Застава

делно од руског народа. Не, роче ми, нијејош то исго и аки је надати се, да у сжором времену би fie могуБе там шта сматрати. Св. стевансжи прелиминар у свој својој цјелини није друго до анамронизам нсторичког права с једне стране и нетактичан апсурдум дипломатичги с друге стране, јер пргосити једном непријатељу дасеугоди другом опасиијем није никаиа логичност, |за то он мора да се измјенн у многоме хао, не попуштањем него исправљањем и додатхом, ако се иоле мисли задовољити источни народи и поставити темељ дуготрајном миру. Овде пак по нечему могло би се закључити, да fie се источно питање решити мирним путем и да је хонгрес као известан; а по нечему другом са свим противно нзгледа. Данас н. пр. прво оделење турских одпутовало је и одпуштено на слободу а други заробљени Турци одпуштађе се редовно од сад; док н. цр. с војне стране овде со све приуготовљава, као да Бе скоро одпочети најжешБи рат. Једно и друго могло би поелужити барометром политичког иоложаја, да не стоји једно према другоме у абсолутној противности. Одпуштати иепријатеља на слободу и оружати се до очију, ди се с њимо хваташ у коштац није никаква досљедност, те тако и Једну и другу вест ја вам саопштавам да j'e тумачате по вољи. Других ннкаквих особити вести све још Бути иочекива. (Ј. В.) Будим-Пешта 23 априла. По дуже је времена, како траје неизвесност у политичким прнликама. Вести са разних крајева Јевропо противрече једна другој. Још пре неколико недеља нзрекоше некоји листовиј ,како Бе за који дан доБи до рата иамеТју оба ривала светске трговине на истоку, измеру Руснје и Енглеске. Људи, што озбиљно и ладно суде у политвци по збиљским Фактима, јошт онда рекоше, да Бе врло тешко доБи до оружана ковФлигга измеsу две горе поменуте земље. Лако јо било сазнати, да су нретње Енглеске проста домонстрација, не би лн како Русиј била приморана на што веБу попустљивост у захтевима, којима је дала изражаја у св. стеванском миру. После оружаног боја наступила је дипломатска борба. Родољуби славенски са поуздањем погледаху на вође руске државне политике, који ваБ изодавна раде на остварању велике славенске идеје. Вар све до данас је јасно, да Русија иикоме ea љубав не Бе попустнти од онога, што је извојевила по доста скупу цену. Данашње све прилике говоре за таково делањо. Једино Ј‘еЕнглеска, toja идо за тим, да нестане данашњег руског и словенског триумФа. Еонцентрисање трупа јој по равиим крајевима, усиљено деловање по оружницаиа, довлачењо војске из Индије итд. све то показује, да се Џон Вул спрема за сваки случај. Јошт има наде на мирно решење руско-енглеске размирице. Ту је Немачка и Бизмарк, који је у последње доба почео да посредује измеsу Русије и Енглеске, а који је доста сретан у таким улогама. Ван других околности њему се приписује и успех који је у последње доба наступио у одношајима измеsу Аустро-Угарске и Русије. Озбиљно се није могло ни помишљати на алвјансију аустроенглеску, ма да је чивутска журналистика у овој земљи махом била за то, да се водн рат против Русије, а са Енглеском. Данас j’e другачије у том погледу. Деловању Вазмаркову и моБи Русије моБи Бе се нриписати, што Бе Аустрија и у рату енглеско-руском ако до овога доЈе, бити неутрална, као и за време прошле војне. Меру тнм најскорија будуБност уклониБе застор, који данас пречи јасноме сазнавању ствари, Послеспекулативногелемента енглеског били би другм на реду, кеји би радо уништили сваки рускн

уплив на балканском полуотоку. Ту су по најватренији Смешно би заиста бнло, када би опширно наномињали, какви су силни контрасти у њиховим речима и делима. Док се они још једнако и данас хвастају ко неки назови борци слободе, дотле желе подјармљеним народима на Бадкану вековечно ропство. Историја Бе најбол>е жигосати таку ладну поквареност, која завлада у народу једном, од његових највиших па до најнижих слојева. И влада мађарска а и народ, тешко да Бе од сада тако силно и тако често имати прилике за агитовање, да се јавно мнењо нзражује протнв спољне политике у овој држави. Данас веБ нестаЈе те и таке акције, а наступа домаБа борба, која Бе да се поведе сввм могу Бим силама. Познато је, да су опозиционе странке на угарском сабору склопиле Фузију и