Застава

јемо да бе се још неки бјегунци Турцима предавати и кад би то тако било, онда би ново-градишки окружни суд наличио на турски пашалук а не на окружни аустро-угарски суд. Задар 16. јануара. (Светосавсна светковина.') И ове године по обичају држата је овђе свечаност у почаст првог просветитеља срнског св* Саве. По свршетку божанствене литургије у заводу богословском сљедовало је освеВење водице. Посље обичног освебења воде у присуству Његовог Високопреосвештенетва г. епископа Стеsана, гг. свештеника, проФесора и £ака, говорио је бесједу г. Н. Милаш, проФесор богословије, у којој је живим бејама насликао пред слушаоцима заслуге великог светитеља српског за просвјету народну, ученике своје, да и ови у раду и правцу своме као потоњи свештеници сљедују стопама св. Саве. Затим је г. епископ са смјерном побожношБу у краткој али пуно значајној рјечи посавјетовао ученике, да се у овом духовном заводу достојно спремају за „будуБе дјелатеље у вертограду господњу,“ даровавши им на посљедку и свој архнпастирски благослов. Да би овај жељно изгледани и једини дан у гоДини што свечаније пропраБен био, приреЈјена је била у православном сјеменишту друштвена вечерња забава. Sa забаву, коју искључиво приредише питомци сјемеништв, позвате су биле без разлике све овдашње православне породице, а од римокатолика она лица, која у најтешњем одношају са питомцима стоје, наиме неколико проФвсора гимназијални и још неки лични пријатеља питомаца. На позив питомаца одазваше се сви, и у 5 и по сати у вече напуни се дупком сала, која је особитим укусом украшена бнла, благодареБи вјештинн младих питомаца В. ВошковиБа иА, МикулиБа. Забава је отпочета у 6 сати, и све је у најподпунијем реду по програму ишло. Пјевање српских пјесама, декламирања и говор, особитим су одушевлењем присутних примљени. Декламирази су особитом вјештином питомци: М. Јелачанародну пјесму „Марко КраљевиБ познаје очину сабљу“, и С. ПетрановиБ „Ђачки растанак" Бранка РадичевиБа, а питомац РакетиБ држао је предавање „о народним умотворинама.“ Овђе немогу пропустити да не похвалим ликовођу А. ДаничиБа, који се одликовао у пјевању српских пјесама. Најпосле питомац Д. ЈовиБ, коме је повјерена била улога дома Бина, су неколико рјечи заврши вабаву; благодари у име своје браБе господи, која их почастише својим доласком, молеБи их< да им посвете још неколико тренутака док прочитају поздраве, који им тај дан стигоше. Питомци тај дан мноштво брвојава добише и сви бијаху на глас прочитани уз велико одушевљење и вику присутних: живила вскрена браБа Срби и др., и тако се забава сврши у 8 и по сати на опБе задовољство присутних. Овђе морам напоменути, да само Скрадин и Врлика осташе иза других српских вароша, јер ни један поздрав из тих мјеста не стиже питомцима! По свршетку забаве бијаху испра Бена господа са ватрометима, које питомци за тај дан набавише. Посље забаве имала је мјеста вечера. У 9 сати постављена је била трпеза. Свега за трпезом бијаше 57 са на челу г. епископ. При вечерн све је у најбољем реду ишло, док наједанпут почеше здравице. Г, епископ најпрви је напио у славу светитеља; за њим питомац Ђ. ПоповиБ наздрави Његовом Величанству цару, з&тим питомац Д. ЈовиБ напи г. епископу, а С. Покрајац гостима и браБи, која их се тај дан сјетише. Најпосље питомац Н, Ракетић наздрави у кратко али језгровито роду српском. Одкликом здравица бијаше „многаја љета.“ торијско-штатистичког метода неБе се забасати у област идеалних снова. Ми Бемо дакле пре свега расправити историјски део овога питања, па онда Бемо разложнти социјално-економске догме. Социјално питање, као што се обично назива борба, коју ради свога интересаводе раденици и они, који им дају заслуге, није у језгри својој постало из одношаја данашње културне епохе, то није само нашем времену својствена појава, оно започиње још у најстарије доба, оно се перијодички решавало начином, који је удешаван према облику, у коме се појавило ово питање, које се увек бавило променом и поправљањем положаја потчињених редова. Ако загледамо у повесницу старога доба, то Бемо видети, да је историја Рима пуна борбе изме£у појединих сталежа, и да се та борба све више таложила, што је устав слободнији постајао. Пошто су околна племена покорена, пошто су сви Италици једнака права задобили, нагомила се у Риму силно богатство, те Граси заподиру борбу ивмеsу сиротиње и богаташа, мадених земљепоседника и власннка латифундија, докле и република не пропаде. Самодршци праве обдик државе по све једноставним, и ова се тавори још кроз столеБа. Али у пропадају Бој држави све се више растварају органски народни и муниципални живљи. Глад и болештине десеткују становништво. Устанак Багауда у Галији и друга внамења износе на видик несносни притисак, под којим стењу нижи редови, и само пропашбу државе учини се крај унутарЊвМ ДруШТВенОМ Трулежу. (НаставиИ* ее.)

