Застава

Тиовачких висова почну се лагано повлачити одбијајуБи Турску коњицу која се за њима пусти, и у први сумрачак прешав Топлицу дсфу иза Мекуљане да застану l l / 4 чету трнаваца, који се с љиМ6 удружи И ту преноће. (Наставибе се)

fiaja рајина.“ Срднт оФицир лродаре се: а Бре! Ђаурине сад Беш чвја је правда!! СадпрвјетеБи као курјак Ојесан, док у једантренутак ето сјжњу на врата шест жандара снушкама под бајонетима, страшно грувајуби уврата, скундацима отворише их и као бјеснн упадоше у мрачну тавницу Јовину, којн бијашеу кревету онаком, како се ту мученнчки почивати може. Жандари као бјесомучнв стадоше викатв: „Устај домузе.* „Куда!“ вапвта сужањ. „У џехенем (пако) ре ти је мјесто БаФире". Јово сад видн опасан тренутак за живот свој, замоли жандаре, да му дозволе поБи у проход, ради потребе тјелесне. Допуштише му некако. Кад уре унутра, да избави главу испод сабље турске, скочи преко зида од тврдвње на цест/, тридесет лаката висвне, стресе се ужасно, и сломи палацу десне ноге. Жандарн посумњају се, похите упроход, ненашавши га ту, взлете на поље у поБеру за њим, стигну га, ухвате и Асим-паши одведу. Кад га ви£е Асим, радосно смијуБи се и пљескајуБи рукама, рече му: „Аsерим! Небој се, неБуте објесити, сутра Беш у Сарајево." Асим је свјеровао. И збвља сутра дан олреми њих 12заточника у сарајевске смрдљиве тавнице, ре су тавновали 3 мјесеца, и свакако намучили се. Ти мученици ослободнше се тога мучеништва посредовањем Аустрије. А ево како: Сваки роб, коме је мач над главом, тражи ма чије заштите животу своме, док се не дочепа природне слсбоде и љуцки права. Тако је и Јово морао радити. Он се одликовао са ријетким врлинама. Због његове варавне скромности, љубезљивости и ријетке уљудности љубвли су га и поштовали и његови начелни непрвјатељи, који нису били лишени човјечански осје Бања. С тијем је он прегнуо и нредобио и најжешБег непрвјатеља српског, кон-

зула ДраганчмБа, да му буде бранитељ у невољи, као што му je и био, заузимајуђи се за њега код Асим-паше, а кривеБи мрваке Турке, са којих страдају невини људи. Кад за то дознадоше Турцн, баце исту кривицу и на конзула ДраганчвБа, оптуживши га Асим-паши, да је и он члан панславистички одбора. То је добро дошло Асим-паши, да свој звјерски воступак барем спољно оправда, ван гранвца турски, те код аустријске владе оптужи ДраганчиБа, због панславистички тежња и умЈешавања у том смислу у турску управу у Босни. Аустро-угарска влада вјероваше своме конзулу, и за скинути с њега љагу и да се не бииз тог насилног ватварања и мучења побуна родида, дотичним путем посавјетује Лорту, да МустаФу Асвм-пашу одстрани, и поменуте невине заточиике пусти, као што је и било. Да Асим-паша није био непријатна особа ДраганчиБу, и да случајно није поштовао и цијенио Јову због његове примјерне доброте, успјео би био Асим-паша у опБем вјешању и клању хришБанске раје по Босни, јер је веБ почео био страховито прогонство, мрцварење и вјешање врвих људи. То смишљено крволоштво можда би препријечило босански устанак, који је вазда устављао у Босни до 20.000 Турака, у светом рату источном, у коме се и Босна сматрати мора еао Фактична савезница руска, српска и румунска. Томе је вајбољи доказ силни напад турски на црни поток.*) (ВидиБемо, каква Бе награда Босни бнти за то.) ОвЈе ми се најсходније види, уврстити двије Јовине пјесме, којеје у сарајевскоЈ' тавници спјевао. Јека из сарајевске тавнмце 18. октобра 1873. Бура се вије Сулце се ирије, Небо се ломи, Земља се тресе, *) То je било 23. јула 1877. Пападај био је су 20.000 Турака низама и башибозука.

