Застава

јесени. Таки богме не може ништа жртвовати на науку свога дјетета. А в’ ло мало имамо тако богатих господара. који преко године заради двапут онолико, колико му је у кући за издржавање Фамилије нужно. Па ни таки богаташ не би свога сина на школе хтио дати, све кад би остали задругари и пристати хтјели на школаае, јер тај школник потрошио би таман онолико, колико сва остала фамилија [код куће да кажемо обитан број од десет душа ово није прећерано, јер нами који се поред варива кукурузом и пројом ранимо, надесет душа је доста седамдесет вагана тога жита на годину, а то вриједи око 200 фор. таман онолико колико треба једном средњо-школцу да претавори оно десет мјесеци школске године. Из народа дакле тежачког у коме се баш и рађају таленти, врло би мало младића доспјети могло у ту нашу средњу школу; и тако онај посланик што но рече да би отварањем средњег завода ође, јако било поможено сиромашном народу крајишком, изрекао је само модерну али при том празну и шупљу фразу. Неке наше патриоте мозтајући о питању како би се наше просветно стаље унапредило, а да нам се при том материално не уназађава, пронашле су, да би било најбоље и најпаметније и по крајишнике и по просвету љихову подигнути им једну или шта више и двије тимназије (једну у Лици а другу у Бавији) и то не голе, него са '„благодјејанијем“ онаким од прилике какво поред гимназије и богословије у Карловцима постоји. Истина је до душе да би се на таки начив помогло и просвети и народу овоме, али је истина и то, да је вајвећа бесмислица смјети и помишљати на тако што, јер та господа ваљада мисле да је неисцрпљив наш просветни клирикални фонд, или ваљада не умију прорачунати, шта би коштао један тако снабдјевен средљи завод, те ве знаду може бити да би така сама једна школа позобала више него половину цијелог гросветног буџетанашег. Позобала би таман онолико, колико се давас даје на богословију у Карловцима, препаравдију у Сомбору и препарандију у Карловцу и вишедјевојачке школе у Новом Саду и у Панчеву. Бесмислица је дакле нами и свњати о гимназији или гимназијама с благодјејанијем; јер ако би и могли прегорети ове двије дјевојачке школе, али без богословије и препаранди ; е ваистину не би могли обстати. А војвсђани ако и имају на једној квадратној миљи двије народне гимназије, не би бшме хтјели за љубав глинске или коренвчке једну своју затворити, тим мгне што и једва и друга имају већ поприличне своје фондове. Оканимо се дакле утопија и илузорних замишљаја, него мислимо и тражимо оно што мсжебити, јер не доликује вам, људима зрелијим, као дјецг лебдити за онакијем стварима које су далеко изгзн нашег домашаја. Нијесте вам ето кадри дати гимвазије с благодјејавијем, а као што смо доказали, гола гимвазија, све да сте је и кадри подигвути и држати, од мале би нам користи билз. А ги вам онда дајте што можете и морали би, ма на другој страви што закинули мавар трећиву ових вогапа што би вас сама гимназија коштала, да их ми на друти вачин на проснету сгоју потрсшимо, вружајте нам и то само за неколико по 6 по 7 хиљада, па да вас бог види за коју десетиву годива! Дајте нам онолико колико сте нам дужни били давати по §. 13. I. ресвр. од 1868. Имамо ми гпкола, које нашег фонда ни трсша не коштају а у којима би ваша дјепа под извјестним условима који би се лако створити дали исто онолико ваучити могла, колико и у најсрпскијим тимвазијама д. карловачкој или вовосадској. Ево великих гимвазија у Госпићу, Карловпу и Сеау, а веливе реалке у Равогпу, евошкола изобила, само да смо вх којом срећом напувши вадри! Али на жалост врло мало дјеце наше шаљемо у њих, не за то што би се бојали можда да ће нам се дјеца одродити, да ће се похрватити; него за то што смо сирстгна, _па гх нијесмо кадри на школе давати. Не бојимо се ми хрваћења, што во рече у сабору један искусви нам пославив. ПЈто је било прошло је. ПЈовивистичви делириум у Хрвача превалио је већ своју кулмивациову тачку, и налази се сад у периоди ла!?ења; а ва лротив вама свијест српска у пркос свему и свачему разгријава се расте и напредује. И у самом Затребу има више .римокатоличких" Србаља, вего „православвих 11 Хрвата; а то је мислим доста утјешан фактза ове родољубе који зебу за Српство у Хрватској. Кад дакле имамо доста школа државних, онда окајмо се ми из нашег џепа, ако не баш бескорисног, али свакојако таког трошка, који би без икаква ризика заштедити смјели, те чувајмо наше фондове за онакове ствари, које сунамнеобходно нуждне а немамо их вити их од државе имати можемо. Треба нам само најјефтинији начин тражити, како да се олакша црајишнику даровитог свог сина послати у коју од споменутих школа, а кад уђе већ у њу, бдити над њим да се из њега временом развије и уман човјек и челичан Србин. Стипендије нијесу за то згодне, јер не би мо-