Пошто се мало утиша, г. проФ. ВујновиБ подиже чашу и наздравн омладини, встумачн у кратким потезима значај св. Саве за Српство, препоручујуБи младим огранцима Српства далматинског; да се уче и развијају у себи она начели, која јепроповједао и творио св. Сава, како би доцније, кад ступе на поприште своје дјелателности, могли развијати народ свјест српску и љубав к свом српском нмену и братску слогу која једина спасава Србина. Посље ове здравице заори се дуготрајно „многаја љетаЛ Овако су здравице лшла у присуству г. епископа, који је око 12 сати са ватрометима испраБен. По одлазку г. епископа, још неко време осташе браБа пјевајуБи и веселеБи се, а здравицама не бијаше краја. Најпосле, уз најбоље расположење и одушевљење расташе се браБа у 3 сата по поноБи. И тако у најпотпунијем реду би прослављен дан српског просветитеља Саве на опБе задовољство овдашњи Срба. Овом приликом питомци сјеменишта, подруководством њиовог ректора г. Н. Милашз, који зна улјевати у срца племенита и искрена српска осје Бања, показаше да су им увјек пред очима велика и славна дјела напига св. Саве, којима се он прославио и име своје овјековечио; показаше да се труде око умног и моралног усавршавања свог, како fie доцније као народни учитељи здраву науку и нравственост хришБанску ширити и утврБивати меlју народом српским. Слава им! Из Горње крајине мјес. јануара. (Гд. епископа Теофана писмо гд. епископу Никанору, и устук „Обзору*). Писмо г. епископа ТеоФана донијела је честита „Застава* од 18 нов. п. г. и „06зор* одговора тек 5 јануара о. г. дакле поштованом иагребачком листу требало је више од месец дана док је скупио некакав да богме као што је и сам „климав" одговор. Недржнмо „06зор“, а читамо га тако, ако нам га који пријан пружв, да се малко насмејемо. Тако добисмо и 4. бр. Завирнсмо и у њем Фамозни одговор, којн се завршује веБ отрцаном пјесмом великијех Хрвата нема Срба у троједницв. Како загребачки сабор беше [на прагу, причекасмо, шта fie он реБи. Сабор би и npojp, а СуботиБев предлог оста ре је и био. Зато тек сада реФлектујемо на одговор „Обзору". Зашто г. епископ Тео Фан позива гд. епископа Никакора у Загреб на сабор? Зато, даподпомогне др. СуботиБа предлог: „којим се иште вели гд. епископ Тео Фан измена односнн, »за насврловредоносни опредјељена хрв. шк. закона земаљског, а у духу пуно либералнијег и справедљивијег закона угарског и т. д“. Но мом субјективном мнењу рекао би, да Јје ово реченом писму повод и основ, кога се „Обвор" несмеде ни дотаБи; јер цео свјет зна, да је то жива истина, веБ околност та довољно илимунира братинско (!) васположење Хрвата према Хрватским Србима. Да се наша браБаугарски Срби позивају на правду и слободу хрвацког сабора и његовог школског закона дало би се некако разумјети; ма кад то обратно бива, онда је од бога гриота а од људи срамота то племенско сродство Хрвата са Србнма. „06вор“ неБе, да призна истину, што гд. епнс. Тео Фан каже, да су хрвац. шк. ваконом, задани тешки боли Српском народ. црквеном сабору нашем. Тако је! Ево Српски народ. цркв. сабор заступо је наз у стварима цркве, школе и т. д. (види §. I. устројства српског народ. цркв. сабора.) Жалостне песледице хрвац. шк. закона и по српско име наше, и по автономни делокруг српског народ. цркв. сабора очито се огледа у претварању срп, народни школа у комуналне. Потрајели тако још, и небудели за раније лијека томе, онда неБемо дуго чекати, да у ХрвацкоЈ иСлавонији небуде српске народ. школе ни ј е д н е. Дакле хрвац. шк. закон збиља [задаје тешке боле нашем српском народ. цркв. сабору. „oбзор“ се само игра ријечима кад велн:„3ар то није у реду и посве наравска згода, да наш обБи земаљски закон буде над посебним иародно црквеним конгресом Дивне ли аргументације ?! Зар Марари, „oбзоре“ неби могли то исто па можда и још веБим акцентом речи, па ипакне кажу. Али да „полнтичне мисли и тежње“ ratio status велике хрватске тако иште! Даље „oбзор“ од [реБи до речи вели: „Ну да је тиме наш шк. закон потресао из животногсустава икоју вј'ероисповјед и цркву, или да се на нашем сабору има повести ријеч „о српској народној школи, цркве православне ради“, нека опрости гд. епископ ЖнвковиБ, то није нстина, то je неоснован и сувншан страх". Тако одговарати а разлогом и доказом неопровргавати вначи: И ш није појмио „Обзор" у писму изреченуистину,или ју хотимице крије; ако је прво онда просто кажемо, опрости боже јер незна шта говори: ако j'e ово друго, онда нека нам опрости „Обзор*, то није лепо то je безобзирно! Позива се „Обзор* на православну цркву у крајини. Таман погодио. Обредни сустав православне цркве прописује у овначено време преко године свршавати три разне литургије Златоуста, Василија великога ипреосвеБених. Осим тога службе божиЈ'е јутрењу и вечерњу. Од свију ти пет служаба неможе свешштеник сам без чије друге и знамените помоБн свршити ни једне. УдијецезиГорњо-карловачкој изузимајуБи две три ли српске црквене обБине које своје српске народне обБине, које своје срп-

