Застава

ЗАСТАВА

АНДРАШИЈЕВО ПРАВДАЊЕ.

ГрОФ Андржши налази ее у непријжтном положају, Досжд се није много обзирао на јавно мнење, нити је рачуна полагао о својим делима. Најрадије застирао је своју источну политику копреном тајансгвености, у коју несмеде задрти непосвећена рука. Тим је мислио, да ће сигурније постићи своје смерове, што се већма буде увијао у плашт недокључивости. Сада пак, како су догађаји у Босни и Херцеговини тумбе окренули Андрашијеве источне планове, сада и он осећа потребу, да ступи у додир са јавним мнењем и због тога саопштава она званична извешћа, која му је конзул Васић из Босне слао, Саопштењем тих извешгаја мисли Андраши двоје да постигне. Прво му је, да предочи целом свету анархично стање, у ком су се те две покрајине налазиле у последње време, кад је требала да дође на дневни ред окупација аустро-угарска. Предочавајући тако анархично стање мисли уједно правдати своју политику, која га је најзад одвела у Босну и Херцеговину, пошто је најпре себи израдио европски мандат у Берлину. Друга му је тежња, да саопштењем тих консуларних извештаја одклони сваку кривицу са себе и да је навали на плећа онога, који је њему потчињен, на име на самог Васића. Полузванични лиетови, који стоје у тесном додиру с грофом Андрашијем, разумели су одма жељу свога господара и изметнули су сиротог Васића општем руглу и подсмеју. Ниеу наравно то учинили, што овоме зла желе, већ што су ради, да својег господара од беде и кривице оперу, С тога прсдетављају они извештаје Васићеве као неподпуне, при којима Андраши бајаги није довољно обавештен био о правом стању у Босни, по којима није за времена сазнао, шта се тамо куха и шта ли се иза брда ваља. Ослањајући се на Васићеве извештаје, веле исти полузваничњаци, поверовао је гроФ Андраши оној вести, да боља класа босанског становништва не само жели, него једва чека аустро-угарску окуаацију. У тој вери послао је гроФ Андрашија ђенерала Филиповића само са два кора у Босну, јер мишљаше, да ће толико војске за брзу окупацију довољане бити. Тако мисли теребешки гроФ да оправда своју политику. Пре свега је већ то хрђав знак за његово деловање, кад мора да се правда пред јавним мнењем. Ко се испричава, тај ее сам оптужује. Но да видимо само његово правдање, како ли у ствари изгледа. Што се анархије тиче, коју нам у тим консуларним извештајима хоће да претставе, то није ништа ново за свет, који је пратио за време ове источне кризе све оне догађаје, што се у Босни и Херцеговини збиваху. Та је анархија у главном постојала за читаво време српског устанка и рата. Семо су јој крила пораела усљед гласа о аустро-угарској окупацији и баш та вест највише је узбунила и узрујала Турке у Босни, те су почели да роптају и на саму владу своју у Сарајеву и у Цариграду. Анархијом дакле самом по себи неможе гроФ Андраши оправдати политику окупације своје. Добро је приметио један бечки лист: да није савесно ићи у суседну кућу, кад тамо куга влада и хтети j'e угушити на тај начин, што ће ее изложити опасности, да ее сам окужи. Напротив, Андрашпја је требао баш напустити окупацију, ако је хтео у истини, да анархија у Херцеговинии Босни непреотме маха и да Хаџине постане диктатором у Сарајеву, јер се ето баш званичним извештајем консула Васића посведочава, да је Хаџи-Лоја тек усљед гласа о туђинској окупацији доспео до неког угледа и величине. Што се другог смера Андрашијевог тиче, којег миели постићи тим обелоданењем Васићевих извештаја, и ту j'e слабог оправдања по Андрашија. Све да стоји, да је хрђаво обавештен био, опет остаје на н»ему ева кривица. Консул је њему потчињен и Андраши није Јпућен једино на те