гле бити мање од 150 до 200 ф. те би тако од 6 —7 хиљада само 30 —40 ђака наших добити их могло; а при том те стипеноисте не би имале надзора свога, надзора српскога, те би фонд наш у неку руку ризикнуо с оним новцима, што би их па те питомце потрошио! Стипендије би дакле биле непрактичне, него оснујте нам поред једне од овостраних државних гимназија „конвикт 11 за ученике, па ће то бити пуно целисходније и саразмјерно далеко јефтиније. Узмимо на примјер у конвикт 60 младића. Па шта би то коштало народног фонда? Једући за једним столом сви не би појели више него 4800 ф. на десет мјесеци, т. ј. сваки по 80 ф. Карловачки благодјејанац кошта још мање. Сад рачунајмо надзор и послугу. Подајмо надзорнику 800 ф., кувару 200 ф., његову помоћнику 100 ф., праљи 300 ф , трима послужитељима по 100 ф., а рачунајмо за дрва 500 ф., онда би све то скупа котптало народ, фонда 7000 ф. на годину. Па и тај саразмјерно мали терет могао би за двије за три десетине година спасти с врата народном фонду за вавијек, и то на овај начин. Питомце би могли према мсгућности родитеља разредити на три класе, у сваку по 20. Прва би плаћала мјесечно 8 фор., друга 4 фор,, а трећа ништа. Сваки наш родитељ, ако није баш пресиромашан, врло би радо данас, кад рана са станом за ђака свагдје кошта око 20 фор. мјесечно, давао по 4 или 8 фор. на мјесец за школање свога дјетета, а тим радије, што би звао да би му дијете било свагда под непосредвим вадзором изображена и родољубива Србина. Од тих приложника питомачких добило би се сваке годиве по 2400 фор., а то чини за 25 год. 60.000 фор. А издајући сваке године добивене улошке на интерес по 7 ироц. и то у првој линији нашим људима, да не падају кајишарима у шаке, капитал би тај за тих 25 година парастао на сто десет хиљада и 400 фор. Интересе на интересе не рачувамо него то одбијамо ва оно нешто воваца, што би се у каси за текуће потребе конвикта задржавати морало. Капитал од 110.4С0 ф. по 7°/ 0 доносио би 7728 ф. интереса, а то би довољно било, да се овај ваш конвикт без даље помоћи фондовске сам за вавијек издржава. (Свршиће се.) Нови Сад 11. марта. Као што ће позвато бити, има их, који су противни представци вовосадске црквене општине у погледу сазива народног конгреса, којој се представци сад већ и остале општине српске прикључују. Ти противници речене претставке некако чудновато образлажу своје ставогиште Ишту од нас, да бар једав параграф наше законом ујамчене автсномије, наведемо, по којем би садаве „администраторство* било повреда те автовомије. Кад би ти људи постојеће закове озбиљски схваћали, они би се управо морали грудити, да бар један параграф провађу, по којем речево „адмивистраторство“ ве би била повреда наше законом ујамчене автономије. Дотле пак, док ве могу ни један параграф у прилог свом становишту навести, дотле ћемо и ми ово садаве стање сматрати не као правно и законито, него просто као фактично, баш као и онај „одлукаш 11 пре 20 година, што је сматрао тадање стање у Угарској, док није било крунисања угарског краља. Међу тим са људима, који име мсвархово у дискусију ову хоће да увуку, воји између осталога кажу: „Наш мсварх и враљ, који је за време своје владавиве толико племените справедљивости и великодушија показао, увереви можемо бити, да је тај акт потпвсао по благој и премилостивој сгојој вамери према српсксм вароду и у корист његове црквене автовсмије/ са таким људима, који се тагим аргумевтима служе, ве мсжемо се упуштати у даљи разговор просто с тога, што се већемода дамо изазвати ва поље, које је по вашем уставвом схватању изван дискусије. Јављају нам, да је илочка српска црквени општвва у ведељу 9. марта приредила свечан парастос стариви Стевану Бравовачком и дала три дава звонити за спомен покојнику. Из Земуна јављају нам, да је тамошња црввена општина одправила у св. Андреју овај телеграм: „Председнику црквене општине у Св. Андреји. Са штовањем поздрагљамо светковине владике Стојковића. Такав пам свима подобајет архијереј. У име црквене општине у Земуг.у. Игњат Василијевић“. Осим тога нам се из истог места накнадно јавља, да је пок. Бравовачки, такође и у Земуну оглашен, али се на жалост виво не нађе да то јави у своје време, те с тога смо у стању то тек сада саопштити.

