Застава

За тијем ии подмеБе да се ја намеБем Боке* < Ј>има на мјесто ЈБубишино. Па чданак вавршује овом апострофом: ,Др. Л. ТомановнБу, ви сте сједи пред народ Д» * awa потварате, да равдор н мржњ _ СИЈ ете, гре треба слоге и љубави. Ви сте замавили и непоштеве, задимили страстима, да се попнете браБи на леЈа. Тим сте себе взлучили из друштва образннх људи, а бацвлн сте ее каменом на мртву главу ЈБубишину!« д мимолазим ниска подметања у примјетбама, да нијесам способан био тајништва опБинскога уздржати, зато ваљда што је земаљ. одбор у ком су људн „Н. Л.“ мојеједногласно ииеновање веБа опБине которcte за тајника опБинскога, за то што се ово није обавило гласовањем цедуљама, уништно одистане из племенитијех побурења; н да битанжим, за то што сам се одважио, да савладам седмогодншву ира«су адвокатску мјесто да сам се државне слухбе примио. И све ово „Н. Л.“ називље „тобажња* нападава и при сввјем очима „невиди и не знаде", да је у ономе чланку мојаличност предметмржае и потварања, пријетње и псовке вегове! Ово су све моја „уображева а „Н. Л.“ није ме имао ни на крај памети! Мени се чини, ваиетину, да „Н. Л.“ нема најласкавијн појам о својој публици, пред којом се на ови начин булазнити. * * Кад је оно прије двије године био устао поп ПавлиновиБ у сабору далматинскоме, што сам се усудио да упрем прстом на взвор пропаганде хрвацке у Далмацији, нзмеsу осталнјех не лијепијех ријечи, чула се ив веговијех уста и она,да признаје да има некиЈех у Далмацнји, који сами себе Србљнма називљу, што им нико не брани. Данас „Н. Л.“ ту исту взјаву повторава. Он се чудн што га ја кривим, да игнорира Србе у Далмацији а у пошледње доба пут им у Србнју покажује, па наставља: «Што да одговоримо на то глупо говоркање? Којн Србин у Далмацијиможе казати, да му је »Н. Л.“ забранио кретати се мо милој вољи, да му није да паче превеБ великодушно у свакој првгоди био сасвимна рукусвојвм сусретањем? Г. докторе, мислите мало прнје него станете мрчити бијелу хартију, ако баш не желнте, да вас свнјет прогдаси првом мисле Бом главом у свемиру.* А што ја да одговоримнаово мудро н промлшљено разлагање »Н. Л.“ Мјесто да докаже, да је он онај истн, који је био док је народнастранка билау мањинв, те као заједничка својина Хрвата и Срба уДалмацнјн,да не чини никакве разлике н>нх; он одговара, да није још ни једном Србвну забранио, дасезовекатооБе, заиста „превеБ великодушно*. У складу с оном изјавом у сабору његовогпатрона то значи: Како можемо вгнорнрати Србе у Далмацци, кад их нема. Тако mj’ccto да onpoвргне моје „глупо говоркање“ „Н. Л,“ га потвррује и допувава! То је њему муд ро! Честито му Али бисмо хтјолн знати, којим би среством он нам могао забранитн звати се Србвма? Сумњичењем и денунцврањем? То му је патрсн веБ покушао у сабору, кад ми је чвтао лекцију поданвчке вјерности, заборављајуБд чланак деветнајести, оног основаног закона државног, којигласв: „Сви народи у држави имају иста права, и сваки народ појединце вма неприкосновено право увдржавати и његовати своју сопствену народност и свој језвкл Далн пак у истини има Срба у Далмацвји, вли

