссих ђачких дружина с хојима је „Зара“ у свезу ступида, и још тада ступила је у братсхи саобраћај са остало славенским друштвима. Осим осталог књижевног деловања, захључила је. после сирти Вукове, да изда његов лиг, нјош је тада смерала да изда свој књижевни рад под насловом ~3jpa“. В говала је тада песму, и славила је што је славе достојно. У првом рвом перијоду њезином беше „Зора“ друштво само овострааих Срба, а у тређој години свога деловања, спојише се и „Зора“изадруга српсхих sава“ у једно друштво „Зору". 7. маја 1866 скупише се брађа. ступише у заједницу са свима српским друштвима на страни, и овде почиње други период њезин, у ком је изинслаона заједница: „нојава колико интересантна, толнко и необнчна у нашем народном животу“. Појава. која је силно утицала на наш народни жнвот, у сваком погледу појава, која је донела мраку светлост озеблом сунце: А Зиај је поздравља овако: „Или нема ока жива, Да прокиди шта се сбива Ил’ Нлс давио гроб покрива У то доба, из ненада Мора да се препунила Она чама горки јада. Ова гуја клетве старе Што је српске груди стисла Mopa да је, својим једом Отрована сад баш свисла". И на саму „Зору" дејствоваоје овај успех тако силно, да је одмах и у њој потекао силан рад. Одушевлење беше големо, н у седницн држаној 29 маја причита се писмо, којим се позивају сва друштва, на једну општу скупштину. И у „Зорн“ овлада неко живо кретање, потпомагала је пострадане личане, а и у више прилика своје сиромашне чланове. Још чешБе је са славен- < ским друштвима ступала у саобраБај. . Овом првликом ваља напоменити, да је друштво хрватских „Велебат" месеца јануара 1868 јавило „Зори“ да је вољно с њоме се ујединати. Еолико ли је весело ~3ора“ поздравила овај поступак „Велебита", одговорила му је, да је решењу томе само компетентна скупштина свију' српскнх дружина. У част Срба трговаца бечких ваља напоме- ј нути, да еу у овом периоду и они ступалиудруштво, те га потпомагалн материјално у великој мери. У исто време приредила је „Зора" и једну беседу, то беше у Бечу прва српска беседа а ј давана је у корист главнице бечке српске цркве и школе месеца Фвбруара 1869. Чиет приход изнео ’ је близу 1600 Фор. „Јус" заједничко друштво словеначких и хрватских sака, позиваше „Зору“ да се ухвати с њима ваједно у коло, напомињуБи важност ме^усобног' пријатељства и познанства. Године 1872 приредила је „Зора" другу срп- i ску беседу месеца марта у корист српског народ- 1 ног позоришта, које беше том приликом потпомог-; нуто са 500 Фор. У седн*ци 3 марта 1873 беше председник „Зори“ сл. ФилосоФије Андрија М. МатиБ, садањи проФесор на срп. великој гимназији у Н. Саду, и у' встој седнини предложи, да „Зора" иште јавност ] и изабере одбор, који fie према томе удеситн устав; а последња седнвца старог имена држана је 7 јула 1873. СгупајуВи у треВи, садањи иернод друштва, где носи име српско 'академичко друштво „Зора“, ваља ми реВи, у колико ли је одговарала ea оввх пет година своме позиву. Тек годину дана доцније распламтело је у њој поново оно старо одушевдење, и свагда у границама друштвеног закона, креВе се „Зора“ корак по sopar, али јамачно лепој метл. При ковцу 1875 издала је „Зора“ свој смиони књижевни рад „Зору“. 1876 баш о овом благом дану, приредило је беееду, која је босанско-херцеговачкој сиротињи на аустро угарском земљишту допринела 1600 Фор. Прошле године уз књижевно деловање прославила је „Зора“ стогодишњицу свога митроносца песника Лукијана Мушицког, па ево данас слави тридесетсгодишњицу књижевног рада врсног ДаничиВа, и погледа у своју прошлост, да би л’ се научила бољ«у својој будуБности. Петнаест је година протекло, како је основано ово друшво, а у колико су тачни ови записници његови, и мсја ревност при разгледању, у толико јамчим за овај статистичси преглед: Друштво „Зора“ скупљало се је у ових 15 годнна у разне скупштине и седнице 302 пута; књижевни радови, из свију грана науке, чнтани су 263 пута. Четрнаест чланова беху председници друштву, двадесет њих подпредседници, 31 тајници, 18 блага>ници 11 књмжеичари, а одборници не беху свагда тачно обележени, набројао сам их 28. Допустите ми господо, да овом приликом председнике именујем. ваља да их се сетимо, по што је утвцај председнвчки веБим делом одреsивао цравац друштву. Ваља да их се сетимо, јер се