Јаук се чује, Још горе муке. Из тужне Босне, За право, милост, Зулуми тешки, И жеље царске? Притисли рају, Злотвори клети, Ни од куд пема, НеЕе да знају, ПомоЕи за њу, Под видом права Цјео свјет чује, Насиља чине, Али слабо мари, Прогоне, бију Да с раје бједне, И чине силу, Окове свали. Са сваке стране Европа с’ хвали, Бацају сплетке, Свуда по свјету, И јадну браВу Да право дјели У замке меЕу, Цјеломе људству. Пдачевне тужбе, Енглеска горда, Жалосне сузе, Русија моЕна, Што раја бједна, Због неколико, Послати шЕеде, Својијех људи, у Стамбол цару, Ордије дижу, Девлету своме, И земље руше. Жалосно стање, А Босна тужна, Представит шИеде, Колико до сад Предаде царском, Изгуби својих ВеЕилу Босне, Бједних синова, Асиму паши, Што душмаи клети, Злотвору клетом, По злоЕи поби, ИштуЕи од њег Па нико до сад, Милости царске, Ништа не рече, Да буде само За рају бједну, у К уЕи мирна. Милости нема. Мишљаше јадна, Све што је до сад, Сиротна раја, Било и прошло, Да Асим носи, Раја је бједна, Утјехе, љека. Сносила ропски, Ах! бједна рајо! Јер нико нешЕе, Сад су тек муке, Да чује јаук, Јер Асим не шЕе, Јер нико нешЕе, Да види јаде, Да види муке. Злотворе брани, Ево све и сад, А рају бједи, У ове дане, Гра Јане прве, Кад njeo свјет, Лажама зове, Братством се хвали, Невјерством каља, И бори за право, Прогопством прјети, Сналазе рају, Затвора скеле,

Поставља страже, ГраТјане прве У Стамбол пише, У затвор меНе, И шиље лаже, Над сваким стража Да бЈвдну рају Дан и ноЕ стоји; Облаже цару, Насиљем злотвор Планове кроји, Истину руши, И сплетке прави: Страшила чини „Злотвори влети!“ И прјети смрЕу, Једнако збори, Ако би који Како ће себе, Истину реко, И њих да пере, Бједе и лажи А јадну рају У испит меПе, У јад да метне, Нагони силом, Затвора школе, Да с’ мурлејише, Руши општине, Владика Босне, Насиља чини, Пајсија клети, Без сваке мјере, Издаје народ, Цјео свјет чује, Здотвору служи, Шта раја пати, Хришћане вара, И опет неће И наговара, Да да помоћи; Да кажу оно Комшија први Што није било, Нешто се јавља, Да вјерно стадо, И шаље свога Христово страда, Брзо конзула, Тако се пастир Да јаде види, Духовни стара. Да рају пита, Провлети сине! Треба ли њојзи Невјерни Јуда! Какве помоћи, За влато дајеш, Да цару пишу, Невине душе, Да Стамбол моле, Хришћане цвјелиш Да бједној раји ц вјеру газиш, Изљече боље. у ропство шаљеш, Раја сва моли И мајке цвјелиш. И сузе рони, Злотворе клети! Мишљаше јадна, Несита хало! Да брат јој збори. Доћ’ ће и теби Аеим све већа, Дан црн и зао. Насиља чини, (Наставиће се.)

С. Јово Билбија.

Д о п и с и.

