Застава

Аустрије и да не пренесе рат преко Дрине на босанску област, што би по Срби'у било од огромне користи. Очевидно је Русија држала да се може поуздати у пријатељство Аустрије, ако буде приморана да тргне мача и да отпочне великз рат. Па поред свег устезава морала је Русија најпосле истрђи мача, те отпочети рат, кога је морала сматрати као одсудан за коначно решење источног питања. Али по што је водила крвав, с мзогим жртвама скопчан рат, какав се једва памти у повесници; по што је Турску са свим сломила и продрла до капија цариградских нашла сеуједанпут пред новом политичком ситуасијом, какву је пре једва могла и слутита. Да ли је на Немачку требала пасти кривица за ситуасвју, коју је Русија затекла на берлинском конгресу ? Кнез Бизмарк је за време целе источне кризо избегавао да заузме децизиран положај према источном питању. Органи, што стоје на б:изу државном канцелару, вазда су наглашабзли да Немачка није ивтересована у развитку догаЈајана истоку. Наравно, да је у таком подсжају утиц ње на Аустрију у корист Русије одпа;:о. Русија је била толико дискретна, те није то примила за зло Али је последипа морала бити та, да јеАустрија, сбодрена држањем Немачке, према Русији; у ваточ тројецарск м савезу. све непријатељскији положај заузела. При том нвје се могло еакрити, дасумеродавни немачки органи ударили у сасвим пријатељски тон према Аустрији, а то су чинил«? у оно доба, кад је гроФ Андраши с монархом аустријским предузео пут у Петроград. Пре свега су то били немачки органи. што су јако хвалили муд рост гроФа Андрашија у целој извањекој управи, а нарочито у погледу источног питања: та гроФ Андрашн заступа својом политиком и немачки интерес на истоку. У тим околностима и само таким држањем Немачке било је могуБе, да је Аустрија. држеБи се још тројецарског савеза, потписала берлински меморандум, да се на цариградскеј конфсренцији држала с Русијом па се ипакгознало, да је непријетељица Русији. Непријатељско држање показало се у штампи, у бурним демонстрацијама у и пре свега у одлучно непријатељском држању према обема српским кнежевинама. Ако хоБе човек да сазна целу нсточну политику гроФа Андрашија и одиошај према Немачгој, ваља само пажљиво проучити расправљзња угарског сабора у извањским питањима, која се огледају у ннтерпелацијама заступника и у одговорима мннистара. У делегацијама мора се човек држати више резервисано, али на угарском сабору не одговара управник извањских послова, а није ни одговоран за одговоре, па ту гроФ Андраши може npeso Тисе мзого штошта казати, што би се csm устручавао реБи. Значајно је, што Тиса употребљује сваку прилику, да истакне срдачан споразум с Немачком. Било је баш непосредно пред руско-турским ратом, кад је у угарском сабору један српски посланик ставио интерпелацију на министра-председника у источном питању, Српски посланик доказао је из многих места берлинског меморандума, из протокола цариградске конФеревције, да се управо Аустро-Угарска има сматрати у савезу са Немачком као савезник Русије у источном петању; али да с тим у опреци стоји Фактично држање АустроУгарске у источном питању, које се у многоме може назвати са свим вепријатељским према Русији, те с тога је питао, да ли се Аустро-Угарска још држи начела тројецарског савеза, и да ли се Аустро-Угарска својим непријатељским држањем нарочито према емавципационим тежњама хришБанских народа у Турској не издеже опасности, да се оделн од Немачке и Русије? Угарски министар-

