Застава

ван вемаљске границе; она није ннкакав мани Фест издада на народ, арезервисте, противно гласу §. 10. зак. чл. XL: 1868. и без краљевског ордра, позвала на активну ратну службу; она је на послетку коњске препреге, противно многим законима, силом употребила на војене цељи ван земаљских граница меsу страним и непријатељским народима. У тужбн се оптужују и ме£у тим одступили министри Бела Перцел и Коломан Сел. У даљој мотивацији тужбе помиње се, кико је наша влада на темељу паришког уговора и лондонске конвенције управо дЈжаа, да се заувме за интегритет Турске, да осигура слободу пловљеља Дунавом, да стане на пут Русији при везину агресивну продирању и тога ради да тражи савезкоинтересованих народа. Да се стане на путширењу Русије, није довољно окупирати вемље на истоку, па макар се ограничилата окупација само наБосну или се распрострла по вападном Балкану чак до Солуна. Влада ничим није показла, да се труди, да супрот ратној акцији Русије очува интересе Угарске и Аустрије. Угарски је народ за sаза источних догаЈјаја инетинктивно слутио, да је влада у рајхштатској погодби стала на земљиште, на ком је за мету постављено раскомадање Турске. Влада јеуверавала легислатнву. како не fie допустити, да се на нашнм границама образују нове државе, како не смишља на окупацију, па баш се догодило све противно од отог. Румунија је етапна линија Русије, у Бугарској влада руска војска, доњи је Дунав у руској руци, а то нарушава слободу наше трговине. Обзиром на то, да је министар спољашњих послова признао, да тројецарски савез ради по плану, он би дужан био, да ту погодбу поднесе делегацијама. Заједничка j'e влада ирихватила берлински мандат, а није исиунида услов, који је с њим скопчаа, није закључила конвенцију с Турском. У остадом вдада није имала право, да изврши мандат, докле га легислатива није усвојила и одобрила трошкове за то. С друге стране, ма да со предда fie окупација стати велнквх жртава крвних и новчаних, н пак је она подузета с недовољном снагом, а тим су натоварене на народ тешге жртве. Влада је тешко повредила устав, употребив незаконитим начином од делегација одобрених 60 мил. на цељ, коју нису одобриле ни легислативе, нм делегације. Како су оннх 60 мил. одобреви, влада је распустила земаљски сабор пре но што му је истекао мандат н латила се окупације. Она се против ја* сног слова закона и бев одобрења легислативе упустила у рат; народ није о том обавештен маниФестом владаоца; министар уз особу Њег. Вел. HFje контрасвгновао наредбу, којом је наша војска послана ван земље; наререњем препрега повреsена је светнња личне слободе и власништва. Па темељу такзх дела и промашаја мора се по гласу на министарску одговориост односних параграsа вак. чл 111. 1848. влада ставитиу оптужбу. Свему том крива је ваједничка влада, а најкривљи гр. Јул. Андраши, и од дотичнвх корпорација може се очекивати, да fie оне и заједначку владу оптужнти. По што је пак по смислу закона од 1867. год. о заједничким пословима, који угарској влади осигурава уплив на управу спољашњнх послова, угарској легислативи у првом реду пре сваког наукривља угарска влада: предлаже се, да се угарски одговорни министри и саветници круне оптуже.

Д о п и с и.