ске народне школе имају свршава се једина литургија Златоуста. Осталим литургијама као и јутрењимаивечерњиманема ни равговора, каошто спомену изнимком врло малом). Шта је још горе, у нашоЈ' дијецези има више мјеста, Ije се више пута недељом или празником mj’octo службе очиTajy само часови. Шта је још naj'rope, то се догађа и у време великог поста, кад се наш народ обично исповједа и причешБује. Како тек на морално религиовно чуство побожног народа нашег мора вредоносно утицати, кад он до£е у цркву достојно спреман и вољан причестити се тјела и крви христове, па због тога» што не може да буде службе, враБа се куБи без највише те духовне рано?! Тако бива чешБе ина више мјеста зато, што немамо данас, као што смо имали прије српски народни школа. Сад кад видимо, да хрв. шк. закон по Срему и Славонији српске нар. школе претвара у комуналне, какве су н ове наше, онда питам није ли логичан довод да Бе и тамо за коју деценију година бити овако! Дакле српске народ. ~школе абсолутно су нуждне особито помјестне српске народне цркве ради, „oбзор“ завршује свој одговор тим, да у троједници нема Срба, и срнског језика. Вудалаштина стара. На брзу руку оволико веБ и због тога, да се некаже: „guitacet cousentit",

Књижевност.

