Застава

гр. заступства. Е, па шта Seie, жад се наша „народна* странжа силом труди да свету досаже, IОЛИIО је она „пародна* и да је сважи на вривом путу, ato неверује, да се њезини прваци строго држе оне народне: „прво је бог себн браду стзорио па онда другом*.... Ових дана је доведен у Загреб бивши негда гр. вапетан Нижола Урица жога је бечко редарство на захтев загреб. судб. стола уапснло. Толико се зна, да је окривљен рзди злочина неке преваре. 0 том је било у Загребу свакојаки гласова, а «sад се напокон ништа незна шта је у ствари. 1 Беочин по БожиБу. Да вам јавим за јодан случај који се у нас овде римској новој годвн догодио, коме је жртвом пао честити надшумар манастира Беочина Петар Половина са ревности у служби својој а од убилачке руке неких шумских пустолова. Од неко доба амо намнож ла се »верад у манастирској шуми, те штети подрањивање младе шуме, тога ради не ивдаје манастир праволов никоме, него приреди кад је томе доба ловачке хлјко те требе зверад. Такова је једна хајка била пред св. Пиколу и лов је настављен до пред Божиб. У том лову учествују на позив манастира н гости са стране а и ловцч ич места. Тако и дана кад Ве се та несреВа догодити, било је десетак ловаца на окупу. Лов је ншао баш Орловцем кад дојави један ловац да су у честу запала четири оружана страна човека. Шумар Половина, који је управљао ловом, nol>₽ во дужаости својој, да внди ко су тн људи пошто је закон да у туŁу шуму не сме ходити оружан човек. Тек је загрзио десетину корачаји у честу, чуше ловци где викну громким гласом у двапут: стој! стој! У тај мах чу се где цикну пушка а за њом груну два пута громка двоцевка Половинииа, а одмах по том опалнше још три пушке у један мах. Ловци слуВаху да се ту заметнуо крвави бој измеsу Половине и оних лупежа. Кад прискочише у помоБ а оно несретнв Половина пао под једну букву и огрезао вас у крви. Тужно је било видети онаког кршнот и големог човека, правота Србвна Лачанина, где је пао од кликовачге руке. По казивању његову јер још је био у малом животу он је довикнуо зликовцима да стану на које су они запалн за букве и онај први опали на њега нз пушке, на које Половииа одговори из своје двоцевке, а они у исти мах сборе на њ плотуном из трн пушке. Једно зрно окрзнуло га је по челу, друго га је погодило у врх срца. Овај дивски човек имао је још толико снаге, да, roje ношен које на сзојим ногама, допре до манастира, где је положен у свој стан одмах издануо. Манастир је изгубио уПоловинн верног, савесног и реткога поштења шумара, који је манастирско благо поштено чувао и бранио кроз шест година дана. Бзо је то човеи прави див, ретка сдика и прилика, поштенима добар пријатељ а зликовцима ужас и по дању и по ноВи. Илочки суд је предузео обдукцију и води истрагу. Желети било да суд ревносно потера зликовце, који Ве бити по сумњи или Јазачани или РемеЕани или Бешеновчани. Манастир Бе каошто чујемо дати удоввци и сирочету несретнога Половине знатнију припомоБ а другова ловци кане

