Застава

хевно и религиозно и независности политичке, него дан данас. Пропала је Славјанству долина прибалтијсм; потонуше у мору градови н у барама дворци „мдетачм"; повемчен и помарарен веБи]део старе Моравије и Паноније; ивгиат слављански језик из Дакнје; поарнаутила се Стара Србија, погрчила се Морија, потатарио се знатнн део Тракије и Вугарвке. Од шест мора само једино јадранско море’) носн још бродове слављанске; али и на вима не вије се слављанска застава, слављанско име, не чује се слављанска заповјед. ВеБи део рјека и долина такофер су одузете Слављаннма, Лаб, Одра, Внсла више од половине веБ су поњемчене. „Дунав, син ИвановиБ ив ) отетод Њемца. Мађара, Румуна, Татара, а само је незнатни део вегова бријега ваостао у Слављана. СвуУЈ, гре се само могло отурише Слављане из долина у горе. Тако и Скадар доби Турска, Воку-Которску Аустрија а само на недоступним висинама бесплодно-камене Црне Горе извојеваше Слављанн себв право на незавиени живот. Пре хиљаду година иа западу и југу било je веколико|силних и незавнсних слављанских држава, а сада нема ниједне, за то што је Србија ваиална држава, а Црна Гораје пре тврђава (fortresse) него држава. 3 ) Градови и згодне тачке за трговину на мернторији слављанској такофер су прнтиснути сада туЈинцима; у Данској (Danzig) н Королевцу (Konigsberg) засједоше Њемци, у Трсту Талијанци, у Солуну Јевреји, у Цариграду Турцн. Да, и тамо, где су Слављанн као народиост, земља веБим дјелом припада странцима или њемачЈим бароннма, или мађарским магнатима, или влашкнм бојарима, или турским беговима. Сваки странац данас господари Слављанину: тамо Немац, овде Maljap или Румун, Талијанац, Грк. Турчин Јевреј. Тако да ни труд, ни ум синова слављанских не иде му у корист и част. Бугарин ради земљу да израни турске бегове и чиновнике; Срб-граничар пролива евоју крв за Ломбардију и Шлезвиг-Холштајн; Далматинац открива на сјеверном океану не земљу, него Land; учени Чесн прослављују в обогађују вемачку науку. Десингустаје заЊемца, ТомашиБ (Tomaseo) за Талијанца, Омер-паша за Турчина, Кошут за Мађара и т. д. И тако гине Слављанство. Гинеоно уКашуби, гре село за селом заборавља слављански језик; гине у Познапији и Шлезији, гре сваке годиие множе се посједници и Фабриканти њемачки н убијају број Слављана; гине у Лужици, гsе је веБ одсјечена мал да не свеза мериториадна саксонским Србима и „Вдата." Тамо npotje жељезнвца, поникоше по шумама Фабрике и заводи; берливски барони и банкари'; накуповаше себи земље у пољима, направише паркове, сазидаше „Kirche* н школе вемачком ироповеру и предававем, в Слављанство се распада као сњег на сунцу. И ако спорије и трудвије пропада Слављанство иуЧесioj. ЕтнограФСка Њемачка гранвца пружасевеколико у дубиву Ческе на лвнијина пр.од Лвтомјервца до Пилине; гред Стибро (Mies) савршено се веБ повемчно у ово неколико последвнх година. Њемачки богаташи (Струсберг, Хохенцолерв. ') Ja овдв неЕу да говорим о руској »лоти, јер недотичем Русију овде где само говврии о сувременом положају пограничног Слављанства. ’) Достоји у Русији народна пјесма, у којој се пјеваЈда је Дунав син ИвановиВа као што тамо у Русији поотоји и народна прича. Прев.) ’) Писац је написао и читао ову рјеч 1875. год. давле пре рата српско-турског, кад је се Србија још находила у зависном, вазалном положају. 0 Црној Гори мал да не и при садашаем проширењу важи његова примјвдба. (Прев.)

