Застава

ЗАСТАВА

ПРОМЕНА У ФРАНЦУСКОЈ.

Брзојав бечки, који је на челу лиета, доноси нам вест, да је Мак-Махон отступио са претседништва Француске републике, а на његово место, да је изабран Жил Греви. Отступање Мак-Махоново у неколико је пре времена. Још једна година само, па би му и по себи истекао његов септенат. Он то нехтеде дочекати, него се радије ставио у сукоб с републиканском странком и њезиним захтевима, који га је сукоб на оставку принудио. Какав је то сукоб био? Познато је нашем свету, да је новим изборима за сенат, ту Француску горњу кућу, осигурана већина републиканска и у том законодавном телу, које је створено поглавито у тој цели, да буде уточиште консерватисму и реакцијонарима, а сметња републиканству и развитку његовом. После тих избора очекивало се у опште, да ће републиканска странка одлучније поступити у своме држању. Мислило се, да ће пре свега пасти ДиФорово министарство и уступити места радикалнијем и искреније републиканском. Међутим, то се није догодило. Гамбета са својом странком одлучио је, да то министарство за сада на миру остави. Шта је навело Гамбету, да тако учини? У опште се мисли, да су обзири на своју особу руководили га при том кораку. Кажу, да с тога није хтео срушити ДиФора, што би онда по дужности морао он сам саставити министарство. То пак није хтео да учини, јер се бојао, да би се као министар лако проиграти могао за годину дана, до оног времена дакле, кад се имала прокена у претседништву републике да збуде. Веле, Гамбета је знао, да министарска столица није ступањ, који води до преседништва. А за тим жуди славољубиви дух Гамбетин, до те висине хоће он да се проломи. Кад је коцка пала, кад се решило, да министарство ДиФорово и на даље крму државну у својим рукама одржи, онда се ’ усљед тога почео да помаља црн облачак на Гамбетином небу. Радикалнији републикански елементи почели су роптати на њ и на његову сујету. Рош Фор, који је стекао гласа себи са своје оштре сатире против цара Наполеона, тај Рош Фор напао је у „Марсељези“ на Гамбету и обележио га као просту сметњу развоју републиканства у Француској. Међутим ни Гамбета није скрстио руке, да мирно чека ману с неба. Помислио је, „што има бити јесенас, нека буде вечерас". Уместо да окрене копље на министарство, наперио га је он право на Мак-Махона претседника. Француски војнички закон опредељава јасно, да заповедници војених корова имају најдуже три године своју команду задржати. Тек у оном случају, где би интерес службе то захтевао, дозвољава закон, да се изнимка учини. Тај закон хтела је сада републиканска странка, да се потпунце изведе. Хтела је то због тог&, што је рада да обележи победу републиканске идеје на свима линијама. Хоће љ УДе републиканце у правосуђу, у управи земаљској, па хоће најзад таке и у самој војсци. Пlта више, у овој последњој тачци најосетљивија је страна Француске републике. Зна се, да у данашњој’ војсци имаде много бонопартистичког духа, који снева о некадањо! елави Наполеонида и би ср г оебити про-

