Застава

као војнички гувернер од Иеточне Румедије, ППукомик;Фрсет додази у; Дренопољ,. да уреди х таиодву турску жандармерију. листу јављају из Цариграда, да се говори у иосвеЕеним круговима, да ciopo предсгоји ожудација острва Рода од стране ј,Ф ранцу за,;Турска вдада снрема даод онуд од-Bврде своју војсду и ратни ирнбор. Француски мииистар унутрашвих послова, оИарсер, демисијоновао због спора, који се гдогодио« у скупштини поводом његове наредбе о > полицијским преФектурама. „Рајтерова ОФмца“ јавља, да је Јакуб кан писао и предложмо '. Инглезииа, да се њима обнови пријатељство.

ф јер је пре једна кола од мене за 50 ф. купио, преда реченом слузн мој‘у обвезницу од 1000 ф. па му рече, Јасам сад намирен, а ти иди од вуд си и дошао, н предај ту обвезницу оном ко те је овамо послао.“ Из овога fie свави бозпристрастан чигалац увидити да је Сима Маринковић своју задану трговачку, поштену, пријатељску речкаошто честитом трговцу приличи и чином испунио да га бог поживи. Овом приликои непропуштаи још једно доброчинство Симино на видик изнети. Пре више поменутог Фамозног поступка Симиног, погодила сам ја од Луке НиколиЕа из Голубинаца 114 комади марве за повољну цену и дала сам му 300 ф. вапаре. Када је то Сима прокљувио дође у Нови Сад к мени и наговори ме, да ја од тога за мене убитачног купа одустанем- Ја се по несрећн мојој дам наговорити, одустанем од купа тог и од дане капаре 100 ®op. изгубим. Тек после разумела сам ја, да Сима није то у моју, цего у своју корист чинио, почем је он покушавае ту марву за другог купити, ал му то за руком не испаде и тако је мене оштетио а себе хаснио није. Ја не могу бити у сопственој ствари судија и за то нека беспристраени пресуде, је ли то био од Симе поштен постунак, или гадна, озбиљне особе недостојна и законом забрањена превара у толико више што његов новац никаквој онасности није изложен био, и што ми је тим, што је новце пре времена задржао велику штету нанео, пошто рок отплате дугу тек почетком марта о. г. истиче. И пошто га због преваре нећу да тужим и кривичиу истрагу против њега поведем, а оно бар нека се зна, да се и други његовог пријатељства чувају. У Новом Саду 12. Фвбруара 1879. АНА ЈЕЛЕНИЕ, удова. 1 РЕД ПЛОВИДБЕ 'ПАРОБР-ОДА од 23, Фвбр. (7. марта) почињући до даље наредбе Из Новога Сада у Земун уторником и петком у пола 5 сахата по подне. Из Новога Сада у Тител, Земун и Оршаву средом и суботом у пола 5 сахата по подне. Из Новога Сада у Пешту, понедељником, средом и петком у пола 11 сахата пре подне. У Новоме Саду 23. sебр. (7.) марта 1879. Отправништво.

ПРИПОСЛАНО.*) Бар ако ништа друго, нека се само зна. Као што сам у своје време по несрећи мојој уовом поЈптованом листу јавила, умро је супруг мој Стеван ЈелениВ (Чебеџија Враца) 16, (28.) августа 1878. Сима Ма ринковиК трговац из Руме чувши за то, овамо и док јо још поеојник на столу мртав дежао, покушао је нејављајући пикоме ништа самовољно нашу марву, која је на Лиману пасла отерати, но власт стаие том његовом протуваконитом покушају на пут. Одмах по сахрани Стевановој дође Сима к мени, рече ми, да му је покојник за марву дужан остао 1760 ф. а. вр. замоли ме, да ја тај дуг признам и и.сти му по могућству испдаЕујем. Ја сам за поменути дуг, што. га Сима од мене потражује, истина знала, но пошто он о том баш никаква доказа имао није, могла сам rf> просто опорећи. Али то не само да учинила нисам, него сам му одма. 700 одплатила, ана остатак од 1000 Ф. 18. (30.) августа 1878. обвезницу од себе издала, по којој ћуи тај дуг за 6 месеци подмирити. Баш набадњидан добијем од њега из Руме брзојав, у ком ми јавља, да је за мене марве набавио,. и позива ме, даодма новаца што год имам по момку у Руму пошаљем. Пуна признања према Сими, куЕевном пријатељу мом, пошаљем ја други дан божића слугу мог Села Јаиоша са 1300 ф. к н>ему у Руму, који кад је Сими те новце предао, задржи он за себе 960 _ *) .3а ствари под овом рубриком не одговара уред.)