извештаје. Ако је приметио, као што би му то у дужност спадало, да га његов консул не извештава најтачније, просто би му било, да га уклони са тога места, за које није дорастао и да постави вештијег и савестнијег човека. Кад је ђенерал Филиповић, који није имао на расположењу консулских извештаја, .могао знати, да ће окупација муке и крви стати, онда је у толико више требао то да знаде гроФ Андрашија, коме једржавна крма у руке поверена, Но што је још грђе при томе, гроФ Андраши не може се ни тиме изговарати, да је хрђаво инФормисан био. На против, Васић га је тачно и уредно обавештавао о свему, што се по Босни, нарочито у Оарајеву збива и удешава, Васић је посред опасности остао на своме меету све дотле, док му је то у опште могуће било. Тек по гдегде провирује у његовим извештајима њагињање на политику аустро-угарске окупације. Васић је познавао унутарњу жељу Андрашијеву и његове смерове напрема Босни, па је хтео и по који грумен шећера да добаци своме господару, знајући, да ће му тај поред осталих горчина приЈати. Иначе се Васић држао доста објективно у својим извештајима. Kpaj свега тога, Андрашија се решио, да пође у Босну са недовољним сретствима и није помишљао, да ће наићи на крвави отпор и сукоб. Шта то значи? Значи, да је хтео да има право и онда, кад су га људи противно известили. Казао је, да ће окупација бити само војничка шетња и да би се могла са две компаније извести, па је хтео да уштеди непотребне издатке за државу. Ми се сећамо, да је Андрашија у делегацијама, кад је била реч о оних 60 милијона и то казао, да cboj'om главом јемчи за мир, ако му се само одобре тих 60 милијона, Кредит је тај одобрен, ал Андрашијева глава није сачувала аустро-угарске војнике од турских танади. У Босни и Херцегевини отворили су се гробови за синове ове монархије, Па кад све то тако бива, може ли гроФ Андраши и даље остати на своме месту ? И ако остане, могу ли народи ове државе мирном душом изгледати на даљи развитак источних догађаје ? Погрешке Андрашијеве плаћају се скупо и у крви и у новцу. Но ко стоји добар, да Андраши неће још грђе погрешке починити, ако на дуже будс овом државом крманио ! Кад се уочи његово јадно преговарања због коввевције са Турском, кад се даље у обзир узме полузванична повика на Србију и Црну Гору, кад се на ум узме она вест, по којој за турских леђи стоје Русија и Италија, које потстичу Турску, да се опире и подмеће ногу Аустро-Угарској, кад се све то скупа проесапи онда је заиста опасноет по васколику царевину ову, ако Андраши и даље оетане министромспољних послова. Консулски извештаји, кој*и су имали да правдају политику гроФа Андрашија, треба да послуже као оправдање његовог пада.

С бојног поља.

Још никако да се отпочне даља радњауправцу окупације. Оба заповедника војске, Филиоовић и ЈовановвБ, находе се у престоницама области, које се вмзју тек заузети, у Сарајсву и Мосгару. а свуда око њих лиже пламен устанка и отпора турска. Мобилизација у АустроУгарској взводи се у најпространијем обиму, неки део војске мора да је већ приспео главном одељењу, иа ипак још нема са бојвог пољаникаквих вести, које би нам што казивало о даљем нанредовању наше војске, Место тога још се јоднако саопштавају дугачке листе мртвих, рањених и несталих, изкојих н ми вадимо следеБе: У боју код Грачанице 4. августа: одпетроварадинске пешачке пуковније барона ФилиповиБа бр. 70: Сима ШуваковиБ, рањен; Јован Дамјановвћ, мртав. У боју код Тузле 8. августа, од пешачке регименте ЦссареввБа бр. 61: Иавле Тејин, мртав; Љубомир Мврков, Ђорре Рујан, Еостд Еошарин, Мита Попов рањеви; Ђорре Јованов, Никола Вуја

