Застава

ЗАСТАВА

Потисје с пролећа године 1879.

ja сам опиеао веВ једнои прнлимом читадачдом свету нашеи, године 1876. кретаље и хзвот peia у Подунављу, и то у »Застави« од 3. н 12. новембра, под насловом „Дунавскн рнт у Банату“ н ,Дунавс€o ждрелз Базјаша и ђердапа." Опвсао сам онде, које је шнриие и дубине Дунав и како иа којемместу, и како је одвеб тесно оно 80 хвата внеокнм стенама скучено грто код Паоче ■ у Казану; како тај теснац прнсвакој великој води ударн Дунав на усоор, јер нема огромна миожина воде маха, да пројури доста брзокроз оно ждрело, те се Дунав разлнје по од тигуБагоднна веБ постоје Бим рнтовнма од Дубовца на више па чак до Новога Сада. Ал се Дунав тимразлнвавем тако подигне, да све љегове уточице Еараш, Нера, Иорава, Тамиш, Сава а највише ниска Тиса нзгубе свога тоха, и ударе на успор. Један клин тера лруги. УПотнсју се o?efia т»ј' успор чак до Hre6ej'a н до Темишварв; до Темерина и на усевима сиришгим, до Сегедина, до ушБа велнког Кереша и уз овог иа више до сва три Еереша, до Бере Бо-а ■ Хортобјфа и уз Тису до Toraja и даљенавише до блнзу Хуста особнто од како загатише насипом онај велики дуиављев рит взмеђу Борче, Перлез *, Опова и Панпев=; од како узеше од Тисе поплавно љено земљиште измеВу Иердеза н Тнсе, што беше шнрока капија по ведику воду нз вазцелог твсиног елнвз; од како ствснуше Тису upoтиву закона природиних између насвпа, бездајој ост&више и најмаљ° ннзе, да се може разлити кад надофе. Ина људи, па чак мернисз, који неверују, који се смеју кад им кажем, да оно уско грло код Плоче ■ у Казану мора свагда да спречава надошао Дунав н да га приснљава на успор. А то је еушта нстин*. Пре но што би ја данас гонорио о данашњем свом предметт, о Потисју у овом проле Бу. ваља ми најпре да донееем ■ опет неке доказе, да спречава одвста оиај кланац Дуиав, а овзј своје уточвце, јер само је тада разумљив разлог о данашкем мом предмету. Код Плоче и Казана се слива сва киша, сав ■ снег ■ лед са кровова, са брда и долнна простора од 8914 аустрнјских квадратних миља, нди по новој Француској мери: 5 125 ss милијаметара квадрат. Нека знамо, од куда се протеже тај простор, којега планине оквире, кзје реке росе и квасе: Од језрра Силс-а и Силваплана у Горљем ЈенГадвну у Швајцарској, где река Ин взвире; из Бадена, где је колевка Дунављева; саЦрне Горе, где северна Морава изввре, од и поред roje лужички Срби пре дванаест векова пођоше и населише се и назваше Моравом и ооет Црнои Гором и воду ■ гору, коју ту у новој домовини нађоше, са високе Татре н Матре. са Карпата, са БратковиБаи Стог-8, на којим Тиса са Оиулуј планине, у коме Самош извире; са Свете Горе са Острожа, легда Моришева; од Семеника, где је врело Тамишево, са Мушинице плзннне, где Караш изввре; од горе кошаве, где Брзава из земље удара, ua до Локве и Средиље планине, што стеже стељем својим Дунав од северне нли леве стране у казану. Даље од Високе Попре, Дравиног врела, са Саввне Триглаве; са Уииве Чеиернвце код Срба; са Врбасове Радуше; од Богниног Игмана; са Тарвног Лома ■ Ламове Проклете планине, тих двеју дрннини суречвца; са Јавора, ИлијБова двора, где је легло западне Мораве; од Искре горе Ибарове и Нероднмље планине Ситничине колевке; са Црае Горе, где нсточна у ближем а јужна Морава у ширем смислу нзвире; са Омоље, са Столова па до Мироч планине, која притискујеод ове стране са стенама Стрбчевим у кавану Дунав, еа целог тог земљзшта слива се вода н нема друге одушке од Плоче н казана. Да не удара Дунав на овом кланцу на успор, оида би код Беча, где просекоше нов Дунав пре ■еколвко годчна, ■ хоме даше шврину од446хваn (835 61 »”•) почем овsе слив дунављев само броји 1784 квадратних миља (1025*8 мир. мвт) у Т размери казанској ова ширина дунавска довољна бкм.относн се слвв од 8914 80 0’ шжржне = 17840 и.= Х Х = 80 X 1784 = 1008914 Кад не бн дакле пречен био Дунав у ждрелу Ллочином ■ казановом, онда би морало дунавеко аорито од 10 хватн шнрине код Беча довољно бити ■ за највеВу воду. А то не стоји, јер ми знамо, X* је 1876 године, код оие ширине од 446° само овдељ још требадо да надолази Дунав, па да преу Леополдштат.