председник морао је с тешким срцем исповедити, да се Аустро-Угарска доистајошдржиначелатројецарског савеза, али да не може бити опасности во Аустро-Угарску, по што је споразум с Немачком најискренијч. Наравно, више што кије Тиса ни могао реБи на сабору. Али одговор министрапредседника допунио је један лист, који стоји на близу гроФу Андрашију; тај је лист рекао: српски се посланик ја к о вар а, ако мисли, да Немачка не потпомаже нашу источну политику; на против, ту је и точну политизу Немачка потпомагала и потпомагаБе је и унапредак, пабилотоРусијипо вољи илине. Да се Немачка колико толико обазирала наинтенције руске, постигао би се споразум Русијом и Немачком. Али се чини, да се у Берлину не жели такав споразум, Чини се, да је у првој линији мачком државном канцелару, да ослаби Русију. Без те скривене намере, које се нем. држ. кавцелар држао у целом источном питању, не би на берлинском конгресу никад постала ситуасија за Русију онаквом, какву је вашла тамо насвојенајвеБе удивљеље. „Иоштени грошиБар* (Бизмарк) држао се наравно по изгледу у границама пепартајичаости. Није он, него су Аустрија и Енглеска снтуасију стзориле непосзешном; није он, него хтела да се промени уговор санстеФански. Али да државнн канцелар није хтео, бил Аустдија устала против сан-стеФанског уг вора? Бил се Енглеска усудила да о са м љ е н а устаје против Русије? Или зар није она Немачка, која свак м приликом истиче свој надмоБни положај, имала толико мођи даусавезу с Русијом правикне „Јевропи": Довде и даље не? И која је то „Јевропа**, што је у наточ Немачкој и Русији била противна уговору сан-стеФанском? Ваљда Енглеска сама, или у савезу с Аустријом? Или можда Француска? Или Италија, која је и онако нагињала Русији? Најпосле, где је била та коалиција против Русије, што јепринудила да напусти сан-стеФански уговор? Коалиција се није нигдеосеђала, него је држање Немачко коме се Русија није никако надала, више шкоIи л о Руси ји, него што би могла шкодити она Јевропска коалиција. Русија је морала да попусти на берлинском конгресу, и она је чинила то драговољно, к<а о што се чинило, тако да је „поштени грошиБар“ могао бити задовољан. Али може ли Русија заборавити на држање ШмаЧке у источном питању? Може ли то бити Немачкој од користи? Или зар неђе Немачка та пре та после осетитиуштрба од тога?

Д о п и с и.

С. Вр. Букурешт 6. Фзбруара. К«о се и најмбње неспоразумлење м?sу Русијом н којом другом државом или деси, то се одма сијасет BBiHH и незвани адвогата односно новвпара нару, који се као браниоци ставе на расположење оне странке, с којом Русвја какав спор н неспоразумљење вма, те ову ез петвних жила бране и овој све и сва за пуно право дају, а Русвју куде, руже и свако јој право без и најмањег стида одричу, па и оада, кад ова новинарски адзоката заају да је правда и истина са свим на страни Руснје. Тако су се ти звбниЈ и незвани адвокат« ево сад приликом руско-румунског спора ставила на расположење румунске да je због веног нерасудног коракх. при заузеБу Араб-табије пред светом бране, и њен псступак као праведан и у сваком погледу уместан свету преставе. А како је који адвокаг односно Русији непријатељски »лист“ Румуннју и њено право наАрабтабију бранио и доказивао, неБу овде да наводим. кад јо то веђ и онако целом свету доета познато,

