Застава

ЗАСТАВА

МАЂАРСКА ОПТУЖБА.

Крајн>» левиц* на угареком сабору поднела je предлог за одлуку, да се укупно угарско министарство због источне му политике, која и уставноет у опасност доводи а права појединаца повређује, да се то министарство под оптужбу стави, Црема одношају странака, које су сада на угарском сабору, може се у напред знати, како ће проћи тај предлог крајње левице. Но овде није тај практичан моменат од значаја, колико онај морални. Мађарски је народ доспео својом повесницом најновијом у тај несретан положај, да мора за будућност своју да стрепи. Нарочито им је зебња од поплаве панславенске. Осећају се као усамљено, малено острво посред великог славенеког мора. Турска царевнна, која је на балканском полуотоку притискивала славенске народе, била је за мађарски народ као какав сретан насип против те славенске струје. С тога се по Мађарској као у слутњи некој рззвило бујно туркољубље, које је у овом нашем веку зазорно било. Мађари се заиосише за Турке и њихову пуетахијску владавину, јер мислише, да h® само тим путем спасти државу и народност своју. Међутим се повеснички догађаји нису освртали на ту прекомерну љубав и одвратност мађарску, него су текли онако, како је то по природним и моралним законима морало бити. Турска је царевина у Европи морала пропасти. Процес тога пропадања могао се убрзати ил одуговлачити, .ал пропаст је њена неизбежна, као што то и најновији догађаји у Маћедонији и Румелији посведочавају. Према томе наступа опасност за мађарски народ бар с мађарског гледишта ма се с које стране читава ствар посматрала. ГроФ Андраши био би у мађарским очима само тада сретан и велики државник, да му је пошло за руком да спасе Турску од пропасти. Тога Андраши није учинио, нити је могао учинити, Европске прилике нису тако повољне биле, да би Аустро-Угарска могла навестити Русији рат ради одржања Турске, а да тиме уједно и цео опстанак свој на коцку не метне. С тога је Андраши имао само између два зла оно мање да бира, бар са свога становишта. Именито, што се Босне тиче, ту му је преостало! или, да Босну пусти Србији и тиме види на јужним границама ове монархије остварену велику државу српску, која би привлачиве снаге имала на јужне'Славене ове монархије или, да сам загризе у босанску јабуку и тиме отвори врата унутрашњој борби са Славенима, која и опет доводи у опасност не само мађарски устав, него и мађарску народност. Андрашија се приклонио овом другом злу, надајући се, да he то мање зло по њега и по мађарско господство бити. С тога је примио мандат и походио поносну Босну. Таком пак политиком није могао задовољити мађарски народ у садањости, нити га умирити за будућноет. Том незадовољству и бризи мађарског народа даје издашна израза оптужба крајње левице, Kojy ова подиже против Тисиног министарства, а тиме уједно и против мннистаретва спољних заједничких послова. Тиса he бранити Андрашијеву полутанску политику тиме, што he наводити, како је то једини пут, којим се из шкрипца извити могло, како је поседнуће Босне аустро-угарском boj'ckom ипак нешто боље, или бар мање зло по Мађаре, него ли, да је Србија Босну посела. Тиеа је таку обрану Андрашијеве политике у изглед ставио већ у самом либералном клубу, кад је казао, да се поееднућем Босне стало на панславенску змију и да је то боље, него, да се пустило, да та змија ову монархију са свих страна опаше. Тиса he, ако до расправе дође, а и приликом адреске дебате, тако бранити себе и Андрашијеву источау политику, ffa he по сво| прилици и одбранити. Друга је пак ствар, е да ли he и развитак даљих догађаја на истоку посведо-

чити, да је Андраши имао право, кад је помишљао, да је поседнуће Боене мање зло, Устанак бугареки у Маћедонији, куд се проћи мора, кад се у Солун и на бело море иде, тај устанак на зло слути и као да he, да оспори ваљаност и сретну пред" увиђавност Андрашија државника. С тога свега држимо ми, да још није наступио онај кобан чае, када he се имати да изреч® суд над мађареком источном политиком, и ако тај чае није већвише далеко Мађарски народ, у чије име данаске крајња левица подиже оптужбу против Тиеиног министарства, може са свога становишта право имати, кад изриче своју осуду над Тисом и Андрашијем, Оптужба и осуда над мађареком политиком пред повес* ницом друкче he гласити. Имаде у оптужби крајње левице један пасус, који мислимо, да се не слаже истином. Тамо се каже, да је „мађареки народ искрено одан слободњачким и културним тежњама славенских народа, а само бајаги недопушта превласт руску над тим народнма". Кад буде једном повесница света свој неумитни суд изрицала над мађарском источном политиком и кад се тога ради буде оптужба дизала, онда he та гласити: да мађарски народ ил његови данушњи претставници нису „искрено а одани билн слободи и Култури славенској на истоку. А од таке обтужб® неће се ии Тиса. ни сви остали одбранити неће.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