Песме Бранка Радичевића. Са сликом, животописом и Факсимилом потписа Вранкова. Најновије и попуњено V. издање. У Новоме Саду српска народна задружна штампарија 1878. На 16-ни, XXII. 298. стр. Стоји на лепој обичној хартији 60 н.; на велинској 80 н.; а на финој нараџанстој 1 ф. Ретка је то појава у српској књижевности, да дело какво дсживи пет издања, а за не дуго време. Befi та појава по себи казује нам, да тако дело мора бити нешто ванредно, кад је така јагма око њега. И заиста ако ишта на свету, то су Бранкове песме, то бесцен-благо нашег уметног песништва, заслужиле, да се штампају и прештампавају, да се разлежу по васколиком Српству: „Док се поје, док се винце пије. Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише!“ Бранкове су песме драгоцени низ бисера правог песничког духа, узор-умотворине песника омладине српске. Вранко пева као славуј у лугу. Њега нам донесе тихо вече сред анрела са божија крила, те нам се тако одмах диван појави. Он j'e обукао песме своје шарном дугом, накитио их је сјајним ввездама, а обасјао их је сунчаним зрацима ума свога. Кад читамо песме његове, души нам чисто одлане, срце нам трептн од радости, па хоБе да полети, да запева, да повикне песнику: „Ал’ што с’ пев’о не fie пропанутн, Навон тебе xofie оетанути.“ Велика хвала дакле подузетној и вредној књижари браБе ПоповиБа, која је на ново издала песме Бранкове, то право цвеБе, које никад увенути неБе.а што је то CBoj'e издање тако удесила, да буде приступачао и најсиромашнијем Србину. Књигу ову дичи лепо лик Бранков и опис живота његовог, који је потекао из вештога пера А. СандиБа, који је јасно и лепо обележио, шта је и ко је био нама Бранко и шта смо у њему изгубили. Врло лепо вели редак зналац нашега језика и писац живота Бранкова проФ. СандиБ: „Књигу прву песама сзојих посвети Бранко српској омладини. Тим крсти он и пробуди млади нараштај и потоње за њим, те СрпчиБи залетиБе после у коло омладинско збратимљени, уједињени! Та прва књига била је као рујна зора на освитку лепшег дана. Песме те бише будилнице читавоме јату народних песника српских. Ремек-стихом, узор-обликом, чистим као суза језиком, показа ту Бранко како ваља кристалисати дивно градиво нашег народног лесништва. А спустио се Бранко у најмирисније цвеБе појезије срца и сањалачке младости, те завлада он срцима нежне стране омладине . . .“ Како су те песме Бранкове одјекнулеу срцима омладине најбоље је за први мах то изнео и овековечио друг му и пријатељ Ђуро ДаничиБ. „Ја мислим«, вели, „да до данас још није ни један учени Србин овако пјевао као овај РадичевиБ, а он пјева онако како треба Србин књижевник да пјева . . . Истина још их је мало, врло мало, који овако мисле и раде као овај РадичевиБ, али не „бој се мадо стадо, јер би воља оца небескога да ти да царство!* То јо ДаничиБ рекао још пре тридесет година у „Подунавцн", и гле, како му се речи испуннше! Ово пето издање то јо најпотпуније од свију других издања Бранкових песама. У њему су са свим нова допуна две српске и две песме на немачком језику, које је Бранко написао у Карловцима, а које је сачувао проФесор му г. Јов. ПантелиБ, потоњи управитељ кардовачке гимназије. И сама штампа у сва три издања служи на част српскоЈ' народној задружној печатњи, те и с те стране заслужује књига сваку препоруку.

Цена j'e књизи, Koj'a износи 20 и по табака, тако мадена, да је може лако набавити сваки, коме је до српске књижевности стало. —о—

ВЈЕСТИ ИЗ САРАЈЕВА.

