Застава

ЗАСТАВА

ОДКУД СЛОБОДА ДОЛАЗИ?

Мађар Ски • - 6 ску и иемећају свакрјаким пбгрДама бАај Р је у нацрту иредложен бугарекој скупштини у Трнову. 'То : подемевање с мађарске стране некако се даје растумачити. Познато је целом свету, како су н баш Мађари највећу повику диГли на Русију и како су доказивали, да та држава, која је код куће апсолутно и деспотично н управљана, не може ићи на ослобађаље х других ‘подјармљених ‘ нароДа. “Alfco пак у У силу бога така држава себи виндицира та- е ково посланство, онда је to по мњењу ма- н зиозга проста лаж, којбм се “хоће w свет да обмане и да се прикрије дсвајачка 4 ћуд’ и Ј грамзивоСт за туђим земжама. Тако се од ‘прилике мислило ' о источ- и ном пИтању не само у Мађарској. нбго и с по осталој*Европи. Поход ■ руоки обележавао се не К&о ЛоХод у корист. СлОбоде, F већ на штету њезииу, јади и НаПаји рајини в нису се удостојИли слуха и Арца у те кул- Е турне ‘ЕвроПе, ббрба и прОлИваље јуначке с крви источпих‘наро I да, све то СЛободоумна 1 •Еврона није Сматрала као да се пролива с за слободу, него је тумаННЛа као Пзлив о ропске послуШноСти рајиИе напрема Пе- ! трограду, као слеПо оруђе у фукама ‘Рус- '! ког апсолутизма. Тако се ехваћала иеТбчна борба, и Tla- ( ttpdfe такбм cifiatate>y 'је било ■ евако тбме кфотивно доказиваље. Узалудно је било и због тога, што тако схваћа&е није потбкло из ySyrajfe'4r Нећ Ј шТо се ripoctb Тако tctćAo'pa схВати n'iu'to ' је тако'појимање најбоље одговарало та„евјУоћсКиН" Нћ Нс- ' току и у нНЈз№дЉје 'прикриваЛо 'себиЉост и грамзивоет те образоване Европе. Ма- ■ ђареком НарЈоду Тlак ctri&to ’Je бпло ‘осВм torak ‘зббг љубљеЉг им • Љрода и вбсН? Torit(f6j)a-тимстћа тимстћа са л Своје, 'Жалб је, велимо, да ббр'бу ЈславенсКу жигошу као борбу протиВ слббоде к наПретКа људског, те с тога оЉ ‘ћ данћс још bctajy у 'criibјој улозН, данас. када је Та Ebpotia гфотћв и В турЉе вОл>е pdifttokoвила Бугарску Н аустро-угарбком окупацћјбзк Восне и ХерцегоЉне задерала у ‘бабканског - Наравна је ствар, да та Европа Ниде Т&ко поступила на истоку č тога, што вбле ’хрћ'Шћанске Łароде и на источном цего Из сВојих ‘себичних рацуна. ПлашТ мира и мирбљубља, k'ojer j’e 'Европа на се у Јзерлину огрнула, није био толико дугачак, да покрије и копиту себичности европске. Ако икад, то је после берлинског коНгреса за славенске народе на истоку било јасно: кога имају сматрати за свога правог пријатеља, а од кога ли 'пак зазирати морају. Имајући избора између такозване Европе и Русије, источни народи, именито славенски, морају се после берлинског искуства без даљег промишљања одлучити за Русију, као за своју ‘ослободитељку и заштитницу и као за свог наЈ’искренијег, јер најнесебичнијег пријатеља, У томе их морају подржавати особито догађаји, који се данаске у Бугарској почињу развијати. Апсолутна Русија , . пак даје нацрт устава најмлађој славенској држави, новоускрслој кнежевини Бугарској. Тај устав', у коме је изабрано из српског, румунског и бел’гиј'с&р’г устава онолико, кдлико се МисЛи, ће за бугарске прилике најудеббије бИти, није пбследња реч руска. Кнез КорсаКов-јондуков отворено У сћојој бриступној беседи вели, да је Русија тиме хтела, Дћ ЗлакШа само посао уставотворној скупштини бугарској, те јој je с тога само костур у томе нацрту поднешен, а скупштини самој остављено је отворено поље, да по својој слободно вољи преиначи и попуни тај поднешени I нацрт устава. Осим тога, сам устав рвакав, какав је поднешен, садржава у себи клицу, из крје се може развити дрво слободе и самоуправе народа бугарског. Уз парламентарну и одговорну владу утврђује се донекле слобода штампе. и ..екупљања, слобода сло-