Као што смо јавили, у сроду 18, (30.) о. м. прочитана је у посланичкој tyha угарсаог сабора по другн пут престона беседа и закључено, да се на њу одговори адресом, коју Бе саставити адресЕИ одбор од 21 члана. Поводом тога, што адpfca помвње садашње стање владе, узме реч минастар-председниЕ К. Т«са, те у жратм обележи почетак и развој министарске кризе. Тиса није нншт особито рекао, што ннје веБ опште позчато, шта више нн све оно, што се ј&вно зна. 0 тога његово разлагање није у гдавном задовољило сабор, осибато но опозвцију, и обе нијансе оповкцијоне странко дале су израза свом незадовољјтву на уста својих вођа, који су ис«али, да се сабору осим берлепсхог трагтата поднесе и рајхштлтсма гонвенцаја. Истог дана поднео је Ер. Шимоњи у нме крајње левице предлог ва оптужбу министарства, који на другом месту засебно саопштавамо. По што је исти преддог прочнтан, председннк даде на знање, да Ие га дати штампати и у уторак ставити на дневнн ред. Још је истог дана Ер. Шимоњи у нме свих крајњвхлевичара захвалио на избору чланства у разним комисијама саборским, по што исто ннсу састављене према бројној пропорцијн странака. Што се тнче радње посланика ван сабора, сједзњена је опозиција закључила, да не подноси предлога за обтужбутисиног кабинета, по што код таковог предлога може гсговврити сдмо предлагач, а не може се развитн општа дебата; у осталом она lie при адреси и сваком другом згодом и приликом реБн своју о спољашњој политвцн владиној. Иста Бе странка предложити адресу на краља ради одложбе избора за дедегације, а крајња левица, да се исти избори одложе, док сабор не довршн дебату о адреси, којом се одговара на престони говор. 0д свију саборских одбора први fie почета сзој пссао одбор за земаљску обрану. У Једној од скорашњих седница саборских поднеfie се предлог, да се продужи важност обранбеном закону, и упутибе се горњем одбору. Одмах после адреске дебате доби Бе на дневни ред иввештај истог одбора о поменутом предлогу. У једној од прошлих седница угарског посланачког дома пријављујуБи петицнје, које су сабору стигле, пријавио је председннк све оне муниципије, које су поднеле петициЈ’е о босанском питању и о препрегама. Тосу ђур, Сешш, Шомођ, Варања, Пешта, Саболча, Берег, Сазмар, Арад, Чанад, Тамвш, Толна и комунитети: Ход-Меве-Вашархељ, Вудапешта и Сегедин. Штосетиче ступања посланика изТројодне краљевине у клуб лнбералне странке на угарском сабору, „oбзор“ исправља дотичве вести и вели, да су у исти клуб ступили само они троједничкн пссланици, еој'и гсворв маџарски. Као што »Загр. нов“. јављају, регниколарне депутације почеБе скоро свој пссао, но не Бе ce уиуштати у меркторна веБања, него fie закључити једногодишњи провизоријум, тј. важност по-