HUiIIiKEBHE BKCTI. jlllMS П A ПР.ЕТППАТУ на нњигу ЖИВОТИ ВРСНИХ СРБА МААЂЕГА НАВАШТАЈА од 1833. до 1879. од различнвх писаца,скупиоиприредио,местимице допунио и прерадио Драгутин Посниковик са предговором од Јована Бошковића библиотекара и чувара народног музеја у Београду. тПи у српској ни у оеталим словенскин квижевностима нема животописних речника врсних људи, осим узгред код Чеха у „Маучноме словнику" а код Хрвата и Срба од чести у „Рјечнику умјетника јужно-словеиских“, а осеКа се велика потреба таких речника, како за читање тако и за потрежввањв (Nachschlagebuch.) Нашав педстрек и одобрење у старијих књижеввика наших, с којима сам о томе говорио, прегох да покупим најпре описе живота врсних Срба млађега иараштаја, за последњвх 25 година (1853—1879.), који леже растркани по ■квигама, новинама и другим часописима, да приредим, или замолим, да ми који позпат ињижевник по неки живот из вова напише: једно за то, што је на тако огромном послу лакше радити парче по парче, то јест најпре књигу о млаЈем.нараштају, па овда о старијем, хронологијским редом, а за тим обе саставити и допунити у прави животописни . речник, по азбучноме реду ; а друго из побуда које Бу нвже навести, и које Ве још јасније изаЕи у предговору. Данашњи је позив свију нас да по могуЕству што више утичемо на васпитање народнога подмлатка, а прва и најсветија дужност: да се бринемо о неговању његова карактера. Припозвати педагози давно су изревли, да се мзучавањем повеснице по биограФијском начину најбоље раСвет„љује.ум, облагорођава срце и челичи карактер у омладвни; да је овакаваспитнарадња најплоднија, и да се њомеизазива најбогатија саморадња у васпитника и најбрже долази до ове цељи. Па кад је тако, онда је држим и време и прилика да и ми у васпитној радњи поl)емо путем сретнијих европских народа, те да своје књижевнике, уметнике, раднике и борце на просветном, политичком и бојноме пољу сачувамо у успомени и омладини их изнесемо на углед, да примером њмхова живота и рада корача и крчи себи пут у будућност. Не одричем веливу важност и корист да се српска омладина угледа и на људе велике и сдавне из светсве историје; али се жора првзнати да већу важност по нашу омладину имају животи и дела заслужних Срба у толико, што се њима одгаја подмладак у чисто вационалном духу, што се поучава и поводи за жиготом и развитком друштва из кога су изданци, коме су чланови. 'А нарочито је данас преко потребно да се упознамо са свима онима, који су умом, срцем, јунаштвом, мвшвцом, или ма чим другим постали за нас заслужни и створили ово што имамо,— дасенасвоје рођене претке угледамо, и у оном правцу живимо, радимо и умиремо, за општу народну ствар, за коју су и ожи у борби народнога препороЈјзја живели, радили и гинули. r ,Време је данас судбоносно по Српство. Звдатак, што нам је скора прошлост пред очи изнела а садашњост изиаша, свети је и з&хтева не само сву ваш.у свагу на жртву, но хоће да је и свим силама умножвмо. Па кад се од дашег маленог стабла, окрзаног у непревидној борби, сломије го која плодна грана у теко одсудним тренутцима; кад ” се скрши сабља ,што је непоштедно сатирала тиране слободе и растерввала дивље азијске орде; вад се угасе срцаљуди који су присветљивали пут у живот читавим нараштајима и будили у њима самопоуздање; кад нестане оних који су имали светао, напредан и претечан поглед на ствари народне, и били од одсудна утицаја на образовање подмлатка; кад ■_ое -утуде животи воји су имали среЕу да засвјају радом и врлином, увеЕају или обогате опсег знања, и учинебољима својасуграђане својом науком и својим примерима, било би непатриотски да Еутке предамо тако скупежртвецриој земљи у заборан! У позив и у дужност нам спада да се сетимо заслуга и дела ових врсних Срба и да отмемо од црне земље sftHO jnio Ее вазда остати међу нама као углед, а и пркојнидима као вечвта успомева. Зар и можемо овакосвупе жртве r другим чвм, вего ако не дамо да .њвхови-светли умови, поштеви карактери, велвке воље за рад, вечне тежње за овим што је часно, похвално, не оду с њвма заједно у гроб ! Од овога Бемо имати још и веŁе користи с тога, што Še се из живота и дела узоритих сународнвка наша r .омладина .моћи загрејати племенитим самопрегоревањем и распалити жаром народнога родољубља; постати способна за разуман и плодан рад, достојан просвеВених и јуначввх вредава; што Ее добро знати оно што ради и поимати узрок Лашта вшо ради. .