адн на могу пропустити а да барем српски свет са правом иетином ие упознам, и њему овде у кратко не спишем како се тај руем-румунеки спор изродио, и које томе спору и кавги повод дао било је то при концу октобра лањске године када је сно европсга комисија изаслана била да одреди и уреди гранвцу меsу ДобручомиБугарсхом. Та се ксмксија састаиа у подуневској варошицк Iулчи, и ту се поеанетовала raso Бе и са које Бе тачкерад својодпочета.Кад су се у неколако споразумели, зрену се сви делегати на ону тачку.од које су намериа билн границу одпочети, та је тачка била испод саме вароши Силистрије и града нетог вмена, БерлинбЕИ трчктак нарефује да се гранвца Бугарском и Д .бручом почиње од Силистрије. Господа делегатм они мислише да с* граница по гласу берлинског трактата има повуБ« баш од саме вароши Силистрије које н учине, а но осврБуБи се ни најмање на то, што јетомлиннјом одсечена не само та разглашена Араб-табија него шта више и једва великачастваропвог земљишта, на којем земљишту свлне баште, огра де и касапнице као својина вароши и града Силистрије леже. Баргвао да руски делегат ниј« могао а још мање смео са оваковом линијом као што су је остали делегати повукли вадовољан остати, него је желио да се линија двадесет килоиетра од Сзлистрвје повуче, но комисијз која се строго берлинског трактата држала није могла, а ни хтела праведној жељи русгог делегата задоста учинити. То је цеда етвар по жељи руског делегата у Цариград на расправуи правопре:урење европским заступнвцима послапа била, а док би коначно решење из Цариграда приспело, предложи рускв делегат да се status-quo одржати има, Овај предлог би примљен и та о Руси остану у својим а Румуни опет у својим старим поззцијама. Алигле чуда нечувеног, Румуни немогоше или баш нохтедоше дочекати гоначно решење из Цариграда, иего крадом и изненадно сао сно нз ведра неба гром упадну у тврБавзцу Араб-табије, у којој се сместе вао код своје вуђе и у својој својини, не обзируБи се ни нејмбње на протестацију руске владе; првметнти ваља да у тврsавици Араб-табиЈе није бело готово ки>акве посаде осим неколнко људи са једним нареднкком, којн су тамо у неквм магазииима још заоставши турски матервј ал чували. (Ј. В,) Будим-Пешта 19. Фебруара. (Н о в зајам пред горњом куђом. Расправа у сабору о овогоди шњем биџе-у. Нромена у либералној партији. Сазив делегација. Различно.) Горња куБа држала је своју седницу у суботу 15 о. м, накојо: једошаона дневни претрес о новоме зајму, Као што је то веБ обично у горњој куђи, тако и овога пута дебата није дуго трајала. Да јеТисиса сабором тако лако изађи на крај као са горњом куБом, небисе заиста бринуо за свој даљи опстанак на влади. По што су у тој ствари говорили гроФ Шмидег за и барон Понграц против, примљен је закључак доње куђе без икакве промене. За то се веБ у напред знало, те је Тиса са министром Финансија још и пре тога закључка у Бечу преговарао са Ротшилдом у ствари тог новог зајма. У понедељник 17 о. м. отпочета је у сабору расправа о овогодишњем биџе-у, а уједно и борба на живот и смрт измеsу опозиције и Тисе. Ту Бе да се опробају најбоље снаге из свију странака, као што се види из листа на којој су забележени говорници у биџетској расправи. Расправа о тој ствари трајаБе дуже времена. До сада су прошла два дана. Први дан расправе био је доста занимљив и значајан, Пре свега говорио је реФеренат Финанс. одбора Хегедиш, те изложио у главним цртама ового-