етојеБим фиизнсијским стнпудацијама продужити за годину дана. Изти лист јавља, да fie сезагребачкисабор по ново састати течајем декембра месеца. Оает се поговара, да fie заповедник 11. apMßj'e тј. окупацијоне војске, ђен. ФилиповиЕ, још неко време остати на свом месту као главни заповедннк у Босни, и то тамо до нове године. По том дакле би ФнлиповиВ божиЕовао у шехер-Сарајеву. Парламентарно стање у Цислитави још се није консолидовало, н сваковрсне су кризе све Ј’еднако на дневном реду. Она страначка утолико није свршена, што се страначке ФракцијеЈ’ош нису коасолидоваде, будуБи састављене из прилично хетерогенвх елемената. То се најбољо види при покушајним изборима за делегације, који се сад предузимају по свам клубовима. Том су прклмком угледнијн чланови клубова говорилн о разннм политичким питањима, при чему су се показали доста иротивни назори. У Једном се пакпитању по готову свн слажу, а то је да осуsују окуиацију. Што се тиче министарске кркз е, јуче се јавило, да је Претис, извештавајуВи Њег. Вел. о резултату своје конФеревција с уставоверном странком радн склапања кабинета, положиоуруке H>tr. Вел. мандат ла склапање кабинета, а данас се веБ јавља, да је одлука о скдапању кабкнета деФиннтивно одложена до свршетка делегација и да fie ауерспергов кабинет провизорно водити послове. У Цаслитави дакле као дајевеЕа забуна и невоља, него ли у Транслнтави. То се видн н по деловању рајхсрата, у ком сеја сно огледа растрој странака и опрека народних заступника с владом. Одбор, ком је упуБенод владе поискан навнадни кредвт од 25 мнл. златне ревте, предлаже вреко свог известноца, дра Гискре, да се вдади украти исти и она позове, да stante pede поднесе на претрес берлински трактат. Ни у погледу копове адресе немаједнодушног вазора у уставоверне странке. Међу тим одбор, ком је поверен тај нацрт, још га није претресао. Што се тмченавешБеног заЈ’едннчког корака снла у Петрограду, сад се као поуздано јавља, да ни Немачкани Италнја нисувољне првдружати се истом. С тога је инглескн заступник у Иетрограду предао руском кабинету ноту, у иојој инглески сштрвм тоном иште разјашњења о поновом поседнућу пруге руском војском и категорично наглашује, да fie Инглеска свом снагом настојати, да се спроведе берлвнсхи уговор. Горчаковов ваступннкодговориоје, да га је тај корак британске владе врло взненадио. Русијајеповратила своју војску на старе позиције, што су догађајн иза леђавојске то врло захтевали; да је Турска могла одржати ред к миру областимаодруске војске напутенвм, Русија небдто чиннда.Вели се, да Горчаков спрема енергичан одговор на исту ноту, у којој fie на Турску бацити сву одговорносг за наЈноввје догађаје у Румилнји. Сигурно поводом тог одговора русдог и дигараја под Цариградом држано је у Ловдону 18. (30.) о. м. велико мини' старско веђе, на које су телеграФски повваннсвикодвцн мвиистри је болестан дошао). 0 том веБу дигда се веБ у напред ведика ларма, надајуБи сеод њега врдо важннм одлукама, но још се не зна, шта је решено. Као горњу ноту инглеиу, тако је нсто кнез Лобанов у Цариграду категорично одбнотурску, којом се Русијаобеђује, да потпомаже устанак Бугара у ТраквЈИ и МаБедонији. У сдед тога Бе Порта саопштити ту ствар свим коликим силама потписницама. Поред тако критичног стања на истоку није чудо, што се Русија спрема ea сваки случај. Тако „П. Л.“ јавља, да је цар 10. (22.) о. м, наредио, да се цела окупацијона војска у јужној Бугарској попунн на ратну снагу и да војнкцч добијају плату, као за време рата. Та fie се војска од сад звати акцнјона војска. Што сетиче аФганског спора,„ДељиЊус* јавља, да је севџемски кабинет валључно, да на ново пвше аФганском емиру и у Форми ултвматума разложи му све последвце, које мсже имати његова неуљудност, којом је одбно ивглдско посданство. БУГАРСКА ПРОКЛАМАЦИЈА.

Устанак Бугара у јужној Бугарској (такоруски н бугарски листови зову тако названу Истачну Румилвју, iia и ми Бемо је од сад тако звати)иМаБедонвји прешао је Btfi окввр „докалвог устанса“, те својвм замашајем и смером не само да вадаје брвге блистателној Порти, него сбраБа насепажњу свеколмке Јевропе, Он вде за тим, да се „ва

веки веков* споји са северном Бугарском, тј. кнежевином, не само јужна, него и МаБедонија и Тракија. Главни револуццонарни одбор, којиуправља тим устанком и седи у Ђустевђилу, издаоје прокламацију на Бугаре ,све и свуда“ и позвао их, да приступе светом делу народног уједињења. Изме£у осталих места у истој прокдамациЈ'н једно гласи по »Пол. кор.“ овако; На ноге, Бугари браБо! Куцнуо је час, вашег ослобоЈЈења. Окови, у које вас је хладан рачун дипломата на ново хтео да окује, морају и вала хоБе поауцати Сунце слободе, које веБ обасјава Ј’едан део нашег народа, грануБе н остатку, што још чамн у сужањству, и помоБе му да оживи новим животом. Бугари се не fie дати раскомадати, они не fie допустити, дамунепријатељи баратају по употроби. Набавили смооружја, дохзатите га па у ред, у бојни ред! Немате шта бирати, Пропустите ли садашњи згодни тренутак, остадосте до вска слуге ту£их господара! Befi се дижу на посао, да вам с народношБу пониште и веру. ХоБете ли да останете Бугари н православни хришбани, као што бехуваши стари, онда не смете велики свети рат дуже одлагати. ПредводиБе нас прекаљени борци, бескврни родољуби, јунаци, и наша праведна ствар мора победитн. Наш се угњетач бори душом, његовамнима снага јесг последњи знак живота у самртника, а других неприлика немамо се бојати. Свакострано мешање у хатар наших угњетача изазваБе н интервенцију у наш хатар. Као што видите, прилика је згодна. Живео ратзаслободу! Боримо се у добри час, док не створимо прнродну Бугарску, с оним границама, које јесам вишњи бог одредио нашем народу. На ноге! У бој! Слобода свију биБе нам награда, јуначка смрт појединог наш понос!"

