Застава

ЗАСТАВА

KРАЈИШКО ПИТАЊЕ.

Од оног доба, одкад се расулом политичких странака на угарском сабору показало, д* хрватски изасланици својим гласовим* могу одлучити н* ону страну, н* коју се буду б*цили, од тог доба почело се да поговара и о питању целокупности троједне краљевине, именито о утеловљењу матери земљи. Разгласило се наиме, да је Тиса почео преговарати с хрватским одасданицима и том приликом, да је обекао, д* ke се озбиљно с њима упустити у расправљање крајишког питања. Наравн* је ствар, да се Тиса није латио тога питања е тога, што жели напретка и развитка троједној краљевини. Истина бог, троједница је по данашњем државном суставу само један део угарске државе. Природно би дакле било, да се Тис* бринв и за бољитак тог дела, јер од тога би било берићет* и по општу целину, по с*му угарску краљевину. Ал јеневољ* за Тису у томе, што је троједна краљевина по становништву свом земља славенска, * такој земљи неможе мађарско срце Тиеино добра пожелети. То је показао Тиса у целом досвдањем деловању свом, а н»јј*сније се његов* мржња на славенски сој обелоданил* б*ш у ово последње доба, приликом дебате о источном питању, • и оном приликом, кад* је хрватекој дапутацији, која је адресу круни поднела, онако немилостиву лекцију дао 0 надлежности загребачког сабора у спољним питањима. Уверени смо, д* би Тис* кадар био постати Самсоном уг*рске др£?>ве, *ко би спае ове зависио од напретка и раззитк* сл*венских народ*. Волео би д* се сруши читав* држ*вн* згр*д», с*мо нвк* се уништи што више славеиско племе, не мареки, што би се под рушевинам* тим закопао и сам мађарски народ, Мор* дакле, д* )• з* Тису наступил* веом* „зл* годин*“, кад Ј* »орл* притер*л»", д* *ко ништ* више оно б*р озбиљно реч поведе о крајишком питању с хрватским одасланицим* н* уг*рском сабору. Да су у истини постојали ти преговори, о томе по готову сумње нема, Hajновији број „Обзора“ тврди, да ти преговори ниеу уродили никаквим плодом, 110-

риче, да су хрватски одасланици обећали своју потпору Тисиној владавини. Но баш из тог опровргавања провирује јасно: прво, да је збиља било неких преговора, друго, да су се ти преговори врзли поглавито око крајишког питањж, а треке, да су се распрштили због тога, што хрватски одаелиници нехтедоше пристати на непосредне изборе у крајини за угарски скбор. По томе се види, да су вољни били пристати на утеловлење крајине под тим условом, да се одасланици да ли из крајине; или це хе троједнице, незнамо за угарски сабор непосредно бирају. Вели се, да је Тиса том приликом изјавио, како би 60 посланика, дисцвплинирани и једнодушни, на угареком сабору билиу сваком случају важан, а у појединим приликама одлучни Ф»ктор, јер би као оно језичац на вази могли између по« литичних странака пресуђивати и одлучивати.- Шта се из свега тога извести даде? Пре свега показало се, д* суМађари једина сметња, што се крајина досад век утеловила није. К*д год се из троједнице у то име дизао глас, вазда се са мађарске стране уверавало, како они од своје стране немају ништа против утеловлења, али како се круна, а нарочито, како се неки војнички кругови никако немогу да опријатеље еа том мисли. Мађарска је влада и на загребачком сабору на владе бана Мажуранића уверавала, и доказивала у такој прилици, како решење крајишког пит«ња зависи од толико и толико Фактора. Сада се посведочило, да то питање једино због М*ђ*ра неможе да се реши у корист земље и по жељи српско-хрватског народ* у троједници. „Прист*ните н* непосредне изборе, п* сутра век можете имати крајину!“ рекло се с мађарске стране хрватским одасланицимз. Дакле бојазан мађарска, да се број хрватских посланика иа угарском сабору и сувише не повека, то је онај узрок, због којег Мжђари никако неке да пристану на утеловлење крајине. Може бити, да и није толико бојазан, колико политика мађарска, даупотребе прилику утеловлења крајиве на то, како ke и онако ограничену »втономију троједнице