тив данашњег републиканског сустава у држави. То оружје хоће да се сада изтргне из руку евима онима, који у потаји снују на преврату и чезну за каквим државним ударом. Том свестраном изведењу војничког закона противио се Мак-Махон. Противио се томе можда из политичних узрока, ал је поглавито нагласио своје војничко становиште. Вели, да се за ваљаност војске иште, да јој војсковође буду сталне, који се неће мењати, већ који ће имати и времена и воље, да се с лицима и духом своје војске потпуно упознају, како би је сигурније водити могли. Није хтео, да пристане на строго изведење закона, јер вели, да би то значило десорганисати војску, ату славу хтео j’e Мак-Махон, по његовим речима, другоме да остави. Тако се изродио сукоб. Мак-Махон је видио ил осетио, куд се циља, па је одма оним горњим речима наговестио, да ће оставку дати. Народна је скупштина разумела тај наговештај, па је рекла, да некани претседника рушити, ал да j'e готова, да прихвати његову оставку. Некада је Мак-Махон претио, кад је своју оставку наговештавао. Сада се те претње скупштина убоЈ‘ала није. брзојаву се нашем у кратко каже, како је криза претурена. Народна скупштина и сенат спојише се у једно тело, у такозвани конгрес, и већином гласова изабраше опште уваженог Гревија, досадањег претседника народне скупштине. У тако мирној обавци тог великог државног дела огледа се напредак и развитак републиканске уставности. Сам Мак-Махон, за кога се у опште држи, да нагиње тамном и тајном дошаптавању монархистичном, сам он, па се достојанствено понашао у тој прилици. Тим је избегао политични гроб свој и оспособио се, да буде Фактор, којег ће и сама република временом у обзир узети моћи. Друге промене осим у претседништву републике, вели се, да неће бити. Министарство ДиФорово остаје. Само ће се имати да попуни место председника скупштинског, које је досад попуњавао Гревија. На то место, вели се, да ће по свој прилици доћи Леон Гамбета. То место сматра ваљда сам Гамбета као за њ приличније, сматра га као један ступањ ближе својој врховној мети. Међутим и оволика промена може се обележити као велезначаЈ'на у политичном свету. Мак-Махон је досад био више сметња' него потпора и узданица републике француске. Сада је то отклоњено и република ће под Гревијем моћи слободније дисати. У међународном погледу најважније је то, хоће ли републици поћи за руком, да се и у крилу Француске војске настани и утврди? Хоће ли Гамбета кадар бити, да створи народну републиканску војску, коју ће провејавати дух прве велике револуције Француске? То је питање, које ће прва будућност имати да реши. Буде ли то питање по републику повољно решено, онда ће се то осетити и у осталој Европи. Француска ће наскоро изићи из своје неутралне, скоро пасивне, улоге и ступиће као моћан и меродаван Фактор активно на позорницу света. У интересу је слободе светске, да тако буде.

Политички преглед.

Нарочвти одбор аустријског царевинеког веБа, који је претресао берлински уговор и о њему поднео извештај, почео је 16. (28). претресати владин иаковски нацрт о утеловљењу Спича с Аустријом. Извштач Сис предлоложио је, да се веБање о том одложи, док господски дом тако Јер не усвоји берлински уговор. Шауп је запитао, је лн истина, да је и угарски мивистар председник ва двјети поднео слмчан оредлог; Ако јест, за што јест, и зашто се онда и рајхсрату не поднсси предлог о утеловљењу Адакала с Угарском. Секцијони ше® Кубин одговорио је, вствна је, да је угарсхом сасору подВаЧO п СIМ n улплчлр«’'