се они само тако називљу, да „Н. Л.“ није пре* I шао границе љуцкога и озбиљнога разговора, мо-Ј гао би се упутити да се научи иа своЈ’ијем сопственијем странацама прошлијех годнна; а и ако данас нема међу нама ПетрановиБа, ЈанковвБа, : [улвшнБа, РадуловвБа и СаблиБа, која су за живота свога веБ били принуфени да устају противу гажења светиња српскијех, што и „Н. Л.“ призна,ie, оставои су у аманет потомцима, да ове светиње сачузају. И свијест српска, којасеотудпробудила у Дадмацијн, најбоље се огледа у страсти| „Н. Листа“, који не зиа што говори, тек j’e се сјети. С таковијем листом престајо даљн разговор, тега треба оставнтн не»а се сам бручи. „Н. Л.“ у свој својој смјерности љути се, што у мом одговору не само што нијесам опореко моје I мнсли на гробу Љубишнном, него што још даље идем, тврдеБи да погрјешке Љубушине код гласовања за изборну преинаку и код судјеловања! далм. жељезначком подузеБу, бијаху погрнјешкеј саме народне странке, па оставља публвцн „да крсти пристојннм именом ово понашање човјека доктура, који не вна ни још, да се при поразним људима немају изнашати бев доказа ни мада а камо ли крупна набацивања.* Прнмање закона о изборима за невољу, и консорциум састављен из народне странке, који се натацао са онијем, у ком је био Љубиша, да на себе узме подузеБе жељезничко, одавна је ивједначидо у томе погледу {Љубишу са негдашњијем његоввјем садруговима, који су га се хтјели отрести, поште им више није служио него сметао личиијем амбвцијама и интересима. И овlје опет наилазимо на још један примјер скромноети н дубоке смншљености „Н.Листа.“ Мене крсти незналицом, што веБ по стотину пута претресена је и јасна Фактаисторичка наводим бев доказа; а у исто доба држи да j’e слободно њему бсз икаквог докава окривити ме, да ми је „несретна навада сам себе прецењивати." Мени се чнни, да је овЈе потребитој био којндокавтнчуБисеједног новог окривљења једне личности. Па којим именом. или боље којијема пристојнијема именимада публика крсти „Н.Л.“?! Док озаго устеши „Н. Л.“, мени неБе битипотребе, да му одговарам. Др. Л. Томановић.

па се свак иа брзо осећа као да је код своје i куће. Породица би за нужду изишла из куће, , само да гостима начини места. Стралац, гост сматра се за сродника оне породице, којој i дође. Руси веле за госта, да га је „сам бог послао.“ Кад су стигли пред вече на једну поштанску станицу, запита Михаило Строгов, кога су мучиле неке мисли, кад су прошла туда кола, што иду пред њим? „Пре два сахата, баћушко, рече му поштар. Је ли берлина?*) Није, него су тељеге (таљиге). Колико их је путника? Двојица. Журе ли се? „Орлови“ су! Одмах нек се преже!“ Михаило Строгов и Надија наумили су, да се ни чаеа не задржагају, те су путовали целу ноћ. Време је још било лепо, али се осећало, А а је ваздух све тежи и да се пуни муњевином (електрицитетом). Ни један облачак вије помрчавао сунчеву светлост. Изгледало је, као да из земље извире нека топла пара. Бојати се било, да ће у планини бити жестоке олујине, каква се тамо често дешава. Михаило Строгов, који је већ знао, шта значе сва знамења у атмосфери, предвиђао је, да ће скоро бити буре те се с тога мало и забринуо. Ноћ - ТТаптпа је

спавала неколико сахата, ма што се тарантас дрмусао и тресао. Кола су се морала мало открити, јер је сувише гушила запара, а плућа су тако силно тражила свежа ваздуха. Михаило Строгов није ни тренуо целе но-Ј ћи; није веровао јемчицима, јер лако задремају на свом седишту. Није се губило време ни мало, ни на препрежиштима, ви на путу. Сутра дан, 20. јула, видили су се око осам сахата из јутра први обриси уралских планина на истоку. Али тај огромни планински ланац, тај нриродни бедем, што дели јевропску Русију и Сибирију, још је био далеко, и једва се човек могао надати, да се пре вечера може стићи до њега. Тек идуће ноћи могло се дакле почети прелазити преко уралске планине. Тога дана било је небо облачно, те за то није ни топлота била тако несносна. Али је све више изгледало, да ће бити буре. С тога се чинило да је саветније не упуштати се ноћу у планину. Михаило Строгов одустао би доиста од ноћна путовања, али му није било до оклевања. Кад га је јемчик на > последњој поштанској станици опоменуо, да се ■ чује из далека нека потмула грмљава у плани- ни, питао је само: * „Иду ли још једнако неке таљеге пред нама? 1 Иду. Колико су могли измаћи ислред нас? Од прилике један сахат. Терај! Добићеш троструку напојницу, ако сутра рано будемо у Јекатеринбургу.“ (НаставаБе се.)

Мњење рускога писца о „Стражи.