дишњи државни прорачун, који је удешен по циФрама закључНих рачуна из прошле године. После Хогедиша устао је министар Финансија Сапари, да брани предложени прорачун, Том ј е приликом говорио више о својим општим Финансијалним назорима, него ли специјално о свом плану, како би мислио о буду Бој поправци Финансијалног стања у земљи. Док је ове годипе домађи расход са 24 мил. веБи од прихода, толики дакле дсфицит, обеБава министар до године деФицит само од 12 милиона. Директан порез не Бе се иодизати. јер је веБ и тако превелик. да се једва плађа. Уштеда Бе се постиБи ограничењем окунационих трошкова, смањењем издатака на војску усљед повољније јевропске констелације и повеђањем индиректнога пореза. Као што се види, министар није ништа новога казао. Тако су казивали и обеђавали сви министри Финансија, а дефицит је био сваке године све веђи и веђи. Еао што је лањске године окупација пореметила Финансијалну равнотежу, тако се исто и ове године може шта десити. Слабо дакле има кога, који би искрено веровао ми истровим обеђањима, јер суола врло слаба гаранцнја. После министра Финансија говбрио је вођа крајње левице Ернест Шимоњи. Ударао јенапређашњег говорзика, што се исти нзвињује тиме, да није дуго времена министар, Бурно му јеодобравала опозиција, када је pesao да сабор није васпитачка школа за поједине министре. Удара жестоко на владу због окупације. која је унела дар мар у угарске Финансије. Побољшању не нада се ни од једне владе, осим оне, која би владада у слободној и независној Угарској.Са 10 својихдругова предлаже, да се одбаци владин овогодишаи прорачунски предлог веБ приликом дебате о њему, а да се и не чека на специјалну. За воŁом крајње левице говорио је и Bolja сјединење опозиције барон Лудвик Шпмоњи. И он удара на вдаду због ФиНансијалне и спољне политике, ал ипак није за то, да се веђ сада одбаци владин прорачунски предлог.' Он га за сада црима, ал са випте својихдругова подноси предлог, да се изаберу две анкет-комисије, једна од 25 чланова, друга од 31. Првој би биозадатак да проучи Финансијално стање земље, те да ближе упозна узроке Финансијалног пропадања, како би онда могли поднети позитивне предлоге за поправку. ДругоЈ' би опет био задатак, да узроке национзлно-економског пропадања, предлог донесе за поправку стања у том когледу. То би онда било као оно 1873. са одбором од 21 члана, који је у истом смислу био изабран, али ништа није урадио, оставив иза себе ужасан Фијаско. Предлог имаде и други смисао. Лзражује непвверење према влади, проглашује исту за неспособну за даљи рад, те је ставља као под иеко туторство. Кад би се тај предлог усвојио, значио би неповерење према влади, и ова би морала на сраман начин пасти. А доБи ђе до гласања у тој ствари. јр ђе за исти гласати сједињена опозиција, крајња левица и посланици, који се још нису придружили ни једној странци. После овога говорио је посланик МарјаШи за владин предлог. Првог дакле дана било је свега пет говорника, тројица за, двојица против, У јучерашњој седници продужена је дебата у расправи о биџе-у. Први јо говорио Блазијус Орбан из крајње левице. Ударао је на веђину посланика, што потпомажу Тисин апсолутизам, у место да потпомажу државни жиеот на демократској основи закона од 1848. год. Говори против реФераде Хегедиша, против етспозе-а министра Финансија, те прима иредлог Ернста Шимоњија, да се предлог владе одбаци. За њим је говорио Лудвик Карман из владине странке. Говорио је да ваља завести реФорму

ЛИСТАК ЦАРЕВ ГЛАСНИК.

ОД МОСКВЕ ДО ИРКУЦКА. Ромлн у две књиге од Јулија Берна. Превео Сава Петровић. (Паставак 16.) Ако међу тим не зна за ту наредбу, мораће свакако за који час доћи на паробродску станицу, где ће јој какав бездушни званичник забранити да не сме даље ићи. Михаило Строгов морао ју је дакле безусловно пре тога наћи и с њоме говорити, те да је тако својом помоћи извуче из те неприлике. Но заман се трудио да је нађе. Није се већ више ни надао, да ће је опет моћи наћи. Већ је било скоро и једанаест сахата. Михаило Строгов мислио је сад на то, да своју путну исправу, своју „подорожнују“ покаже у полицији. Он то не би морао чивити, да су друкчије прилике. А и овако се та наредба није могла њега тицати. Али се свакако хтео да осигура, да му ништа не би сметало лри одласку из вароши. Царев гласник врати се с тога опет преко Волге у онај крај вароши, где је тад било звање полицијског начеоника. Тамо се скунило много света. Јер ма што су стравци добили заповест, да одлазе из Русије, впак су npe поласка имали неких дужно-