Јер тек повеспица поједивих врсвих Срба вадра је да изазове у омладини топлину осеЕања према народним иевољама, и да јој с времеиом, кад (тупи у јавви жввот, вослужи за основу у сваком друштвеном инародном раду; да је упути у оном добу, вад се на жввот и свет јсш озго гледа без дубоке аналвзе исвуства, без онихпотпуно јаснвх резултата које дају огледи живота; да је одведе са вривога нута на нравију, спасоносвију стазу живота; да је уздигне,до ,онвх узвишевих начела, којима су служили и воја су руководила кроз цео живот ове наше заслужне „ нретке. Ва тај начин Вемо моћи омладину подстаћи и побудити да добије свесну љубав за оиште добро, и да у добру И благостању свога парода, налази и своје добро; да у чувању опште народнвх интереса чува и своје, и да јој љубав r према отачбини буде подједнака љубави према своме животу! Из животописа заслужнвх Срба упознаћемо карактеристику идеја које владаху у оно доба, у ком су они жи>ели, радили и умирали; а послужиВе нам и за разумевање оне средине у којој су поникли, и онога путз, на који су могли упуВени бити да пођу у сваком погледу; моралном, научном, религиозном, итд. У њима се огледа готово све стање друштвено и просветно онога доба, и упознаје нас са свима осталим социјалним одношајима и чињеницама. Они су тако реВи представници свога времена. « Дридржавајући со свега до сад наведенога, побудило ме је највише да се латим рада у овоме правцу и да ступим пред српски свет с овим и оваким делом. Да би ово дело одговоридо како правој потреби народноЈ тако и књижевној, да будс доиста омладини непре” сушно врело лодстицаја, потрудио сам се да у себи обухвати све заслужне претке у што ширем и тачнијем њиховом животу и раду, не изостављајуВи ни једног, који је ма чим био привредио народу и у ма ком погледу. Према овоме ја се нисам зауставио само на. јунацима, који заложише своје јуначке главе за верност и преданост к отачбини и народу, нити на оним мислиоцима, песницима и осталим књижеввим трудбенвцима, који о сухом хлебу писаху ситне књиге и учише народ свој: шта да j ади и како да се помаже у невољи својој; него ина онима, који су радили на коренитом пресбражају српског друштва, који су омладииу покретали но озбиљан, паметан и енергичан рад, који су истине и законе што владају у друштву и осталим наукама ширили, распростирали и на живот примењивали. А нарочито на оне, који су у племенитим пожртвовањима варад општег добра нроводили живот у најве Вим латњама и невољама, хоји су дању иоЕу учили да би и друге поучавали, који су лучом просвете приступали к оснивању самосталнога храма народног и давали на службу народу све што су по себи остављели, који су нам износилм идеале на основи наше историје и друштва, те ослобођавали умног робоваЊа другим народима, који су створевим идејама тело облагали, вољи народној живот давали, и жеље му испуњавалн. У томе нисам се ограничио само на опис њихова живота какав се нашао; него сам се потрудио , да у таком , животопису изложим (сам или когод од умољених) њихове одноша]’е према свету, различне правце њиховог мишлења, полмтнчког уверења, веру, тежње, маште и склоности; да изнесем сваки и најмањи рад, па да га, колико је могуће било, и критичком светлошћу пропратим. По горе наведеној основи и распореду, ова ће- књига донети преко 150 биограФија млађих врсних Срба, т. ј. оних, који су живели само до своје 40-те године. . Према потреби и користи оваког и овог дела, надам се, да ће се имућнији пријатељи наше књижевности као и наши родољуби, нарочито свештенипи, прооесори и учитељи настојати да се ова вњига што више у народ распростре; а највише се уздам у српску омладину, којој је баш и намењено ово дело, да ће се својски заузети око скупп^ в дД тп oдат? 0 дат? П р Ижа осии менв> свака српска књижарница. У Србији: Велимир Валожић и Андрија Пурић у Беогваду и сви окружни и среоки вњижари; у Аустро-Угарској: Браћа Јовановић у Панчеву, Браћа М. Поповић у Новоме Свду Миливоје Каракашевић у Сомбору, Слира Петровић у Котору и Милош Грабовачки у Земуну. ” Претплата се полаже напред, а рок претплати траје до 15. априла ове године. Скупљачима рабатујем 10 на сто у новцу или у вњигама. . Дело дело изнеће преко 25 штампаних табака велике 8-ине, и биЕе готово, без погледа иа број претплатника, до 1. маја ове године, а тада ће се одмах и раваслатм. Цена је: брошираном издању, у сасвим укусном еормату и на сатинираноЈ хартиЈИ 3 динара или I Фор. 50 н. а вр - а »ином издању, у елегавтном лајпцишком повезу, а на најугледнијој дебелој хартији 6 дин. или 3 «ор. ‘ У Београду на Сретење 1879. ДрагуТИН ПОСНИКОВИћ.