Амо наша изтурчена браБа о ничему не мисле нити зборе него: јели мир, и оБели скоро бити? Ту вам веБ нико не мари да коначно Турска влада пропане, јер је веБ свак освједочен да нити Руска, нитн Српска војска дирају вјеру и у образ и у имање, како се’отимично и подло трубљаше. То је узрок, да преко сваког рачуна башибозуци бјеже са граница куБи и ко]'екуда и сад, кад је свуда силни снијег нападао. Па да би се стадо на пут бјежању, неколико стотина редовни војника нешто више од 750 дошло је из Херцеговине и пошло на границу к Дрини. Меsу тим, влада сваки дан понавља глас да је мир скоро закључен, премда ни сама веБ незна у што вјеровати. 15. о. м. Вели паша команданат све босанскоерцеговачке и редовве и нередовне војске отишао је на Дрину. Он је прије свог одласка изравио се, да се слабо узда у икаков успјех, и ако Бе морати, узмогнели, Дрину пребродити, не би ли Српску војску у напредовању помео. За то су 15 о. м. Турци напали на Српску стражу код Вишеграда. „Босна* вели, да су пет живих уватили, а једног да су убнли. И ако с одлазком ТодоровиБа »ДугоноснБи* су опарени, опет не престају трубити да Бе Аустрија Босну окупирати. Ма да још ништа о г. ВасиБу аустро-угарском главном конзулу у СараЈеву реБи не можемо, али се далеко држи од петљанаца н другова ТодоровиБа. Као обично и ове је године, честити Србин родољуб архимандрит Сава КосановиБ изговорио дивну бесједу на светог Саву у школском здању, наброив врлине и мане, патње и покоре народа нашег, а мудро и одважно позвав народ да се отресе свега што га срамоти, убија и Слава му! Арамија Антим сад га и Турцн тнм нменом зову почео је и најгоре људе попити који су уз то и по више пута ожењени били. Један тако саблазњиви случај изазвао јегнушање и проклетство против арамије владике и одоннх, који му у свему на руци бише. Костан паша нек му је за то хвала пред свом општином изгрдио је тог арамију владику, што се на тако грјешан и разбОЈ'нички начцн са светом х ришБанским титра. Али он вели: ја новаца оБу, да могу по Цариграду и без епаркије господски шетати! • Г. Купер „аташе“ Инглеског консулата у Сарајеву, отишао је пут Старе Србије да собом ввди развој ствари на бојном пољу. НОВИ САД 31 јанужра. У прошли четвртак предио је др. Светозар Милетик своју апелацију против пресуде првостепеног суда, који износи 36 писаних табака. Та ke се апелација поднети кр. табли. У очи „три Јерарха* била је у Сентомашу »беседа са игранком, базаром и томболом* у корист одбору „црвенога крста* у Веограду. Ако се неварамо, то је у УгарскоЈ' прва беседа, што је на ту племениту цел. И ваиста, где би се и могао одпочети низ таких беседа, него у дичноме Србобрану! Женски одбор, уз сарадну вредних г. учитеља постара се, да .разноврсним и примамљивим програмом, наведе и оне да дођу на беседу, којима можда није довољан мамилац: племенита цел. Које од улазница, које од базара и томболе пада, као што чуЈ'емо, преко 400 ф. Певање, свврање и декламовање 'било j'e складно и укусно, ликови добро сложени. Грца А. КовачевиБева одпева са осеБајем »српску химну*, г!јца Олга одсвира уметнички на гласовиру „на те мислим“, од српкиње композитерке, говор г. учитеља НастиБа беше сходан самој цели, свирка г. учитеља БорјановиБа задовољи Србе слушаоце итд. Што се тиче друге половине, т. j'. игранке, жао нам j'e, што не могасмо довидети и оно „коло уз гајдаша све до зоре беле", али не с наше кривице, јер је „белазора“ вирила кроз прозор куд камо пре самога кола, Евала Сентомашанима, они и сад показаше, да се може доБи[до цели, т. ј. до новаца у корист српским рањеницима, само ако се xofie !

Н О В И Ј Е.

Из Беча се јавља, да има изгледа, да Бе се сиде сложити, дабудеконФеренција у Бернју. ТакоЈје из Беча се јавља, да Бе Аустро-Угарска на позив Инглеске искатн од Порте Фврман, дасе допустн и аустро-угарским лаЈЈама да уплове у Дарданеле. Из Париза јављају, да је порта допустила Францускнм да упдове у Дарданеде. (? - У.) Јавља се из Рима, да је до сад десет талнјанских лађа отПловило у турске воде. У Берлинусе боје, да се неосујетн конФеренциЈ'а због тог,што јеинглеска Флота послата у Дарданеле. Поуздано се отуд тврди, да je тај дога£ај одвеБ немио Русији, те да га je врло озбиљно примила. коресп". дознаЈ'е, да се у палатн Долма-Багџи спремају, да се у Чаталџи саста е не султан с великим кнезом Николом,