споразум у извесним тачкама. Установљен j’e и програм. Није нужно, да га опширније разлажемо. Главио је, што Бе од сада владавина Тисина имати против себе јаког противника. У Фузији имаде доста велнк број људи, којих је прнпознат ауторитет у народу марарском. Да преБутимо друго, а да споменемо само имена, као што су: Апоњи, ШењеЈ’и, Шимоњи, Бито, Лоњајн, Керкапољи, Сила-IЈи и други, који порадишо на томе, да се створи јаки ослонац, како би се у првоме реду оборила Тисина владавина, ioj‘a је веБ давно изгубила популарност. И скоро би се веБ сада могло реБи, да су јој дани избројани, ма да је Тиса човек врло велике енергије, који Бе све и сва употребити за своје одржање. Избори су близу, а они Бе решити и судбу садањег кабинета. За сада се још не зна, шта Бе и како Бе да буде после могуБегпада данашње владе. За нас угарске Србе би Бе на сваки начин занимљива борба, што Бе да је новеде Фузија опозиционих странака на саборуи у земљи приликом избора против Тасе. Ми јој мож°мо од срца желити, да успе у свом главном подузеБу, т. ј. да сбори Тишну владавииу, под којом је.српски народ у овим крајевама претрпио и дожнвио маогих цр, них дана и то баш онда, када треба од себе да даде највише живота. Да се преБути све друго, а да споменемо само затвараље МилетиБево и одузимање текелијиног Фонда нз руку матице српске, па нам се не м?жо на ино, а да не пожелимопад такој владавини, која се свим сретствима служе, да доспе до своје цели. Ми у главноме неможемо ни каква добра ишчекивати ни од које вдадо, па ни од оне, ioj’y Бе може биги створити данашња Фузија. Свака мађарска влада држа Бе «о у главноме једних истих принципа на према нама Србима. Тек Бе моБи бити разговора о мањем и веБем злу и спроведби тога зла, а при таiom избору бира Бемо увек оно, што за нас будо мање штетно. До који дан, па Бо и највиши суд да изрече коначну пресуду у париици МилетиБевој. Занимљиво је сазнати, како су чивутски и листови опширно пропратили парнчцу Вере Сасули о којој сте и ви донелн нотицу у 56. броју »Заставе*. Ео би то све читао, и не би боље позиавао овдашње одношаје, морао би мислити, да су то највеБи поборннци независна судства и о> талих најнапреднијих државних инштитуција. Но ту би се љуто преварио. То је само била удесна прилака, да се излије срчба на тобож апсолутистнчну владавнну у Русији. Мађари виде трн у туsем оку, а не виде балван у своме. Апсолутистична Русија показала им је пример, кога онн нису у стању показати. Јошт је остадо до највишег суда, да и он нзрече пресуду У МидетиБевој ствари. Ако су и оба првостепена суда взрекли једпаку пресуду МилетиБу,

ј'ошт се можемо уздати у неодвисност и праведно суднја куријини. Сама подлога оптужбе, најновије откровење у »Застави“, а при том и избројанн дани Тисини, ј’ошт негују у нами неку наду. Из под Динаре 5. априла. Строгост наше владе прама босанскмх усташа сваким даном постаје све веБа. Вама је познато колико су пута Турци напали на аустријско земљиште, норобили и попалили куБе аустријских поданика и оБерали љихово благо, а наша је влада, тако реБи, то све равнодушно гледала, а усташе, који од почетка устанга не учинише ви једне длаке квара, запречава и прогони на све могуБе начине, а из тога се може судити да је њој' устанак босански трн у оку. А зашто то, кад сва Восна једва чека да је Аустро-Угарска заузме и са својом унравом усреБн, као што то „Обзор* приповеда? Неки дан одбор кнински пошаље нешто одела да се раздаду бјегунцима у Дреновцу код Таш«овца, али жандари и војници у Стрмици то обуставе сумњајуБн да је то за усташе, и узалудно одбор доказива да је то за бјегувце, роба се још непушта. Један књзњанин отиде у Тишковац, али ии близу усташа, да купи неку јапнју, али жандари и војници под управом једиога поручника угледају га далеко, јаше Бега на коњу, на турскоме вемљишту, полето пред њега и Ј'едан ухвати коња за узду а други око њега са набитим бајонетима поБерају га на аустријску страну. Он је узалудно питао за узрок такова прама њега поступка, толико више, што га j'e поручник познавао, они га тако опкољена и водеБи му коња за узду. на коме је јашио, гонише до 5 миља пута т. ј.