ОПТУЖБА КРАЈЊЕ ЛЕВИЦЕ ПРОТИВ ТИСИНОГ КАБИНЕТА.

На клубовској седници својој прошлог понедељника претресала је крајња леввца угареког сабора предлог за оптужбу тисиног кабннета, који је зготовио одбор дванае^торицењих, од сгранке нарочито за то одасланих, и једногласно га усвојнла. Одборјебио гготовио два предлога. Едаборат мањвне одборске, који одвеП оштро говори о упитном предмету, одбацила је конфоренција, а предлог веБине с незнатним изменама усвојила. Странка је закључила, да оптужбени акт у (прошлу) среду поднесе сабору у Формн предлога за одлуку. У име странке поднебе га посланик Ер. Шимоњи. У тужбн се Формулишу трн оптужбене т а ч к е. Тачка пр в а излази на то: Вдада је у источном питању, споразумно са ваједничком владом, хотнмице повредила устав, јер је овде починила, онде промашила дела, која тешко врерају интересе Угарске и Аустрије н будуБности им сметају. Друга криви владу, што је споразумно са заједничком владом Угарску и Аустрвју присилила на тешке крвне и новчане жртие, и то обмањивањем уставних Фактора. Tpefia тачка тужи, да је влада ради окупације Босне и Херцетовине почвнила дела и промашида наредбе, које врерају гарантвје устава, наредбе правоваљаних закона, ивдивидуалну слободу грађана и прикосновеност својине. У мотнвацији оптужбе вели се гледе прве тачке: влада није вршила права, ни дужности, које за њу резултују из паришког уговора, она се с Русвјом споразумела и споразумно с њои помогла, да се на истоку створе облвцв, који скривају погибли за нас. Све је то учвњено, крвјуБи рајхштатску погодбу и савез трију царева, а овамо се лажно приказивади свршени и намеренн чинови и варала законодавна тела, те тако хотнмвце врерао §. 8. зак. чл. XII. 1867. Другу тачку мотивују тим, што је вдада у Берлину примила иејасан мандат, што противно конгреском записнику није с Турском закључида конвенцију н што је конгресов налог против §. 8. зак. чд. XII. 1867, извела без довволе легислативе; што је земаљски сабор пре истока мандата на један путраспустнла, како јој je одобрен кредит од 60 мил.; што је она себи дада вотирати твх 60 мил. с лажним изговором н кријуБн цељ, којој је био намењен тај кредит; што је на послетку почела рат бевразложно, с недовољном снагом и меБуби војску на коцку. На послетку треБа тачка има ову мотивацвју: Влада се протввно зак. чл. 11, 1608. упустила у ратну пустоловштину, а нвје о том нвшт у на пред дала на знање законодавном телу; она је даљеугарску војску, против слова §. 8. зак. чл. 111. 1848. и без ковтрасмгнатуре мвнвстрове а latere, употребнда

„ЗАСТАЕА* ивлмж редовно: еоелом, петмом, недељом, н» целом т»F бBВУ, • уторииком н« по т»0»?.», ЦВНА ЈЕ ОВА а« Ау e тр о -У га р • s у: ga цеду годину 14 •. иа по године 7 „ на четврт годиае 3 . 50 н. в« 1 жесец 1 . 20 н. <1 • <Ј р&»Ј у (Г eptđpy.) на годину 35 джг. и« полагоднне 17'/, дин. на четврт године 9 динара.

166< У НОВОМЕ СДДУ, У НЕДЕЉУ 22. ОКТОБРА (3. НОВЕМБРА) 1878. ГОДИНА XIII.

ОГЛАСИ р&чунаЈу е« по 6 повч. од сваке врет» овахжх сжтихх елова,» sa жжг ее плаБа по 80 новч. евакж пут. ДОПИСИ шажу с« уредништву, а предплата к огласж аджиннстрацнјж „ЗАСТАВЕ* у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враБају со натраг. Поједини бројеви листа у месту могу ее добити по 10 новчиБа у нвижари браБе М. ПоповиБа.