Ево видвмог другог доказа, да је Дунав на Плочи и казану успорен, и да кроз то и Потисје топи: нначе последљи пет година 1874—1878 имаЦаше Тиса почетком еебруара, у које доба она обнчно почгље надолазити, у Сегедину на водомери или нулу, или над нулом највишу висину старе воде, 6 стопа (1,896®). Тиса се речвни пет година овако кретала код Сегедина: жвч. надоизити па до^е до 1874 6. »ебр. од 0 на водомери 22' ( ) 5. јунн 1875 5. март. „ 2', 6' „ „ 20' ( ) 5. маја 1876 13. вебр. „ 3' . „ 25- ( ) 10. апр. 1877 10. *ебр. „ 6' , „ 25-,2" ( ) 30. маја 1878 28. јан. „ 0 „ „ 22',9" ( ) 30. апр. а 1879 видимо Тису у Сегедину на дан 21. јавуара 6.58 m илн 20', 8" 7"', а на дан 11. здбруара (ао новом), прекјуче, на дан дакле, кад је усљед насталог југа снег се почео нагло топити у целоме великом дунавском и тисином сливу од швајцарских планина па до Стога и Осторожи у Ердељу н до грла казанског: и кад се усљед тога све реке Дунав, Дравз, Сава и Тиса гренуше да, се дижу на пролеБну поплаву, (ено прекјуче у Сиску 6.65®, или 21*,) на тај дан велим виднмо у Сегедвну Тису 5.41® (17') ввсоку. Од куд Тиси прошле године 1878. у мееецу новембру и децембру те необичне високе воде, да је 10. декембра до преко 20' висока била? Од!кудведим те висине воде кад је оча била ни пуни два месеца дана пре тога 20. октобра 3' 6" само над нулом? МеЦерје Тиса за тихбОданаза 17'(5.41®) надошла. У то време нвје било необично много кише у Тиснном сливу, а ако је много снега из неба нападало ено га лежаше до јако смрзнут у горама и дољама и сад се почиље тек топити. Мм ћемо с места наби одговора на ово питаље кад уочимо да је Сава октобра месеца 1878. тако љуто и нагло надошла, да је видимо у Сиску 31. рктобра 7.20® (22'10") 15. нов. 7.50® (23'8"); 18. HOi. 8.30® (26' 2"); 20. нов. пак 8.44® (56‘ 8“—6"'). И Сава беше 1879. на дан 9. јануара још једнако 6® (18' 11" 6'") висока. То пеобично мноштво воде слвје се нагло код Београда у Дунав, оде с овим до грла оног тесног на Плочи и Кавану, ту се загуши и немогавши на један иах саразиерно множине npofin, удари на успор, и Дунав се сад најпре разлије по својим вековима постоје Бим ритовима од Дубовца пв до Перлеза, а кад еу ови насипима зага Бени, онда богме тако се попне да све своје суреке а најве Вма Тису удари на успор, т. ј. Дунав је тако внсок тада (1876. у Земуну 7.70® = 24'), да Таса нема маха да се слива у Дунав, веБ се разлива у своје огромне, недомерне од искони постојеБе ратове дужом од Титела па до Хуста близу Сигета. А најљуБе дјејствује Тиса на велики Кереш код Сарваша и на овога уточице: сва три Кереша, Беpefioa и Ии Иемо овај појав у природи појмити, кад довнамо точно мерене висине точке нуле на водомери разних места и то: код Земуна 210', 6", 10'" (66.528®) • Сегедина 233', 6" Г" (73.8878®) Сарваша на Керешу 246', (77.736®) Кад је дакле вода у Земуну (као 1876.28. марта) 24‘, онда је Дунав код Зомуна за 4' виши но што je нула на водомерн у Рачи на ушБу Дрине, дакле 20 миља уз Саву на више; онда је Дунав у Земуну виши за l', 0", 9‘" од нуле на водомери у Сегедину, који лежи ув воду од Земуна на внше далеко 21 аустријску миљу (159 кнломет.) Прекјуче стајаше Тиса у Сегедину 17' (5.41 ®), тад је дакле Тиса виша била над нулом водомере у Сарвашу за 4', 6", 1"' макар да Сарваш лежн 13 миља далеко уз воду од Сегедина на реци Керешу. Кад мн сад ово внамо, шта fie да буде, кад данас надолазеБа Тиса са својом новом великом водом нанре на стару своју воду, Koj'a се слегла ту ■ која по себи веБ може се звати великом водом јер износи 17'(5.41 ®). Нова велика пролебна тисина вода наилази на банак један старе воде од 17 стопа на који се она мора пељати и даље дизати. А свака пролеБна вода има своју собствену снагу и внсину, која кроз година првлично једнака остаје. Ево је ових последљих пет година од касо су долме поред Тисе готове: 1874. 22' i 1875. 17', 6" I 1876. 22' t > у просеку 20'(6.40 ®) 1877. 19', 2" ( 1878. 22‘, 9" | Тнса има прек Јуче 30. јануара (11. «ебр.) у Сегедину висину 17', ако и ове године пролетна велика вода тисина буде просечно еилна 20' онда морамо сумирати ове две воде стару ■ нову, в