да му на гробу подигну леп споменик. Покојнвк fie иматн још својте у Лаци, до који fie доспети ова тужна вест о несретном удесу брата и пријатеља им. _____ J. Нови Сад 18. јануапа. Болничка задруга трговачке омладине у Новоме Саду држала је 14, јануара своју треБу редовну главну скупштину, на коју су сва господа редовни и потпомажуВи чланови взсебнвм повивницом позвати били. Одредовни чланова многа недојјоше на скуоштину Једни због тога што у ието време у трговинама за тгзгом беху, а друга што нехтедоше пропустити да ии недеља после подне без шетње прође, те обукоше свеч ЈНо руво и запалише смотку турска духана, па у место на скупштину да дору, онисе по улицама безбрижно шетаху. Првима нека је опроштено, а другима нека је стид што ненађоше 8а вредно једаред у годинн дана недељу после подне задружној скупштини жртвовати « тиме показати да су свесни позиву којем су се одали. Кад задружна председник као трговац в који своју породицу има на скупштину доБиможе овда ea цело ии један редован чланизостати не би смео. Ил је ваљда лепше по улицама бадава се шетати, него с бра Вом на племенитом раду радити. Од потоомажуВих чланова ван задружног нредседника г. Љубе СтеФановнВа и задружног бдагајника г. Лудвик Алтвирта није ни један на скупштину дошао. Како је вадруга за ово кратко време леп успех показала, ми се надасмо да fie г. потпомажуБи члановн који су веБииом г. трговци задружау скупштину у што веБем броју посетити. Нама је врло жао што невидесмо г. трговце у скупштни да њвховим саветом својим помоБницима племенвт рад олакшају. Радовали бн се кад би видели да г. трговца озбиљна рачуна о болничкој задрузи вод . Скупштину је отворио задружни председник г. Л>уба СтеФановиБ кратким говором, затим је прочитан извештај управљају Бег одбора и задружног лекара г. др. Илије ОгњановиБа о стању задруге и о здрављу задружних чланова. По извештају имала је задруга у течају 1878. године 76 редовнн чланова од којих су до краја год. 36 због одласка из Новога Сада престали битизадружним члановнма. Од 76 члан. боловало је и о задружном трошку лечило се 38 од којнх су 8 узадружиое стану боловалн и лечили се и сва»у нужну помоБ уживал-?. За медикаменте (235 рец.) и плаБено је лекарници 110 ф. 35 н. ПотпомажуБи чланова нмала је иадруга 52. Задруга јо у почетку 1878. године имала 1330 ф. 69 н. готовине а у течаЈу годане ушло је у вадружну благајну од разних примања 967 ф. 72 н. које укупно 2298 ф. 41 н. износи. Разних издавања вмала јв задруга 591 ф. 29 н. која свота »ад се од примања одбије задруга је 1. јинуара 1879. године 1707 ф. 12 н. бројала и по тим је задружни капитал при крају године са 376 Фор. 43 нов. умножио се. Задруга је у прошлој години добила ове поклоне: од госпође Марије удове ЈовановиБ 25 ф. Од неколико г. трговаца 10 ®op, од г. П. Сајдлинга 2 Фор. од г. А. ЈојкиБа задружнога члана 12 нов. од гоопоЈе Теревије Каупаједан јастук перја и две навлаке, од г. Гавре Ј. Полита један мали орман, од г. Мише МаксимовиБа 3 метера градацвилиха за 2 завесе, од г. Милана БожиБа задружног члана l’/ e метера тепиха, од г. Бире ђ, ПоповиБа задружног члана једно мало ввонце, оо г. Ст. В. ДимитријевиБа задружног члана један термометер и 6 ком. књига на овима поклонима одбор се у своје време поштованим дароватељима топло захвалио. Пошто су сви предмети који на дневном реду беху исцрпљени, то је скупштина приступила избору управљају Бег одбора, и по сложиом договору чланова буду акламацнјом изабранн: г. Љуба СтеФановиБ трговац за председника, г.