дожшдарске касарне у којој га свуку свега н преметну па кад му нншта пуштишега. ОдТишковца до жандарске касарзе прелази се преко многих потока, па смјешно је било видети како јадни војник, који је водно коња за узду мораде газити воду до кољена, не смијуБи пустити узду из руке, као да пратн какова разбојника на смрт Па немали право „Обзор" и дружчна желнти Восанцима особну безбедност оваку каку ми уживамо? Као „куриозум" још Бу вам нешто јавити? У Книну вма приличан број младиБа Срба, што скнова поседнички што трговачки помоБиици. Ови младиБи радо се разговарају о Српству и пјевају српске пјесме што некима није повољно. Пре неколико даиа на велико чудо њих тринаест прими од градскога начелника следеБу наредбу: Бр. 944. Г , . . БудуБи је могуБно да обБина унотреби ваш рад и брнжљивост препоручује вам се да се неудаљите из мјеста, кад би отсутност морала трајати више од 24 сата без да прије неназначите одпутовање доле подиисаноме или његогову замјенику. ОпБинско управителство. Книн 12. априла 1878. Начелник ВујатовиБ. Кад сумледиБи вримили наредбу отиду начелнику да нм разјасни ову чудновату загонетку, али им он одговори: ни ја незнам ово је тајна. Није ли ово iyриозум? Овај час ми у руке 86. бр. „Обзора" и у њему значајно писмо дра Мазуре. Божо дај сљеднли га и остали Хрвати на корист цвјелога Словенства.

и ставите га ys Бугарина сељака са Јантре и уз Србина сељака са Дрино, na ђе се свакн уверити, да fio се тај Сдовенин и» МаКедоније и Арбаније са далекнм Србином нодринским са свнмлепоразговарати, а са свјим рођаком са Јантре никако неВе мођи удосити какав разговор. Ово би био пајбољи доквз ва нашо реии. Кад су Срби и Вугари дошли иа Валканскополуострво, било је у МаПедонији м у пограничној Арбаннји вигае старих словенских племена: Дреговиђи међу Солуном и Веријом, Сакулати, Велесиђи око Велеса, Брсјаци међу Охридом и Битољем, Струменци на реци Струми и др. Од ових и данас живе гдекоја вмена, нарочито пак имена главна два племена Брсјака и Мијака. Мијацисепружају од Поддримња до Вабуне планине (Дибрани увраво Мијаци су), а име Врсјака истнснуло јо скоро сва имена осталих словенских племена, тако да се данас Брсјаци пружају до племена Шопа и до реке Струме. Код Брсјака опажа се у неколико уплив бугарштине од сусодне Тракије, но вато нам се Мијаци показују сасвим као чисто српско племе.*) Не само одело Мијаци се носе као Цриогорци него и нарави и обичаји, јуначки карактер, народно чуство, начин мишљеља и све симпатвјо покавују да су они прави Срби. У колу певају мвјачке девојко песме, као: „Пошетала царица Милица," и подобне. Као и остали Срби, Мијаци славе крстно име, у спомеп дана када су им се етари покрстми. Славу крстнога имена и*) Вредно je овде ириметити, дп и Брсјаци пв Ве да су Вугари. ио ематрају за валику увреду, кад им се каже: тн еи Шид! јер Шон у љих вначи иравога Бугарина. мају и сви остали Словени у Мађедонији и Арбанији а Бугари овај породични празиик немају, као што ганемају ни Грци ни Власи. Управо реБи,по крстномимену увек Беш моБи познати Србина, јер никакав други Словенин не слави га. Народна предања у Мијака су скроз српска, и то не само у погледу на Марка КраљевиБа, који је у Прилипу (до краја 1394. године) краљевао, и први је јунак српских народних песама и предања, него и иначе. Тако н. пр. Мијаци воле, да је Милош ОбвлиБ њихов земљак, те показују у својој земљи многе споменике, којима своје рочи потврЈјују.*) Од Врсјака, код којих се ту и тамо првмеБујо уплив трачке бугарштине, одликују се Мијаци, н они се држо за боље и чистије Србо, него ли што су Врсјаци. У Мвјака има врло лепо н појетско причање са исторвјским основом, којим се њихово српсхо порекло доказује. У Словена маБедонских и арбансквх зове се словенска азбука, за разлнку од грчкога алФавита, српским иисмом; црква са сдовенскнм богослужењем зове се српска црква, итд. итд. у обште може се реБи. да све нсторијско успомене у земљи Словеиа мађедонских и арбанских у колико нису грчке и римске, uo све српскосу. Бугари нису тамо оставили ни трага од свога историјскога живота они су и тако сувише кратко време владали, пак и од тога времена прошло јо не мање пего пуиих девет сто*) У МаВедопији Обилића зову КобилиЕ или КобиловиЕ' као год у Далмацији и Ерцеговвии.

