Застава, 30. 07. 1880., стр. 1

ЗАСТАВА

ЗАПАДНИ И ИСТОЧНИ СЛАВЕНИ.

= За време одпочивкеујавним, а нарочито источним стварима, које се још у потаји обављају, писасмо о положају и одношају двеју пријатељски и двеју спрам источни народа непријатељски велесила. Сад ћемо још трајућу одпочивку на то да употребимо, да бацимо поглед још на један однос спрам истока: на однос западни спрам источни Славена. Нема сумње, да судбина једни и други стоје у међусобном односу, особито ако замислимо таку будућност Славена, да све бар све историјом очуване гране славснства одрже своју племенско-народну самосталност. У том погледу била би мекусобна подпора западни и источни славенски грана јамство не само спрам окружавајући ји иноплемеви народа, него и спрам саме најјаче северне гране славенске, и ова би спрам други велики иноплемени народа нашла јакога заклона у осталом славенству, са зацада с Iедне, с југо-истока Европе с друге стране. У том смислу поодавна се побудила мисао духовне „узајмности“ Славена, коју непрнјатељи назваше „панславизмом , ‘ или и „панрусизмом". Нећемо сад да говоримо о оним идеалима, који су у погледу узајмности славенске владали у доби зоре славенске свести, у доби Колара, ШаФарика, Штура, и самог Мицкијевића. Ти идеали још нису били добили ни добити могли стварног облика. Нећемо да говоримо ни о доби, кад су у монархији, која се у последње доба назвала: аустро-угарском, духови славенски народа почели већ и на политичном пољу кретати се о доби Далацкога и подобни. Нећемо да говоримо сад ни о томе, како су се струје славенског јавног мишлења за то време мењале, кадкад међусобно укрштавале, дотле, док нису оба значајнија племена западни Славена: Чеси, и Хрвати јер и ови не само по вери, него и геограФски спрам истока могу <-е назвати западнима стала на земљиште државног дуализма, што је западне Славене државоправно раздвојило, и дотле док није напоследку чески народ са висине свога државнога права ако не начелно, оно Фактично, и можда за време сишао на узко народносно поље: на поље језика, и неке обласнс автономије политичке. Не говоримо овом приликом о међусобном односу западни Славена, и о изледима њине политичке борбе са својим противницима. Ми ћемо овде да коју рекнемо о односу западни спрам источни Славена спрам истока. Повод томе дао нам је старочешки лист „Политика“, који час по час било у дописима из Беча. било иначе ческо питање са источним доводи у таку свезу, као да je окупација Босне-Херцеговине с једне стране имала поспешан уплив на ческо питање, с друге пак стране као да ће повољно решење ческог, и у обште славенског питања у Аустрији обратно имати поспешног уплива на утврђење садањег положтја Аустрије на истоку, то ће рећи на претварање окупације у анексију Босне-Хнрцеговине, шта више и на будуће проширење аустријске „интересне сФере“, и саме „моћи“ на истоку. У том је ако не смислу а оио правцу изишао ово дана у бр-216. од 6. авг. п. р. уводни чланак под насловом: „Аутономисте и снољашња политика.“ Све кад би се ови „наговештај‘и“ узели као тактични маневар старочешког органа, да се оне „СФере“, и онај „највиши круг“ у Бечу, што се интересују за освоЈења на истоку, обећањем подпоре таке спољашње политике од стране Чеха, и у обште од западни Славена, задобију за што повољније решење западно-славенског, а нарочито ческог питања: то би такав поступак, и ако можда с политичке стране незазоран, ипак са моралне стране, са гледишта оне „узајмности славенске“, не само зазоран, него и прекоран био, јер као у обште тако у томе најмање би се могло оправдати начело: „finis sanctificat media цел освештава средство.“