Лудвиг Алтвирт трговац за благајннка, г. Арса ИиленковиБ за подпредседника, г. Милан СтакиЂ за гг. Ст. В. ДимитријевиБ, Густав Уртика, Сима ГригоровиБ, СигФрид Вајценкорн, Петар Бошњак, Владислав Фишер и ђорŁе СтаиБ за одборнике, г. др, Илија ОгњановиБ за задружноглекара. Новоизабраном одбору желимо у своме раду велнка успеха. Као што смо И8 поувдана извора дознали, управљајуБи одбор намерава из прве своје седнице једну молбеницу на сву господу трговце у Новоме Саду управити, с том молбом да задрузи у сваком погледу на руку иду, наиме да упливишу насвоје помоВнике, практнканте и шегрте да задружннм члавовима морају бити, и ако г. трговци ту молбу уваже, онда Бе задруга својим члановима све у веБој и веБој мери помоБ пружати моБи.ЈДаљеда fie имати договора, пошто задруга ове гсдине из обзира на хрђава времена није бал првредила, којим начином да се корист, која је од приређнваног бала долазила надокнади. Напоследку препоручујемо свима задружним чдановима да се за развитак задруге живо заузлмају. *7 (Д. 11. Б.) У Карловцима 15. јануара. Као што је сваке године обичај овде, тако је и ове свечано прослављен св, Сава архипастир и просветнтељ српски. После службе божије, на којој је чинодјејствовао преч. г. Иларијон Руварац архим. гргетешки и управитељ срп. православне богословије карловачке, упути се сав народ са свеБенством и Бацима у ђимназију. По гаведеном обичају ступи пред народ један од проФвсора и то г. Јован Пачариз, после свршено моливве и освеБења, да му коју прозбори. У лепом говору своме показао је ко је био св. Сава и од какве је користи био његов богоугодан живот и родољубив рад по ернскн народ, због чега се и данас слави као први просветитељ српски в славиђе се докле траје и једног Србина на свету. Говорник је бно пропраБен са бурннм „живио !“ Затим ступи на говорниково место управнтељ овдашње ђимназије г. Ст. ЛазиБ, као извршшац завештања пок. ПластиБа родољуба српског и мрцената карловачке ђимназије, да подели 400 Фор. као припомоБ добрим ученицима. Г. управитељ је у кратком, језгровитом говору пропратио племенито дело „трновског Србина" желеБи и препоручујуБи да се сваки Србин на њ угледи, те да по могуБству своме, што више на олтар српске просвете принесе. Затим је во вакључку збора проФвсорског, кога је високосл. патронат потврдио, поделио горе наведену своту овим ученицима: М. Летици и Љ. КапетановиБу ученицима VIII. разр., Ст. СтеФановиВу учеи. VII. раз., Јов. ЈовановиБу и В. СтојовиБу ученицима TL разр., У. ПоповиБу и С. КосаиовиБу учен V. pas. и МанојловиБу Николи учен. Ш. разреда. Сваки је од наведених ученика награђен са 50 Фор. Овом приликом прочитана су имена и оних vченика, који Бе бити обдарени онвм нсвцимашто је као чист приход од „бесоде" заостао. Награда fie се делити по потреби ученика; неки Ве добити 5, неки 10, а неки 15 Форината. Баш данас навршн се 8 дана како јенеумвтна смрт збрисала један цветак у најлепшем развоју своме. Хугон плем. Хан polj. 1857 г, сврши 8 ђимн. разр. у овдашњој римназији и положивши испит зрелостн са похвалним успехом, оде у Праг да продужи науке; но веВ при крају прве године paeболе се и дошавши кјВи умре. Хугон неје до душе био наше горе лнст бијаше Немац католик, ал ипак живеВи непрестано међу Србима тако је заволео Српство, да се од другова својих готово неје ни разликовао. Још док је био у Кзрловцима дао је ивраза у одушевљењу своме за Српство у својој једној песмици, коју је спевао див-јунаку