Вђ настолЈЦемЂ 1819 году (ПитБдесатт. Tperifi годг ивдаија) ОДЕССКIИ ВКСТНИКЋ газета политическан, литературнан и коммерческаа. Внходитђ ежедневно, кромs и пнеи, сл4дукпцих за болћшими праздниками, дц. стама болћшаго Формата по Tofi-же программs и сђ тгмиже отдФлами, какг и Бг настоивдемг году. ХоловШ иодписки остаготсн прежнЈп Везг пересмлки или доставки: Сг переснлкои или доставкои: вђ-Ро с с i и: в Росć i и: За годг (12 мЗЈсицев) ———l2р. к. За годг (12 мФсацевг) 14 р. к, За 6 м4сацевг 7 и „За 6 мФсацев « ” » За 3 мsсаца 3 „ 85 „За 3 мФсаца— 4 „ „ За 1 мФсацг l„30„3al мФсицг 1 ■ 50 „ ЗА ГРАНИЦГ кг стоимости екземплира вг Россји слвдуеТг присоедивимг на пересмлку за каждмЗ мњснц 50 коПњекг. Длн годовнх подписчиковт, допускаетси разсрочка, если они заавитв о томг писгмевио сг указан!емг сроковг взноса, которме мотутг бмтг или полугодичвне. или по четвертамг года. Дла различннхг учрежденlв также допускаетсиразсрочка на означеннмх условтх, и газета можетг внсмлатгса по ихг писгмевнммг заавлешамг впредг до получеша ими надлежацигг ассигновокг (о срокФ полученЈл ковхг должно бмтг упомануто )вг залвленЈи) дла ввпмлки подписнмхг денегг. Подписка принимаетса вћ ОдессТ,, вг „Одесск. ВТ.стн.* 1 , на Полицеискои ул. вгд. Нитче, 30, по каковому адресу благоволатг адресоватвсл и иногороднме подписчики. Городскlе подписчики могутв подписмватвса сг какого угодносрока; иногороднме-же не иначе, какг сг 1-ro числа каждаго мФсаца. При перемњин адреса должнс-сообхцатв непремФино прежвЈА адрес и билета или бандероли, под которого внснлаетса газета и, кромФ того, приложит 20 коп., которма могутг бм!г ћмсланм почтовмми марками.

Српска књижара браке М. Поповика у Новом Саду, препоручује у големом избору прибране РАЗНЕ ТИСКАРИЈЕ (Drucksorten), и то: Црквене Матрикуле за протоколе крштених, венчаних и умрлих по пропису вис. црквене власти, на правој кончаној, такозваној M DyosGyori“ хартији у великом хормату 46—59 сантиметера, Цена је књизи (буху од 25 таб.) ф. 1.25. Пзводи протокола црквених, Домовник, Дневник, црквених прихода и разхода, све школске тискарије, ■— тискарије за политичне обштине, и сваке друге тискарије, за разне прилике и потребе. Свака врста ове тискарије може се добити укоричено у књизи разне дебљине, како коме устреба. На сваку врсту ових тискарија ко купи бар једну књигу (бух од 25 табака) дајемо 20 % провизије. било општииама, одборима или посебном купцу. Нови Сад Фебруара 1879. Срнски књижари издавачи Браћа М. Поповићи. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТБ. (Недељни ред позоришних представа.) У суботу 24. Фебруара први пут: „Фрише Фире“. Шала у 1. чину, написДо Коста РистиВ. =- Ире тога по други пут: „( оцијалне демократе.“ Шаљива игра у 3 чина, поГирндтовој новели „Die Socialdemokraten" написао Коста РистиБ. Курс бечке берзе 22. Фебр. (6. марта) 5% металица 63.30 s’/. народног зцјм« 64. Аустријска златн* рента 76.90 Сребро loo.Ц. кр. дукати 5.54 Наполеондори 9.28 Нвмачке маркв 57.20 ОГЛАСИ. С Т Е Ч i Ј. На унражњено место црквеног певца у Молу. Годишња плата 200 ф. Дужан је певац свв пввчввв дужности у свим данвма како у св. цркви и при спроводу самртника, тако исто при освећивању свију водица свештеницима у помоћи бити. Потрижиоци дужни су до Цвети поред сведочбе доброг моралног и политичног владања, ради препоруке, једнвнедеље у цркви о литурћији појати. Из одборске седнице цркв. школ. општине у Молу 15. Фвбруара 1879. I—3 ЦРКВ. ЈНКОЛСКИ ОДБОР.

