Застава

где се и љему прекор чини. Аима и другихособа, које се хвале, па за то се не може казати, да је писац с тима особама у дослуку био или сагрешио „противу треће (ваљда друге?) заповеди божије,“ па да „самога себе“ или не знам кога „кумиром прави“ и „кади.“ (Наставиће се.)

Вести из народа.

Из Ст. Кера јављају нам, да је тамо 3. априла на ноћ била покрадена каса уцркви, сума је могла ианосити до 70 Фор., и да је злочинац ваједно с покрадених новци ухваКен. Т— Из Ст. Футога јављају нам, да је тамо 8. априла после тромесечне болести у својој 23. години умрла Јулијана Даница Ползовићева, учитељица на тамошњој основној школи српској. Вечна јој успомена! Нови Сад 14. апр. Из Арада јављају нам, да је тамо на лазареву суботу одржан парастос велезаслужном старини покој. Стевану Брановачком. (Поливање наше променаде). Новосађани се обично радо поносе својом „променадом“, и имају право, кад се узме у обзир, како лепо и згодно лежи као нигде скоро по другим местима, т. ј. лежи одма до вароши на главноме друму, па још поред ладнога Дунава с једне стране, а с друге опет стране види се романтичан положај наше лепе Фрушке Горе. Е па куда ћемо више, помислиће когод. Јест! Ал то је чудо, што поред неких милина, које човек ужива на овоме беломе свету, често има и таких неугодности, због којих човек не може да се оних милина наужива без своје штете, било материјалне, било здравствене. Но кад су прилике такове, да човек и поред своје најбоље воље не може да отклони све неугодности, онда мора трпити и сносити. Али не може се оправдати и опростити, ако смо у стању, и ако једино од нас зависи, да отклонимо све оно, што нам смета и шкоди. Па тако је исто са нашом „променадом“. Шта је вајде, што она лежи на згодном месту, што је лепо удешена, кад хоће да нас у најлепшим данима удави прашина. Не знамо, шта да мислимо, кад видимо онај свет, што се искупио на променади у лепом и чистом руву, да се после својих дневних послова мало поодмори и прошета по променади, а овамо га засипа силна прашина, тако да му преседне шетња и провађање на истој. Цела нам етвар изгледа, управо рећи, абдеритски: Дунав само неколико корачаји удаљен од променаде, а ова са њеним шетачима сва се бели од силне прашине. Многа омања места нађу средства и начина, како да се спасавају од прашине, али ми Новосађани никако још да пронађемо тај арканум! Зар дакле доиста никако нема лека томе злу? Та свако дете зна, да је поливање водом једино средство против прашине, ими још никако да то уредимо! Доиста чудновато! С тога у интересу општег здравља и угодности дижемо ево свој глас и изнашамо од своје стране предлоге: или нека се набави једно буре за поливање, или нека се купи шмрк од каучука, којим би се из Дунава непосредно поливала променада, или нека се ископа на променади бунар, из ког би се ова помоћу шмркова поливала. Што се тиче тих шмркова мислимо, да би се могла учинити погодба са овдашњим ватрогасним друштвом, које има све справе и згоде за то, па да се ове употребе уз дотичну новчану наплату. А новац за то могао би се скупити које добровољним прилозима, које потпором из варошке благајне. А да би многи од наших саграђана драговољно приложили на ту цел, о томе смо тврдо уверени. Јер кад се може наћи новаца ва „тоциљачко друштво 11 , „лудачко вече“ и друге забавне ствари, онда би било доста жалосно, ако се не би нашло новаца и за здравствене ствари, што су већини од много веће користи. Мислимо да би било добро, кад би у тој ствари узело иницијативу или магистрат, или варошко представништво, те овластило један одбор из своје средине, који би целу ствар извршио. Латимо се само озбиљно тога, па успех не ће изостати! У прошлом броју поткрала се штампарска погрешка у самом наслову првог уводног чланка. Тамо стоји: Празан разговор, а треба да је празан изговор, што се овим исправља.