4- Праг. (Чеси и Немци. Земаљски сабор. Старочеси и Младочеси. Др. Ригер.) Када оно после пада министарства гроФа Хохенварта повереници чешког народа као свој програм исгакоше начело „пасивне опозицвје“, пристаде уз њих сав народ у нади, да fie му заступници тим путем извојеватн права његова и успоставнтн стари уплив и значај чешке круне. Ова нада чешког народа остаде на жалост само нада и више ништа. „Пасивна опозицвја** не одговара своме имену и значају, j'ep не потраја дуго, аона се претворн у много комотнију и мање пожртвовања изискивајуБу „пасивност* у потпуном смислу ове речи. То стање трајаше неколико година а резултат истога беше поворка нула пред нулом. Да се ово стање није могло дуго држатн, о том је сваки убе£ен био, који је пратио кретање чешког народа у најновије доба. Сваки који је то чинно могао је опазнти, да је народом била овладала струја, која од дана на дан све то веБма маха отимаше а која пре неколико месеци избн на површину. Струја ова би тиме покренута штонарод упознаде, да се са „пасивношБу* неда извојевати земљи место, које јој по хисторнчком праву, по положају, полнтичком и културном развитку припада. Дејство овог увађења беше, да се све ваше н више множише гласови, који искаше да се представницн народни окане „пасивности" те да енергичном активношБу стану на браникза државна и земаљска права чешке круне. Последица овако маниФестирате народне воље и народног мишљења беше улазак посланика у земаљски сабор. Улазак овај много је олакшало н држање немачке странке. Уверивши се, да дојакошњетрвење и no њих саме није било ни од какве хасне, видеБи даље, да сву корнст отуда јединн МаЈјарн имадоше и имају, која се најбоље при најновијој нагодби аустро-угарској показало, а имајуБи најзад на уму, да у сред догаЈЈаја којимаова монархија на сусрет иде њоме врло лако могуовладати одношајн који би их у данашњем противан положлј довести моглн Немци се покззаше много помирљивији и на изравнање више склоњени но што то до скора беху. Обе странке дођоше до уви Јења, да ово стање не може на дзље опстати ако се неБе да једна и друга а с њима и цела земља све то веБма и веБма на сваком а особнто на материјалном пољу назад псђу. Да су Немцн на измирење склоњени, доказује говор др. Шиејкака у последњој саборској седнвци. Др. Шмејкал показао је вут којим поБи ваља, оп рече, да се само резигнацијом једне и друге странке може доБи до споразумљења, измирења, слоге и напретка, који су земљн и народима у овој од преке потребе, ,јер само тако fie се моЕи диБн и моБи Бе процветатн зомља чешка. Разуме се no себи да се ово измирење неда преко ноБ обавити и да fie још дуже времена npoтеБи док се исто потпуно остварн, т. ј. у дело приведе. Главно је пак то, да је први корак учиљен, а да овај не остане безуспешан, то је сада брига представника једне и друге странке; нањима је да кују гвижђе док је врело. Не учине лн претставници ово, остану лн ови и ва даље скрштених руку, чекајуБи да им печене шеве с неба слете, те остане ли у след тога започето дело измирења недовршено, онда fie сва кривица пасти на њих, и они fie за свој воступак моратн пред народима одговарати. С тог гледишта био је прошди сабор од великог значаја, јер спроведели се измирење, то овда земља

