Застава

ci-opo У свима струсама државног живота, што је данас нужно, aso се хоВе, да иројским сретсвима иотпомогнемо државним Финансијама, које су јако запале. После подужег говора, који је испуњен био силним Фразама, прима предложенн прорачун за основу специјалне дебате. Тога дана још је говорио Вела Лукач. Вели да цредложени биџе није реалан. Многе су ставкз изостављене. Овај садањи дсфицит и onaj од пре пет и више година скоро је један исти, јер овај еадашњи од 20 и 30 милиона већма се осеБа, него ондашаи од 60. За 4 године Тисине вдадавине нарастао дуг за 237 милиона, за који се годишње плаћа 14 милиона у злату као интерес. Сумња о обеЕааима министровим у погледу смањења трошкова за Босну, издатака на војску и успеху у повишеву индиректних пореза. Иосле свог објективног говора прима биџе за основ специјалне дебате, ал је за анкет-предлог барона Л. Шимоњија. Данас се продужује дебата. Први је говорник Б, Гринвалд, познати букач о панславизму у горњој Угарској, Владина странка имала је опет неких промена у ово задње доба. Досадањи председник јој Горове захвалио је на истоме месту усљед своје болести. На његово место изабран је досадањи други председник Павле Сонтаг. У најновије доба онет су иступила три члана из исте странке. Може се дакле реБи, да их је сваким даном све мање и мање, док једном не заступи распад. Пут угарског министра претседника у Беч доводи се у свезу и са сазивом делегација. Као што је позиато, делегације Бе се састати 27. овог месеца овде у Пешти. Овога пута не fie доБи много предмета на претрес. Тражи се у главноме од делегацнја одобрење за прекорачење прорачуњених лањских окупационих трошкова, и у једно одобрење за нове овогодишње. Од данас почевши претреса fie се берлински уговор у конФеренцијама либералне странке, којн fie на скоро доБи и пред сабор, као што се Тиса јуче изразио у сабору. Данас fie одговарати на интерпелацију у том погледу. Како је бечки рајхсрат веб изрекао свој суд о истом уговору, време је да иста ствар доsе и пред угарски сабор. Румуни, слушаоци на овдашњем универзитету, лриредили су били 12 о. м. у дворани „Хунгарвје“ беседу са игранком у корист свога литерарног друштва, које постоји при свем томе, ма ! да је, „Нреодница“ као така забрањена. Оба дела беседе испали су врло сјајно. Првом делу присуствовао је и Лист. И он се врло повољно изразио о лрвом. делу, који је заиста врло вештачки испао. Румуни су у истини осветлали себи образ и у том погледу. А како стоји са нама Србима? Договарало се да се и ове године приреди беседа у корисг породици Ђуре ЈакшиПа, па при тим договорима је и остало. Заиста дајесрам >та што смо у тој ствари хладнокрвни, присвгмтоме што насје на универзитету приличан бројишто би овдашња српска публика за цело вољна била. да беседа и добро испадне, а да и чиста прихода доста буде, нарочито још и из тог разлога, што још траје добар глас од лањске беседе, која је за собом остаиила лепа спомена. Ал да, ове голине нема лањских Фактора, а који би могли итребали да раде зату ствар, немају воље ни енергије. За цело да је за нас срамота, да нас у родољубивим подузе Бима превазилази свако, па и најмање српско место. (ив —) Беч 16. Фебруара. (Са балкансксг полуострва. КатастроФа у Теплицу. Ново министарство. Из друштаза словенсхвх.) Што је ближе време да се састано бугарска народва скупштина и што се веБма пркближује избор бугарског кнеза, то све јасније излазе

на вндик изгледи председннка црисгорског гената Боже ПетровнБа за бугарски престо. Из Букурешта брзојавом веле да је кандадатура Боже ПетровиБа скоро са свим омиљена међу Вугарима а и стране Силе симпатишу са црногорскнм јунаком. Taso се заузе Русија, Немачка,, Италија за Црногорца Божу ПетровиБа а Француску имају да вадобију дза одлична мужа из Вугарске, који су тога ради веБ отпутовалн у Парпз. БудуБи кнез прнмжБе титулу »кнсз свцју Бугара.