Н О В И Ј Е.

„Пол. Кор.“ има из „автентичног извора“ са Цетиња извештај о предаји међу Турском и Црном Гором разменутог земљишта, који гласи: Противно у турско-црногорској конвенцији углављеном року од 24 сах. за црногорску окупацију од стране Турака напуштених повиција у Подгорицу приспели побочник скадарског гувернера Ивет-паше пристао је на рок само од 7 сах., за који може турска војска отићи. По што Црногорци нису могли за то кратко уговору противно време окупацију извршити, Арнаути заузму по одласку турске војске све пређашње турске утврђене положаје. Црногорска војска стоји на миру, очекујући даље наредбе.

Бечки коресп. биро има из Дубровника вест, која вели, да су, по причању Црногораца, арнаутска племена још 9, и 10. ачрила, по договору с турским заповедником, посела све положаје, које су Турци требали да напусте. По скадарским вестима дознаје „П. Л“. из Беча, да је Осман паша, спаливши око код села Туза, отишао на Хум, други веле, у Кастрате. За њим се у Тузима настанио Хода 6е ј, вођ Арбанаса. Лига сваким даном расте и добија сво више присталаца. Арнаутска брђанска племена сва еу покренута. Вели се, да има већ на окупу преко 9000 оружаних људи. Очекују још долавак Миридита, који су се придружили арбанашком савезу. И племена око Пећи и Ђакова дигла су се и кренула пут Гусиња. „Беч. оп. нов.“ јављају 12. апр. из Јондона: Од ране зоре врви свет испред гледстонова дома. Како се Гледстон на прозору покаже, поздрави га хиљада грла. Краљица послала дворске слуге, да буду на личној услузи Гледстону, док не састави кабинет. Двеста чланова горњег дома били су данас код Гледстона и предали своје посетнице. За уторак се очекује листа целокупног министарства. О Горчакову се јавља, да се непрестано опоравља, те с тога од 12. о. м. не излазе више лечнички извештаји о његовом стању. Алеко паша примио оставку Финансијског управитеља Шмит а. Порта разаслала ноту силама, у којој јавља, да ће сазвати јевропску комисију за Источну Румилију, која (комисија) ће претрести реФорме, што их је Порта у смислу 23. чл. берлинског уговора израдила за турске покрајине у Јевропи. Изашао је из штампе Летопис Матице Српске. Уређује А. Хаџић. Књига 122. Свеска 2. за 1880. Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду. На 8-ини 138 етр. Цена 70 нон. Ово му је садржина: 1. Основа лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме. (Наставак.) Написао др. Лава Коетић. 2. Матица Српска. Друго доба (1837 —1842) У спомен матичине педесетогодишњице пише А. Xаџић. 3. У плиткој води. Слика ив српскога живота, написао С. В. П. 4. Расток, и како се њиме бојадише коса, од проФ. М. Петровића. 5. Женидба у Срба на селу, од Ј. Миодраговића. 6, Књижевност: Приповетке Милорада П. Шапчанина. Оцена дра Милана Савића. Јурмуса и Фатима, причаМ. Ђ. Милићевића. Оцена С. В. П. Од немачког дела Чеха Емила Голуба, које смо на овом месту већ више пута поменули, „Седам гвдина у јужној АФрици“, ивашла је и достављена нам је 6., 7. и 8. свеска, стр. 163 до 256.