још већм* скучити и судбину јој што тешње прикопчати о точак мађжрске судбине, Но с друге стране и то стоји, да целокупн* троједн* краљевин* не би ни могла ост*ти у дојмсошњем држ»вопр*вном однош»ју свом с* Уг*рском. Т*ј се одношај утеловлењем крајине свакако мењати мор* То увиђају и сами М*ђ»ри. Разлик* је само у гоме, што би они р»ди, д» се т*ј однош*ј по троједницу н* горе окрене, и с тог* захтевају они непосредне изборе, дочим хрватски одасланици морају тежити за проширењем земжљске самоуправе, ако неће д* буду изд*јице земље и народа свога. И у таким приликам* преговори су се морали раепрштати. И то је добро било. Бар ће у своје време и љути крајишници имати своју реч д* кажу о овом држ*воправном полож*ју, у којем се с»д» троједн* краљевин* н*прем* Угарској налази. Једну би науку ипак еадашња вчадајућ* странк* ипак поцрпети могла из оног, што је з* ово кратко време у Будим-Пешти преживел*. Могл* је увидети, д* претње мађареке ниеу тако страшне, да се од њих на први миг убојати мор*. До скора се мислело, д* хрватеки одасланици само Т У дужноет имају, да главом климају и амин говоре н* уг. сабору на сва оно, што угарска влада хоће. Миелело се, д* ће одма чим ти одасланици зуб* помолепротив мађарске вл»де, да ће се одма небо н*д троједницом провалити, да ke пасти бан и доћи Раух, д» k® се раепустити земаљеки сабор и д* ће се изродити сукоб с М*ђ*ри, којем ее краја догледати не може. Сад* се показало, да то није б*ш тако. Хрватски су одасланици приликом адресе на уг. сабору глаеали против Тисине владе и р®зулт*т је био, да се громовник, Тис* милоетиво сниеходио, д* бар коју озбиљну реч о кр*јини проговори. Д* се и до т*ког резултат* дошло, мор*ло је на жалост претходити много што шта, што с једне стране никако не иде у заслугу хрватске владајуће странке, а што је с друге стране управ штетно било по углед и достојанетво земље и народа у троједници, Морала је претходити читава источн* криза, при којој је речена странка невина као новорођвно дете, морало је претходити ново групирање странака ма ђарских усљед те кризе, претходити она Фамозна »дреса загребачког сабора и краљев одговор. Но крај свега тога, радо ћемо признати владајућој странци, што јој буде припадало, ако се најзад буде знала наћи у вртлогу садањих догађаја, који и с поља и изнутра силно запљускују, тс ако се користи приликам* у којима се данаске налазимо. Под упливом источних догађај* сазрева целокупноет троједнице, и Мађари, којима је звезда на западу, неће осујетити оетварење најживље жеље народне. Владајука странка хрватска показала би, да није дорасла времену и позиву свом, ако би у овако доба на пол* пут* застала. Vederemo !

ИЗ УГАРСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ.

МишхатовнБев говор у делегацијн истој гласи: Врло поштована делегацијо! ИеЈу преузв. господином мннистром спољних послова, хоји негде рече, да су његови противници маље од>ега билн провидни и тима противницама, који нашу спољну политнку лавиринтом обмана наззвљу, ја не мнслвм осуде изреБи. Само једну блудњу држнм нужно истаБи, блудљу наиме, којом се једно време и г. спољашљи министар заваравао и поштована опозиција се још и данас заварава, верујуБи, да се је решеље источнога питања могдо на неизвесно време одлагати, или гак против Русије у једно и против славенских народа балканског полуотока превестн. А ту бдудњу с два разлога истнчем, прво, јер у њој внднм извор садање анормалне снтуације у монархији, а друго за то, јер после различатих изјава обнх поштованнх државннка, то Бе реБн спољног министра-председника о запорњу југосиовенске Формације, о заштити румунској, грчкој, скипетарској, босанско-мухамеданској и бог ина кахвој још народности, морам високу делегацију и наше спољно министарство у интересу Угарске и Аустрије опоменути, нека пазе да не наставе слнчне обмане. Да нада у европске еавезе може