* Шта иак та тнтула вначн, са свим је јасно. Тим наззвом одређују Бугари евој смер да ослободе сзоју браБу у Источној Румелији. Измеsу порте и мбангке лиге настаде врло велика затегнутост, због неараведнег поступка портиног. Повода даде сама цариградска вдада. Сајид бега, најодличмјег поглавара албанског м воŁу слободоумне партнје, Турцд уапснше и у ланци одведоше у Стамбол. Усљед тога скупише се њих 42 оддична Албанеза и на свом скупу од 2. т. м« сложе се у ове четирн тачке, које портн ни најмање неБе годити, јер ако повлади, губн своју обрану, своје „верне" Албанезе. У име албанског народа траже поглаввце: да се Саид бег пусти нз затворз; да порта сазсве албанску народну скупштжну, која би израдила аутономни устав за цео албански народ; да царска влада у Цариграду све дојакошње порезе епоји у један, а тај да плаБа народ у један мах; напослетку да еултан од јако само два комесара као претставнаке својечастнв достојанства држи меsу Албанезима, један одњвх нега је а други грађански ваотупник.Тк захтеви су стигли до Цариграда и порта их је примма, но усљед тога посло велнки везир двојицу најенергичаијнх паша у косовски внлајет, која Ее скорим бити попрзштем боја измеsу Турака и албанеке лнге. Као што се види биПе „лепих“ посљедица „пријатељства и оданости" азбанске лиге према норти и султану. Тепличани, којн за време сезоне куоања леиих иоваца згртаху, препадоше се када оно уједан мах изостаде вооа у главном извору. Реолози који таио одоше да ствар са научнога гледишта исвитају, ненаЈеше до сада нвтвога начнна, saso би се могло доскочитн опасности, која прети Теплвцу и његоввма становнвцзма. Шпармса у Теплицу мора да исплаБује уложене капитале, аојодвнаца, којих је тахо много, да се ова веБ деа три пута обра Бала на друге заводе. Околиц» теиличка је скоро сва иод водом а всто прета в самом Теплицу, ако се којим год начином не доведе вода у своје старо врело. Не доре ли још ратко време нзвор на своје место, испуниБе се речи поЈсојнога геоноса Рајса, који је на основу научних нспитивања својих [прорвцао, да fie се околина тепличка времеиом претворити у јозеро, а Теовца пропасти за навек. Манистарска криза у је готова. Својеручним пвсмом Њ. Величанства од 15 Фебруара именују се мвнрстри. Др. Сгремајер остаје мннистар просвете а водиБо и президајум. ГроФ ТаФе је ново именсвани мивистар унутрашњчх возлова. Др. Глазер остаје и на даље минвстар праеде. I|умецкнИ трговое. Варон де Претис Фананције, Варон Херпст обране. Др. Зјемјанковслн остаје лични манистар Н>. Величанства исто такоигрсФ МансФелд ва мнннстра пољорздње. Из старога msнистарства иступнше дакле председнвкминистарства кнез Ауерсперг, који сада поста шсфом рачуноводства и др. Унгер. Овај задњи добио је за своје ваљано оторављање послова умнннстарству велики крст Леополодвог реда. Ово године два словенсзд друштва дочегаше своју десетогодвшњвцу. Словеначко академмчго друштво »Словенија* која ie нашем свету позната са зоринвх свсчаности, где се скоро навек братсвим суделовањем помогла те су светковине наш? „Зоре“ лепо испадале, славила је 12 Фебруарагвој јубилеум. Та свечаност наше младе браБе Словенеца вснала је врло лепо. Говори, певање и деклам&ција беху врло красви Особито беше нзведена дДкламација, коју првказа г.Лахарнар, председннк новег славенског друштва словенистичара на бечком свеучилишту. Са своје стране желимо посестрими зориној да миого таках светковина дочека на поное и днsу свога н нашега народа. Овог месеца fie славитн и словачки »Татран* своjy десетогодишњнцу, где Бе, са сввм самуверен а српско акедемнчко друштво „Зора* своје заступвике изаслати, као и на друге етране када беше позвана. У »Застави* изашао је позив на беседу, коју првреsује, „Зора“ у ворист заосталој породици нашега омиљенога пееника руре ЈакшиБа, но као што свм са добре стране вввештен, та је бесода забрањена. Не знам кагвнх би псвода вмала полиција да то учини, јер јој не поднесо до садб ни програм, одакле би можда што могла изнаБи. Taj корак бечке иолвције побудио је одбор зорин да умоли држање беседе у корист зорином фонду, јер но свој прилици не доввољава се веђ објагљена боседа вбог тога, што је намењена у »ориот породвце у Србији, дакле ван гранвце би вшао чисти новац. »Зора* треба беседу да држи у корист своме Фонду а лепо је од ње што је в добру вољу воказала када јој се не дозвољава онаки, како је закључнла; беседу требада држи јер то од ње извскује и друштвена част, која јој је увек највеБа светвња бвда.