мртви; Светозар ЈакшиБ, Аксентије Матанов, ђорђе Марвин рањени; Јован Грујии, мртав; Никола Грујин, Јован Томин, Прока Овчарев, Аркадија Станков, Ника Жива рањени; Јаков Ранков нестао; Јаков ПејиБ и ТрвФун ПејиБ рањени. Од хусара: Алекса ТодоровиБ рањен. Код Грачанице 13. авг. од регименте ЦесаревиБа бр. 61. Илаја ЈовиБ н Стеван Равин мртви; Светозар Мушицки, Игња Драгоман, ЈованМиљков, Матија КаталиниБ, Сима ДимитријевиБ, Јован Каракаш, Партеније Јовин, Милин, Никола Пејов, jKhbbh Никашинов рањени; Аркадије Глогоњац мртав; Васа Стојадинов, Жива Завишин, НавлеДелијин рањени. Од петроварадинске пешачке пуковније барона ФилиповиБа бр. 70. Илија УбадиБ, Стеван Мишић и Тома Рибар рањени. Код Добоја 16. августа, од пешачке регименте Цесаревића бр. 61. Стеван Лилин и Тодор ДоповиБ рањени; Сганимир Томин; Јоца Попов, Васа Арнаут, Милан Јованов рањени; Марко ЈовановиБ мртав; Мита Момир, Антоније ВдадисављеввЕ, Рајко Гвозданов, Младен Попов, Мирко РадукиБ рањени. Од петроварадинске пешачке регнменте барона ФилиповиБа бр. 70: Заре ЛукиБ мртав; Јован Боровац, Лазар РанисављевиБ, Лазар ПетровиБ, Мдаден КукуљевиБ, Петар ЧолаковиБ, Петар ПауковиБ, Васа Бошковић рањенн; Сава Алимпијевић, Павде Маркутовић, Љубомир 0пачић мртви; Павле Јовановић, Јевта Јовановић, Исак ЈуришиБ, Лазар Меденица, Стеван Бокшан, Милутин Чибугџнћ, Лазар ИвиБ, Авакум МрдановиБ, Димитрије Кацан, Алекса ВидаковиБ, Малан ЖивановиБ Ђор£е ЈовановаБ, Живојин ВучетнБ, Михаило Ковачевмћ, Живан ЛукиБ, Аксентије Јеремнћ, Лазар Радосављевић рањени. Од пешачке регименте барона ШокчевиБа бр. 78: Андрвја Рељица, Јово Бижичанин, Гавра ПетричевиБ, Ант. СокалиБ, Петар КнежеваБ, Никода МариновиБ, Мата Кокановић, Мијо СтеФановиБ, Анте СтојановиБ, Анте МарковиБ, Иво ШљнвариБ, Мате ВорјаниБ, Швле Вукаловић, Анте ГргаБ, Тома Шествћ, Мате. ПаввБ, Наца ЂурковиБ, Петар Карловвћ, Марко Станковић, Никола ПејаковиБ, Марко Ферић, Марко Кузмановић, Митар ГолиБ, Јоцо Баричевић рањени; Живко ЛучиБ мртав; Ђуро ЈеднобрковиБ, Иво Палашић и Новак рањени. Код Добоја од 17. до 20. авг. одпешачкерегименте барона Скудјера бр. 29. Живко Сланкаменац рањен; Јован мртав;Самуило Јовичин, СветозЈр Попов, Аксентије Милосављев, Јован Стојанов, Лазар Недин, Јован Рудић рањенв; Мидан Милованов мртав; Лазар Милошев, Тодор Козарски, Андрија Константинов н Димитрије Пиструјев рањенн. Од пешачке регименте ЦесаревиБ бр. 61. Канетаи ГрабовиБ рањен; Тома Николин, Јован Драгић, рањени. * * * Трговац неки бивши оФицир, који је 19. авг. из Лизнице преко Јање и Б;елине вриснеоу Брод, нрииоведа, да су турскн женијски оФвцири из Bjeлине ваоравидн другу Плевну и да Бе за освојоње Бјелине требати не само ведиког напрезања Htro у мстиву оравилне опсаде. Од Дрнне ночсвши, поред седа Амаље, Патковића, пружају се годеми насипн <ве до Дугопоља, па ондапрекоОхурске, дуж броравсккх мочара натраг Дрини све до села МеЦаши. Бједина је јако снабдевена тајином и ратним материјадом. Тајин и муниција као да су из земље никли, тако се нароше, већином ноћу, одкуда, то је до сад тајна. Посада је у Бједивн већ сада знатна, ал изгледа, да се спремило за доцнвје, да буде још четир пута јача. * ♦ * Наши допжници с бојног поља пишунам ово: Н. Градишка 20. августа 1878. (Нар. допнс.) Јуче, долазећи гра£ани из Бзњалуке приповједаху ми ово, следеће, и то да је права истина: Од 13. ов. м. траје ужасна борба пред варошицом Кључом, аустријске војске и Турака. Турци су заувели чврсте позиције у планинамаиз којих се неће моћи тако лако ншћерати. 16. о. м. отишао je знатан одјел војске из Бањалуке у помоБ аустријанцима; али ова помоћ не бешетако снажна да оконча битку. Због чега су 18. о. м. још два баталијуна војника с брдским топовима, нуждно у помоћ послата. Незна се да ли се још туку какав резултат буде јавићу вам. Приличан број рањеника од Кључа довози се у Вањалуку. Поуздано се тврди, да су Турци 4 топа од аустрнјанаца отели. Сваким немало даном прелази војска код 0. Градишке, и упућује се Вањалуцч; н може се од прилике реБи да је за ово неколико дана до 4000 војника у поменуту варош дошло.