преварити, види са из повести задвих деценија; а што се веди о сложном ходу с Румунијом и Грчiom, треба добро на уму држати, да Руснја према Румунији сме бнти много дарежљивија, јер Бе јој даровати туђе добро, Грчка пак дотле је руеком упливу оснгурана, док ви на челу програма постављате живот Турске н берлинсхога уговора. За сигуран поступак, ваља са славенским народима Балкана рачунати н онупомирбу тражнти коју они и сами тако с Угарском и Аустријом као с Румуни Јом и Грчком у пуној свести властитога интереса искрено желе. На том пак, но само на том путу даје се с Русијом мирна нагодба помислнти и иввести; но неда ли се нн помислити, те би морало доБи-до онога одлучнога, од многих предсказиванога и жељенога страшнога боја, тада добра политика мора пре свега н најпрече о том скрб водиди, да славенскн народи Балкана не траже и не кару свој интерес у руском Заметак тој политвци поставља и наговештава адреса хрватскога сабора, коју би за то топло препоручио позорности и уважењу равнају Бих монархијом државннка. Фининсијални део пвтања кратко дирајуБн налазим Фрапантну наличност меЦу садашљом епохом и оном пред мохачку битку. И онда су репрезентанти народа и представници државне идеје тугаркали, да немасредсгва за војној обранби служеБе подхвате. А после је султан Солиман нашао новца и блага изобиља, народи пак Угарске и Хрватске постали су за векове засужњенн робови. УвдајуБи се, да Бе искуство и тешка невоља нашу спољну политику свести на добар пут, вотирам оних 20 милиона паушала, што их предлаже одбор.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

Као год што је аустрнјска влада царевинском веБу, тако је и угарска земаљском сабору поднела прошлог петка ваконскн предлог, којим се влада овлашБује, да трговачке одношаје с Италијом до краја месеца јануара идуБе године уреди путем наредбе. ПоднашајуБу тај предлог, министар Кемеа рекао је, може бити, да Бе нов трговачки уговор закључнти се и ступити у живот до нове године, али до тог рока не би се могао ратиФиковати, те с тога се нште горње овлашБење. По предлогу једног заступннка одложен је тај предмет до састанка сабора после божиБа. У суботу 9. (21.) дек. претресао је сабор трговачки уговор с Немачком и у ђенерадној и специјалној дебатиусвојио га по владину предзогу. Акотогдана није свршио дневни ред до овог часа на вме још немамо извештаја о свршетку суботне седнвце онда је у понедељак држао последњу мериторну седницу н оддожио се преко божиБних правника, да у једно уступи место сабору Троједне краљевине, који се као што је јављено састаје 16. (28.) дек. „Пешт. корл у стању је јавити, да Бе се после празничаих Ферија сабор састати најдуже 10. јан. по рим. идуБе године. По што је бечки рајхсрат на годинудана продужао обранбени закон и одобрно понскани број новака за 1879. г. такоsер се одложиодо посде божиБа. Но рајхсратске божиБне Ферије не Бе дуго трајати, јер гр. Андрапш жели, да берлинскв уговор што пре пре£е преко стода саборског. За то Бе се рајхсрат одмах првих дана месеца јануара састати и одмах узети у претрес берлински уговор. У погледу министарске кризе у Цисаитави јавља се, да пут пољскогнамесника гр, Потоцког у Будапешту нема никакве свезе с решељем нсте кризе. Потоцки је, велнсепозван кцару ради сокачких неиира, који су се у Лавову догодили приликом бакљаде, коју су лавовљани далк з-ступнику Хаузнеру после познатог му говора у рајхсрату при адреској дебату. Ме£у тим цислитавски офзцијозуси врло Јживо претресају министарску криву и веБина љих слаже се у том, да Бе тешко бити решена пре нове године. У том наопет се много помиље име бар. Депретиса. Једна вест вели, да £еон бити министар-председник и вадржати Финансијскн портФељ; бар, Вебер, садашљи намесник у Чешкој примио би унутрашље послове. а досадашљи министар-председник, кнез Адолфо Ауерсперг постао би чешким намесником на љегово место. Ову последљу вест доносе и чешки „Народна лиети.“ Итадија дакле опет има своју парламентарну владу, саставио ју је преsашњи министар Депретис.Нови талијански кабннет овако изгледа: Депретис председништво н унутрашљепослове, привремено н Јспољашве, Маљани Фивансије»