ва и речи, која ће зависити само од духа 8 бугарскоу народа, па да се што гранатије с чазвије. Што је Русија консервативном ј елементу по том нацрту велику улогу и с делокруг наменула, то може добрим плодом да уроди у најмлађој славенској кнежевини. И тако смо видели, да све слободо- i умне установе на западу нису тима наро- i дима улиле врлину правдољубља у ррце, l нити су их покренуле, да се.за слободу ч хришћанских наррда заузму. Те слободо- ' умне западњачке установе нису сметале i европеким државама,, да истинитој слободи i на истоку ногу .подмећу и да .је што више i могу унаказују. С тога дакле Русија добро i чини, што Бугарима не нружа коције са ; запада, него се обзире на прилике народај i и на оно земљиште, на коме се хоће дрвб слободе да засади. Све то кад се на ум узме, и кад ее y|i рачун схвате речи кнеза Дондукова, nb i којима ср оставља бугарском народу пот- i пуна слобода, да постане сам ковач евоје среће, кад се све то у обзир узме и на : вагу метне према држању остале Европе, онда: коме да не буде јасно, где ли је правда и слобода, ‘где еебично насиље и неправда? Да ли на страни апсолутне Русије или на страни „културне“ и тобож слободоумне Европе? Заиста, пцтање источно велико је светско. питање. Решење тог питања у духу слободе и народности имаће утицаја свога и на даљи ток европеког културног развитка. То питање већ до сад многе је од‘ ношаје тумбе окренуло. Апсолутно владан, на дому не слободан народ пошао је у бој, да ватром и крви уз големе жртве своје ослободи и помогне ослободити друге подјармљене народе. Међутим слободоумна Европа гледи зловољно ту борбу, па кад , је прави угњетач и крволок сломљен, она му притиче у помоћ и спречава изведење потдуног осЛобођења. Где сама дела тако j'acno говоре у прилог Русији, ,ту је у заман срчба и потсмеј немоћних мађарских листова. Народи ис’ точни знаће данаске тачно разликовати 1 слободу на делу од празних и звучних речи, којима се са .запада богињи слободи ’ кади, а кад до збиље дође, те се речи претварају у доругу и проклетство народ ној слободи. Досадањи развитак источног 3 питања осветлио j'e и јасније испоставио и 3 у тбм погледу славенске одношаје напре-3 ма еврбпском запа Ду.

Експосе ратног министра.

У седниЦИ прорачунског одбора аустријске делегације прошасте недеље, уко-1 јој • је настављена ђенерална дебата о окупацијо-; ним поднесцима за 1878. год. дао је заједни-; чки ратни министар опширно експосе о раду ратне управе за времеокупације у свим њеним стадијима. Министар је почео од оно доба у очи конгреса, кад су предузете мере, да се »осигура монархији право самоопределења за све евентуалности," па дошао до данашњег дана, разложивши подробно мобилизацију, познију демобилизацију, комуникацију и како су војници сМештени под кров. Напоменувши и разложивши општу војничку спрему уЕрдељу, Галицији н Далмацији, рече министар, да не би било ни мудро ни пробитачно, не услишати глас и жељу свију заступника јевропски, те не поЕи на дело окупације. Намењено буде за окупацију 4 пешачке Дивизије иједнакоњичка бригада са потпуном ратном опремом. У тај број узете су и оне две дивизије, које су још пре мобилизоване на другу цељ. Стратегични део окупације помиње сесамомимогред, но толико више разлаже министар, о административним мерама, које су предузете ради набавке подвоза, теглеБе марве, санитетске службе и пољске поште. Министар говори даље о другој и треЕој мобилизацији. Одмах 6. августа по рим. мобилизована је 36. пешачка дивизија у непосредну потпору окупацијоне војске; за тим је прва дивизија са стањемЈ у ком се налази умирно доба; посл&та на границу, да одмени 36. дивизију; на послетку су за време од 10. до 17. авг. по рим. брзо једно за другим мобилисане ове војеке и заводи: 1. и 4. пешачка дивизија са 4 брдске батерије, 2 женијске, 2 пијонирске сатније са 7 екипажи за ратне мостеде и 3 пољске болнице