Пеки ПавловиБу. Па н у Прагу је остао оно исто што бејаше у Карловцима. И тамо се вазда са Ср. бима дружио; па и његово име читамо меlју осннвачима српског акад. друштва „Јаворал Као чдан „јаворов" написао је и читао у дружини расправу своју кој’у је написао „о Бранку РадиђевнБул Снровод му је бно свечан; пратила га је и римназија и богословија. а г. Јов. ВучковиБ ивговорио му је дивно надгробмо слово. Вечан му cuoмен био! ? Фелдварац на нову 1879. годину. Врл o добро рече г. дописник из Фелдварца у 197 броју „Заставе* да је Бутање у обште знак одобравава. Да ве би читајуВи свет помислио, да у поменутом допису и једне нстините речи има и то да не би обманут бно еа оннм неистинитим обавештајем којим г. дописник хтеде овд -шњу у свзком обзиру дичиу и напредну црквену општину окаљати, и да се не би поверовало, да је овде н из далека таки неред и као што вели г. допвсннк хаос; а да не би напослетку мислио да се и његова чуда и покори Бугањем одобравају држим за нужно ово неколико редака преко цењеног листа „Заставе* пред читајуВи свет изнети. Пре свега врло је далеко г. доиисник од истине кад вели: да се у месту овом на закон и законска определења ни мадо не пази те no т> ме да у месту овом главна цркв. ппол. скупштина веБ две годвне и по обдржавапа није. СажаљевајуВи г. дописиика, који је или хотимице а можда и нехотице са таком голом неистином хтво да читајуБи свет занама и простор цењеноглиста „Заставе* запреми. Ми му од наше стране друго немамо реБи: веБ нек изволи узети у руке записвике скупштинске и од цркв. одбора па fie ее увернти да је последња главн. скуиштина прошлог лета а цркв. одбор пак редовно сваког месеца сазиван и обдржаван. Даље у своме допису у 197. бр. „Заставе* бацпо се г. дописник у велику бригу за црквенвм иметком и то цитира дотичне §§. из вис. кр. решкрипта како би требало са имањем општннскмм управљати па вели, да, ма да смо веБ на измаку године кад би требало взвештај о целогодишњим рачунима поднети тек је I. четврт прегледана па и та одпбрена није, јер се у рачунима деФацит показао. Тек ту је у правом смислу насео и себе пред местним становништвом обрукао. Та барем ту се нвшта затајати и орисрити не да j'epfiece рачуни на суперревизију сл. епарх. адм. одбору придослатн где Бе се уверити, да су рачунн туторски редовно свака три месеца прегледани иод црквевог одбора свагда задоста тачне и исправне и потврЈЈени, а сад на измаку године поднео је тутор и годишњи извештај о својии рачунима и показао је, да je са својим честитим манипулисињем у овој подоста матервјалнооекудној општини по одбитку издатака до 500 ф. готовине показао, те је с тога на општу жељу по ново за тутора изабран. Из целога нзвире то, као шго и начусмо да је г. дописник сад пред избор тутора хтео старог тутора окаљати, како би тиме еа каквим једномишљеником продрео а себе као неког капапитета такођер за трећег тутора преперучио. Но хвала богу и свести наших цркв одборника кад се то обистинило није, јер би можда са цоквеним рачунима горе сгојали него пре три године кам је његов приони пријатељ као тадањи тутор црк. општину са 300 ф. окинуо, због чега се још и дан данас под оптужбом налази. Шго се пак бдатом баца на црквену обштину односно њене часнике, то је маневар којим мисли своје себичне целипостиБн, које му иаак покрај свију његовн махинација неВе тако олако за руком поБи.

Листак ЦАРЕВ ГЛАСНИК.

ОД МОСКВЕ ДО ИРКУЦКА. Роман у двв књиге од Јулија Верна. Превео Сава Петровић. (Наставак 6.) ГЛАВА ТРЕћА. Михаило Строгов. На скоро се отворише врата од царевог кабппета и вратар пријави ђенерала Кисова. „Но, где је гласник? запита нагло цар. Ту је већ, ваше величанство, одговори ђенерал. Нашао си дакле способна човека? Залажем своју главу за њега. Је ли већ био у дворској служби? Јесте, господару. Познајеш ли га? Познајем га лично. Он је већ често с похвалом извршивао тешке налоге. У страним земљама? Баш у Сибирији. Одакле је родом? Из Омска; дакле је и сАм Сибирац. Је ли то хладнокрван, паметан и одважан човек? —■ Заиста, господару, то је изврстан човек. Одарен је таким особинама, да ће и онде продрети, где би други можда пропали. Колико му је година? Тридесет. Је ли то здрав, снажан човек? Господару, кадар је до крајности подносити студен, глад, жеђ и све напоре и невоље. Је ли челична тела? Јест, господару. А каквог је срца ?...,

Срце му вреди злата. Како му је име? Михаило Строгов. Је ли готов да се крене на пут? У гардијској дворани очекује он већ заповести вашег величанства. Нека дође овамо“, рече цар. После неколико тренутака уђе Михаило Строгов у кабинет царев. Михаило Строгов био је снажан и висок човек, а имао је широка плећа и пуне груди. Глава му имала је на себи најлепше знаке кавкаскога соја. Снажне, развијене ноге изгледале су као какве механичке полуге за сигурно вршење снажног кретања. Тај човек са пријатним изгледом и јуначким држањем, није се кан’да лако силом могао покренути са свог места, јер кад је стао где ногама на земљу, чинило се да су тамо већ ухватиле корена. На не баш маленој глави његовој са широким челом вијугала се густа коса, која му се спуштала у витицама на плећа, кад би метнуо на главу руску капу. Његово, обично нешто бледолико лице изменило би се само онда, кад би му срце јаче закуцало, те би му се лице услед бржег крвотока мало заруменило. Његове веома плаве очи са пр4вим, отвореним и сигурним погледом сјајиле су се под сведеним, густим обрвама и сведочиле су о његовој храбрости, „о оној храбрости без гњева, што је урођена само јунацима, “ као што веле физиолози. Имао је не баш мали нос, правилна уста са мало испупченим уснама, а то је знак великодушног и доброг срца. Михаило Строгов био је одлучне нарави. Он је брзо умео да се реши; није он био човек, који се сумња шта ће да ради, те у неодлучности својој гризе нокте или се чешка за ухо или лупа ногама о тле. ћутао је и стојао је мирно пред својим господарем као војник. Али кад је ходао, корачао је лако и веома сигурно а то је знак, да је имао самопоуздања и да му је дух био живахан. Био