Код нас врло често многе појаве унашемдру-| штвеном животу пролазе готово неопажене, незабележеве у дневну кронику и неоцењене према њнховој вежности и значају. То се особвто можеј реБи о новим појавама наше жалвбоже још незнатне и и неразвијене књижевности. Књвжарска трговина и везе меsу књвжарима су лабаве. Често вњнга, која се изда у једном крајунашега народа никада недопире у други крај измеру осталога и за то, што се просто не зна, да је 'така књига изишла. Позивн на претплату, штампанн одељно, разашиљу се обичво само псзнавицима писца ил издавача. Књижевни огласи по новинама су сасма реткн и не«Łзују обвчно вишта чвтаоцу о характеру и вредноста књиге, јер саопштавају само назив њеи, а по некад и рекламу написаву самим ауторсм, те јој се за то много вере ве поклања. Правилну оцену једног књижевног производА, оцену воја бн могла даврсизведекодпублвкежељу д а ваљану хњвгу купв, ми обвчно неналазвмо нвгде или бар сасма ретко, по нашвм новвнама и часописвма. Излазе код вас неколико учевих журнала „Глагввк“, „Годвшњвца“, „Летопис*, *) Саопштавамо ово мнеље, којеи се заиста неможе приговорити, да је пристрасно, јер га пише Рус, иоји је удаљен од иас и наших прилика. Могло би се само толикореВи, да би критива за тај српсви часовис још далеко, далеко неповољнија била, вад би речени писац боље познавао људе око .Страже** и остале све прилике српске. У.)

»Рад југосл. академнје*, „Старине* ua оеим|је спецнјалиста читалн ко год та издања? Зна ли Ihi публика све што се тамо пише ? Не. Сухопарно из-1 се лагање не дозвољава веБини читадачкогсвета, да I uj чктају таке књиге. А ми немамо органа, |пј који би популарнзнрао, или у популарној Формв са-|х( оаштавао публицн резултате, до којих долазина- |ж учно истраживање по стручним специјадним ив- ci дањнма. I ж Излази код нас и неколико часописа|Д I који су посве Бени „науци, забави и друштвеном I ki животу* „Српска Зора“, „Јавор“, „Стража“ мтд. I и - ua откуда могу знати читаоци, одкуда може|и< знати наша пубдика каки су то часописи кад рав-1 ci бора њихова не налази нигде. Шта може иобу-|н днти наш свет да се претпдатина српскичасопис|вl кад он нема одкуда дознати вреди ли да се пот-Iчl помогне и подупре овај идн онај часопис... Чи-|н I ни мн се, да се наше новине не би ни мадо o-|js грешиле ни о свој народ, ни о свој посао, кад би|д завеле кодсебе,сталну рубрнку књижевниlв рреглед, где би се од времена на време, npe-ls гледали и оцењивали сви пронзводи књи-р жевности за нввестан перијод времена ито не|р само посебне књиге веБ и стручнм журнади, н не-1 т дељни и месечни часописи, једном речн све, што|г. се штампа на нашем језику. Сзакодневне новине и ирима и чита веБина света, па би одатле видила и да така н така књига или такав и такав часопис г< заслужује особите пажње те их ваља купити.... к И то је само једна тако реБи практична стра- ј< на питања. I и I Друга теоретична страна тако је исто важна е I као и прва. Крнтика објективна, беспристрасна д преко је нужна у сваком послу. Ве треба наверу |примати све што нам каже и напише сваки, који ji писати уме. Нити ми смемо преноснти у нашу|с рњижевност све, што се год појави гдегод на да-|в I леком запзду и каламити га на наш живот не раз-1 б јбнрајуБи да ли Бе се калам примнти илине. Наш|д Јсвет је лаковеран и можетега убедитичесто и oh најизопаченвјим теоријама. Разбуднти и изазвати|{ | код њега скептицизам према свакој теорији, na в | ј | најновијој, научити га да на веру не примасваки|l и свачиј наук, навести гв да сам штудира и оце-1 1 њује Факта и мисли, да крнтички разбира све што | j |му се подноси то треба да у задатаксва-1 j I кога јавнога органа, који хоБе да обавештава, ру-1 ( |ководи, васпнтава народ. А то Бе бнти онда кад 1 1 јанни наши органи стану на критичко гледиште|l према свему, што се збива и јавља у њиховој о-1 ] |колици... i После свега тога, ја могу преБи одмах на ствар | ( на ближи и задатак свој. У Фебру-Ji арској књизи „Вјесника Јевропе* под рубрнком L | књижевни преглед наштампан је одзив о „Стражи* 1 1 | добро познатог руског научењака и публвцисте, А. | < Н. Пипина, који Бемо мн овде и саопштити. Г. i Пипин је имао у рукама само прву књвгу „Стра-г же“, те по њој и суди о правцу и карактеру тога | чсрпског журнала. • | ... „Нови Сад је, говори писац, други литераi Јтурни центар српски после Београда аунеком| цодношају и знатнији од њега. Као што је у пр- вој половвни овога века Вук КараџиБ морао да < развије своју радњу готово искључиво међ ау) стрвјским Србима и није налазио првзнањау кнеi жеввни, тако је доцннје у тој истој средини поЈникла „Омладина*, врста српске нацнонално-лиЈбералне странке. И сада издавачи новога журнала , („Страже*) туже се, да у кнежевини нема доста и слободе за јавну реч, која би им дозволила да го-1 з воре у Београду о многвм важввм стварима и стра-1 нама спољашње политике и .унутрашњег живота. о Особито не могу тамо наБв израза људитогакруи | га, коме првпада и „Стража*. У колико се може i | судити о карактеру тог круга по његовој литера- турној радњи, код њега завста вма црта, које се ј у недопадају ве само конзервативцвма, веБ в уме-| е ренвм лвбералвма; он устаје протвв бврократизма, | - што се тако јако развво у Србвјн те смета дру-| - штвено-политичком васпвтању народа, и тражи| ‘Јслободу н самоуправу. Може бити да умеренн ли-| | бералн у кнежеввни вмају што реБи против мње- Ј Ј’ ња и поступака нове школе, но споменути за-| j- хтеви су сасма уместни. Извештаји независнихЈ з-1 доппсника потпуно потвррују Факт говореБи о по- Ј ,0 следњој народној скупштини*. Автор даље тврди,| јда нови журнал поклања особиту пажњу рускојЈ ' књвжевности; а за твм взлаже доста подробно с програм његов и набрајз све шта је наштампано у првом броју његовом, на додаје: а „По програму се веБ може лако саставитн појам о правцу, којн пониче код млафвх нараштаја српске интелвгенције. То је ... соцвјализам, који се како он мвсли наслања на резул> тате најноввје науке. Не звамо, да ли је јако te разввјен тај правац код млађег српског нараг штаја и кахав је број његоввх присталица —ве’’ ле, да се он огранвчава на врло мален круг, али је он свакојако внтересавтан као нова по[а јава, као нова струја у српској Iњвжевности. То Д) веБ нвје некадашња „Омладвна” са њенвм нароју чвто вацвовалво-лвбералввм тендевцвјама; новв 0 - правац је теоретвчш далеко смелвји и вега несме испустити вз вида снај ко мисли о словенској „узајамвости“: она се не може ограничити на ie археолошка предавања, чвсто нацвоналне внстинкте | него ваља знатн још шта бвва у сувременом српго ско друштву... ; е Појава вовога вравца је сасма природна: то Ј је одјек времева, од кога се не можемо увек бев каштвге уклањати; то је тражење вдеала усред У~ неутешве садашњости ито тражење може нас до-1 )в вести до ширег и темељитијег ввучавања живота, iy и озбвљвнЈег рада. Да је српском друштву н обраia зовавости потребно освежење и да су ови способни пођи да траже идеала о томе вема викаке сумње, куда Бе одвеств то тражење то је и_ веБ друго иитање. Обичво својство новвхправаца је: да су бевусловни, ве допуштају и не трпе а? сумње, и не радо и с досадом слушају противне разлоте. Новн журвал у фвлософсквм пвтањвма > природознавства стоЈина вемљвшту најноввјематервјалистичхе теорвје, која да ботме, мораупливисати ва цео вачин посматрања света. У вг.таи- њвма јековомског живста он тако всто одлучво исказује соцвјалистички поглед те држн каоствар докавану и свршену: опБввску сопственост, опБинску проивводњу и рад, ридаодкапитала итд. Све је то лепо. Али има две околности врло овбвљве, које је ваљало разјаснвти редакцији кад