тииа година. Не би имало смисла, и само би се мађијом каквом могло протумачити, када би стојало, да су Вугари за своје врло кратке ипрекиданевладепобугарили Словене маБедонске и арбанијске, аСрби, којисуу оном крају од друге четвртине седмога столеБа као становници, који су столе Бима у својој држави имали те земље, и то у позније време, ти Срби да нису имали на речене Словене никаквога уплива! Јер баш напрстив стоји. Срби су у свему ударили на те Словене свој печат, који свуда показује на њима српску народну индивидуалност(особност.)Самоједну значајну црту да наведемо. Ми видимо да утоку пет столеБа турскога господства у оним крајевима где Срби станују, или који су дуже времена спадали у српску државу, Срби, или рецимо Словени, увек и вазда су с оружјем у руци протестовали против господства азијских варвара. А како су се Срби у Сгарој Србији у најновнје време владали. нега нам је дозвољено навести само један пример. Удекембру 1877, год, на први глас о победи српској код Беле Паланке (Акпаланке), устадоше Срби у вароши Лесковцу сви листом и без пушака, оружани само батинама, присилише чвтав батаљон турских низама да оставе Лесковац. Пуних шест дана чуваше јуначки Лесковчани своју варош самиодТуpata, докле седми дан не дођеједно одељење српско и поседне Лесковац. Довољан би био само овај један пример јунаштва старосрпских Србаља, пак да су сви они опровргнути који кажу, да у нишко-пнротском пашалуку нема никога другога. до лн јединих Бугара. (СвршиБ« с».)

ВЈЕСТИ ИЗ БОСНЕ.

Док нам се од којекуда довикује, да би ми мсгли задовољити се и са реФормама под Цариградом изјелицама, ево вам жива прнмјера како правду дели цариградски реФорматор хришБанин Ерменин Достан паша. Овај мајчнн син, кад се је наситио оррнјских сјела по сарданапалски у Сарајевукрсну по Боснн да напуни ивпразњену кесу и оврјеви изнурено тјело. Многи од нас мишљасмо: хришБа-

нин је, да ако шта помогне убогом народу. Али се преварисмо. Ево вам доказа. Сељаци Слатине и Трамошнице у зворничком савџаку градачке лахијело смрти АлајбеговиБа умро без икаквих нашљедника 1862 постану државне чиФчије. Кад је 1866 годиие дошлазаповјод из Цариграда, да се сва добра Алајбеговиђа продаду, ондашњи босански валија Осман паша на име свог сина РауФ-паше купи та добра на силеџијски начин. По закоиу земаљском кад и сама држава продаје земљу иора најприје оне понудити који су на земљи. Шта више закон дава три годино рокасељацима да скупе новце а десет година рока да кунњу униште, ако је без њиног знања и понуде учињена. Овзј' закон учињен је на корист рајину, да и она може диоником земље бити. Ие треба спомињати да је мало кад извршиван. Али petopматор хришБанин за главу га игнорирати и презирати не би смјео, желили добро и правду хришБанину. Кад је Осман паша 1868. збачен, сељаци из Слатине и Трамошнкце доsу у Сарајево да се на основу закона одкупе. Овдје сазнаду да је Осман паша изпод купљене цијене ПетраБи сфсндији контракчији владином, ту земљу уступио. У Сарајеву сељаке уплаше да ће Осман паша опет скоро у Босну доБи. Ови на тај начнн заплашенн знајуђи да имаду још вријемена право своје искати врате се куБама. Кашње неког вријемена кад је веБ сваком знано било да Осман паша никад више у Восну доБв неБе, сељаци почну опеттражити да се одкупе, али сваки пут морадошо апс и прогонство трпитн ради тога. Тако је ствар текла до сад. Кад је Костан пагпа стигао у Градачац сељаци похитају да му се потуже и да га куме да им он као