полази новој и сретнијој’ будућности на сусрет, а прошлом сабору прнпала би заслуга, дајеу њему положен основ овој будуБности. Распра која је до скора меру Старочеси и Младочеси владала и која је сваки дојакошњи рад кварила или боље реПи немогуЕим чинила, доконата је, оснивањем „чешког државоправног клуба" у koj'h стуоише сви посланици (вемаљског сабора и државног веБа) који су готови да стану на браник за признање чешког државног права, за аутономију краљевине чешке и за потпуну равноправност оба у земљи живеБа народа. Штатути овог клуба нваЈјоше npe некн данпотписани одво£а старочешке и младочешке странке. Клуб овај решава сва на горе наведене кардиналне услове односеБа се питања, даље питања о изборима за земаљски сабор и државно веБе и о полажењу истих. Решење веБане веже и мањину т. ј. важн и за ову као закључак. Тако је довршена и та немила појава у чешком народу, која је не мало задржавала и спречавала борбу народну на политичком пољу и цепала енагу његову без нтаква плода. Пре два дана оде др. Ригер у Беч. Пут овај разно се коментира. Права цел његова путовања биБе да је сондирање политичког терена ради вретстојеБе акције народних претставника. Неки доводе овај пут у свезу са подаском у државно веБе, те веле да је др. Ригер отишао у Беч да упозна мишлење највиших кругова и да образложи услове под којима би Чеси били вољни ступити у државно веБе. Меру овима вели се Фигурира потраживање да се ново мннистарство не састави из чланова садање уставоверне странке. Ово задње нам не изгледа вероватно, пре Бе бити да имају право они који тврде да др. Ригер тражи да у ново министарство не у])у искључиво уставоверци, веБ да и Чеси у њему заступљени буду. Желити бн било да труд дра Ригера у овом погледу не остане без уснеха. Ваља нам забележити још једну взст, по којој је др. Ригер Русији и Славенству окренуо леsа и стом намером отишао у Беч, да тамо понудигрофу Андрашију н дворској партаји своју припомоБ у претстоје Бој кампањи државног веБа, за случај ако гроФ усхте пристати на услове које му др. Ригер поднесе. Не знамо у колико ова вест одговара иетини и дал’ у опште нстине у њој има јер се сеБамо да је др. Ригер npe кратког доба загрозио Бечу са „великом славенском фдмилијом" која као што то др. Ригер онда рече неБе допустиаи да други њену децу гњече и даве. Ако je др. Ригер пошао тим новим путем, то се онна врло клизавој стазн налази и мора се добро на ум узети, да крај две столице не доспе како год на вемљу. Лавирање нвје тип здраве политике, тим мање је оио оправдано кад се међу Бсчом и Москвом обавља, јер за дуго се неда нико обмањивати, ту нема шегрдања веБ или или! У једно и исто диба хтети бнтн присташа Akсакова, гроФа АвдрашиЈа и војннчке странке, то ниЈе могуБе, веБ с тога не, што је војена странка са својим гр. АндрашиЈем познатииротектор босанске окуиације, против које се ван Хрвата сва остали Славеаи па и друге несдавенске народностн изрекоше. Не можемо дакле пињатн да fie др. Ригер хтети помагати грофу Андрашију и да fie се од истога дати употребати као оруБелри извршавању његове тако очито демонстровате противусдавевске политнке; неможемо да поњамо да fie др. Ригер помагати грофу Андрашију при оверацијама soje је овај вољан да изведе на живом и здравом телу Југосдавена. Aso др. Рагер мислида

помоБу тб уелуге а пропашБу Ј*едиог славеиског племена доре до права чешке круне, опда би т 0 по њега врло прљава и поднешене цене недостојна заслуга била. У осталом врло је проблематично шта би и дал би др. Ригер таковим поступком у опште штогод поетигао, могло биседогедити, да му се по учињеној припомоЕи изда какова „Magna charta" са надписом: „Der Mohr hat seine Schuldigkeit gethan, der Mohr kann gehen«, Ово ваља др. Ригер да има на уму, јер јамачао је и њему познато какова политичка начела исповеда војничка партаја на бечком двору. Наше јо убе£ење да се политичка права чешког народа дају другим средствима извојевати, а не по цену продаЈ’е југославенства. Ово држасмо ва нужно прибележити као верни пратиоци овдашњих догараја и из ових потичу Бах маниФестација јавног мнења. Наше је да сваку појаву забележамо онако као што се показује и да јавно мнење о њој на видик изнесемо. Тако је и у oboj' ствари др. Ригере, а ми Бемо се за цело највеБма зарадовати ако се она не обистини. jgn Земун, 17. октобра. (Наше школско питање.) Од какве је важности просвета по један народ, то је веБином познато. Народ без просвете, то је тело без жввотз, маса ocjjena на робовање, сиротињу и трулеж. Па кад внамо, да је то непсбнтна истина, онда морамо подвзатн установе, што шире просвету; а то су у првом реду школе. Земунска општина за ових десет година доста јеураднла за просвету, па и сад има будно око за њу. Ми смо у прошлом допису напоменули, да је овдашњи школскн одбор намеран извести некереФорме у нашој школи. У опширно равлагање ни смо се упуштали, јер смо се надали, да fie се то пнтање у скупштини моЕи свестрано осветлити. Но пошто j'e у 157. броју „Заставе® изишао одгсвор на мој долис, то ми дужност надаже, дасева овај предмет још једном вратим и да га овбиљно претресем. По нашем мнењу треба у дољној вароши сставити четир разреда, ау горњој подвБи шест. Езо зашто. У дољној вароши подвже се горња резлка. Деца која fie даље учити, треба да школе сврше што пре, а не да без нужде дсцније до£у у реалку. А и они, који Бе на занат мли трговину, акз xofie да науче штогод, нека иду у реалку, док но оду на занат или трговину. Зар морају дсца управо из основне школе у практичан жзвог? Ава женску децу и онако Бе установити внша девојачка школа. Поред реалке и поред више девојачке школе шесторазредна шкода управо је вздишна. Но ако хоБемо да маса добије у школи шири uoглед, као што и треба, онда нока се у горњој вароши подигне шесторавредаа школа. Па како ба добили у дољној вароши шесторавредну школу ? Сиајањем мушке и женске дец?. Да ли се даје ово оправдати? Пре свега против снајања говоре и позитивни закони. §. 40 решкрипта од 1868 год. да где су разреди no споловвма раздељени, да мушка деца треба да имају свог, а женска евог учитеља. Уредба за школе од 1872 год. у §. 36. нареЈуује: да у свакоЈ школи, где има два учнтеља, један треба да предаје мушкој, а други женској деци, На послетку, земаљсеи, граннчарски закон и за комуналне школе §. 8. нарерује, да се постојеБе помешане школе no спзловима поделеи да се свуд заводе женске школе. Осим тога против стајања говори и то, штоје предавање отештано, јер има много предмета, шго