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ“. (При закључку листа приспео.) Будим-Пешт« 14 априла. Евглеско министарство овако је састављено: Гледстон премје (министар-претседник); Гренвиљ спољашњи; Хартингтон министар за Индију; Чилдерс ратпи; Рортбрук марине; Селберн лордканцелар. Велесиле тражиће. да Порта војску своју поврати у уступљене области, и да их редовно Црној Гори преда. пози в. По жељи већине овостране гг. учитеља, заказујем Ш-ћи окруж. шајкашки учитељски збор у Дољњем Ковиљу дана 7. (19.) маја о. г. пре подне у 9 сахати, на који се сва гг. учитељи општ. народ. основних односно грађанских школа шајкашког округа, уљудно позивају. На дневном реду биће ово: 1. Читаће се отпис слав. краљ. школ. иншпектората бачке жупаније од 16. марта о. г. број 2235. којим се сва доеадашња учитељеко-скупштинска радња и одлуке, а нарочито донешени „штатути“ на П-ом учитељском збору држаном 29. септембра 1879. (види бр. 182. и 183. „Заставе“ од год. 1879.) проглашују као уништени. 2. Читаће се од вишехваљеног кр. школског иншпектората кратко обележен делокруг учитељског збора по ком учитељи у напредак на евојим састанцима могу и смеду само „угледна предавања“ држати, педагошка-методично-дидактична питања расправљати, и напоследку о предреченом умерену критику водити. 3. Држаће се јавна предавања, и расправе неких питања и то из оних познатих нам и у овом листу штампаних и педагошких предмета које прошли учитељски збор од 29. септ. 1879. год. због краткоће времена онда немогаше посвршивати. Овде ми је напоменути, да ако се случајно на идућем збору ни један од присутне гг. учитеља за горепоменуто „предавањс“ пријавио неби да ће тада учитељ. збор сходно предхваљеној наредби краљ. школ. иншпектората од 16. марта 1880. бр. 2235. тамошњег г. учитеља у којем се месту збор држао буде „предавање“ и то из оних предмета које „Распоред школ. чаеова“ дотичне школе тај дан дописивао буде слушати. Ђурђево 7. (19.) априла 1880. Јован Ајдуковић, председник окруж. шајкаш. учит. збора. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. ЦЕЛОКУПНА КЉИЖЕВНА ДЕЛА ДОСИТИЈА ОБРАДОВИЋА (по оригиналу и првим издањима с челикорезном сликом Доситијевом и факсимилом рукописа му.) Охрабрени својским одзивом публике читалачке на наше велико издање „Певаније Змај-Јована Јовановића" на то досад у књижарству српском најогромније подузеће наумисмо ево, да се и опет потпором народа латимо и овога