♦ ♦ ♦ Ерод 18. августа. (Нар. допис.) Чему се српски народ у Босни и Херцеговини највише противио, по пресуди назови културне Јевропе оно га је постигло. Пошто смо не прежаљене жртве Фивично и материјало кроз трогодишњу борбу за ослобоЈење подноснли, јевропа нам преко воље наше наметну грозну за нас Аустро-Угарску окупацију, усљед које наступнше и обноваше се у нашој тужној јДОМовини жалосни и жалоснији догаЈјаји [ужасни привори од ЈЈкојнх Бу овде само Један обиљежити што се пре неколнко дана десио у Дервенти, грозан догарај koj'h учинише цивилнзоване аустро-угарске катане, зверским начином искасапише невине христијане, што баш ни сами Турци на очиглед свијета по беломе дану пред вароши-нијесу усуђивали се учинити. У толико може се казати да је стање нашег народа данас жалосније но што је било н под самим Турцима. Еад j'e вапочела окупација, учињен је познв на устаннке који су против Турака четовалн дадоsу у надлежна им места, и првјаве се аустријским војннчким командантима, па да иду у своја места куБама или ако већ немају истих $е шћедну настане се. У Градачкој околици усташи који су преостали из чете f Николе ТриФнчевиБа дачац пред војннчког команданта, који узме им оружје уверавајуБи их да им исто неБевишетребати, и да могу слободно иБи cboj'hm куБама, што и послушају да веБ Ј'едном смире се после двогогодншње борбе. Пошто се у Посавини источно од реке Босне кроз минуле три године није развно устанак као по другим пределнма, то је сад и аустро-угарска окупацнја у Лосавини на виши отпор наишла тако да су трупе Сапаријеве морале на врат наносод Тузле чак Добоју бежати, причем мухамеданци почели су Србе православне и католике дизати, да заједнички терају незване госте из своје домовине наводеБи како је Османлија народу босанском наметнуо јарам дрвени, Аустрвја пак оБеданатурн гвоздени. Поменутн устаници пошто су у Србији у редовима српскијем против Турцима борилн се и за тим по Вучијаку са једне и градачкој околицн с друге стране реке Босне четовали, будуБи заваsени у крв са беговима, субашама и буљубашама а видеБи да Бе Аустријанци ив Посавине бити протерани при чем би н они морали са мухамеданцнма Швабе терати, или бн билн исечени, по што немају оружја да би се могли томе одупрети, за то реку Босну, дору у селе Мајевац, вз села Мајевца позову са собом кнеза мајевачког и Јову ЗјалиБа да оду са њима у друштвудо уДрвенту да питају за савјет војничког капетанааустријског у Дервенти. 5. августа у суботу у 4 сата после подне прнспели су у Дервенту. Прво се прнјаве стражарнма од којих двојвца пору да их пропрате до капетана војеног. Пред Ершлом (Војарном) поље запремнли су кочијаши који су возили рану за војннке, кад су наишли пред њих кочијаши сподбвју за коцеве и повичу »удрите ево Турака* нашто Јозо Луцић мехавџија католик дервентскн зине колико га грло дава викати „удрите удритевласису". ЈБуди се наЈјоше у чуду од такове изненадне напасти пошто их кочијаши почеше кољем млатити започну на страну да измнчу, у то умешаЈ'у се катане на коњима. Забадава људи викаше „Срби смо« „ХришБани смо" „њесмо Турци* све забадава ужасно позорје наступи, који је бежао падао j'e од куршума, који је пак по викању „стој* стао био је сасечен на комаде. Зверске катане са своимсабљама над голоруким људима укрштавају. Еомадц људски руку, главе и трупови пресенн по земљи падају, па још падају, па још мртви били су на комаде сасецани. Да се је и у тај махкао обично дервентинсквје Срба трговаца пред кршлом трефило, били би постали жртвом варварства маџарскије катана. Једноме трговцу који се ту треФио срећа је послужила да сеје близу њега капетан десио те га је овај одбранио, а иначе петорица цивилизованих у черкезкоме внду наваљивалн су на њег да га сасеку. Тај ужасан призор стишао се кад су седморица већ сасјечена била а шесторица смртно рањена. Пошто су рањеницн доцније у кршлу пренешени Мађарима ce мало учинило што су свирепстваучинили већ су у кршли рањенике почели мамузама у главу ударати, док капетан доsе те нх растера. Еапетан је Србин Никола СедлиБ који са уздахом изговори: „Еј тужни Србине ала једнако страдаш." Маџари пак у Босни прославише своје име са твјем: „јунацн над разоружанима* алн су

„ЗАСТАБА" излкзк редовно: ередом, петкои, недељом, на целом табажу, а уторннвои на по тао*«а. ЦЕНА ЈЕ ОВА sa Ауетро-Угареку: на целу на по године кп п на четврт године ? • !» н ' на 1 1 „ 20 н. а а СрО иЈ у (r ep«<»pr-) ... на годину 35 дга. на полагодине 177, дин. на четврт године 9 динара.

БРОЈ 133- У 10В0Ж СДДУ 9 У ПЕТДК 25- ДВГУСТД (6- СЕПТЕМБРД) 1878- ГОДИНД XIII-

ОГЛАСИ рачунају са по 6 новч. од сваке »рсте овип omm олова, а ia жжг се плаИо по 80 новч. овап пуг. ДОПИСИ шаљу се уредншптву, а предплата и оглаон админлстрацвЈж „ЗАСТАВЕ’ у Нови Сад у дунавској улици. РУКOПИСИ не враКају со натраг. Поједини бројеви листа у месту могу се добити по 10 новчиИа у кљижари браЕе М. Попови Еа.