ЛИСТАК. ПО ЕРДЕЉУ.

Сл и к е х? п у т а. IV. X l’ f Пред-а-мноМј леже лепо ФОтограФСке слике вароши Брашова, које сам набавио себи у тамошњој врвој Iн>вжарИ| те могу тако у један мах да ужнвам сву лепоту, сву дивну панораму те особите вароши. Па Још кад се боље ужавим у гледање, кад себи представим, да сам био на овом иди оном месту, да сам имао сав тај изгдед у природи, онда се чисто сневеселим, мнсдеЕи на оне хитлене тренутке, којб-ми пролетаху, кадсам гледао оно, што је заиста вредно гледати. У средини вароши, као грдосвја каква, стоји огромна, црна, готска, луторанска црква.Оаа језидана взмаком четрнаесгог и почетком петнаестог века, од 1385—1425., и ма да је године 1516. и 1534., дакде у два маха, јако страдала од земљотреса, а године 1689. скоро са свим изгорела, ипак стоји, као што веБ рекох, као грдосија, као достојно импозантан храм у славу божИју. У њојзн је најзнаменитвје огромна оргуља,највеБа накоитиневту; у великим цевима може стати човек. Окодо ње, као дечвца около мајке, стоје куЕе, у разнвм облвцамаи у равној величнии. Пајважнијаје варошка куЕа, ввдана у петнаесгом веку.више чудновато, него величанствено здање с облигатним торњем. Ван те катедралне цркве, вмају још и Румуни своје две у нсточном, ; румунском предграру и Масвоју у западноме предграђу. Сва варош пак лежи сред високвх планвна, као утутгана у њвх, јер куд се год окренеш, и десно, и дево, свуд планине у ведоглед. Румунско пред-

граsе, најзад дугачка улица, пружа се дубоко у саме кланце, где се стрми, голи врлети, одмах иза куБа дижу небу у сбдаке веднчанствен положај, који осведочава смео и песнички дух брашовског оснавача. Врашово (нем, Kronstadt), основано од витезова немачиг реда г. 1213., лежи у југо-источном куту Ердеља, сред одељене саске насеобине, т. зв. Бурчана (Burzenland) једно 2000 схопа над морем. Сгановнмка има 28.000, меsу којима су до 11.000 Немаца, 10,000 Румуна, 5Q|»O Марара, аостадо Грка, Јермена, Цигана и Чцвута. У Брашову живе једини луторанскн Маsари, т. зв. Чанго-Марари и говоре особено наречје, које се разликује и од осталог ма£арског нарсчја у Ердељу. Брашово је најзнаменитвја трговачка варош у Ердељу; најгдавнији су јојпронзводн сукно, кожа, гајтани итд. Са кнежевином Румунијом стоји од вајкада у жнвој трговачкој свези. Још и данас се види на једном годом брду према јуту, одмах иза варошн, разне скеле, на којнма се негда разапнњадо бојадисаво сукно, да се боље сушв; данас тога више нема, тек на гдекојој скеди има нешто мало сукна: sic transit gloria mundil Около варошн водн врло лепа и хладовита променада тако, да се у енергичној шетњн може обиЕи сва унутрашња варош. Према североистоку, на усамљеном брегу подвгнута је мала тврЈЈава, која је са те најопасннје стране варошод неаријатељска нападаја првлично бранити могла. Иначе је стара или унутрашња варош *,опкољена бвла звдовнма, хао год и Снбив; још дан давас се виде по гдекоје развадине, особвто, кад се уз северну страну хода. У старој вароши, али лицем према румунском стојн нова, красна девојачка школа, у модерном стилу, као палата, ввдана. Даље одње,

