Застава

ЗАСТАВА

ЈАДИ ЦИСЛИТАВСКИ.

Одавно је већ, како ее у оној другој половини царевине ове почело да преру шава и преуређује. Има томе већ више од године дана, кад се из табора аустријских Немаца, негда најзакованијих противника чешких, чула реч о потреби поравнања са Чееима. То је било онда, кад су уставоверни Немци сити били Андрашијеве окупационе политике, па су с тога тражили савезника, с којим би Андрашија низврћи могли. Од то је доба прохујало више времена и од то се доба много што шта збило у овој монархији. ГроФ Андрдшија пао је са своје министарске столице, а Чеси су међутим напустили своју дотадању хероичну политику пасивне опозиције и ступили су активно на парламентарно поприште. Но тај окрет с оне стране Литаве није се збио усљед предходног споразума између Чеха и уставоверних Немаца јер се тај споразум растопио него усљед посредовања ТаФвовог, који је предузео себи у задатак, да Чехе доведе у царевинско веће и тако једном тај крњи парламенат попуни, а с друге стране да појачањем консервативних елемената осигура себи језичац на вази између политичних странака у сабору. На тај начин створено је у оној цислитавској половици неко стање, које је не опредељено, које не даје јасности, и које је због тога мучно и несносно. Тафе је поред онаког састава царевинског већа склопио такозвано коалиционо министарство, које на своме челу прелазни и пролазни значај носи. Није ни потпуно, него су остављена нека места, док се у парламенту токорсе ситуација не разбиетри. Међутим је од доба састава тог министарства више битака на парламентарном пољу решено и приликом адреске дебате и приликом обранбеног закона и босанског поднеска, па ево све до данас та ситуација није толико разбистрена, да се на сигурно знаде како ће се комплетирати то бечко министарство, другим речима на коју ће страну, десно или лево коцка да падне. ТаФеово министарство још једнако се држи у оном неприродном положају изнад странака и послужује се сад једном, сад другом странком за протуривање својих предлога. Никако пак неће да сиђе са те своје висине и потражи наелона и корена у једној ма којој од те две странке, Тиме се само подржава оно неопредељено и нејасно стање, које је толико несносно и које умара духове и спрема расположај, погодан струји консервативној. У том сутону, тој колевци незнане будућности, само по кадшто кресне противност између немачког и славенског духа и то је једино, што у неколико осветљује и разбистрава ситуацију. Знамо бар, да лепе речи о измирењу духова и о довађању чешких жеља у скл>д са такозваним државним интересима, не значе више, до што могу лепе речи значити, којима је цел, да се премости преко оне провалије, коју су између Немаца и Славена противноети за толико векова ископали. Та се противност до сад већ у више прилика обелоданила. Од како су Чеси дошли у царевинско веће, дакле у непосредну близину својих противника, од то је доба и електрична струја произведена. У том сукобу духова Немци истичу као штит за своју народну превласт у овој монархији државни интерес. Кажу наиме, да би се и култура, ал поглавито државно јединство оштетило, кад би немачки језик по начелу равноправности уступио и чешком своје право у школи, судству и администрацији онде, где је чешко