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Крајем ове године свршује се претплата скоро свима поштованим претплатницима овога листа. Од нове године отварамо нову претплату за сународнике и пријатеље овога листа. „Застава ступа у четрнајсту годину свога живота. После толиког времена истрајног и досљедног заступања народних права и интереса, није нам потреба, да овде сада понављамо опа велика начела, која ћемо у листу постојано и одважно заступати. Довољно је, ако речемо, да ћемо и на даље, као што вазда до сад чинисмо, остати будни на стражи за слободу и народност српску. Источна бура још није прешла. На политичном пебу витлају се облаци, а нико не може у напред казати, е да ли посе тучу у своме крилу. Што је победно славенско оружје пресекло од гордијевог чвора источног питања, то се евронска дипломација трудила да претрпа и поново за време покрпи. Да ли joj је то збиља за руком пошло, то ђе показати прво пролеће, показаће нова година, што за овом долази. Начела слободе и народности, којих је „Застава* постојана поборница, с друге стране важност политичног доба, у коме данаске живимо, све то поткрепљује нас у очекивању, да ће нам се српски читалачки свет одазвати овом позиву нашем и овог пута, као што се вазда досад одзивао. „Застава“ ће и за идућу годину излазити четир пута преко недеље. Пријатно ће бити нашем свету да чује, да ћемо од почетка нове година у листку доносити занимљив роман из руског живота: Царев гласник, од гласовитог Француског писца Жил Верна. Лист се неће никоме слати без готове претплате, е тога молимо штоване претплатнике, да своју лретплату за времена, и то најбоље путем поштанских упутница, послати изволе, како би им се лист без прекидања отправљати могао. Наруцбине без новаца неће се моћи уважити. Претплата, огласи, као и рекламације шиљу се на администрацију „Заставе“ а дописи, п што се на уређење листа односи, на уредништво. Претплата остаје за аустро-угарску монархију, српске државе и покрајине: На целу годину 14 ф, или 35 динара. На по године 7 „ „ 17 'Д „ На четвт године 3„50 н. „ 9 „ На месец дана ....... 1„20 „„ 3 За остале земље и то: за Немачку 18 ф., за Швајцарску, Романију, Русију, Италију, Турску и Бугарску 20 ф., а за Француску и Америку 24 ф„ или саразмерно на четврт године. Учтиво умољавамо пријатеље, на не пожале труда, те да побуТјују на претплату листа поштоване сународнике наше, који би листа држати могли. У Новеме Саду 9. декембра 1878. Уредништво и наклада „Заставе.“

„ЗАСТАЕА" жШП рЈдобВб: и)«доМ' петком, недел>ом, е» целол мбжху. • уторнивои на по табакл. ЦКНА Л ОВА ■ а Ауетр о - У г а р еж у: gi целу годину 14#. п» по године 7 , go четврт годино 3 , 50 п. ga 1 месец 1 , 20 g. 8» СрОиј у (у ерчбру.) gt годину 85 дин. на подагоднне 17'/, дин. ga четврт године 9 динара.

БРОЈ 196. У HOBOME СДДУ, У СРЕДУ 13. (25.) ДЕЦЕМБРЛ 1878. ГОДИНА XIII.

ОГЛАСИ рачупАју м по 6 повч. од свакв врем овакжх ежтнжх влова, аia жжг ее плаБа по 30 новч. свап пут. ДОПИСИ шаљу ct уредпшптву, а предплата в огласж адиинжстрацжјж .ЗАСТАВВ’ У Новн Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враВају се натраг. Поједини бројеви листа у месту могу се добити по 10 новчиБа у книзари браКе М. ПоповиБа.