Н О В И Ј Е.

.Лондонеки „Стандард“ донео је био ив Берлина и Цариграда вест, као да ее АустроУгарска спрема на нову акцијууНовомПазару, да су брвим ходом дослане три

пуковније у Нови Пазар и да се намерава продужити окупација до Митровице. „Пешт. Лојд побија одлучно све те вести. Сви заступници страних сила поднели еу Порти приговоре против финзнсијског јој декрета, којим се сребрном новцу обара вредност за пола цене. „Аж. Рис“ вели, да су по све неистините вести енглеских листова, Koj'e су говориле о демисији горчаковљевој. Као што j’e до сад, тако Горчаков и сад ради државне послове. Кнез Орлов отпу.товао је 9. о. м. из Париза у Петроград. Хартман j'e писао паришком радикалном листу „Жистису“ и ту рекао, да није истинито оно тобоже његово писмо у лондонским новинама. Он није ни у Паризу, ни у Лондону ни с ким говорио о својим исказима пред паришким истражним судом. Да се не би сумњало о истинитости тог писма, предао га j'e сам главом Хартман једном директору „Жистиса 11 . При честитци о свом рофен-дану 9. о. м. ракао је цар Виљем ђенералитету: „Кад 6и новине сад рекле, да је мир осигуран, погодиле би истину. и Савевном већу рекао је, да се тврдо нада, да ће мир и у новој години живота му бити очуван.

ДOДА Т А К к извештају о беседи, коју су приредили ученици срп вел. гимназије у Новом Саду о св. Сави о. г., штампаном 3. бр Из Фелдварца послаше по 1 ф. прилога гг. Стевав Кирић парох, Јован Цветковић парох и Атанасије Костнћ учитељ; Рада Козарски кнез 50 н. Петар Кнежевић, Драга Еремијн и и Прока Козарски по 20 н. Накнадно послала је прилога срп. правосл. општина ирижка 5 фор. Уједно се исправља ова потрешка: г. капетан Тривун Вујин приложио је 2 фор. У Новом Саду 22. марта 1880, УПРАВА СРП. ВЕЛ. ГИМНАЗИЈЕ. Јавна захвала. Приликом укоиа незаборављеног родитеља нашег Симе Бакића учитеља у мировини у Вршцу, како славној срп. цркв. општини, која је сва могућа средства сјајнијег ради спровода употребила; тако и пречасној управи свештеничкој и господи свештеником, исто поштованој и честитој певачкој дружини, а равно и дружини браће занатлија, као и високоштованим свим овоградским корпорацијама а нарочито господи учитељима и учитељицама, који искреним саучешћем својим особито одликоваше се, чега ради у великој тузи нашој изјављујемо потписани најтоплију благодарност нашу; У Вршцу 5. марта 1880. Димитрије син. Софија удата Јанковић кћи. Светозар син. Јован син. Овим јављамо, да ће шестонрдрљни парастос упокојеном I СТЕВАНУ БРАНОВАЧКОМ I I бити У суботу, 15. (27.) марта 1880. I I у II- сахата пре подне у овдашњој I I саборној цркви. У Новом Саду 8. (20.) марта 1880. Јелисавета Брановачки рођ. МачванскиВ у име целе породице покојникове. Курсбечкс берзе 11.(23.) марта 5% металица 72 35 5% народног зајма 72.45 Аустријска златна рснта 86 75 Угарсиа златна рента Ц)3. Сребро Ц. кр. дукати 5.52 Наполеопдори 946 Немачке марке 56.20

ОГЛАСИ. М. ПОНОВПћП У НОВОМ САДУ, потребују за своју ‘i шегрта (или практикавта) 1 млађрр ■ момка за нирнб ршку радњу, S момка који је ваљан ) комптоарном ЦВ Гтупање је одма. НЦ У Новоме Саду 11. (23.) марта 1880. I—2 Bpafea М. Пононићц Помодна и галантеријска трговина МАРКА ТЕОДОСИЈЕВИЋА у Земуну потребује два шегрта или практиканта. 2-3 ОБЈАВА ПРОДАЈЕ ЕСПАПА „Српска задруга за међусобно помагање и штедњу“ у Новоме Саду, распродаје курентан мануФактуран, ниренбершки и шустерСКИ еспап, сгаки дан код беле звевде у ћурчинском сокаку у пола Цвне. Препоручујемо исти овдашњој публици, а особито сеоским трговцима. з—з Управа.