другог, сличнога издања: да прештампамо сва кљижевна дела првога нам философа и народног учптеља бесамртног Доситија Обрадовића. Подстичу нас на ово подузеће књижарско многобројна потраживања целокулних дела Доситијевих, која од године до године све ређа постају у трговини књижарској, и једва ако се могу данас набавити свеколика антикварски, скупом ценом. Још нас на то подстиче и обавештај књижевника, пријатеља нам: како би време било. да се та дела Доситијева критички на свет издаду по оригиналном издању, колико он сам за живота на свет издаде, а оно друго uo првом издању попајбољем после смрти му. Ми смо ради дакле, наново да размножимо по народу нашем те омиљене књиге Доситијеве; јефтином ценом да омогућиио што већи број читалаца до њих да дође и набави их Мање три, сто година навршује се ево како је тај бесамртпи књижевник, филозоф и свог народа учитељ на свет издао у Липском (у Лајпцигу) прву књигусвоју: „Живот и прикљученија” итд. и слава и част Доситијева порасте до висива светосавских светачких, па ипак Србљи још немају критичког издања те кшижевне преголеме трудбе свога првоначелника у новијој књижевности српској, предходника Вуку Караџићу. С тога смо вољни, како већ наговестисмо да нехатњи тој у нас доскочимо а тим и ноправимо потоњих издавача Доситијевих дела хотимичне и нехотичне погрешке им, којима се огрешише они и о језик па и о садржај тихдела у издањима својим наше ће ово издање бити што могбуде тачније критички изведено А по примеру књигоиздаваца у напреднијих народа и уредника им, где се старинска и старија дела заслужних књижевника и данас прештампавају ради лакшег читања, издање ово наше изаћи ће транскрипцијом побуквици Вуковој. Ово чинимо по нарочитом саветовању искусних нам у том пријатеља књижевника; не дирајући у језик и садржај тих дела књижевних ни за слог један. Ради огледа пак правописа па и рукописа Доситијева, додаћемо издању овом факсимил тога. Исто тако украсићемо издање ово своје челикорезном сликом Доситијевом. А прилика нам се подаде, да ово наше издање буде најпотпуније потпуније него икоје друго досадашње. Првенче Доситијево: „Вуквица", рукопис до сада нигде не паштампанп, изаћи ће штампом џад први пут у овом нашем издању. Ово је оно дело књижевно, које Доситије. учитељујући у Далмацији прво написа и последак тога књижевног првенчета отвори му вољу „да књиге пише и тим роду своме буде од ползе“ велике и превелике, као што доиста и бијаде. Ето тако и с таквим новим и потпуним излањем целокупних књижевних дела бесамртног Доситија Обрадовића смерамо ми да изађемо пред српски свет читалачки; не жалећи трошка ни труда, као књижарл и Срби на услузи да будемо размпожењу те омиљене књиге новога правца почетнице српске књижевности и просвете. И као што срећа нам у део паде, одзивом наше публике читалачке, да могосмо подухватити се највећега до данас у Српству књижарског издања „Певаније Змај-Јована Јовановиће' ми се усуђујемо и надамо, да нам српски свет читалачки ни у овом, исто тако огромном подузећу неће одрећи своје потпоре. Углависмо, да и ово издање издајемо у свескама, по десет табака у свакој у формату обичне средње величине, пајзгодније за библиотеку и приватну и јавну рачунајући у табаку по 16 страна. Цену издању овоме срачунасмо и бележимо по табаку: по пет новчића од табака, у 16 страна наштампаног. Ко се год разумева у штампи и послу књижарском признаће пам, да је ово најјеФтинија цена за набављање књига Позивамо овим дакле сваког пријатеља и поштовача књижевнота рада и отуда у народу нам успеха те преголеме трудбе тога пам великога књижевника и просветника, Доситија Обрадовића ко би желио да набави ово наше целокупно издање књижевних дела му да нам се што пре јави. До тога стоји и стајаће, да отпочнемо ово своје издање и једино према пријављеном броју удесићемо и број егземплара овога издања свога. Том пријавом довољнога броја предбројника и чпталаца показаће се, јесмо ли смером или овим и издањем својим по десили време и за овако подузеће књижарско у нас и је ли потреба овакога потпуног и критичког издања књижевних дела Доситија Обрадовића. У то име оглашујемо ми ово наше књижарско подузеће и очекујемо од вољног и својског одзива публике нам читалачке и тим потпоре народне, да и овај смер свој остваримо и својим радом књижарским и књигоиздавачким услужни будемо, као и до сад, ширењу књиге српске по Српству. 1 ) У Новом Саду, пред Цвети 1880. Српски књижари и књигоиздавци Браћа М. Поповићи. *) Поштована уредништва наших српских и хрватских листова молимо, да оглас овај прештампају а у интересу ствари В е ш т и н а. У наклади Таборског и Парша у Будапешти изишле су нове мувикалије, две љубавне песме под насловом: 1, Nezlek, nćzlek, de hi&ba nćzlek. 2. Megj a gozes Kanizs&ra, за певање уз пратњу на гласовиру или еамо за гласовир, удесио Huber Sandor. Цена 60 новч. Ред пловидбе путвичких пароброда од 12, (24.) марта почињући, до даље наредбе. ОД Новог Сада у ЗЕМУН: уторником, средом, четвртком, петком и суботом после 5 сах. по подне. од Новог Сада у ТИТЕЛ ОРШАВУ и ГАЛАЦ: сродом и суботом после 5 сах. по подне. од Новог Сада у ПЕШТУ: понедеоником' средом, петком, суботом и недељом после пола 11. сах. пре подне. Отправништво.