становништво или у превази или. на једнакој мери са немачким. Кажу, да је немачки језик државни језик, те да га по томе држава има неговати и код ненемачких народа. То им је главан разлог којим данас војују против чешких захтева Тај разлог видимо и у Стремајеровом говору, што га је држао у прорачунском одбору приликом расправе о прашком свеучилишту. Ту се пемачки језик сравњује са латинским језиком у средњем веку I који је тада служио као државни. Та-| ко се исто и у споменици чешких Нсмаца, што су је ови поднели круни против оне чешке споменице, наговештава, да би увађање чешког језика у судство и администрацију било почетак Федерализма, почетак растројавања досадањег државног јединства. По свему томе види се, да је немачкочешка противност велика, да је јаз не премостив. А то је баш оно, што највише шкоди уставној слободи и што омогућава, да наступи нова, консервативнија, да не кажемо назаднија, ера у овој монархији. Већ и сам онај начин, како се то чешко питање расправља, кадар је да изазове бригу за будућност код оних, који се рачУнаЈУ У пријатеље истините парламентарности. Чеси су своју споменицу, у којој су жеље своје изложили, непосредно круни поднели са обилажењем министарства, које је парламенту одговорно. Тако су исто сада урадили и Немци из Чешке, кад су своју против-споменицу подносили. То је оно, што је Хибнер у свом говору споменуо, да круна мора посредовати и судити између народа, који се не могу или неће да споразуму. То је непристран и узвишен судија, али потреба апеловцња на тог судију, то је уједно она „трећа црна пега“, која зренику парламентарне слободе тамом прети. При таким приликама није чудо, што је бечка влада тако дуго могла стајати изнад етранака и тако дуго подржавати ово неизвесно стање. Разуме се по себи, да ће влада и на даље гледати, да продужи Т У СВО ЈУ систему изнад, ил боље рећи између странака. Што је дуже узмогне одржати, у толико ће јеФтиније проћи, у толико ће мање уетупака морати учинити оној странци, којој се напосљедку буде одлучила, да се приволе. Ми великог интереса од своје стране по своме схваћању данашњих прилика немамо и не можемо имати у оваком решавању чешког питања. Но кад би крај свег тога хтели жељу или мњење своје да искажемо, то би било то: да Чеси гледе што скорије да изиђу на чистинј из овог садањег положаја. Достојније је, а и корисније, ако изазову прелом и на скоро буду знали на чему су. Давно је, како се у Циелитави почело прерушавање то. Време је, да се једном знаде, на коју ће се страну окренути судбина, ако ни за што друго, оно због тога, да се већ једном прекине ово мучно стање, што духове умара и полет скучава.

Политички преглед.

Преговори са Србијом ради уређења политичко-привредних одношаја међу њом и Аустро-угарском монархијом, ма да су прекинути и тек ће се 8. фебруара наставити, ипак су предмет, што га новипарство ове монархије најживље претреса. У последњем броју саопштили смо управо севзацијону вест „Н. б. тгблта", која ништа мање не вели, но да нема изгледа, да ће се ти преговори сретно доконати и помепути одношаји уредити на задовољство једне и друге стране. Лист тај на име дознаје, да је Марићу заповеђено, да не пристане баш на најважније захтеве аустријске, парочито у погледу тарифногпитања и избора друштва, коме ће Србија дати да гради њеву железницу. Истина та вест још се не потврђује, али новији гласови о току самих преговора и стању железничког питања не гласе баш „созидателно 11 по Аустро-угарску монархију. Сам „П. Л.“ вели, да није баш са свим изгубљена нада, да се ствар не ће на боље окренути, али тешко. М а р и ћ је одмах у почетку преговора учинио неке приговоре и примедбе на јулски записник од про-