видиБемо, да је то права пропаст по Потисј'о ове године. Узмимо у најсреБнијем и најбољем случају, да би овогодишља велика вода тисина само полутину оросечне велике воде последљих пет година ииала, (за које мн никојих гактора. никоје надежде, никојег услова немамо) дакле 10', онаа би око конца априла а можда и веЕ почетком приспела Таса у Сегедину на 27' па би и то до јако највиша вода била од како је Тисе, од како је Угарске в ова би била виша за l', 10" од највише Тисе годвне 1877. Наскп, што чува Сегедин од стране Тнсе висок је над нулом водомере 28' питаље је велико. ofie лн он доста јак бити, да притиеку воде одоле? Колико ја внам, сви други насипи поред Тисе, што „чувају" заливе и нове усеве од Тисе, свн су ивхи но сегедински. Од сачувања усева на преЦашљим тисиним ритовима нема овог пролеБа изгледа. Адтиче се и живота човечји, тиче се вароши, села, мноштва света н марве, да но буду водом однешени. Ако ова пролеБна водасамоу полабуде силна као она од лане, онда ннак страда Чонград ■ многа друга места поред Тнсе. Ал шта Бе бити онда, ако вода овај пут онолико илн блвзу онолико силна, као лане буде? Почем ја годинама веБ мотрим, мерим, бележим, усто ми беше дужност, да резултат мојег рада овде саоштнм н да опоменем свет у Потисју, да буде на опрезу, да се спреме, да склопе друштво и да смисле и спреме свз нужно, како би своје и себе од поплаве саасли. И они, који су у низама у Потисју ал дадеко од Тисе и онн нису еа свим обезбеБени. Још je највеБа среБа што дољна Тиса од Сегеднна нвже лагано се диже, тако да људсво има маха да се снасе. Чува)'мо ее па Бе нас и бог чувати. У Бечу 1. (13. ®ебр. 1879.