хришБанин и реФарматорправу даде. Шта мислите како се одазва хришђаиин праведној молби сељака? Њих 48 стрпа у анс па као највеђе вликовце под стражом пошаље у тавнвцу у Тузлу. Меру тијем пошаље војску м заптије у њмова села те им ови јунаци и бједну чељад и све што имадоше из куђа побацају, и не мнслеБи да су ту од памтивјека настањеии. Три дана и три ноБи ова јуначка војска о трошку ове сиротиње раје ту се је частила, а четврти 'добмје заповјед да и куБе са земљом сравнм. Чинм ih вам се да је ово војска која непријатељску вемљу отима? Овако се код нас реФорме врше. Амо је радосни утисак учинило писмо правог хрватског родољуба м сввјесиог мужа г. Мацуре, штампано у „Обдору од 13. априла, Слава тој крјепости. Инглески консул у Сарајеву од неколико дана путује по горњој Босни. Глас је да ће се ово дана сва пописана војска опет на границу послати. Тај глас пуштен је у шљедству пада Ахмет Ве«ик паше, ког је Али Тери« паша замјенио. Не треба вам коментара ова промјена. Ако јо мком по Буди је Андрашвју и БиконсФилду. НОВИ САД 13. апр. — Јуче и прекјуче обанљен је избор вар. представништва у Новоме Саду. Еао што јависмо, првн дан је био само накиадни избор у првоме и другоме срезу, при коме су скоро једногласно изабрани за представнике: Јос. Потхорски, Јос. Шпидер и Сабо Јанош. Други дан био је општи и главни избор. Противна странка није у српским срезовима стављада своје протмвкандидате. Срби су напротив с обзиром на то, што нмају, уопште узето, веБину бирача, и с обзиром на то што тактика противвика није билапогната, и што се, судеБи по овдашњем немачком локалном лнсту, који је свагда био орган противне странке, нмало најгорем надати од стране Несрба, истаклн у свима срезовима своје кандидате, тражеБи у другом срезу где су 80—90 својвх бирача имали два, а у првом срезу где око 60 бирача имају једнога представника за себе. Наравно да је у овим срезовими несрпска већина победила, и зато су изабрани, у I. срезу: Јос. Тулнер, Ђорре Хорват, Бернхард Шлангер, Фр. Формајер, Идеји Антач; у 11. срезу: Шандор Кулчар (pe«opматски свештеник), Фр. Мудрох, Јов. Браун, Адолф Јуба и Сте«. Бала. Пошто су на последњег случајно и Србн гласали, то је жсти једиогласно и»абран. У трећем и четвртом срезу обављени су избори једногласно, а изабрани су у Ш. срезу: ђор-5е ШевиБ, Мита СавиБ, Љуба СтееановиБ и Је»та Тешић; y'IV. срезу; Ђ. К. Јовановић, адвокат 11. Гостовић, др. Ђорре Дерра npoeecop, Ст. Керчевиђ и Велимир Вугарски. Меју овим српским представницима имаде 6 од бивших досадањвх, стармх представника, а тројица су нови, а наиме: 11. Гостовиђ, др. ђ. Дерра и Велимир Бугарски. Кандидата Срби у другом срезу били су: др. Св. Максимовиђ и адвокат Вл. Стратимировић, а у другоме др, Младен Јојкиђ. По резултату овога нзбора, који Пв по свој прилици остати неоспорен, јер је у реду текао имађе Срби међу изабраним представннцнма само њих 18, дочим ђе противна странка иматк 20. Истина да је код вирилаца пропорција обратна, али кад се узме, да некн вирилци Срби неетанују У вароши и да многи од Срба вирвлица нису се нигда за варошке ствари ваузимали нити су долазили у скушптине вар. представништва, то онда излази да су Срби у мањини. Према овоме неможемо а да озбиљно не опоменемо све Србе представнике и оне изабране а и вирилце, да уредно долазе у скупштине вар. представииштв, јер ђе само тако у стању бити да у погдекојим случвјевима своју веђину, редовно nai важиост својим вдчелима, жељама и захтевмма одрже,