ласти, али тако fie се исто обема државним саборима подиети и преддог о cnojen>y Адакада, uo што се тим новинама мења државна и царинсаа област. Иззештач Сие предложио је, да се веБање о том предмету одложа, до« оба законодавна тела не усзоје берлински уговор, по што се cnoj'eae Спича оснива на том уговору. Херпст предложи«, да се умолн влада, нек одбору саопштн закон*ки предлог заједно с мотивацијом, као што је иоднет угарссом сабору. Усвојена су оба предлога, и сисов и херпстов. Еоје из Беча, које нз Рима сагласно се јављз, да је постигнут споразум међу Аустро-угарском владом и римском куријом о уреЈењу като.личанске цркве у Босни и Херцеговини в да Бе се конвенција скорим потписати. „Н. сл. •tp*. вели, да fie се у Сарајеву основати баскупија с поседом, који fie носити 12.000 sop. годашњег прахода. Влада даје каптолу 24.000 Фзр. да оснује семинар. Босансси ред Фрањеваца upe'иествБе се из Острогона у Сарчјево. У Зворнику, Бањој Луцч и Травнику основаБз се Łен. ввкаријати, који fie осем поседа сваки бвти годишње догј»ран са 6000 Фор. Саопштавајуђн једном сличзн преддог о истој ствари, јавили смо по страним езворима, да је он потекао од бис«упа Стро?мајера. Доцаије се то побило и сад се вели. да је горњи предлог предлог Ватикаиа. Пре кратког времена навешБнвали су неки гласови скорашњу промену у заступству Аустро-Угарске на Порти и у свеву с њом доводиди име Вен. Kanaj'a, бввшег ауетрз-угарског заступника у Беиграду а сада у источно-румвлијској комисији. С д се сви ти гласови одлучпо одбејају и за eefiy потврду тога ваводи се, да сусе преторошлог уторника у Царвграду опет почели договарати о конвенцији о окупираним покрајинама. Од стране Аустро-Угарске води да како договоре гр. Зичи и узи њ посаобинсвв саветник Косј-к, која —• вели се врло добро познаје источне прилике. Порту застуаају паше Каратеодори н Алија. „П. Л.* телегрбфншу из Беча. да се са Цетиња пезван аустро-угарски заступник, пуковник Темел, не Бе вратити на cboj'o место, по што спољашње ввање жели, да Аустро-Угарску у Црној Гори иаступа стручан дипломат, ком Бе бити додан један војничш аташе. Истом листу јављају са Цетвња, да од прошасге суботе остављају Турци Спуж и Подгорицу. ВеБн део тешхнх топсва веБ је однесен у Схадар. У Ж бљаку није било теш«их тапова. Та три града свечано Бе се предати Црногорцвма. Н» Ц твњу се за ту прилику сорема преглас на српском и арнаутском језику. Шго се тнче поссбног рускотурскиг уговора о миру, „Пол. Кор.* јавља, да обе стране никако још да се сложе за 11. чл. и за рок, кад Турска ваља да накнади трошак око издржааања заробљених Typaia. На против сложнле су се за то, да Руси морају отнБи с турског земљишта за 35 дана, по што уговор буде потаисан. Mefiy тнм новија вест јавља, да је 18. (30.) јан. на бечкој берзи било разглашено, да је руско-турскн уговор потписан. Из Ловдона јављају „Пол. Кор.“ од 17. (29). о. м, ово: У овдашњим дипломатско круговзма много се потоњвх дава претресало питање о Источној РумнлиЈИ. Целн је нстина, да се и јучер:шње министарско веће занимало том ствари. Одустало се са свнм од предлога, да Источну Румилију поседне мешовита јевропска војска. Ако Бугари устану на оружје, да споје јужну Бугарсху са севером, миели се, да Бе вх Турца без uo муке еавладати, по што се у последњем рату видело, да су Бугари врло лоши војнвци. Што се тиче продужења мандата јевропске комисије, из прва се мисдило, да за то није нуждан ирастанак свију сила, но после се решило, да се иде правилним путом, да се не би ни једној сили дало повода, да мења берлински уговор. У једно је влада пежурида свог заступника Волsа, нека комисија што пре зготови органскн статут за Источну Румилнју, како ба се автономна управа могла зовести пре роха, до s.or Руси морају отнБа с турског У Аравији букнула буна. Султан послао дарове светој Баби, а неко арављан ко племе у у Хеџасу нападне на карван, отме дарове и поубија до 600 хацијл. карвана, Изет паша, даде у Медини с тога затворити неколико шејика од племена устанка. То пак још веБма распали Арављане и снн се стану све више бунвтн, такодасе отуд дигао велнк пламен на Тургку, koj'h јој може грдие невеља задати.

Д о п и с и.