Јован СтеФановић Виловски

Политички преглед.

Акцнја романске православне јерархије проткв обвезног учеља маџарског језика у оеновним школама изазвала је реакцају напротивној страни. Јавили смо за конФвренцнју маџарског јепископата о том предмету, која је у осталом прошла бев резултата. Сад је та ствар захватила веБ и саборске кругове. Странка независности закључнла је била да се ресортнн министар упита на сабору о тој ствари. И вбиља у среду 7. (19.) Фебр. интерпеловао је Јос. Мадарас министра просвете и црквених дела: „1 Е да лион сматра, да се може сложити с уставном владавином, да осим одговорних министара и друге. уставом не означене неодговорне особе или тела дају краљу савета у погледу законских предлога, који се имају поднети, н тако у облику молбеврше уплив на круну. 2. Може ли министар, као оно 9. (21.) дек. лаљске године, реБи, е се нада, да не Бе ништа стати на пут поднашању поменутог законског предлога; и ако може, је ли вољан неодложним поднашањем тог законског предлога растерати бригународа, коју је изазвао корак депутације православне цркве“? Министар још није одговорио на интерпелацију, али би се могдо знати, какав Бе бити одговор, ма да су пред нама нзјаве двојице министара о том предмету у које ми никако не можемо веровати. П) „Еретерт*. Тиса је рекао: „Еорак јепископа не 5е нас помести, али fie се ствар нешто задржати**, а Тре Фор је рекао, да се тај предлог никако неБе ни поднети. Но „Хон" се пожурио, да нас утврди у нашој невери, и тврди, да не Бе бити ниједно,. ни друго, него да Бе се предлог неодложно под нети сабору; Идемо, да видимо. Угарскисабор наставља биџетску дебату. У уторак је говорио један говорник за, двојвца против. На крају седнице perao је Тиса, да Бе према љеговој ивјави од 9. дек. по рим. ор год. угарски сабор такоБер морати узети у претрес бердински уговор, по што је бечки рајхсрат то учинио, и „он Бе прву прилику употребити, да обрати пажњу сабора на тај предмет, а да се не мора прекидати биџетска расправа. У среду је настављена иста расправа, но од свију дотадашњих говора није ни један навукао на се особите пажље, осим у неколико јокајев, па ни он не толико својом садржином и стручним разумеваљем ствари, колико говорничхом уметношБу и вештином. Ни у четвртак се није нико нстакао при мтој дебати. у уторак, 6. (18.) о. м. приказао се нов аустрвјски кабинет бечксмрајхсрату.

