Застава

А међу тим крајњи резултати научних истина увек су прости. У св И ма гранама наука, а нарочито у друштвенц(| наукама, има врло много научних истина, које се могу учинити да буду доступне и за широке кругове интелигенције. Не могук« да прати цео рад, којим се долази до научних резултата, за масу интелигенције било би добро дошло, да се бар упозна с тц, готовим резултатима. Код нас нема ни једнога листа,који би радио поглавито на тој задаћи, ими покрећемо „Стражу“ сна мером, да покушамо попунити ову празнину. Што с листом хитамо баш сад, одмах у застопце за овим великим догађајима на по. литичком пољу, то је с тога, што држимо, да крваву лекцију ових догађаја баш и ваља проучавати одмах још за свежега трац и што налазимо, да ће баш сад доћи на дневни ред многе важне задаће у нашем целокупном друштвеном развићу, а по нашеп уверењу и књижевност треба да помогне, да се те задаће правилно поставе и повољно реше. „Стража“ се јавља, да према сво јим скромним силама помогне у томе послу. „Стража“ ће се трудити, да буде посредник између науке и живота, да српске читаоце, који не могу да се удуб љују у стране литературе, упознаје бар са оним резултатима научне мисли, који су неопходни за правилан поглед на сваи дашњи друштвени живот и његове разнолике појаве, да буде као нека мала политичка школа за српске грађане. Метод, којим ће се служити „Стража" у своме раду, врло је прост: упознаваће своје читаоце с фактима, с голи фактима, онаким какви су, и упућиваће их, да из истинитих факата изводе правилне резултате. Факта ће узимати „Страаа из природних и друштвених наука, из друштвенога живота и књижевних појава. Основна налела, којих ћемо се придржават у науци, друштвеноме животу и књижевности ова су: У природној науци исповедамо: да су материја и снага вечне, да васеленом владају непромењљиви природни заковд да се из неорганске природе развила органска, а из ове последње, а наиме из животињскога света, кроз дуге векове усав шавања, развио се човек, да човековим физичким и умним животом такође владају природни закони, те по томе у целој ваа лени нигде нема кутића за неку ћудљиву натприродну силу, која би владала светом, реметећи самовољно вечне васеле! ске законе. У друштвеној науци исповедамо: да је друштво жив организам, који се мења и развија, да друштвено кретање бга по извесним законима, да је човек као друштвена чињеница поглавито производ друштвених прилика, да је цељ друштва, д ствара опште благостање и општи напредак, а да има друштвених облика, којима се даје та цељ достићи. Прелазећи на поједине огранке друштвених наука, у економској науци исповедамо: да је економски строј друштв основа и главни услов целокупнога народног напретка или назатка, да су економске форме подложене мењању и развитку, j облици својине нису за навек стални, да се из садашњега облика својине неодољивом силом историјскога кретања развија друп савршенија форма, у којој ће сва приватна оруђа за производњу (земља, алати, зграде и сировине) прећи у заједничку својин са заједничким радом, организованим на темељу савршенијих радничких оруђа и крупне колективне производње; да је девиз нове историјске епохе: ослобођење рада од притиска капитала, организација својине, организација рада. У политици исповедамо: да je најбоља она политичка форма, где народ сам собом управља; да су сви народи noi пуно „зрели" за све политичке слободе; да су политичке слободе неопходни предуслови за лакше, правилно развијање у свим другим гранама; да су онде, где влада притисак и тиранија, народни устанци и револуције неизбежне појаве, и служе као друш твена коректива против застоја и мртвила. У меЈјународним одношајима народа исповедамо: да радничке масе народа немају узрока и интереса да се мрзе, j је народносна мржња од опште штете по народе и напредак цивилизације; да је задаћа свију напредних људи, да раде на 6pi тимљењу народа, а задаћа Срба, да раде поглавито на узајамности и братимљењу Словена. Према свима овим горе набројеним разлозима, ми ћемо оцењивати и све књижевне појаве у нашој литератур« придржавајући се иравила, да сваку књигу треба оцењивати поглавито по самој садржини. по истинитости мисли и назор: који се у књизи развијају и проповедају. * За разраду, проширење, пречишћање и лропаганду назора, који су у ово леколико тачака летимично додирнуп „Стража“ ће се служити научним расправама и белешкама из свију грана природних и друштвених наука, служиће се критико и друштвених појава, служиће се романом, приповетком, песмом у опште свима врстама књижевнога поја вљивав Да би овај рад био што темељнији, опширнији и разнообразнији, „Стража“ ће се старати, да прикупи у коло своји сарадника све наше боље књижевнике, како би се радови свакога од њих бар од времена на време јављали у овоме листу. Исповедајући, да се свесно братство словенско може постићи једино на те'мељу истинитога узајамнога познавав „Стража“ ће се старати да доноси чланке о словенским народима од писаца самих тих народа, који увек могу бити бол обавештени о стању свога народа и своје домовине но што је то нама могуће. У опште „Стража“ ће се трудити, да потпуно одговори своме имену, да заиста буде будна стража на пољу cpncs књижевиости и друштвенога живота. Иозивамо све пријатеље науке, слободе и напретка, све родољубе, који се истински брин о судби нашег мученичког народа, да нас помогну у овоме послу својим радом, претплатом на лист и скупљањем уписнии Доста је било јуначења на речима, будимо јунаци на делу. УРЕДНOШТВО. Стража изилази свакога месеца укњизиод 10 штампаних табака велике осмине. Ценајој је за Аустро-Угарску: 10фор годишње, 5 фор. на по године а 2 ф. 50 новч. за 3 месеца. За Србију и друге стране земље: 22 динара (франка) годишН 11 динара на по године а 5 1/ 3 на 3 месеца. По свесци је цена 1 фор. или 2 динара. Претплата се шаље на адресу: Штампариј« А. Пајевића Нови Сад. Угарска. (Buchdruckerei А. Pajević Neusatz. Ungarii). Чланци и писма за уредништво шаљу се на истуМ ресу с додатком: за уредништво „Страже“ (fur die Redaction der „Straža“.) Штампарија A. Пајевића, издавач „Страже“. Штампарија А. Пајевића Н. Сад.