за Босну; даље 3 пешачке пуковније и 1 жениј-iji ска сатнија заХерцеговину. Доцније је развијена л . ош једна саразмерно знаменита убојна сила. Тим се постигло то, да је акција скраБена и окупаци- с ,а брже изведена и да је о мање трошка прошла. г опо што и пак за то није било доста у први s мах одобрених 60 милијуна, тојезаједничкавлада с на своју руку и одговорност а у сутласу с вла- h дама обију државрих половина набавила даљупо-Н требну своту. 8. (20.) авг. мобилиеане суl3., 14., 1 31. и 33. пешачка дивизија и 14. коњичка бригада, 1 1 тако да је после тога бидо свега 11 пешачких ди- 1 визија на окупу за окупацију, а то j'e 145.000. n- < шадије, 3600 коњице и 276 пољских ибрдскихто- 1 пова. Око половине октобра демрбилисац је 3HaTaH| s део војске, а то се могло учинити, по штојеглав- ■ на цељ окупације постигнута била и требадо по- 1 гледом на државне Финансије и народну привреду. 1 1 На народну привреду за то, да би се земљи цо-1 1 вратила многа одузета радна снага; на Финансије! за то,штоје од дедегација одобрен кредит крајем окт. био прекорачен већ за 20 мил. Ма да је 7, окт. I по рим. била последва битка, демобилизација је и пак почела веБ 8. (20.) ист. м. До половнне новембра била је демобилисана војска веБ ипо својим посадама. Министар прелази за тим на комуникације, на-1 рочито на грареве даљско-бродске жељезнице, баљадучко-добрљенске, у опште на ставе путева,| нарочито поправке на друму бродско-сарајевском. I До краја марта нада се министар, да Ђе послед-| њп цоменути друм бнти са свим оправљен. За| тнм помиње ратну жељезницу дуж реке Босне,| која је .' привремено саграsена само за лотребуј војске. До Семнице биБе иста готова до краја .а-| прила ов. г. Врло ошпирно товори експосе о гра-1 рењу жељесничког моста под Бродом и о савевној ' жељезничкој прузи. Тим мостом и савезном жељез' ницом треба да се стално свеже даљско«бродска пруга и бродско-сарајевска, Министар се нада, да| Бе до Kpaj'a ове године бити довршенмост ипру-1 га до Добој,4 илиЖепча преданабити у промет. ! Ма да су,.све те градње грарене погдедом на највише стање воде,. ,до ког Сава може нарасги, и пак је на тим градњама учињена велика штета, јер j’e Сава нарасла 2 метра над највишом виси" ном јзвојом. Но у посљедње време поправљено је 1 све, што је вода покварила. За тим говори мини‘ стар о мосту иод Старом Градишком,. телеграsи-1 ма, о смешЈгдњу војника под кров, и о мерама, које 1 ,су У том погледу учцњене. На послетку о. хране‘ њу војске и оделу њеном и најпосле р повратку г заробљеника, који су царским sен. пардоном од 1 7. (19.) новембра били помиловани ивраВенидома.

Политички преглед.