шле године, но Аустро-угарски заступници изјавише, да никако не могу те иримедбе усвојити, Они осташе при томе, да Србија најпре сагради нишко-београдску пругу или бар дћ’ ни једну другу пре ње не преда у промет; уједно искаху, да се већ сад копачно уреди превозва тарифа робе на тој међународној прузи. Марићеви напутци глашаху и против једног захтева и п отив другог. Не сматрајући те напутке као „последњу реч“ српске владе, Ау-: ' ро-угарски заступници потражигае, да Ма’ић заиште нове напутке, а овај то учини. Ствар је дакле сад у рукама српске владе и до ње стоји, хоће л" се преговори наставити или прекинути. По што заједничка влада стављене захтеве сматра за conditionem sine qua non, то она да богме нити хоће, нити може попустити. Бечки и пештански официјозуси дакле доказују Србији, да је по саму њубоље, да попусти, јер „окупацијом Босне и Херцеговине Аустро-Угарска је према Србији дошла у такови привредни положај, да без великог труда и и жртве“ може то докасти. Но ако Србија ипак не попусти, шта онда? У Београду и Нишу морају знати, да сусетка монархија, ако је окупацијом збиља дошла у такови привредни положај према Србији, да она ни до сад није па корист Србије употребљавала тај положај, као што ни од сад не ће. него пре на њепу штету, па опет за то ено Србије здраве читаве. У добро промишљеном интересу Србије њеној се спољашњој привредној политици не може паћи махне. Ако дакле Србија и пак пе попусти, шта онда? Иа то официјозуси пигата пе одговарају. Међу тим Србија, где су јој одрешене руке, већ ради око решења свог железничког питања. „Дајче цјтпг“ дознаје, да је рускомподузетнику Барапову идруж. дата концесија да гради српске железнице. Барапов је примио посао без државне гараптије, Железница ће почети на западној страни Београда, па преко Јагодине и Алексивца водити у Ниш, и ту се разделити на две гране: један ће огранак ићи источно на Цариброд и спојити се с бугарском пругом царибродско-средачком, друга југо-западно преко Врање и спојити се са скопљанбко-солунском прупом, Гледаће се, да још ове 1880. године буде пруга готова до Јагодине, 1881. до Ниша. Вели се, да је Баранов добио повластицу, да и српску народну банку оснује. Као што се зна, 24. јан, отворила је краљица енглески парламенат престо но м беседом, коју смо у изводу већ саопштили својим читаоцима. У оба дома парламента сад сб води адреска дебата и том се приликом да богме додирују сва питања међународне политике. У доњем дому дотакао се Норткот плавско-г у сињ с ког пита њ а и потврдио, да се ради о томе, да се Црпој Iори место Плава и Гусиња даде друга област, али нијеказао, која Иницијативу у том послуузела је Италија, а бар. Хајмерле одобрио је, по што је Црна Гора пристали на размену. Гр. Корти, рече Норткот, ради сад да приволи Порту, да и она на то пристане, но како сад баш раде комисије за одређење граница, да Порта тешко даћепре краја ове недеље дати дефинативан одговор. О аустријско-немачкој алијапсији рече исти на истом месту, да не зва, треба ли што више о том да рече, до ли то, да се влада енглеска веома радује том савезу, јер он ће много учинити, да се мвр у свету одржи, О реформама у Турској рече, да фивавсијска невоља портина много отежава изведење истих, али влада енглеска не ће одустати од предате јој задаће. Као што је Биконсфилд у горњој тако је Нордкот у доаој кући о грчком питању рекао ово. Почетком јесени оно је било тако замршено, да je свак ммслио, да ће се тешко мирним путем и начином одмрсити; једна је страна стављала превелике захтеве, друга их премаленим понудамаодбијала. Многојемуке стало, доксу се обе стране толико приближиле, да су пристале на мирно решење ствари. Састане се грчко-турска комисија, која је 5. Новембра имала прву конференцију, али познато је, како се натезало с преговорима. 9. декембра ра<таву се повереници, ne надајући се, да ће се и кад више састати. Међу тим Вадинктон 7. дек. предложи, да се грчко-турска граница у Тесалији озпачи по жељи Грчке, у Епиру по жељи Турске, гако да би Јањина, највећи камен спотицања, Турској допала. Силе потписпице приме тај предлог, али преговори о њему прекину се у след пада вадинктонова. Iек 5. јавуара пови фравцуски миниciap спољашњих Фресине поручи силама, да прихвата вадинктонов предлог и од стране Француске препорЈчује. После тога лорд Салисбери узео је rj ствар у претрес и у поти на лорда ЛиЈОнса разложио своје мишљење о њој. По наговештаЈима биконсфилдовим сепџемски кабинет није

прекотрупце примио француски предлог, него предложио исправке, које ће, као што се нада, задовољити обе парбене страпе, а и силе ће их прихватити. Биконсфилд увераваше, како се тврдо нада, да ће грчко питање скорим бити коначно решено.

Руски и аустро-мађарски споразум и балкански полуостров.