Лнбих, и др.) купују у Ческој огроипа имава н < прнводе тамо њемачке колониете, а од туда Сла- j љани морају да емнгрују у Америку, Угарску, Ру- < сију итд, Још rpije је Слављанима у Моравнји и < аустрнјској Шлезнји, гђе Њемци господареу свим i взжнијнм варошима (Брн, Олмнц, Опава и т. д.) у великом посједнаштву, у промишљеној радвности, у трговнни нтд. У Угарској сваким, може се ређи даном чини громадна завојевава ва пољу народносном: словенском, руском и врбо-хрватском. Знатна острова насељева слављанског на угарској територији, налазе се у мал-да не безуспјешном положају. Марарски је језнк орган не само државног, но и обштег сношева за знатну част слављанској интелигенцзји у угарској. Румунски елеменат прождире сваке године не мало Слављана у Банату, Мармарошу, Вуковини, Волошину, а у њеколико и у кнежевини српској (Ерајини). Албанска народност у Старој Србији не само да неуступа српској народности, него се шта више шири на рачун последње. Бугарској народности нанесен је тешки удар, ово њеколико посљедњи година колонизацијом Черкеза (око по мидијуна), којима населише многа мјеста, важна са стратегичког или политичког гледишта. Таким начином, њешто природним процесом живота, њешто дављењем страни држава, сваке године гиву на стотине слављански синови а може бити на хиљаде. У ово нова доба тај процес угинуБа слављанског не само да не слаби, него се множи и почиње примати размјере са свим страшне. Ја знам да то многи одрвчу, или рачунају да је то преувиличани страх. Своје наде они оснивају на конзерватизму народни маса, на хиљадугодишњој старости слављански народности и не мањој старостн њнховог ропства и несређе, Алн се треба опоменути, да сваки предмет вма границу својој еластачности (угнуБу) за којом се ов ломи. С друге стране, наш в;ек телеграза и жељезннца, школа и књига не може се расправљати аналогнјом врви вјекова, када се живот лагано, народ тада нвје имао готово никакви умнијуз буда и за то су масе за цјеле векове стењале пол једним видом битности и разумевања, сљедствено и језика. Тако мумија 3000 годнна пролежи у катакомбима, распадие се у прашвну чим је задесв први задах ваздушни. Ствар, о којој говорим, мени се претстављз тако озбиљиа, да би пагубан био сваки оптимвва* овде. И тако, мјесто нзнишног сажаљевања, пркзнајмо фзкт прогресивног угвнуђа слављанског у многим мјестима слављанског земљишта и прогледајмо енда, учему се састоје узроци тога угинуБа и има ли наде спасти остатаг? Узрока заиста има много и јавни и тајнв; али су главни следеђи. Пре свега характер самегземљишта западних и јужних Слављана, 'Упадајуђи дубоко ивме?у внородни земаља и открито за наступање отуда, оно представља меsу тим, пла-1 нинским јсвојвм обликом, велики труд узајамном • зближењу и ујединењу Слављава. Планине у знат■ ном степену (и ако не искључиво) сбусловише г ■ само постање толвквх народностн на тернторијв ' у сравнењу не баш тако великом. Такон. пр. руд■ не горе ргзделише Србе-Лужвчаве од Чеха. Испо[ лихссви KF.o и Судети-Чехе од Пољака; Карнати (западни) били су мјесто распроетирању Пољској ' и Ческој народности с једне стране, а словачкој в < или славенској с друге. Шар-планини означила ’ је у њеколвко предјеле народностима српској > k бугарској; караванки завста су сметали да се оi B»ачи прави центрум Словевцвма, Крајини, Шта( јерској и Корутанској. Други узрок несреБе Слављава западни и јужвв [ ово је частољубље и добра организација њвховв

сусједа. Наступање силао н. up. Њемаца на Слављане, нашло је јака ослонац у ауторитету папском и царском, који су рано успјели сабрати под своје заставе склу веБег дјела западно-европских нароДНОСТИ. (НаставиБе се.)