ОГЛАС ЈЕФТИМВЕ. На темељу доаволе вис. ц. кр. војног заповедништва ] Загребу као крајишке земаљске управне области одписом о; 24. ожујка 1878. бр. 2116. одел нутарњи, расписује овимпе троварадвнска имовна опћина јеФтимбену расправу за гра ђење новв куће са нузгредним зградама за смештење госпо дарственог уреда, која fie се дне 31. ожујка т. г. у 11 сат< пре подне у просторијама господарственог уреда у Митро вици обдржавати. Фишкална цена прорачунана је: 1. За скидање сада стојеКе старе куБе 428 ф. 80 н 2. За ваЈење земљв 449 „ ! 19 „ 3. За зидарско-тежачко, кдесарско, покривачко дело, за тим прављење бунара све заједно са материјалом 31160 „ 20 , 4. За тесарске радње са градивом 8080 „ 75 , 5. За разне радње 481 „ , 0. За жељезнарске прибаве 2801 „ 50 , 7. За пеЕарске Јрадње 750 в _ ( 8. За столарске радње 3731 „ 98 , 9. За браварске радње 2031 „ 54 , 10. За дичиларскв радње 1727 „ 20 , 11. За стакларске радње 918 „ 05 , 12. клепарскв радње 2292 „ 55 , Укупно 54865 ф. 76 н Понуде могу се ставвати на сваку радњу напосе као 1 на све радње заједно, последњима fie се дати предност. Јефтимба обавља ће ce само писменим понудама а ист( уважиће се: 1. ако су до 11 сати прв подне подписаиом урвду предаие 2. ако су жаобином од 5 проц. Фишкалпе цене обложен« 3. ако ce у њих нарочито навађа да су дражбени увети повнати те да на њих бевуветно пристаје. ГраЈење раздељено је на две године и то прве године најкаснвјв до листопада т. г. имаде кућа под кров стављена а године 1880. до конца коловова сасма за продају довршена бити. Потврћење јефтимбе зависж понајприје од заступста имовне обћине а за тим од вис. ц. кр. војног ваповедииштва у Звгребу. Досталац имаде у сдучају потврћења жаобину кроз осам дана у име јамчевине на 10 Проц. досталне своте у готовом новцу или државним обвезницама по дневиом курсу довисити. Нацрти, трошковник и дражбени уветн стоје дневно код дотписаног уреда увжда ради иа расположење. У Митровици 28. вељаче 1879. , I—3 ШУМСКО-ГОСПОДАРСТВЕНИ УГЕД. Галантеријска и белог есиапа трговина К. А. КОСАНИћА у Соибору. греба спомоћника, ко жели место попунити нека се препоручи, првенство имају они који говоре. з—З МануФактурна радва М. КРАГУЈЕВИЋА у Сенти. аотребује једног првогодишњег СрбинаспомоКника који и маџарски говори. I—3

31 ГВДИПЈ 187». Препоручујемо своје СТОВАРИШТЕ ' Т ■ ова Ј час стигавшег семена од зеља и цвећа и на захтевање бесплатно Еемо и плаЕенвм писмом послужити са ценовницима истих. ЛУЦЕРАНСКА ДЕТЕЛИНА здраве и добре врсте, врло јсфтино. У једно препоручујемо врло фвни инглески копал-лак за хинтове, кожу и декорације, кога имамо на стоваришту од највеЕе Фабрике лака Nobles ЛНоаге у Лондону, На послетку имамо свагда на сговаришту сваке суве и утрвене масне боје, Фирнајза и препарирате неотровне боје за домаЕу потребу и за бојадисаве вуне, полусвилене и свилене робе врло вредно за домЕице _ Браћа Вагнери 3 трговина шпецерајске робе.