бар веБином врснијим људима поклања поверење часничко, одборско у опште. а председничко тим upe. Први председник „Зоре“ беше: медик Милан Јовановађ, за њим у току од три године др. Бранко СгеваиовиБ, др. Лазар СтгФановиВ, Лазар Ђ. ДокиВ, Бранко НиколајевиБ 2 год. Ђорђе ИсајловиБ Коста БошковиБ, Мата СтанисављеввВ (привр. пред.) Коста СтвФчновиВ, Др, Живко ГојковнВ. Милан К. ЈовановиВ (Ватут) Стеван ЈгфтиБ, Андрија М. МатиБ 2 год. и ево треБа годнна како председава Тодор СтеФавовиБ Биловски. У овом свечаном тренутку ваља да се сетимо велике школе, која нас је научила љубити своје, одушевљавати се лепим и племенитим; ваљадасе сетимо свога дома, и његове велике школе, иајчиних недара! Сетимо се својих родитеља. јер смо од њих научили, најузвишеније осе Бање: љубав! Из љубави ниче пријатељство, а на њему се оснива „Зора“. СеБајмо се мајчгних недара, оног сунашца на ком смо се почели развијати душевно. СеБајмо се, па Бе нам ceaso дело носити на себи печат племенитости и поштења. А даље нам пева Змај: „Нв малакши млада снаго, Не номери пута права, Нек те мука не надјача, Нек те слава не успава! Љубимо своје, грлимо се у пријатељству, тује извор слози, а у њој напретку, па Бе нам се довикнути: „Мелем врело љутим ранам, Перјаницо поноеа нам!

Јован Симеоновић Чокић.

Д о п и с и.