(Ј. В.) Будим-Пешта 2. маја. Неизвесност у политичкој ситуасији траје све дуже и дуже. Траже се сваковрсни модуси за споразум Енглеске и Русије, па никако да се изнаЈју. Труби се веЕ. да је престала и интервенција Немачка јер јој не беше ни каква успеха. Вести су, да fie Енглеска покушати последње помирљиво сретство т. ј. да сазове конФеренцију јевропских велесила у Лондон, наравно ма в без Русије, на којој би се веБало о преинацн св. стеванскога мира, и стању, које би се имало завести на Балкану. у напред се може реБи, да тај и такав умишљај не fie нмати ни каква успеха, а крај тога је све то веоиа слаб знак за трајан мир. Скори дани мораБе веБ открити копрену, која прикрива од света сазнање правога стања ствари. По свим досадањим знацима ипак би могли поуздано pefin, да изласка другачијег нема, до ли рата између обе горе поменуте земље. Тешко је и претпоставити попустљивост ма на којој од оте две стране. Значајно је, да се у новије доба врло живо претреса питање о окупацији Босне и Херцеговине аустријском војском, нарочито у листовима, који стоје на близу оностраној влади. Befi се спомињу и имена оних особа, које су назначене, да заузму највиша гра Банска звања у две нровинције, које би се имале посести. Разни су мотиви тога претреса. Поглавита је побуна томе повратак босанских бегунаца својим куБама, а неки доводе у свезу са том окупацијом чак и тобожњи устанак мохамеданаца у Румелвји. Познато је, да су делегације одобриле потпору пребеглима до 1, маја, а дотога би се дана бегунци морали повратити у своју домовину. Сада је истекао рок, а пребегли Босанци и Херцеговци не fie ни како да пристану на noвратак, јер стање, какво је сада у турској царевини, ни најмање им не зајамчава ви иметак, а ни живот. Они траже дакле довољну гаранцију за повратак, а Турска вм то нвје у стању да да. Отуд се проносе гласови, да fie се исти бегунци повратити у своју отаџбину под окриљем аустријских бајонета, ма то било и против воље Порте. У том би случају тај чин изгледао као окупација. Најновији брзојави тврде, да је иЕнглеска световала Порти, да се не одупре аустријској окупацији Босне и Херцоговине, но да се задовољи простим протестом. При тим и таким околностима није не могу Бе, да Бе се то поседнуБе дојиста и извести, само ми никако не верујемо, да би тобило без споразума са Русијом. Mesy тим је потпора бегунцима продужена јошт на један месец дана. Еао што сам вам у прошлом свом допису јавио, није постигнут потпун споразум изме£у угарске и аускријске владе у погледу коначног завршетка нагодбених преговора. Главна је тешкоћа око тога, како да се покрије дуг од 80. милиона. Ови Бе дана угарски министри опет у Беч. Мада је, да Бе се тогапутапостиБиспоразумљење. Тиса је свакојако науман да остане на влади, те ћена сваки начин понустити од својих захтева, а прихватити оне аустријске, само да се створи колкотолко повољио нагодба, са којом би могле обе владе са поуздањем изаћи пред парламент. Kav што сам и прошли пут рекао, та би нагодба за Тису била понајјача лолуга била при иду Бим изборима.

Угарски сабор одпочео је по ново својо деловање ономадне 30 априла. На реду су претреси појединих министарски биџеа. У првој седници после Ферија предао је своју оставку на нослаништву барон Шењеји, воЈа бивше десне опозиције, мотивујући је својом болешБу. Поједини министарски биџеји претресају се врло брзо. Прешли су већ предрачуни министарства трговине, домобранства и унутрашњих посдова. Јуче је претресан биџе министарства унутрашњих дела. Том јеприликом била по која занимљива сцена. Посланици Ирањи, СилаЈн и Алмаши удараху на Тису, што је овај издао наредбу 15 јануара о. г. да краљ Стеван буде земаљска светковина за све народности у овој држави. Пославик Молнар интерпеловао је министра-председника у том погледу, те рекао, да се та министарска наредба не слаже са поједини вероисповести, те га пита, да днјевољан повући ту наредбу. Тиса је околишио, те рекао, да он није нн мислно, да присиљава когана ту светковину, но да је та наредба тек за случај ако би светковину ту жедндо становништво и ког некатоличког места. Рад је тиме да стане на пут протумарарској тенденцији у многих народносних свеБеника. Додао је, да Бе то бити заједнички празник, са којег fie разне народности још боље знати, да су држављанн марарске државе. Добро му је на то приметио посданнк Алмашн: „боље Бе бити ако ви народностима дате ваљану јавну управу и добре законе, а не да им силом намећете катодичке свеце". У истој је седници интерпелисао министрапредседника и посланик Силађи, у погледу повратка босанских бегунаца и пронесеним гласима о окупациЈн Босне и Херцеговине. Он би само желио, да то буде у споразуму са Енгдеском, дакле не у анти-турском правцу. Стара маsарска, песма, која слабо наилази где на одзнв! У понедељник 29 апрала умр’о је овде др. Александар Вељков проФесор на загребачком свеучилишту и члан ученог друштва у Берлину. Покојник je био Србин православне вере, а одликовао се особитим знањем кемиЈе. У толико је веБа жадост, што му je тек 30 година било. Из Груже 15. априла. Јуче доsе изЛесковца и трећа четвртина народне крагујевачке војскена одпуст, а у среду 29. подази прва четвртопетна позицију. Војницн су добро расподожени, особито они, који су декориранн са медаљама икрстовима св. Ђорsа> доброг су здравља. но жале се, да су ведике богиње многе вм другове потаманиле. Ови што су дошли, врло добро изгледају, рекао би да су зимус гостовали а не војевали. У њи је веровање „у три пут бог помаже," веде идемо да прирадимо и да се преобучемо, па сад у име богаса нашим царем на „Ивl)нлиза.“ ПричаЈу да је сва војска отишла из Лесковца у Врању, а на јако се говори да су нашн отишди до бдизу СоФије, иза драгомана. Војене власти веде да ће се до I.маја скупити сви рекрути који су коцку вукди, и то сви десет нумера, ннко се од способни неодпушта, као досад но се све рекрутује, а то Бе изаћи добар број младића од 18—22—25 скоро на 10 до 15.000, некодмко чета стојаћи војника дошдо Је у Београд и Ерагујевац где обично у мирно доба има гарнизона, то су само ваљда учмтељи за новоуписне na fie посде сви заједно пут Солун«, jep тамо је пут шумадиском корпусу, Од некуд добиЈамо и пушака има ји веБ на Д5—20.000 ачујемо и за неке топове мз Одесе у Кдадово ад то je далеко од наше поносне Груже na за истинмтост немогу јамчити. Н. lip.