је прнмила такав програм. Прво, да ли је заиста наука коначно установнла све оне теорије,које се овде истичу као веБ решене, и далисеиацротив и до овога мннута не продужава у науцн препнрка како о самим принципима, тако и оњиховим последицаиа за наравствени и практнчан живот? ИзноееБи Факта „праве науке“ требало је споменути и постојеБу препирку. Иислимо, да то не би шкодило правилности сурења новогжурнада. Друга је околност практичкога својства. Српска књижевност још није богата не само бројем производа, у којима се расправљају питања што их истиче нови журнал, него нн бројем чнталаца, спремљенн да равумеввју така питањл. Нови журнал сам жалн на оскудицу средетава за образовање српскога друштва: хоБе ли обичан српскн чнталац моБи усвојити себи гледиште новог журнала тако ех abrupto, бев многих пређашњих објашнења, кака су преко потребна н кака не може ДBти српска књижевност? Нови правац се очевидно развија под непосредним упливом туsих књижевности, особито немачке, али тамошњи социјализам стоји у сасвим другим условима на рачун образовања а и да не говорим о друштвеним разликама. У српској вњижевности ново гдедвште нема корена и основа у самом животу иародњем, у политичком развитку и образованости; и овако брзо и несмишљено истакнуто у овако категоричкој Форми може не само да не наре одјека код народа, чијем добру оно хоБе да служи, него | још рискира да буде савршено неразумиљвим ида ивазове код образованог друштва неспоразумлење, koje не Бе бити корисно ни друштву ни „соцнја| лизму“. Одкуд је поннкао српски социјализам као теорија —то се даје рузумети. Друштвено питање могло се далеко нстаБи прн невадовољеном газдннском Ји положају народа; али специ Јална Јбоја питања, коју му даје нова школа, очевндно Јдолази правце из јевропске књижевнооти и пракЈтике. У српском као н у неким другвм (на пр. Јруским) друштвима развиБе „социјаливма“ зависи |још од придављеног положаја политичког живота, Јпритисак увек наводи људе на радикадне правце, а оскудица или још немогуБност да се практичкм Ј развнју политична права још веБма ојачава тео| ретачки раднкализам. Српске соцнјалисте примилн Јеу раднкалну теорију у целини, претстављају је |као веБ потпуно н мисле, да ваља само Јверовати у идеал, па Бе људека среБа битн нтд. Ј ПовторавајуБн целу теорију повторавали су и | неке појединости, које се не могу применнти у | Словенским земљама. Поименце, неке социјалистичке Јтеорије тврдише, да соцвјализам може бити равноi душан према политичким Формама, да супоследње зањ све једнаке, јер је његова цељ узввшенвја од • Ј свију последњих, па су ту теорију првмнлн i | српске социјалисте... (СвршнВе«».) Ч Нови Сад 23. фебр. Сутре у суботу 22. Јфебруара о. г. представљаће се у нашем по11зоришту нов комад „Фрише ФИрв“, од на■ шег младог даровитог Косте Ристића. Колико 1 смо могли разабрати комад је врло добар, а " тенденција му је, да живим боЈ’ама нацрта н Јизнесе свету на видик зло, које сваку поро. дицу може постићи, кад мати за љубав карти а занемари најсветији свој задатак васпита-1 ње своје рођене деце. Ми поздрављамо писца ‘ Iна том пољу, и желимо му, да и даље са по’ зорнице исмева мане нашег друштвеног живота и да их лечи, показујући нам понор, у е|који се морамо суновратити, ако за рана к •Јсеби не дођемо. Са истим комадом представљаће се по др уЈгк пут. „Соцвјалне демоЕрате“ шаљиваи.|гра од истога писца, која је лане, кад се пра| ви пут представљала, врло добро примљева од * | наше публике.