= У Петровоме селу 23. јануара. Дужност је свакога дописника не само да јемчи за оно што пише. него да то и докаже, па да ни лист ни публику не омане и првој вољу а другоме кредит > неубија; с тога и што сам дознао да господин у: читељ МарковиБ скупља неке некомпетентне сведочбе, да би доказао да он није онакав, како је описан у допису одовуд од 14. о. м. из обзира према захтевима јавности, у интересу истине а за директиву славнога уредништва н више школске власти, којој је тужба против поменутог гоI сподина учитеља од општине послата ево званичi них података, којн не само што потврsују, него ‘још надмашују оно што написах: У ваписнику црквене општине под бројем 78. на страви 129 од године 1871. стоји ово: интерпелује се због изласка г. МарковиБа у невреме из цркве н појања а зна примати 7 н по пожунаца жита за појање.“ Решено „да Бе се МарковиБ опо; менути да више то нечвни." Дакле још пре седам 1 година опоменут је, што непоштује службу у црi кви iii то и данас чвни излазе Бис неким пркосом и8 цркве, пре но што се јутрење сврши, читајуБи ;ко од беде прописане молитве а највеБма је за! грдио осим увреде спомена св. Саве н тим штоје о божиБу, када је свештеник нови, да бн омилио ! православље месту, које је у верн својој малаксало уз свечани чин резао о божмБу на вечерњу колач у вме места н сиротиње која нема божиБњега i колача, као што је обичај у месту његовога ро-1 ђгња, и том приликом за знак оиште љубави, пољубио се са тутором за време светога чина отишао непристојним ходом у женску препрату и повукао жену своју с речма: „Хајдемо жено куБи, I да се и ми љубимо кад се попа љубн" и тим саблазнио друге и учинио здочин повреде религије. На страни 143. записника ооштинског од год. 1872. под бројем 22. стоји: „Председник јавља, да је извршио закључак општине у погледу опомене г. МаркивиБа и да га је исти напао лично на улицн због извршавања опомене." „Скупштин а закључи пошто је исти МарковиБ због својих дела веБ сваком несносан, због нападаја на поједнне људе, због владања, збогпуцања на људе кров прозор и т. д. да се вишој властн ТЈЖН.“ Тужбу му ургирала је општвна под бр. 44 од 1872. стр. 152. Под бр. 51. 1872 г. страна 154 иште енархијска школска власт 30 ф. а. вр. предујма ради истраге против МарковиБа. Под бр. 13. од г. 1873 стр. 165 јавља се даје МарковнБ осу£ен од епарх. школске власти да платн све трошкове н добија укор. Под бр. 50 од г. 1873 страна 183. скупштина абог шкандала, која није за јавност реши да се тужи г. учнтељ МарковнБ; јер као што се велн у аакључку „оваког чуда на жалост и срамоту свнју несмемо трпити. “ Под бројем 5. запнсника од 1877 г. стр. 16 опоммње се г. учнтељ МарковиБ да врши своју дужност. Под бројем 7. г. страна 26. поднешена је скупштини тужба „протнв неморална владања, непристојна понашање у цркви и друштвеном животу," а за тим под бројем 8. тужен је исти да је у школи псовао изасланнку одборском оца“ чега радије решено да се прва тужба има вишој школској властн доставити, да извиди и кривца по заслузи казни", а на другу „да се искључује из чланства." Одбор по томе у седници својој од 18. јануара о, г. бр. 3, допуњује тужбу изасланика свога н тужи колективно г. учнтеља МарковиБа вишој школ* схој власти.

Ако би се дакле госп. учитељ МарковиБ тужио на ову садању општину, пре четир пет година билн су сасвим други општинари. Или бисеонможда позвао на suffrage universel, Од 1600 православних душа једва да би 15 заједно са старим парохом, чаји је тајни секретар, уза се вмао, а шта ба наопако рекдо 100 назаренских, које он заједно са старим попом на душа својој но ш, о чему Бе Назарени у своје време доказати дати, те Бе и њих на јавност нзнети да видн српски свет ко му руши веру прадедовску. Молим по томе славно уредннштво да буде вољно Господина учитеља МарковиБа на ово упутити, ако би с изјавом се каквом иравдао и да се учини да се некомпромитују имена неких, иначе добрих људи, који у простоти својој незнају да се то неслаже дати ономе сведочбу да се од како је у месту, добро владао, кога смо сами, као општинари, пре 4, 5. година тужилизбог дања, са чега је од више школске вдастиказњен био, ли изјава нужно је ипак и ово да се вабедежи. Учитељ је јавна народналичност, амногоме не иомаже молитва. Са овим је крај о. г. учитељу Маркови Бу.

СА НАРОДНИХ СВЕТКОВИНА.