Када се узме у рачун како су све европске државе данае наоружане, колико војске у евакој од њих стоји под бајокетима и чека суђени тренутак да се заиоведи да се изЈ'еданпут заљуља цео свет, да се пролије море крви и да се уништи политичан живот млогих народа није ни чудо, што је политика постала најпреча ствар што се н>оме одавно већ баве не само у парламентима но и евуда,’а када се опет зна, да је таким запетом етању узрок источно питање онда је природно да ее ово мора све и да претреса. Чудно је то питање! Ради њега водили су се ратови, постојао је „евети савез“ између Аустрије и Русије, којим су обе теземље добро награђене а од недавног времена углављен „тројецарски савез“ (ивмеђу Русије, Аустромађарске и Немачке) којим је Аустро-мађарека заузела Босну и Херцеговину; оно је било узрок многих војна, конФеренција, конгреса и трактата. Овим најстаријим питањем, питањем које се тиче толиких милиона народа, и толиких држава на балканском полуострову, бавила се 12. јануара о. г. и аустро-мађарска делегација. Једанје делегат одобрио енергичне мере, којеје влада против Србије предузела, а други - није нашао речи да искаже, колико ће се Ауетро-мађарека кориетити зајадничким споразумом са Русијом у стварима балканеког полуострова. Није потребно да се критикује у овоме говори појединих делегата, нити пак одговор министра спољних послова на њих. .Уз евоје тврђење да Аустро-мађарска добро стоји са Немачком, г. министар у главноме каже, да је Аустро-мађарска дужна да се стара, да недопусти ни једној трећој држави да сама господари на балканском полуострову, да Аустро-мађарска нежели еама да господари на њему, но тражи заједнички рад свију европских држава, да су нађена сретства за добар одношај монархије к Руеији, да су на истоку ствари недовршене, неодређене и лабаве, да Аустро-мађарска није завоЈ’евачка држава, да ће она тражити благо своје у томе, да државе, које њу заокружавај’у и које су насељене сродним њој народом, такође напредују, да се неможе разоружати и да ће терати до крајноети свој’у традицију. Све ово излази некако без сваке хармоније. Аустро-мађарска хоће да се државе, KOj’e њу окружавају и које су насељене сродним њој народом, развијаЈ’у а овамо неће да допусти ни једну трећу државу да сама господари на балканском полуострову признаје заједничко господарење; Аустро-мађарска није завојевачка држава, а овамо је окупирала Босну и Херцеговину па још хоће да се стара и о томе, с ким ће да господари на балк. полуоетрову; на истоку су ствари недовршене и лабаве и Аустромађарска ће у њима ваузети оно место, које одговара њеним традицијама и животним интересима; нико не треба да се плаши Аустро-мађареке и ако су нађена сретства за споразум с Русијом у етварима балканског полуоетрова и ако Ауетро-мађарска за ту ствар има савез и с Немачком, жели се срећа народима балканског полуострова па је ради тогарнемогуће разоружање јер су у име те велике ереће и друге државе наоружане итд. Није овде место да се говори, од каке је вредности у опште мњење штампеи колико кад оно ближе надилази к иетини или не, али је важно то, што се мнења ауетро-мађареке делегације и одговор министра спољних послова који ее односи на аустро-мађарску источну политику, јако допадају и руској штампи. „Новоје Времја“ пропраћајући с радошћу у 1399. броју уводног чланка оваку аустро-мађарску политику каже, да је потребно, да се стално утврде интереси Русије и Аустро-мађарске на балканском полуоетрову, да је бивши руски амбасадер у Бечу, Новиков, дубоко био убеђен „да Руеија нема бољег и природнијег друга од Ауетрије“ почем је могуће да се интереси обе ,те државе у одношају балканског полуострова у сугласност доведу, да је принцип недавања трећој држави да сама господари у том крају патријотичан и достојан сваког уважења; да је Русија и на берлинском конгресу и после њега заеведочила оно, што жели и Аустро-мађарска и т. д. Једном речи, речене новине сматрају да данашња Ауетро-мађарска источ на политика подпуно задовољава интерес

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ“. Ниш 31. јануара. Други дан расправе Оуџета; приход, општи расход примљен. Цивилна листа умпожена са 200000 динара. Распуст скупштвне ваљда у недељу. Ниш 30 јануара. Правни буџет примљен, одбор предлаже неодобрити школске надзорнике. Бошковић прети оставком. Befinna за незакључивост; сутра паставак

ЗАСТАВА“ излази редовно: средом, петком, недељом, на целом табаку, а уторником на no табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарску: на целу годину ( j, _ н _ на ло године ф ц на четврт године ф' g 0 , L на 1 месец 1 ф. 20 и. За Србију (у сребру). на годину 35 дин. па пола годипе I7'/ a дип. на четврт године 9 динара.

БРОЈ 16. у jj OBOMe Саду у петак 1. (13.) Фебруара 1880. ГОДИНА XV.

ОГЛ.АСИ рачунају се но 6 новч. од сваке врсте овакнх ситних слова, а за жиг се клаћа по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а предплат и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.