сти, које им је ваљало обавити у полицији. Да тога није било, могао би сваки Рус, који је био више или мање помешан с Татарима, отићи преобучен из земље, а наредба је баш то хтела да спречи. Једном речи, странци се истерују, али су уједно приморани, да прво набаве дозволу за одлазак. Двориште и писарвице у полицији биле су препуне лакрдијаша, певача, пајаца и Цигана; а осим њих било је ту још премного трговаца из Персије, Турске, Туркестана и Китаја. Сваки се журио да учини што треба, па да се крене на пут, јер ће се касније тешко наћи подвоза, по што је силесија изгнавика. Журили су се сви још и с тога, што су се бојали, да немају посла са суровом полицијом, ако не оду до одређеног рока. Помоћу својих снажних лаката могао је Михаило Строгов да продре кроз светину у дворишту. Али је било много теже доћи до писарница, где су били званичници. Међу тим једна реч, коју је једном званичнику шапнуо у ухо, и неколико рубаља, што му их је уједно турио у шаку, взрадили су своје, те је одмах пропуштен унутра. Званвчник одведе гласника у неку дворану, па оде да га пријави неком вишем званичнику. Михаило Строгов биће дакле брзо готов са полицијом, па ће се онда без бриге моћи кренути на пут. Међу тим се поче освртати по дворани. И шта спази? На једној клупи седила је нека млада де-

војка, сва клонула и обрхвана тешком тугом и очајањем. Михаило Строгов није јој ни видио целог лица, али се ипак није преварио. Познао је опет младу Лифландескињу. Она сирота није знала за наредбу гувернерову, па је дошла у полицију да јој се потпише путни лист!.... Али јој га не хтедоше потписати. Имала је заиста путну исправу, да може ићи у Иркуцк, али чим се издала она наредба, нису више важиле дојакошње путне исправе. Сад јој је био пресечен пут у СибиРију- Михаило Строгов обрадовао се јако, што ју је већ једном нашао, те јој приступи ближе. Млада девојка погледа га и преко лица јој прелети лак зрачак наде, кад је познала свога сапутника. Као да ју је вукао неки нагон, устаде она; па као што се утопљеник хвата и за сламку, хтеде да га замоли, да јој помогне у њеној невољи.... У тај мах ухвати полицијски званичник Михаила Строгова за раме, па му рече: „Начеоник полиције очекује вас! одговори Михаило Строгов. И не рекав ни речце оној, коју је толико тражио по целој вароши, не макнув ни руком ради њеног умирења да не би шкодио ни себи ни њојзи оде он за званичником кроз светину. Кад је млада Лифландескиња видила да јој ишчезе једини спас, од кога се надала помоћи, малакса сва и клону на клупу.

Не прође ни три минута, а Михаило Строгов врати се опет у дворану са једним званичником. У руци је'држао своју ,подорожнују,“ што му је отворила пут у Сибирију. Приступи младој Лифландескињи, пружи Јој руку, па јој рече: „Сестро ....!“ Она га је разумела. Устала је одмах, као да јој нешто рече да не оклева. „Умири се, сестро, продужи Миха Ило Строгов допуштено нам је, да наставимо наш пут у Иркуцк. Хајд’мо дакле! Ево ме, брате,“ одговори млада.девојка, па прихвати руку, што јој је пружио Михаило Строгов. Обоје одоше одмах из полицијског здааа. ГЛАВА СЕДМА. i Волгом д ол е. Баш пре но што ће избити дванаест сахата, зазвони звонце на станици паробродској, те се на обали реке Волге искупи та, јер су ту дошли не само ониј који су доиста одлазили, него и они, који су хтели да одлазе, па их је горња наредба задржала. Казан пароброда „Кавказа“ већ се напунио паром. Над димњаком његовим вијугали су се само лаки колути од дима, а из одушке и вентила на казану куљала је бела пара. По себи се разуме, да је и полиција присуствовала при одласку пароброда. Она је била