је он од оних људи, који су кан’да нешто наумили да предузму, па хоће то одмах и да изврше. Михаило Строгов носио је елегантну униформу, налик на униформу коњаничких ловачких официра; даље, чизме с мамузама, затегнуте чакшире и оперважен долман, мрке боје, а извезен жутим гајтанима. На широким грудима му сијао се крст и различне медаље. Михаило Строгов спадао је у нарочито одељење царевих гласника, и био је официром у тој одабраној војничкој врсти. Сигурно су познали по његовом ходу, по облику, по целој особи му, а лако је можно да је и сам цар познао, да је тај човек свикао да безусловно извршује добивене налоге. Он је дакле имао ону особину, која по казивању славног писца Тургењева —доводи човека до највиших достојанства у руској држави. Доиста, ако је ико био кадар да сретно дође из Москве у Иркуцк, да у побуњеним областима савлада све сметње, да издржи све опасности, то је био кадар Михаило Строгов. Као поспешаи знак за добар исход тога подузећа, могло се сматрати то, што је Михаило Строгов скроз познавао земљу, кроз коју ће путовати, и што је разумевао све тамошње језике. Али није он то знао отуд, што је већ један пут путовао по тој земљи, него што је баш рођен у Сибирији. Отац му, Петар Строгов, који је пре десет година преминуо, живио је у вароши Омску. Мати његова, Марфа Строгова, још је живила и становала је такођер у Омску. Тамо, у оним дивљим степама, у области омској и тоболској, тамо је страховити сибирски ловац „шчеличио“ свога сина Михаила, као што се народ тамо изражава. Лети и зими, кад сунце најжешће жеже и кад је ледена хладноћа, тумарао је по бескрајним равницама, верао се кроз џбунове од врба и лиственица, кроз мрачне борове шуме, намештао је замке и клопке, гонио ситнију дивљач пушком, а крупнију коп-

љем и ловачким ножем. Под крупном дивљачи пак разумева се сибирски медвед, а то је веома страшна и дивља звер, која није ни мало мања него што су медведи у поларним крајевима. Петар Строгов убио је више него тридесет и девет таквих медведа, а то ће толико рећи, колико да је већ и четрдесети пао под његовом руком, а зна се, ако је веровати руским ловачким причама, колико их је ловаца прошло сретно са тридесет и девет медведа, па су код четрдесетог и сами пропали! Петар Строгов премашио је дакле тај злосретни број, а није га медвед ни огребао. Од тога доба пратио је Михаило Строгов, још од једанаесте своје године свога оца непрестаио по лову, па му је носио „рагатину", то јест, неку врсту ражња или копља с крацима, да би своме оцу, који обично није ништа имао поред себе до ножа, могао у нужди помоћи. У четрнаестој години убио је Михаило првог медведа, и то cSm самцит, а то не значи баш бог зна шта. Али кад је одерао кожу тој грдној животињи, па ју је одвукао кући очиној, која је била више врста далеко, то је богме значило, да је у тог детета била ванредна снага. (НаставиВе се) ’

Писма из Швајцарске.

ii« (Свршетак.) Првобитни седиоци били су у швајцарској ЕеЈ' ти, за њима доЈјоше Римљани а после ГерманвоЈ ових пак Алемани и Бургунди Према првобитној настојбини има у Швајцарссој 4 разних нароД' ности што екупа сачињавају Швајцарски народ. Ми морамо разликовати природну иподитичнЈ народност. У прву категорију поглавито морамода рачунамо оне. штоизвестан језикговоре, даљепзг узимају се у обзир: политични осећаји а за тим обичајии историја. Политичан је народ савезразних народности под једном дрхавном управом, било то у ма којем облику. Природну народност чини једна грува људи ксја се од других, сво-