служили у војсци као слуге, и носили дуге хаљине, опасане конопцем, а на глави неку мрку капицу од платна, јер им је било забрањено носити турбане, ако најпосле прибројимо још и неколико стотина „Календараца/ неку врсту религиозних просијака у поцепаним, за невољу леопардовом кожом покривеним хаљинама: онда можемо себи од прилике представити, колика је то огромна смеса разних народа и племена, што су сачињавали татарску војску. Педесет хиљада од те војске били су коњаници, а кон>и су им били исто тако различите пасмине, као и људи, што су били разног племена. Коњи су били, све по десет њих, привезани за два у поредо затегнута једека. Сви су имали репове завезане у чвор, а леђа су им била покривена неком свиленом тканином. Било је ту коња од веома племените пасмине; тако су се међу њима могли видити: велики а витки туркомански коњи, сјајне длаке и поносна држања; дурашна и снажна и снажна усбечка пасмина; па кокандски коњи, што носе на себи осим коњаника још и дга шатора и целу кухињску опрему; за тим киртишки коњи, што су светле, отворене ooje , и што се налазе на обалама реке Ембе, где их Татари хватају „аркавом" т. ј. „ласом“ (омчом), и најпосле још и мвоги други коњи од смешане пасмиве, а од мање вредности. Било је ту такођер и теглеће марве ва хиљаде. Налазило се ту омањих, али истрајвих и лепих камила, с дугачком длаком и густом гривом око врата. Те су камиле поучљивије,

него дромедари, и лакше се дају припитомити. Даље су се ту видили још и „нарси“, са једном грбом на леђима, а са црвено-шутом, кудравом длаком; и најпосле мноштво магараца, који неуморно раде своје послове. Овде још ваља напомевути, да Татари врло радо једу магареће месо, које сачињава приличан део њихове хране. Над целом том множином људи и животиња, над том одромном гомилом шатора правиле су повеће кедрове и борове групе пријатну, свежу хладовиву. Само је по гдекоје место било сунцем обасјано. Цела слика изгледала је веома дивно, и сликар би потрошио све своје боје, кад би је хтео верно да прецрта. Кад су сужњици, што су заробљени код Коливана, приспели пред шаторе Феофар-кава и његових великодостојника, забубњише бубви и затрубише трубе. С том ужасном хуком смешала се још и пуцњава из пушака и грмљава из четир- и шест-фунтовних тцпова, што су сачињавали артиљерију емирову. Феофар живио је ту у табору са свим во војвички. Он и његови савезввци сместили су своје ствари и свој харсм у вауош Томск, која ie сад била у рукама татарским. Кад се табор дигне, пренеће емир cbojc седиште у Томск, na ће ту седити, док се ковачно не времести у престоницу источне Сибиније, у Иркуцк. Феофаров владалачви шатор вадмашао je висивом све остале шаторе. ПЈатор naj валазио се у средиви невог поширег проплавка,

окружен с лица красним брезовим дрвима и високим боровима; а био је начињен од широких парчади неке драгоцене свилене материје. На врх шатора и са стране виле су се златом извезене богате ките и ројте. Пред тим шатором стајао је сјајан, драгим камењем опточен сто, а на њему је лежао отворен свети коран, чији су се листови састојали из са свим танких, фино гравираних златних плочвца. Над столом и кораном лепршала се татарска заставаЈ У наоколо око тога пропланка пружали су се у полукругу шатори највиших званичника букхарских. Ту је становао велики коњушнвк, који је смео емира да допрати на коњу до дворишта његове палате; даље: велики соколар, „хоуш-бегуј“ т. ј. чувар печата владаочева, „топџи-баша“ т. ј. врховни заповедник над артиљеријом, „коџа“ или председник великог савета, кога емвр пољуби и који сме и неопасан да изиђе пред њега; за тим „шевкул-ислам“, први ме!>у улемама и заступник свештеничког реда, „ гази-аскев, “ који у одсуству емировом решава све војвичке варнице, и вајпосле, вачеовик астролога, чији је главви посао питати звезде sa савет, кад кан хоће да пренесе своје бораввште ва друго које место. Кад су заробљевици дотерави у табор, био је емир cpeioM у свом шатору. Само да је махнуо руком, да је изустио једну речцу, ва би на мах могла потећи крв и погивути хиљадама људи. Али сн се нвје ни показао, него је остао у својој самоћи, која у неку рук> двже узввшеност и величаство источних влада-