На св. Саву. (Говорио у дворанама српске препарандија пакрачке, проФвсор П. Деспотовић.) Поштовани 36 ре! ВеБ толико пути, бијасмоовога дана сакупљени у скромним просторима овима, славеБи пјесмама црквеиима и молитвама побож4им усиомену светога Саве, као заштитника и просветитеља народа српскога. Народна црква наша, има много својвх народних светитеља, а још више народних мученика, светитељсквм вјенцима увјенчаних. Но меЈу свима, једанјепросветитељ и под његову заштиту, бацио се народ српски, да му он, који је светитељским животом својим на земљи, стекао обилату милост на небу, буде кроз све дане његова трајања вјнран заштитиик и посредник, пред престолом Свевишњега. Избор овај, врло је значајан... Мисли, што их је данашњи светац ваш на земљи заступао, стекоше му 'код благодарнога потомства, придјевак просветиља. Здравим, светим идејама својима, расвијетлио је он путеве што воде у будуБност безкрајну и са ти путева, взвео је он народ српски, да по њвма ходеБи, доsе до сретнија живота, до сјајније будуБности ... Па који су то путеви, што народе одводе у сретнији живот, у сјајнију будуБност. Народи су као и поједини људи; што појединога човека одводи правој, истинској среБи и сјајнијој будуБности, то може и народе онамо повести. И на против, што појединца ; уоропашБује, упропашБује и читаве народе. Празно величање, жудња за славом и господством, нијесу ни једнога човјека истинска усреБилв; па и народи, који су тражили среБу своју у таштој сдави, ведичању и господству нијесу је онije нашди, они су се спотакли обично још првје, но што су до цјели своје досијели, они су пропали да им на свијету веБ спомена нема... Не Бемо дакле њиховим трагом! Пут којим су онн ишли, није онај, на који нас упуБује народни заштитник наш свети Сава... СнисхиЈење, понижује човјека до роба, узима му обдик љутски и чини га поругом своје околине ... Сеаком евала, оста гдава Бедава! вели народна посдовица наша. Народи, који су у своме снисхорењу изгубили од Вога даровани им понос љутски, изгубиди су се у нискоме ропству, не оставивши потомцима својима ни имена свога... НеБемо докде њиовим трагом! Пут којим су они вшли, није онај, на који нас упуБуЈе наш народни заштитник свети Сава... Лакоме очи, често грамзе за богатством, тражеБ среБу у изобиљу неговоме. Но и тим је “замалено царство". Изобиље изазива ванприродна уживања, из ових се пороsају разне страстии мекуштво, а из њега сљедује пропаст малодушна.., Народи који су циљ среБи својој само у богатству гледали, пропали су, оставивши за собом само смијешне успомене болешљива свршетка свога. Не Бемо дакде њиовим трагом! Пут којим су они ишли нмје онај на који нас упуБује нашнародни заштитник свети Сава. Смијешно је и чути, када би ко у пукој сиротињи тражио среБе и спокојства. Сиротиња јеведика мука; тешко ју сноси и појединац а некамо ди цио народ! Осиромашени, огољели народи имају обично ужасан свршетак. Грозно је ипомислити на њега!.. Не Бемо дакле ни њиховим трагом! пут, којим су они ишди, није онај, ва који нас упуБује наш народни заштитник свети Сава. Па где онда да тражимо тај сретнији живот, ту сјајнију будуБност?... Ја велвм у нама самима: у нашој само-евијисти и у нашем само-определењу. Самосвијест и самоопределење чине личност појединца човјека. Човјек, само као личност има карактера има оне моралне јачине душевне: да се у добру не понесе, да се у злу не пониви, да се у сиди не размеБе, да се и у ропству о efia слободним. ... Па и цеједи народи, докде имају самосвјести и самоопределења, дотде показују и животне снаТ9, да кроз ове згоде и незгоде остану чнли и вдра-