4-Праг. (КатастрсФа у Осеку и окслини. Лечне купке у Т е п љн ц у. АФера Ј. Сг(Скр>ејшовскога. Српско акад. друштво „Јавор“. Од неаолико дана завладала је оеде а и у шнрим квуговима огромна узрујапост усљед иесретног којн но постижо угљокопе у околиви варзшн Осег-а, а »oj'era посљедице тешго да неБе осетати и остали угљокопи што се налазе у аусигсхо-тепличком хорнту. У околини речене вароши леже угљокопи: „Dollinger," ~Nelson“, »Fortschritt*, „Victorin*, »Gissella", „Kreuzerhohung« и др.; од ових сунееи св Јјиад прнватнвх 'оссба, други опет прииадају разним друштвзма и дукгко-бодеибашкој жељезницз. Од свају овде наведених угљокопа данас су осам последњег остали поалављеаи. НесреБа ова указа се у првонаведеним угљохопу, а за кратко доба постиже она и остале. КопзЈуБи угаљ, приблвжише се раденици једном аодземаом резервоару воде, на вршеБи свој посаој нстањише а тимо ослабише сдсј што вх је од речена резервгара одедио у такој мери, да ов?ј не беше у стању да одоле огромном притиску, којим вода резервоара иањ утнцаше; он мораде попустити, и тиме би н несреБа готова. Пребивши ов&ј елаб слој, јурну вода таковом брзином уназеденк угљокоп, да на 20 раденика не имаше куда избеfia, те падоше као првежртверазузданогелемента. Уток воде не даде се никаковнм сретствима задржати. За два дана беху од именованих угљокопа чотир прва поплављени, а положаЈ' осталвх аоста тзко оласач, да се сваки даљи рад у истима сместа мораде обуставити. Висина воде је у доојем угљокопу веБ на 100 м. ворасла, а шта је најгоре, вода још некрестано долази. Колика је штета овом катастроФом учињена, увпдеБе шт. читаоци и сами кад им речемо, да су речени угљокопи год. 1877 у округлој свотп на 10,000.000 центи угља дали. Како угљокопи овн нз дуксхо-боденбашкоЈ жељезаица леже, и како j'e одвоз угља ових угљокона за речену жељезницу један од најглавнвјих приходвих нзвора, почвм новац, који отуд жељезницч придолази, на блнзу 50 o / e целокупног прзхода јој износи, то је појмљиво, да Бе и ова ждљезница горко осетнти последице овога догађаја; јер, узмамо случај, да вода престане долазити и даљег квара чинити, то ипак није ни помислити, да fio се иста при употреби парних шмркова оре 4 до 5 месеца из речених угљокопа моЕч изцрпети, Г?битак који Бе жељезница ова отудпретрпети можо се ставити на 3 до 400,000 Фр. За утопљеним раденицима осташе на 17 удовзца и близу на 50 сирочади, а сем тога остапр ча бл»зу 1.000 радрника без службе и зараде. И’.тиоа власт и управе брину се, да ове јзднвке сместе во облоњим угљо-и рудокоаима, но сумњамо дал fie им то са свима раденвцчма за руком поБи. Несретан у Осег-у доведе за собомпосљедвцу, која по својој важности обрати на се пажњу не само ове земље и наше монаркије, веБ читавог образованог свето. Посљедвца та састоји се у томе, да су леччи извори топле купке у Т плицу измжени опасности да усахну. Варош ова са cboj'bm чувеним купкама лебди данас жиеотом и смрБу. Усахнули взвори, то је ондаиово место пропало као купатидо а ово fie за собом Д нети материалну пропаст места Теплнца srao тековог. 13 Ј'ан. предзору овазишеу Теплицу по нквоу великог базена у купатнлу да вода главног извора опада. Ово опадање беше доста брзо, почим се ниво у базану на свакн сахат 6—7 с. м. на нвже пушташе. Пред вече истога дана вода је из главног извора ј'оште цурила. У исто доба би у Осегу на води што се у тамошње угљокопе слеваше опажено, да температура нсте расте. Ова појава би са вишо страна доведена у свезу са појавом у Теплицу, те отудвачључак изведен да су дотични извори ударали новим путем, koj'hm дозпеше у свезу са поплављеним угљовопима, те да се отуда нма протумачлти како изостатак взвора у Теплицу тако ирастење температуре воде у потопљеним угљохопима. Гледе питвња како j'e постала ова промена у правцу отока изворне воде, може се двоЈ'е навеств. Прва могуБзост ie та, да је дотнчни нзвор са подземнвм базеном. који узрок несреБе у Осегу беше, веб од прије у евези стајао, но почнм овај базен даљег отока није нмао, то је и нзвор могао теВи својим горњнм путем, Када пак усљед провзле базена, вода овога доби нов оток уугљокопе, то је природно бнло, да је извор купке теплЈ!