Том је прнликом председник мииистарства Стремајер рекао, како се тешко склапало ново министарство, те на послетку тешком муком, а томје, осим иних прилика, крнво и то, што ове годнне истиче рајхсратска перијода, те сваки кабинет може тек пред новим заступством развити свој програм. С тога н садашњи кабииет не даје никагвог програма, нити обеБава какву акцију у будуБности. него Бе ее само трудити, да уставни нослови не звстану, док се не сакупи нов парламенат. Напоменувши свезе монархвје с нстоком, soje су створене берлинском уговором, рече Стремајер да Бе влада код заједничког министарства настојати, да се све обвезе на истоку спроведу о што маљој цени новчаној и да се взбегава, колико то допушта част н сигурност монархије, свака прилика, која би монархију могла заплести у какву неприлику. Изјава та саслушана је дсста хладно. За тим је царевинско веБе наставило свсје посдове, које је било прекннуло, док сенесклопу иов кабннет. Док неки злуради листови говоре о све веБем вамршају меЦу Русијом и Румунијом поводом спора о Арап-Табији, па пишу, како рускицарна дворском балу није хтео да врати поздрав румунском заступнику Ђики, како су силе веБ „заузеле положај« у том питаљу, те Немачка стала на страиу Руснје, а Аустро-Угарска на страну Румуније, али ипак жели, да се мирно реши тај спор, дотле „Руска агенција" јавља, да језаглаЦениети спор, по што су обе стране 6. (18.) о. м. дале неке изјаве, које еу их узајамио задовољиле и измириле, Какве су пак те нзјаве, у ком ли смислу дате. то не вели. По „П. Л,“ јављено је из Цетрограда у Берлин, како је цар Александар рекао, ои би радо смањио војску. да сетако и државни ивдатци смање, но погледом на садашње политичке прилике не може. С тога је комисија, која је постављена била, да. веЕа о том, како би се у државном газдинству могло штедити, повукла свој предлог на траг, по ком би ваљало смаљитИ војску. У поморском министарству баве се пројектоп, да ce у Црном мору подигне јака елота. Вели се, цар је реrao, да је то најважнвји и иајпрешнији посао његове владе. У Бугарској се у велико спремазанародну скушптину. По трновским вествме јавља „Пештански Лојд“ из Беча, да је бугарски јексарх Антим намељен за председника народне скупштнне. Кнез ДондуковвеБје послао у Трновозаповеот, да се тамо о државном трошку спреми стан Цен. Тотлебена. Турски комисар и консуо инглески ствгли у Трново. Што се тиче бугарског кнева у бугарском се уставу изреком помиње, да владалац мора бити православне вере, само се код прво изабраног може учинити изузетак.

Из листова.

„Политика* доноси продужење чланка: „Немачка према Русијииисточном питању*, који гласи: 11. Оно, што се још пре кратког времена звадо тројецарски савез, требало је да буде неки политички систем, којим би три царевине, као некасавезна целина према осталој Јевропи, својом надмоБношБу равнале судбом Јевропе. Аустрија, која је после немачко-вранцуског рата остала усамљена напрема савезу меру Немачком и Русијом, канда се јако обрадовала, што је нашла места као „треБа у савезу". Што се тиче Русије, њојзи је добро дошло приступ Аустрије, јер од вајкада, као што то показују многи примери из исторцје, водела је Русија да се лојалнии начином споразумева с Аустријом; нарочито у погледу источног питања, Русија је често запостављала и сам словенски интерес, па је тражила споразума с Аустријом. Чинило се пак да је такав споразум тим лакше постиБи, што је Немачка стојала уз Русију и што је тројецарском савезу била управо цељ да изравна диФеренције измеју Русије и Аустрије. Баш с обзиром на Аустрију поступила је Русија најделикатнијим начином у целом источнои питању. Устанак у Херцеговини и Босни буктио је веБ у пдамену, раја је тражила да сеослободниз вековног ропства, па је управила своје погледе на Русију. Ади Русија, баш као да није имала словенска срца, дала је првенство Аустрији, те је рвФорм-нота андрашијева хтела рају опет да вргне у стари јарам са неким поболшаним стањем. Обе српске кнежевине загазише у рат, па пролише силну крв и изнемогоше готово у неравној борбн. Русија се још једнако устезала све из обзира према Аустрији, па се шта више старала и за то, да Србија неповреди сусцептибилвтвт

„ЗАСТАIА" рвдовно: ередом, петжом, недвљом. на цедвм табажу, а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Аустро-Угарсау: ■а целу годину ...... 14 •. н. sa по годпне 7 •. н. аа четврт године 3 •. 50 н. ва 1 месец 1 •. 20 н. За Србију (У сргбру.) ga годину 35 дип. на пола године 17'/, дин. на четврт године 9 динара.

БРОЈ 2I - У НОВОМЕ СДДУ У НЕДЕЉУ 11. (23.) ФЕБРУДРА 1879. ГОДИНА XIV.

ОГЛАСИ рачунаЈу ее по 6 новч. од еваке врете оваких еитних слова, а за жиг се плаћа по 30 повч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а првдплата и огласи адмпнистрацији „ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад у дунавској улици. РУЕОПИСИ не враКају се натраг. Поједини бројеви стају ДО новч.