лаца. Кога не видимо, томе се дивимо и бојимо га се. Сами заробљеници пак збијени су у неки обор, где су чекали на одлуку феофарову. Ти јадници добијали су једва толико хране, колико да не умру од глади, а били су поред тога злостављани и изложени свакојаком шкодљивом упливу времена и климе. Од свих заробљеника био је најпослушнији Михаило Строгов, премда не баш и најспокојнији. Он се радо дао водити, јер водили су га тамо, камо је и сам хтео; а био је тако и сигурвији и безбеднији, него кад би сам слободно путовао од Коливана до Томска. Кад би покушао да побегне пре него што стигне у Томск, пао би без сумње у шаке чаркашима, што су крстарили по оближњој степи. Најисточнија пруга, што су је у то доба посели насртачи, није допирала даље од осамдесет другог меридијана, који пресеца Томск. Ако Михаило Строгов пређе преко тога меридијана, могао је рачунати на то, да у тој области неће бити више непријатеља, те да ће се превести преко Јенисеја и стићи до Краснојарска, док Феофаркан не поседне ту област. „Кад једном стигнем у Томск, - говорио је чегпће у ссби, да би у неколико угушио нестрпљивост, која је по каткад отимала маха у њему, бићу за неколико минута изван предстражне линије; и само да ми је, да измакнем дванаест сахата испред Феофара, само дванаест сахата испред Ивапа Огарева, па ћу пре њих стићи У Иркуцк! “ (Наставиће се.)

Уметност.

Константин Григоријевић Данил*). « (Прилог за културну повесницу нашега века.) i Размишљах дуго, ођу ли са овом кратком ине ( подпуном биограФијом на јавност да изарем. Не l бијаше ми по вољи да с одломком за ову ствар 1 интересујуђе се читаоце послужим. Алн времена су наша чудна и дневни утисцн чине, да се не- < знатни јунаци славе а славни заборављују. С то- 1 га сам се одважио, да ово неколико података на- 1 пишем и јавности предам, које fie их боље сачу- 1 вати него слабо памђење једног човека. 1 Но све то не би јошт довољан повод био да ' ову биографију напишем, кад не би јошт један 1 јачи говорио, који без разлога ту!је знамените људе за себе реквирирају; или можда сразлогом, баш за то што су знаменити. Ди што је кривица грабљивост и славољубље народа, дн што самог дотичног знаменитог човека. Славни низоземски сликар Рубенс за цело није Немац био, јер Низоземци нису Германи. То сваки зна. И при свем том свугди се спомиње Рубенс као немачки слнкар поред Дирера и друтих, само због тога, што се је у Немачкој вароши Келну на Рајни родио. Најславнији угарски лирик А. ПетвФИ и по вери и по народности Србин је био. Не давно се нашао неким списима оне гимназије ди је он учио неки рукопис у коме се је потоњи ПетеФи јошт „Петровиђ" звао. Не давно полемизираше једне чешке новине против немачког присвајања, као да је Жак Фроментал Халеви писац знаменитих [музикалних композиција „La Jnive«, ~L eclair", Quido et Ginerva" „Краљица од Бипра“, итд. Немац био. Б. Вангеман у својој најновијој историји музике прибројао је читав низ чешких музичара, који су од европејског гласа, меЈу немачке. Такова су присвајања без сумње неправедна. И ако је многи у туsу културну повесницу ушао и постао, нека је бар дозвољено ономе народу чији је био славу на полак делити. ИсаКонстантином Григоријевиђем Данилом, врло знаменитим сликаром тако је исто. Не давно имао сам прилику да чујем, да је он био син румунског народа. а кад је у Велик. Вечкереку 1873. годиве умро, саранили су га католички свештеници на њихово гробље. Шта је дакле био ? који ђе народ с правом да каже да је његов био? Нека ми је дозвољено да у кратко његово порекло и живот онако опишем како ми је он сам приповедао. Ја сам пуне три године (1853 —55) с њиме провео и на основу изворних внФормација могу ређи, да он није био Румун као што и Немац није био, него Србин или Рус. Рус у толико пре што народност и веру по свима грађанским и црквеним законима мушка деца од оца добијају. У њему је права славенска крв текла. Отац његов, Григорије Данилов, по самом његовом приповедању био је Рус, ако сам добро запамтио негде из околине Кијева. Кад су Руси последњих година прошлог века 1798 —1800 под славним војводом Суваровим против Француза у Италији а за тим у Швајцарској се борили, тада је и његов отац војник руски био и с осталом *) Сравни чланке ове врсте у подлнстку „Заставе“ год. 1874. бр. 103, 1874 бр. 133 1875 бр. 2. и 1877 бр. 57.