ОД ВИШЕ ГОДИНА ПРИПОЗНАТА ТВОРНИЦА ОБУћЕ Sigm. Brettschneider & Sohn Budapest, Konigsgasse Nr. 81. препоручује своје богато снабдевено сложиште сваке врсте ципела за господу, и децу по најновијем укусу и врло добро израђене за врло јеФтину цену. Вв?* Продаје се само па велико и по најповољнијим условима. Ценовници се на захтевање Франко шаљу а наручбине се брзо одправљају. 7 _ lo

Одликован 1879. у Линцу и Теплицу сребрн. колајнама Ц. кр. изкључ. повл. бечка непроквасива универзална маст за кожу од Карла Руса. Од вис. ц. кр. мннистарства земаљске обране изкушана и за ц. кр. војску одређена као признато најбоље средство за чување коже Ципеле, чизме, коже на каруцама, амови, па ма како тврди, испуцани или стари или, ако се само једанпут намажу постану. одма меки и еластични, потпуно непроквасиви, светло црни и врло дурашни. Ова маст не удара, изванредно је издашна, не мрзне пикада, не квари се, не прља ни руке ни хаљине. 1 кутија по 50 нов. кутија 7, киле 1 фор., кутија од-7 2 киле фр. 160, кутија од 1 киле ф. 3. I Ова маст добија се чиста и права једино код поседника творнице. Kari Rnss Wien Niederlage I. Wallfischgasse 3 Fabrik IY. 12—12 Apfelgasse 6. Стовариште у H. Саду вод г. Д. Коде. Ценовници на захтевање бадава и франко.

0 б ј а в а. Вративши се од пролетњег шзара, јављам пошт. публици, да сам услед јс ф ' тиног купа од пролетвих и летњих, i, ушких, жевских и дечијих одела, у стању сваку конкуренцију са јсфтиним ценама надмашити, ипак чивим пажљивим да је сва роба покрај све јеФтиноће од најбоље струке и по најновијем укусу и кроју, зато умољавам да би се о истинитости увјерити могли за посјету моје трговине, која се налази у главно) улици, бр. 857. до златне зцрзде. ' q поштовањем - 4 ~ 6 Мориц Бау е р. Пек нам буде дозвољеио, да високопоштоване госпо- i "С ЛТТТЈ ЛИТЈГ Ije домабице учннимо пажљивима на велику штедљу, s Г)у/ П || и! која се у томе састоји, да се поред праве каФе ; дЕу О д каФа од смокава боквице кува. Тиме се две користи постигну; 1) кзфн добијн при- КаШЉа ’ ° А П Р ОМ УКЛОСТИ, ОД Слуза i.™ ™ «> дакле препоручуЈемо напгу к«Фу од смокава. у плући и прсима. Са 100 Фор. јемчимо. да ie наш ес- ■ Боквица је биљка, коју је бог створио за лекиспапап uotuuut u uum " Ј ' Ње бoл 7ЈХћег човечанства. Биљка ова има у себи ту Пап ИСТИНИТ И ЧИСТ. 57—200 СИЛ У’ д а лвчи гршобољу gz ./>/> Почем се наш еспап од других подрсжава; то обра- И дуппшк ' Што с ® Вамо пажшу на наш заштитни жиг. Енфв нгша од смо- Ј™ ег ПI)OИЗЕOДа ’ Јамчимо. да се у овим бонбонима на..... шчга . е. ,™, га КаФу ову од смокве проивваЈа творпица воквичви бонбони могу се добити код: Viktor Schmidt & Sohne victor Schmldt «& SoHne у Беч, Wleden, Aleega.ee Nr. 48. i k -Unđesbef Fabrikanta, Wien, л™!™”" ’» т ’иг™ и , w „ J »«гг. г 5,4. , Л гена и Бркће Вегвера У Н. Паланкн 1 ? ar S e₽a К°де; Л. Ц. Јунгингера у Петроварадикод Иађ Дежг. Јул. Фриша у Бршцу. Огште аустро- (БанатОХ. А. Волтман, Н. ћУ' угарско ниногничво друштво за потрсшарину у Оршавв 1 ЕаЛГп И ’ К П « Т Р° ГI,Е H P« r = Бах У Земуну-Л-СА. Бошковиб и синови Папчево У Г 0 ' Ј ' фриша у В Р Ш «У’ Огштв вустР o '?' СВO, < гврси« чиновничко друштво за потрошарину у ОршавИБвј« СтеФаиоввБ Бела Црвва.

смиаоиш Мф« ~ ~ с> аа[4 ш . олид 34# . reBA