Н О В И Ј Е.

На својој конгеренцнји прошастог понедељника странха невавнсности закључила, да се при специјалној дебатн о прорачуну мвнистра комуникација поднесе револуцвја, да се поведе нс* трага о регулисаву Тисе и влоупотребама, које су ири том учвњене. Постављен је одбор петорице, да зготовн резолуцвју. „Журнал де деба« пише, да је председвик »раицуеке републике 2. марта по рим. преко гр. Бајста добио писмо од цара-краља Фраве Јосипа I. у одговор на пријаву,дајеЖил Гревн ивабран ва председннка републвке. »П, Л.“ телеграввшу вз Котора, да се арбанашка лига спрема, ако Аустро-угарека војска поре на Нови Павар, да своју столвцу из Призрена премести у Баградаси на Орхвдском јеаеру. Истом лвсту јављају, по гласоввма вв Вишеграда, Нсве Вароши и Камвце, е су претерани гласови, да се арваутски устанвци екупљају на Белопољу и у Мнтроввци и да их вма веБ 60.000 скупљево. Иствна је само, да турска влада утвр-sује све вароши у новопааарском пашалуку, да свуда појачвва своје посаде в да се Навие паша по валогу Порте договара са шееом адбанске лиге, Скевдер-бсгом. Вели се, да турска влада раадаје оружје народу у новопазарском пашалуку. „Псл. кор«. јавља, дасу Бугари у Дренопољу покушавалн демоистроватж пред бритсквм консулатом, но руске властн осујетнле покушај. Цар телегра«ски заповедио ђен. Тотлебену, да примера радиказни оне, који су чинили атентат на дренопољског митрополита. ВеБ су ввх 16 од атентатора затворени. ,П. Л«. телеграмшу из Вукурешта, да је 1 мар. по рвм. ствгло предве одељеве руски војске, 6000 људи, у Кимперли на Балкану, да ту пре?>у Балкан. По вајновијој наредби рен« Скобељев ударвБе свсј главии стан у Јамболу