У понедељак вмао је угарски сабор бурну дебату, најбурнија у целој буџетској расправи. I Еод 3. тачке ставке „Нотреба за војничку| крајину, која се има развојачити"искао j'e троједнички заступник Еарло МихаловиБ развојачење, рекав, да би веБ једнои било време, да се укине| то неприродно стање. Фннанц-миннстар Сапари од-1 говорио му, дазато нијезгодно садашње време, кад | се на бливу војничке краЈ’ине догаsају познати до-| Bа то не може обе Бати да у идурем прорачуну | не fie зар бити те ставке. Но и он не сматра садашње | стање као природно, него као таково, које се има | што пре поправити. На то буде ставка одобрена. За тим је претресен и одобрен прорачун ми-| нистра-председ ника за једно са днспозици-| јоиим фондом. Пре оба поменута предмета пак| претресан је прорачун за управне троЈ шкове Троједне краљевине, и том се приликом развила кратка, али занимива дебата, коју за себе на другом месту саопштавамо. На крају седницеинтерпелисано је о поплави Потисја. Тиса је ове године знатно веБа, читавих 5 па-1 лаца, но што је преклане била, кад је оно поплавила обе своје обале. Од Сегедина ниже доде оеобито је великаи једнако долази. Тајкашки ритови осим чурушког залива, који се до овог часа још држи, и каБког, ком од Дунава за сад још не прети опасност, сви су пуни воде. Сегедин лебди у најве Бој опасности, и док ово пишемо, ко! зна, шта је веБ с њвм. Интерпелаиат је дакле питао, вна ли комунвкацвја за све тов ако зна, шта је учинио, да се погибао од поплаве уклони, шта ли мвсли у напредак учинитв, да се тако што више не на име, хоБе ли услишати молбу Старо-бечејаца и околнвх општвна, да им се допусти саградити три уставе, чиме бисе , отклонила поплава од великог дела вароши, јер бв i се вода пропустила у проеек иепод варошн, који