руском војском у Угарску дошавши да у Италију иде, или можда кад се одонуд вратио, не зна се из ког узрока, заостане негде у околини Лугоша i северно од Вршца), ту се ожени с једном Српкињом, и сликара потоњег преселив се у Лугош роди. То је дакле могло бити 1798—1799. године те отуда долази, да и сам сликар није позитивно знао која је од тих двеју његова година С тога је податак о његовој години у чланцима ове врсте погрешан. Околност пак, што је одвеБ српски заносио, да је се с тим разјаснити, што је меŁу Румунима младост које у месту рођења које у Темишвару провео. Но то јошт није разлог да је Румун био, јер у свима помешанима општинама банатским сваки се дан разговори чују у којима Србин румунски а Румун српски заноси. За пример навешђу, да овде у месту има Румуна који Бе на питање које је вародности одговорити да је Вла без да тај језик говори и обратно, а то само за то што живи Србима и што са својим сународницима не долази у тешњи саобрађај. У првој илн почетком друге десетине овог века, око 1810—1816 године провео је у Темишвару које код Арсе ТеодоровиБа, које код неког другог „воденог сликара" (фреско-молера). Невероватно је, алн ми је он сам својим устима приповедао, да је код А. Теодоровиђа који му је потоњи учитељ у цртању и сликању био, тако големе успехе показао, да га је А. Теодоровиђ, видеђи у њему опасна конкурента отерао. Но нека је само једна част те приповетке истинита, онда је веђ довољан доказ, какви су то успесн морали бити, кад је Теодоровиђ као најславнији сликар свога доба код нас, у њему за њега одвеђ опасног конкурента видео. Неко се је време бавио другим ситнијим занимањем а око 1826—1828 године веђ јо био по доњем Банату, дакле од прилике у добу од 28—30 година здраво чувен, особито са своје портретарске вештине. То је највише допринело да су га Панчевци .1828 позвали, да њихову саборну цркву ради, коме се је позиву он и одазвао. Какав је вештак у том добу веђ био, сведочи то, што уважени управитељ приправничке школе у Сомбору г. Н. Ђ. ВукичевиБ за његовог св. Јована на иконостасу с десне стране вели: „Иконостас цркве је на садровој стени (од гипса) врло вешто насликан, особито је врло вредно j видети икону св. Јована крститеља, која се ме9у најзнатнија дела српског сликарства бројати може*. 1 ) (СвршиЕв ce.) ’) Отачаствени и оншти земљопис за српску децу, са 1 особитим обзиром на звмље у којима наш народ живи итд. . написао Никода Тј. ВукичевиБ. Панчево 1873. Пакл. књиж. ( браКе ЈовановиБа. Стр. 22. * Нови Сад 8. априла. Данас у недељу 8. априла представљаће се у нашем позоришту ’ нов комад „Дружина“, шаљива игра у 5 ! чинова, коју је написио гласовити француски писац шаљивих игара Евжен Скриб. Ова ша-5 љива игра стална је и репертоару бечког дворi ског позоришта, а и у свима другим немачким Ј дворским позориштима непрекидно се прика-8 зује уз највеће допадаве публике. У њој се на 4 леп и фини начин исмева „лобцајхбрудерство“. • Комад тај заслужује потпуно, да се гледа. Нашег поштованог суграђана и врсно- га старину г, Јосима Мачванског, витеза - Франц Јосифовог реда, почаснога члана бечке - добротворне Грилпарцерове задруге, кога као 1 давнашњег закупника варадинскога моста поу знаје мал те не сва долња Угарска, постигао а је велики удар, по што му је смрт одузела 3. и апр. супругу Јудит у, с којом је проживео 59 година у сретном брачном животу. Тело 1 ' покојнице балзамовано је и сахрањено је по