ви, корачајуБи пуни наде, на сусрет сретнијим животу, сјајнијој будуБности. Па зар треба да се смишљам, ако хоБу да рекнем: њиховим Бемо трагом! пут којим су они ишли онај је, на који нас упуБује наш народни заштитник, свети Сава. А луч, што Бе нам тај пут де осветли, где је тај? Имамо га! Свети Сава га је упалио светим мислима својима: „учите! образујте се! Само науком, само образовање, долази се до самосвијести, самоопредјелења, сретнвја живота, сјајније будуБносЈи!* Он је први у Српству подигао шкоде, довивајуБи Српчади младој: „одите дјецо! послушајте мене, стаху господњу научиБу вас!“ Гдас његов одјекује у народу српскоме вз столеБа у столебе; глас његов, и данас светује Српчад мдаду: да се образује, јер науком н образовањем долазе поједвнци, долазе народи до самосвијести, самоопредедења, до чисте нстиие и сдободе здатне! Народ српски га се ето и данас cjefia, слави га и узноси га као заштитника и просвјетитеља свога. Ади браБо моја! све то што данас чинимо није довољно светој успомени нашега заштитника. Слава наша није достојна заштите његове, јер глас његов остаје нама као глас вапијуБега у пустињи. А вашто? Ми смо као родитељине хатни спрам дјеце наше, наше сретне наде и будуБности. Тешко нам је подизати школа, тешко нам је пда Бати учитеља, тешко нам је, где школа имамо, слати дјеце св< је у школу, да би се он-sје учида и образовада. Родитељи наши огријешише се на нами, а ми се на истн начин огрјешаваио на ро£еној дјеци својој. Па тако, зар смијемо и помисдити, да ми чинимо спомен, просв;етитељу сраскога народа? Не браБо! узалуд смо припалиди свијеБе воштанице пред иконом његовом, када нам свети аманет његов не сија пред очима нашима. Узалуд смо молили заштиту његову, кад нам мисао његова не лебди у памети нашој. Погледајмо около себе, раврачунајмо се сами са собом, па Бемо се увјерити, колико смо се заштитнику своме огрјешили. Робовали смо толика етолеБа под тешким игом свирјепога Осмаилије, па смо у таквој нужди и невољи знали сачувати аманете наших Јједова: ми смо тежили, да бар останемо на путу, накоји нас је извео наш народни заштитник свети Сава. Па када уточиште у слободној и уставној монархији овај, у мјесто да устостручимо све умне силе наше, умјесто да упнемо.све Физичке силе наше, па да поsемо за тим, да би посгалн напредан, културан народ, јер то бијаше у сретна времеиа тежња блаженвх наших, а ми се одадосмо гњилости и немару. Чисте нрави, некадашњи тако поштовани „светао образ и поштење“ поче меsу нама да се губи; сложне и радине задруге српске распадоше се. А зашто? Зато, јер је међу 'нама почела изумирати она 'стара српска вредноБа, штедња н мефусобно поштовање. Па сада, када погледамо около себе, шта Бемо Жалост не описану! сиротињу, голотињу, вужду неисказану! Па откуда је то! запнта Бу ја! Старији Бе уздахнути и пружајуБи прстомна мларе, реБи Бе: „ви сте криви!“ Бе им одвратити: Не 'ми, него ви!“ Али то све ништа не помаже. На тај начин се неБе умна и материјадна сиротиња наша на боље окренути. Ја велим обоје смо криви! Јер миј као појединци немамо самосвијести, немамо самоопредјелења, ua како би тога сви скупа, као народ имати могли? Та веБ је у обичај ушло, да нас не сматрају као' народ, који има својих народних особина, веБ као неку глупу, презрену гомилу, са којом може сваки да се титра, са којом се може сваки олош да исмјева. Ал и право нам је! Наше су земље благословене, али ми не умемо или не Бемо тај благослов да побирамо! Ми живимо од данас до сутра, патако морамо жмуреБки да летимо у џеп свакој ципији, која би нам у часу нужде и невоље пошто по то помогла. (СвршиЕе се.)

Н О В И Ј Е.

„АжансРис" јављаовоиз Петрограда’. Цар прегледао 22. о. м. виборшку пук. и том придиком ово рекао: „Честитам вам при'ма’рје, за чије повољне у,слове имамо вама дазахвалимо нашој храброј војсци, која је показла, да свашта може; али нм из далека још нисмо готови; ваља да смо на тетику, докле год не доЈјемо до мира, достојна Русије. Бог нам у том помогао. Већина бечкнх листова здослутно судн о конФеренцији, особито због реии, што их је цар изговорио пред виборшким пуком, и због тог, што Русн скупљају војску у Вдашкој. Берлинске новине „Национал цајтунг и веле, да бе конгрес бити у Брислу, и то, по што се установи основ, на ком ће већати. »Дељи Њус" има вест из Карса од 23. о. м., да се тамо званично јавило, да је Ерзерум предан. Сутра дан ушли Русн у град. „Полит. кор“. јавља вз Бунурешта, да је Игњатијев понудио РумуниЈи Добручу до Кистенџа с Килијом и дунавским ушбем у накнаду за комад Бесарабије, што га Русија натраг иште. Букурештанска комора узела у претрес пред. лог, да севаспоставе дипломат.ске агенције Детрограду, Риму и Веограду,