ади веЕ у вароши, стоји здање за гимнастику, украшено богатим апаратнма: струка, која је код нас Срба доста занемарена ,« ће се ма кад осветити. Треба погледатн само саску омдадину Сва је чида и једра, здрава и пуна; тунемапунчастнх лера и угнутих груди, ту је све као из једног двва! Косо преко прилнчно пустог места од саске девојачке шкоде, у почетку румунска предrpalja, стоји ведико и часто здање румунске велике гвмназије саска је у вароши, са препаравдијом заједно, такође/и маsарска а оснм тога вма их још много вриватних завода за оба пола. Према северу је гра£.анско стрелиште, импозантне вдање, зидано на прилику средовечнвХ кула. Ваља ми још споменути парну илиџу у румунском предграЈу, заиста леца и удешена кућа. У Брашову сам имаб своје миле рођаке, којима сам управо и дошао, те сам се и бавно у њему пуних десет дана. Ван својвх ро£ака имао самту н првјатеља, старих колега, којима сам добро дошао. Бар Еемо со провести заједно, рече ми вет, водићу те у најлепше пределе, у сред Карпата. Вн тамо и немате појма о днвљој лепоти ваших брда. Али се не деси тако, како смо хтели свв: киша, иваче врло потребна ствар, поквари нам савлепо удешени план, коме није требало нншта друго, само да се изврши. Падала је сваки дан, ако пре подне не, а оно запело после подне, је ли пак било после подне лепо, то се онда негледушке погодити даје, да је већ падала пре подне. Ко би се онда и смео усудвти, да „забаве* у карпатске клавце. Тако сам онда вадовољио своју радозналост, што сам ходао по вароши, или сам вшао у најблвжу јој околину.

Једном ме позове Ц.*‘ солгабвров у Маријенбургу, да га посетим с још два трн пријатеља. Обречемо му н заиста, кад се једаред веВ пре подне испадала киша, рескирасмо, да се одмах после ручка кренемо у Маријенбург, повелнку саску варошвцу, два сата од Брашова. Кад смо тамо стигли, дочека нас П. пред својом кућом, уведе. ,нас у своје собе и рече: Вид’те, другови, овде би могла газдовати моја жена, те|би вам она спремила лепу вечеру, BЛИ OBčIKO • • • • I« w »l 4 - r Шта овако ? р? судија из Брашова. Овако... мораћемо ићи у госгнонвцу, јер сам нежењен, дода П. 'и понуди нас руком да ззсад седнемо. Мани се седења, рекох му, боље ће бити да идемо, да виднмо овдашње историјске развалвне, на које ме је већ на путу упозорио р. Добро, како друшг во xofie, рече П. брзо’, јер држим, да је онај најбољи домаБин који друштву, а не себи угара. Сви со кренемо тако, н упутимо се ван села, на низак, усамљен брежуљак, таман створен, дасе на њему двже кула упорног властелина. Развалине на њему још су прилично одржане, а кад смо ии се приближвлн, полетн са њих читаво јато малвх еоколова. Те развалине су остатци од витезова немачксг реда, који су на том месту од године 1212. до 1224. газдовали, кад су напустили Палестиву. Ова је кула врдо вешто подигнута и влада целим пределом, јер је равница чак до Карпата. Тусухтелн ти витевови да се отресу господарства марарских краљева, те су на многим местима подигли још десет тавввх кула, прво, да држе народ У шкрипу, а друго, да се лакше могу ,бранити од