.. ,2 —ић Загреб 15 (27)јан. 1879. —(Светосавска светковина; градоначелннк; Урица.) Bifii српском евету из овога листа вчs познато. у.. Загребу hoctoj'h српско певачко друштао, које и дан данзс посде више од једногодишњег опстанха свог још увек нестрп*>љиво изгледа решење своје молбе, којом је пре годину дана поднедо вис. зем. своја друш. иравила на потврду. Ово друштво, премда још увек провизорно ради неуморно, и до сада је показало тако велики напредак. да је у стању, оснм што свнког веБег благ дана увеличава ноталним ијенвјем св. још и забаве са најбз љ» усиехом давати. 0 том нас је увернло прексиноБ. У славу првог архиепископа и народног просветитеља сриског св. Саве приредило је „вечерњу забаву*, која је не само на опште задовољство и и на част и дику нашем младом друштву испала, него и тако многобројно посе Бена била, да је једвз једвице у просторијама граsан. г.трељаве за госте места било. Ми ово са радошБу н задовољством констатујемо тим пре, што се то у Загребу збива. Наш српски свет показао је како му је мила српсха весма, српска речца, и српско .к0л0 ,, . Н»је ми намера упуштати се у појединости саме ове вабаве, јер, дакако, да би се ту млогом че«у а особито избору програма приговорити моrio али ми је за то дужаост изјаввти хвалу понајирије г. г. приређивачима, који улагаше велики труд н холеме жртве око остварења ове племените наиере и који са сјајним успехом суделоваше на самој забава, а то је ваше младо, наше хвале вредно и напредно српсхо пе в. друштво, коме желим дуг и сретаи опстанак а још сретнији напродак. Затим нека је част и хвала гг. Гарри ЈанковиБу, оиерном певачу и Никели СимнБу члану нар. возоришта загребачксг. А понајвеБа хвала г. Јосифу Ајзенхуту као лнковоЈји нашег друштва и његовој госпођи, која из наклоности доброту при овој српској забави судеж вати. Колико нам је мчло што је ова нар. свечаност тако красно проведена, у толико намје взшежао што се и овом приликом морамо да жаламо на нашу „браБу“. Нема сумње, да Бе сваком читаоцу пасти у очн што приредисмо „вечерњу забаву* а не „беседу* како је то барем код Срба обичхј'. Али то је лако погодите. То је крива она „ттруја која чини два потока, штоно свеудиљ напоредо теку, апомњењуг. МишкатовиБа, требада би, да се у једну реку слију«. Или да по речма нар. ваступника г. дра Малана ЂзрŁевиБа још боље кажем: томе су криве „оне две струје, које не само да теку напоредо, него да су почеле теБи у два једно другом скоро посве протнвна правца*. Загребачко поглаварство као редарствена област није никакво могло разумети, шта то значи „беседа* и to је то био св. Сава. Грацки капетан г. Плушчец. цремда му се како ваља све разјасчило и премда му се докавивало, да се такове беседе свуда дају без вапрека, па и у саној престонвц* ци ‘литавске половиае монархчје наше, ииак се није на то склонити мого да Срби у Загребу дају у прославу св. Саве „беседу* него се једва једввце склони да дозволи „вечерњу забаву“. Ово je, колико ја знадем, у нашој целокупној монархвји уникум, да нерекнем куријовум! Али шта 5е те? Дуго је томе, како j'e грацки начелник г. др. Станко АндриЈ'евиБ, чествта и поштенадуша, поднео своју оставку на том звању. Њег. величанство узело је ту осгавку до прев. знања. Па н ако је царски решкрипт давно веБ стигао, то j'e гр. заступствз за сходно пронашло дуго и дуго га не прогласити, јер тиме хтеде везати реченог начелннка на службовање дотле, док се не достојна особа, KOj'a Бе овако чегтнта начелника заменути и битн дика граду и домовини. И заиста. Роднсја младенец, и наречено му бје вмја МразовиБ! Јест, лепо је то и красно. Првак и во!ја „народне странке«, па к томе ј’ош градоначелник! Грацко се заступство затвм еастане у седницу, публицира царски решкрипт, коЈ'имсеоставкабквшег градоначелника узвма на знање н вакључи, да себудуБемначелкику повисн годишњн хонорар на 6000 Фор. Кзд се узме у обзир, да градови, који су од Злгреба 4 пута, десст и двадесет пута веБи као н. пр. Грац и Беч, који први плаБа начелииха са 4000 Фор. а други са 12.000 Фор. на годину, онда је сасвим оправдар? ранетво загребачко виче пги НИЖОЧА П5 в Ч“' ”

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИЛ БЕЧ 19. јануара. Мак-Махон дао јуче оставку. У вене око 5 сата споје се сенат и комора, те као конгрес обавише избор новог претседника. За претсед ника републике изабран већином гласова Жил Греви, досадањи претседник скупштине. Нови претседиик учпни по сету старом. на што му овзј врати посету. Министарство остаје. Нови претседник одушевљено поздрављен. Републикански листови хвале достојанствено попа шање Мак-Махона. Гамбета постаће по свој прилици претседник скупштине.

ЗАСТАВА" излази редовио: средом, "петком, недељом, на целом табаку. а уторником иа uo табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА аа дустро-Угарску: на целу годнву ...••• 14 ф. и. na uo ■ ниа четврт године ф. аО н. з. СР«.Ј Г (у еребру ) ~а годину 35 ««• Ј ‘ а ,Iола тодине 17% дин. па четврт године 9 динара.

БРОЈ 10. У НОВОМЕ СДДУ У НЕДЕЉУ 21. ЈДНУДРД (2. ФЕБРУДРД) 1879. ГОДИНД XIV.

ОГЛАСИ рачунај у сс ио 6 новч. од свакс врсте оваких ситних слова. а зажиг се нлаћа по 30 новч. сваки нут. ДОПИСИ шаљу се уредннштву, а преднлата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ“ у Новн Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.