X Из Торонтала. Позчато је публици да је земаљски сабор донео закон, да се у вемљи уведу тако звани који су већ и у живот ступили. А како стојимо са тим судовима у Торонталу? Земаљског Сабора главна Интенција и цељ та је, да се умање послови код јарашбирошага и да се пренесу неки мањи процеси на солгабирове као примирителне судце, које по природи тако треба да буде, но код нас у Торонталу то нијетако;сви процеси као и до сад па и „багателни", остају при срезком суду т. ј. одреЈјен је по један судац да „багател" процесе расправља. Да није са тим ништа добивено само се по себи види. Каже се до душе да у Торонтаду слабо којн од Солгабирова има квалиФикације правне. Акојетако, то је жалостно, зашто се онда није у напред постарало, да се избегне та срамота? Ал не само срамота, него је ли свестан управитељ вармеБе да са тим, што интевцији сабора и цељи закона неможе да одговори, да тим народуи држави врло велику штету наноси? Зато га молимо, да оваком злу на пут стане и да нареди да се код сваког солгабировата најмање no један „багател судац“ постави. = Из Ст. Футогв 20. априла. СДолазав цареeuha Рудолфа. пашовање Сабова комесара.) Данас је стигао у наше место царевић РудолФу пратњи своје свите. Као што смо извештени задовољио се како са териториумом Котекова спахилука исто тако и са својом ловачком срећом уловивши 36 комада разлнчитих орлова и совуљага. Из поуздана смо извора чули да се проФесор који је уз царевиБа изравио, да се у околини черевиБкој по величини налази таких орлова да их у читавој Европи мало већих има. 0 томе су се млоги очевидци уверили видевши испуњене на царевићевој лаЏи. Царевић чим се кренуо на пут чујемодаје забранио сваку параду и излишан трошак за дочек му, о том су сведок и његове речикоје јесвојој свити приликом кад га је један жупан поздравио рекао: У будуБе то нећу јер ја путујем као ловац. У Футогу су га чекали у среду, но дошао је тек у четвртак и то на чамцу из ЧеревиБа, кроз Ст. Футог је у два сахата после подне прошао и отишао на наше тако зване доњеземље дејеприправљено било неколико коњских лешина да сена њих орлови купе. Пред вече у шест сахата вратио се уловивши два орла на Футошку агенцију где га је чекала његова лара и сидан народ. Вредно је забележити кратак разговор царевиБев са овдашњим једним Немцом који је случајно девет гради навукао био, исти Немац је врло поштен човек а уједно и општински кмет. Ја самсе десио највише три корака од њих двојице; разговор је био на немачком језику, и премда је Немац мало наквашен био, ипак је на таван глас и на скоро неразумна питања врло тачно и кратко одговарао. ЦаревиБ га је питао какав народ живи у Футоку? Наш кмет одговори: Срби и Немци, и да ли има и Марара? Нема, одговери Немац. Ме£у тим царевић га је још питао ко је глава месту? на које му Пемац одговорн кнез, међу твм икнездоfie, но пошто је кнез Србин и незна немачки то се царевиБ поклони кнезу и рече му на маБарском језику живео. Кад је царевић ступио на штег дочекала гаје нека женскадија, но слабо сеокретао накоје мало је застао чувши неки дечији глас, две три девојчице дадоше му по свезак цвећа и он У исти мах лаЈја се »реву, он се покдони, а неки