је до сад био .затворен. Иитерпелација је достављена министру. , ~ ; , Због ескпосеја заједничког министарстца, ,који саопштавамо у изводу на другом месту и који је трајао пуна два сахата, те нспунио скоро целу седницу, није прорачунски рдбор делегацжје у понедељак предувимао никаква.предмета, него јеодложена на сутра дан рен. дебата о.окупацијоним поднесцима за 1878 год. Само је прсле тога извештач поднео иввештај о накнадном кредату за ванредно потражавање тиууле заједничког министарства спољашњих за 1878 г. У извештају се ouширно говори о условима, под којима Ве се прмзнати независност, држава на балканеком полуетоку. Делегат Највирт важалио је, што се у извештају није која рекла о трговачко-цолитичкнм одношајнма монархнје према оннм земљама. Њему је познато, да у пркос наредбама берлинског уговора монархијини трговачко-политички одиошаји према Србији CTOj'e на оном месту, на ком пре уговора. Нстина у новинама пише, да се у Бечу састада царинска кон«еренција, која воља о тој стварида веВа, али не зна се, е да ли је ту н ваступник Србиј'е. С жели; да у извештају уре пасус, |којим се изриче жеља, да се што пре расправе ти одношајн. На то је Андраши одговорио, да су I се дотични преговори с тога задоцнели, што ви|ма мора претходитн споразумљење обнју влада о |начелима, којих се ваља с ове стране придржавати при преговорима. а тога до сад нема. Ако је дакле где кривице, то је ннкако у Србијд не |треба тражити. Аустро-угарска је влада од срп’ ске искала, да се продужи рок поменутим преговорима, и ова је пристала. По што је још Стурм говорио за највиртов предлог, одбор усвоји, да се ■ у извештај уметне пасус, као што је Највирт ' предложио. У дстом одбору у понедељак питао је ’ Стурм ратног министра поводом јучерашњег му |експосеја, у колико је била пужна последња мобиЈливација од 9. (21.) авг. 1878. и каквог су удела ’ имали на послетку мобилисаних 90.000 момака у Јокупацији, колико је бцло устаника, коликоје по|гииуло, колико ли се обранило војника; како Бе Чоправдати министар то, што су резервисто дуже ’|у служби вадржани, но што закон допушта; кад |ли закључена [кад ли почета градња железничсе е пруге ив Бродм у Сеницу. Стурм је ив трошкова за храну војниса израчунао, да је ва окупаци'|ју кренуто 280.000 војске, а не 145.000, као што е |тврдн миннстар. У угарској делегацнји у одбо'|ру за војску развио је у понедељак ратни миЛнистар исто експосе, као и у аустријском. Бксподl се је узето на знање. Ч „Иови бечки тгблт“ јавља, да Бе први резул|тат будапештанских мннистарских конреренција о управи Босне бити то, да fie се скорим поднети обојим парламентима једноУ гласнн поднесци, којима се Босна и Херцеговина ( | утеловљују у Аустро-угарску царннску област. Тим ‘|би посредно бидо цзречено и то, да се у окупи>Јраннм крајевима уводи систем непосредног по-0 реза. ВидеБе колико је тај извор чист. ( ’l Вестн еа бугарске народне скупштнне , слабо долазе. Јавља се, да је претресда свој по|сдевни ред. Од досадањнх говора понајзнамениј. тији је онај, којнм је јексарх као председник за*|узео председннчко место. Препоручио је скупштиЧнарима, да буду мудри н не забораве, да јецела ’ е Јевропа упрда очн на њнх. Нека један другом а | прашта, како бм свој тешки посао онако свршнлн, ‘| да стеку поштовање образованог света. За пот* | председника одререн је заступник Симеона из При’ слава. У скупштини је усвојен предлог, да на}Јродна скупштнна, која је сазвана само као конституанта (уставотворна), да се она не сме прогласитн за постојану легислативу. у последње време говори се многоонекој ру-1 Уској окружницн, која силама обраБа пажњу Јна она силна питања, која још ваља да се реше, * па да берлински уговор буде коректно изведен. |Ако је „Тајмс" добро обавештен, Русија позива ie | силе, да се за рана споразумеју о поседнуБу Бал|кана од стране Турака, о уређењу самостапне адог министрације у Источној Румилији, о постављању 1Д гувернатора у тој проввнцијн н најзад о многобројним уререњима гранвца, од којнх је једна н ® рна меру Румилвјом и Турском. Русвја захтева, да u се автономна управа у Румнлији заведе, док је 1 в још тамо окупацвјона војска њена, јер се> бојатк ве немира. ЈПто се тиче тувернера у тој земљи, Русе свја је рада, као и Бугари, да он буде странац, и- никако жакав чвновнвк Порте. НајвеБи нагласак ia удара нота на балканске кланце, велеБи, кад ЧБугари ни овако,] кадЈ ихј не] раставља посада сŁ на Балкану, не Бе да трпе деобу своје земље, још бИђр. мање трцети цосаду, лоја fie то чннити. Силе •ји Iнису још нншт одговорнле.

„ЗАСТАВА" рвДОЈИО: срвдом, оетвом, недељом, на ЦвЛОМ табаку, а уторником на по таоакаДЕНА ЈЕ ОВА ~ . заАустрб-У гарсв ј: * целу годину • • 14 ф. —. нна по годиае 7 л ф, т- н. ва четврт године 3 ф. 50 н. ни 1 месец , . .’ • . . . l'e. 20 н. 3 а Ср 6иј у (у сребру.Ј на годину 35 дин. на пола године’ 177,-дин. на четирт тодине 9 динара.

БРОЈ 28. У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 23. ФЕБРУАРА (7. МАРТА) 1879. ГОДИНЛ XIV.

f f r ( • , Н .. f .БГДАСИ рачук«? ce .tto емгв врсте овагах сктдих сдовв, а sa мг ee вавИв ПО 30 новч. СВBВИ пут. ДОПИСИ шаљу ee, уреднипггву: а првдшгата HioraacH админжстрадији „BАСТАВЕ* , ;Ј, Норж Сад у дунавској уицд. РУКОПИСИ не враИају се иатраг. U fjciiu :;о -г. '<iws вљзк. Поједини бројеви стају 10 новч.