Одговори уредништва. Г. Дан. Јов. Прици у Сењу. Радо биемо доносили у листку превод даниљевскове каиге али она је sa наш доста скучен простор преогромна. Одломак који радо £емо штампати на у. глед. _____ ОБЈАВА ЗА ЗУБОБОЛНЕ. Најбоље зубе као и целокупне жвакалице у. меће по најновијој методи, овде већ кроз више година врло добро познати зубну лекар В. Дик из Пеште који је већ овамо приспео. Сваковрстне операције као испуњавање зуба са златом, сребром и платином ит. д. извршују С е брзо и са највећом нажњом. Ординира од 9 сати из јутра до 5 сати no подвд у гостиони код „царице Јелисавете* соба бр, з, С поштовањем Др. в. дик, зубни лекар. Курс бечке берзе 14. (26.) априла. 5% металица 7230 б% народног зајма 72.75 Аустријска златна рента 88.25 Сребро Ц. кр. дукати 557 Наполеондори Немачке марке 58.80 ОГЛАСИ. 0 Б J А В А. У потписаној цркв. општини упражњено је место црквеног певца, с којим је скопчана плага од 250 ф. а. вр. годишње. Певац је дужан у све дане дужности невца у цркви одправљати. Ко се осећа способан за ову службу, нека се до малог ускрса т. ј. до 27. априла т. г. личном препоруком, оодпнсаноме одбору пријави. У Молу 3. априла 1880. 3 Цркв. одбор. ( нецерајска трговина 2-8 П. ПОПАДИћА у Новом Саду потребује једног спомоћвика, који одма ступити може, Јавна лицитација, Овим се објављује, да ће се усљед налога ововарошког сиротинског стола под бр. 735 сир. ех 1880. различита вина и ракије из оставине пок. Стевана Керчевића заједно са бурадма дана 4. маја о. г. п. р. (трећи дан правоелавног ускрса у 3 сата после подне у кући покојниковој ва темеринском друму на лицитацији продавати. У Новом Оаду 26. априла 1880. М. Саранда, I—21 —2 варошки јавни тутор. Галаитери.јска и нирнбершка трговина ДИМ. Ј. МЛАДЕНА у Земуну потребује једног млађег номоћника и једног шегрта. Првенство имају они који знају српски, немачки и нешто мађарски говорити. 2—3 О Г Л А с. У мојој апатеци унразњено је место једног дипломираног и једног не дипломираног помоћним, први са 10дуката, други са 5 дуката нлате поред ране и стане. Можеду одма у дужност ступити. У Београду. ЈОВ. ДИЛБЕР, 4 6 апотекар. РАСПРОДАЈА више пари свештеничких хаљина од тешке свиле, атласа, дупла и чоје, као и 1 злат. са ста златним ланцем за госпође (Damenuhr) 2 златне гривне, 2 прстена, 6 пари ножева, 6 кашика велики и 5 кафени сребрни и две бројанице, једне ћилибарске. Дражба ће се обдржавати у писарни старатељства гимназ. фонда у Карловцима 24. априла (6. маја) ове год. у 9 сати пре подне. 3—3 I ВАШАР 1 У МИТРОВИЦИ I ЧГ обдржаваће се због ускрш- ј₽ 4 њег празника 5. 6. и 7. маја r X о- г. по римском календару. К I ПШ С. ГЕОРГИЈКБИћ. [ 51 закупник вашара.

НА ЗНАЊБ. мушкиЈ“жен“к"х Ш и' Д ечи?их И од»л 1 СаМ ЈСЛеД Ј ефт " ног К У"» од нролвтљих и летм!, надмашити, ипак чиним пажљипвм стању сваку конкуренцију са јеФтиним ценама струке ипо најновијем укусу и кппГ Је Р ° ба ПОКра Ј еве I’ еФт иноће од најболе рити могли за посјету Moie тпгп Р ЈУ ’ - умољавам Д а би с е о истинитости увЈ.е,заатне звезде. трговине, који се валаз. у гаавној улици, бр. 857. А° о 0 поштова₽»ем b МОРИЦ БАУЕР.

ОДГОВОРНМ УРЕДНИК ДГ» МилАН Српгка datiait.. - - * ћ/РПСКА НАРОДНА аАДГУЖНА ШТАМПАРМЈА.