се продераше „đljen«. Знам да је царевићу чудно било чути „eljen« кад зна да у читавом Футогу живе само Срби и Немци, а нама је још чудније да наше Швабе волију бити Мађари негооношто су, карактеристично је и то да ни с ким маsарски говорио неје, један који је пазио како је царевиБ где говорио рече ми да је само вутошком кневу маБарску реч изустио! Нашем Комесару Андрији Сабову (или како му је име) оном истом што је овековечио вутошки вашар у Абуказемовом календару као да је мало то што скромни царевиБ неБе параде, напијосепријатељ па са неком Булом као тамбур пред своји момци иде и дира безазлену светину тражеби кавге и параде сличне оној вашарској, народу то баш Heje годило е ал шта Беш мораш бити миран па ма те и који пут са Булом и полио. iep после онаке жалостне вашарске катастроФе видимо га де се по Футогу варвашиизапсива мирним Србима бога вадрацког ца срамоту нашег а нашу грдну несребу. Народ се снебива и уклања ал Андрија непрестано са Булом ректује, кад на једанпут ево ти неког дерана у Фесу. Еј мајчин сине куд те несрећа амо гони сад Беш пазарити. Андрија га је веБ видео црвена му боја не годи као бесном бику и младић је већ пред њим. То беше Милан ЈашкиБ онај. исти што се пре неки дан у Н. Саду покрстио. Еомесар заиште naconi и овај му гаизвади запита га шта је, ва које му овај одговори Турчин, комесар га потанше no рамену и речему на маџарски добро сине. Око Милана се одма накупи гомила свста запиткивајуви га једни ово други оно. Еао што вам је познато Милан је служио у Турској војсци, отац му је бимбаша у Мостару, презиме му је АтлагиБ, дошао je из Азије и оженио се у Сарајеву са девојком из породице Јакшића и по том носи и сам Милан то презиме, морали су му се вели још шукундеде пстурчити. Дошао је као што сам вели, да види Бесарско рете, ка и други свијет, хтео је да путује у Загреб брату своме Николи који је у трговини код свога кума, мислио је и коју пару накупити за пут. Још се ни взразговарали несмо ал евоти Сабова чувши да се Милан покрстио, де псује иналаже момцима да га затворе. Момци га одма отераше и затворише. Овдашњи млади свештеник и један учитељ заузвмали су се да га комесар не тера, но комесар се према овоме врло осорно изразио. ЈакшиБа су данас у петак першуп у Н. Сад отерали и то на молбу неколицине учинио јо солгабиров. Добро би било да господин солгабиров затегне хомесару мало узде, јер то он може па вашто да тур грех на њега пада. —. — У Идвору на вел. петак 1878. Србин је најбољв! Док је постојала граввца имадосмо покомпанвјама доктора са сабљом, рогљастим шеширом и перјаницом, они су се истина дали звати доктормма, а дал су баш сви били прави доктори и дал је баш сваки свом позиву одговарао то се онда нас вије смело тицати јер их је царевина плаћала; они су по народу имали само да боду богиње и да своје „таугдих" за батине даду и кад се пијанци потуку и раскрваве веБ пошто било визум репертум направе; иначе их мн слабо к болесницима дозивасмо, јер прво се ови а особито деца страшише од звеке цангрлине, а друго нисмо се разумевалн у језику, нами кад што изнутра Фали ми простаци кажемо: „Господине болеме у срцу “, а доктор одговори: „Но ти магарац, та ввје срц, тај маген“ и тим је свршено, ал већ сада што му драго, бвло па прошло, него је ево настало срећно време да може свакаопштина