чке (sojn много више од подземног базеиа у Осегу леж«*) сљедујуБи природним законима текао старим правцем само до оног места, где се од њега цепаше канал што је у подземни бавен водио; дошавшв на ово место, обрну уељед слободног отока пвжвм путем који је у подземни базен водно, а устук н најзад потпун нзостатак воде у Теплицу беше погљедица ове иромене тока. Друга могуБност је, да је ваздух, којн водом у реч»ним угљокопима затворен а уједно огромном притиску са ове стране изложен беше, проузроковао цевање пограничннх слојева, те наишав те пукотине од доле на извор топлих лечивх вода тепличке куиге, дадоше овима нов правац, којим ове по првроднвм завонима сљедовати мораше. Питање дал’ Бе стари извори опетпотеБи, још није решеио а и не може се тако брзо решити,

јер су ту научна посматрања нужна. За сада се само комбанира. Док једни држе, дз Бе извор, док вода његова нов иут и sa овима у свези стојеБе шупљнне испуни, опет старим путем (дакде у Теплвц) потеБг?; дотле други веле, да је лако могуБе, да вода нз угљокопа нов пут добајеи да се на с?,сма другом месту појави; каогодштоније изгључена и та могуБност да стари нут изворов зароии. се виде комбинације ове оснив.Јју се на томе, да ли fie вода из угљоконанаЕи отока нли ве. Но и ово је доста варљиво; јер, и aso вода не нађе готова пута. то нико неможе напред реБи дал иста неБе можда у стању бити, да, усљед велнког притиска. којим она на облвжње слојове утиче, проузрокује цепање ових, и да тиме себи пута прохрчи. Свакако су за решење овог питања нужне геолошке студије од стране ваљ&них стручњака на месту катастрсфе, јер се ово пвтзње само тим начином иоле повољно решити даје. Најзац у најгорем случају мораБесевише оног меета, где извор тепличзих купака правац својег тока новнм замењује, копати, док се небл нањ наишло, те би се онда вода одавде морала техничким справама одводитиу купке места Теплица, које би на тај начзн јошт’ било у стању да одржи свој значај и да на даље буде од користи и утехе млогом болеснику-патнику. Шго у овој ствари буде даље јавиЕе мо. У познатој аФери међу Ј. С. Скрејшовским некадањим уредвиком „Политике" а садањим властником/издавачем и уредником „Епохе* и архитектом Тирхзрем, касирто је највиши суд у Бечу пресуду овдашњег суда, који је Ј, С. Скрејшовскогзбог преступа протнв сигурности жавота, осудио био, и прогласио је Ј. С. Сзрејшовског sao невзног. Као што дознагмо укинут је почетком овогмеееца „Јавор“ друштво овдашње српске омладиие из равлога, што је в. министарство потврдило налог |овд. наместништва по ком се од „Јавора" трзжало, да се у седницама при дебатама и при воsењу запнсника служи једним од двеју земаљских језика. Министарство је одбило рекурс „Јавора* против свог налога. —к—

неумољива према оним путницима, који нису имали дозволе да одлазе из вароши. Чета козака јахала је горе и доле по обали и стојала у приправности, да притекне полицији у помоћ, ако затреба. Међу тим нигде није требало љихова посредовања, јер је све прошло без икаква отпора. Звонце зазвони већ и последљи пут. Ужета се одрешише, грдни точкови на пароброду шибаше воду својим покретљивим лопатама, и „Кавказ" брзо појури Волгом кроз обе половине вароши Нижњег Новгорода. Михаило Строгов и млада Лифландескиња укрцали су се без икакве сметње у пароброд. Читаоци ће се још сећати, да је „подорожнај&“, што је издана на име Николе Корпанова, овлашћивала тога трговца, да може повести собом кога год хоће да га прати путем кроз Сибирију. Под окриљем царске полиције путовали су ту дакле брат и сестра. Обоје су мирно седили на стражњем крову па роброда, па су гледали како им нестаје испРеД очију вароши, што је тако узрујана услед варедбе гувернерове. Михаило Строгов није зборио ни речце с нладом девојком, није је ништа запитао. Он је иекао да она прозбори, кад јој буде угодно. За н>у је то много значило, што је могла да остави ту варош, у којој би морала заостати, W јој се није за времена јавио њен неочекивани заштитник. Она истина није говорила ниали му је очима изјавила своју топлу заХвал У’ (НаставвЕе cei)

Вести из народа.

Из Беле Цркве јављају нам, да је тамо приреЈено сбио у корист породице пок. ђ. ЈакшиЕа сјајно испало, да се боље не може никако захтевати. Дописник наш између осталог о томе овако пише: „Hesa је зато оввм велика благодарност штованем госпођама ивречена, што нису нзшта жалили, па ни времена ни труда, csmo даиста«нуту племениту цељ постигну а наиме: КатнциН. КрестнБ, Лонки ОггојиБ, Марији Bacsfi, Јулијани ПоповвБ, Маци ДражиБ, Кати Т. КрестиБ, Јулијаии ЈовановиБ, Малеи БздиБ, Рахили ПетровиБ, М ци МихаЈловиБ и Марији СаВиБ, као и гг, Николи и Томи КрестиБу, АБииу ВасвБу и Тоши Што се саме „забаве* тиче, испала је,каошто рекосмо, врло добро. Говор о жавоту и раду пок. нашег ЈакшиБа прочитан је с великом пажњом од 5 в«Беве из Вршца на опште Декламац -је: „Поклана деца“ од Змаја и „Некад и сад* од Ја.., прва декламована од мале еестре Даринке КалиБеве а последња од брата Мише КрестиБа испале су добро, а приказиване вештачси. Позоришна парчад пок. ТриФковиБа: »Tepa опозицију“ и „Пола вина, пола воде* испала су тако дввно, тако сјајно, да им се не може никаква приговора учинити. Особито су се одликовале и овог пута гЈце Милица и Ленса ЈоваиовиБеве, тако, да заслужују свако признање и ззфалност, клвчуБи чм: живиле таке Српкиње! Даље нек је хвала и гг. Мвти Миши КрестиБу, Томи Карапецу а тако исто и (јзкн ГавриловиБу и Пери Адамови Бу. Да овле ]'ош напоменемо, да су н Немци и Романи у јахом броју ову „забаву* своj'om посетом удостојили, и с тим засведочили право појимање јецне племенвте цељи. Као што доииајемо, биБе чистог прихода до 180 Фор. а рачун изаБе у своје време на јавност, Б. В Из Чуруга нам ово пишу: „Кадинако нцје* нека је доввољено, да овако путем штоване „Заставе* јавимо српском свету, да је за Чуруг у званичним листоввма „Budapesti Kozlony-y и „Neptanitok Lapja“-y расписан стечај за лекара медецинара до 10 мартз о. г. Плата је 750 ф , од посете дању 20 ноБи 40 новч. Такоsо п за два комунална учитеља. За једног до апрнла за другог до септембра месеца ове гоцине. Плате су 360 ф. стан и 'огрев, Чујте гг. лекари и учитељи Срби! па нас се у невољи видеБи не поносите, веБ похнтајте с молбама и сведоцбама, да нас неусреБе као веБ ево 3 године силом хоБе ма каквог Израила да натуре пити са учзтељем, коме Бе у свед цба о сгособности учитељско] стојатп : »szerb beszel“. Помозвте и нама и вама. Лекари! обратите се солгабировату у Жабљу а учитељннажупанвјскн управнн школски одбор у Сомбор.