Но ми назиремо у таком поступку више што, него само привремени „тактични маневар“ спрам сФера, које су одпре спрам западни Славена ладне сасвим ледене биле, и које се сад источним народима пењу на гребен. Ми назиремо у том мисао западни Славена: да би анексија Босне-Херцеговине, шта више да би и даља освајања таке Аустрије, која би западним Славенима повлађивала, била како на материјалну, тако и jofli више на политичну корист, а особито на корист ческог народа, који је на мртвој стражи, или правије рећи: пред чељустима велике Немачке. Тим би индустрија, тим би политична снага славенска у овој монархији, а особито у Аустрији, појачала, јер и онда, кад би те земље с Угарском здружене, или сједињене биле, ипак би чиниле равнотежу према савезницима Немаца у другој половини монархије, а не би изкључена била ни та могућност, да те земље као трећа државоправна група са Далмацијом, и са или без данашње Хрватске ступе у оквир монархије. Но тим би правац западни Славена, наиме ческог народа дошао у опреку са интересом и тежњом источни народа, а сама Славена остала би проблематична, сумњива. Оамосталност и ојачање источни народа имала би сугурну посљедицу: да би и судбина западни Славена олакшана била, док би напротив добитак какав западни Олавена, а на рачун и уштрб источни народа, имао за посљедицу: поплаву и овладање истока немачким народом. Једном речи: самосталност и ојачање источни народа не би ни како, ни под којим услови.ча, западним Славенима на уштрб, него пре на корист били, док би напротив проширење ове монархије на исток по источне народе, а у посљедицама и по саме западне Славене опасно, шта више кобно било. Да према том мерилу сад промотримо и оценимо садржину и смер реченог чланка „Политике". Чланак почиње са пребацивањем, које бечки немачки листови „Аутономистама“ у Аустрији, дакле и западним Славенима у обште, Чесима особито учинише: да ови нсмају заједничког програма, правца у спољашњој политици, и да већ и по томе не би били способии за владу у Аустрији. „Политика“ пита: еда ли су „уставоверци“ имали заједничке спољашње политике ? и одговара, да нису. Шмерлинг жели повратак аустријског уплива у Немачкој. Шенерер присајединење немачко-аустриЈски области Немачкој. Хербст се из финансијске штедње опирао окупацији. Пленер, премда пре свега Финансијски муж, не би се ипак противио политично-Финансијском пазару на истоку, те не би се побојао марша у Солун. „Напредњачка“ немачка странка још незна, шта управо хоће, но свакако неће одржање Турске за сваку цену, и напада на пашинску зловладу. Напротив тога „Н. сл. Преса“ слави Турску као „ремек-државу“, и отоманске дипломате као „мајс оре“ своји европски колега. Куранда је у великој источној расправи у год. 1876. допуштао мобилизирање војске само у корист одржања Турске. „Н. сл. „Преса“ и данас то исповеда. Напоследку неки су из Финансијски разлога препоручивали не само безусловпу неутралност, него, као Демел, и то, да се Аустрија избрише из реда велесила, и сведе на ред средњи држава. Уставоверци, умује „Политика“, само се у једном елажу у: немачким симпатијама, било да би Шмерлинг Аустрију у рат са Немачком, било да би Шенерер Немачку у рат с Аустријом увукао. Аустрија се не може везати за једну народну спољашњу политику, нити би приличило „достојанству® велесиле, да изкључиво једног савезника има, и да неможе бирати никога другог. Спољашња политика Аустрије мора имати за највишу цел: благо иј интерес целе државе („Gesammtreicb.es). Овако „Политика". Ми нећемо сад да се у то упуштамо,

каква би спољашња политика Аустрије била спрам њеног запада, нарочито спрам Немачке, кад би је „уставоверни“ Немци, а каква, кад би је „аутономисте“, дакле и западни Славени водили. Ту би и у једном и другом случају и Угарска, односно мађ. народ, ма и само у негативном смислу важну, можда одлучну улогу играо. Но кад се узме: да и у самој уставној Европи у спољашњој политици не одључујв свуда или обично „парламенат“, даље, да je у Ауетро-Угарској установа делегација незгодна справа и за саму контролу, а не камоли за иницијативу у тим стварима, на последку, да заједничка од струје ~раздвојени“ делегација мање, од више еФере, пак више зависна, и према овој променљива влада има маха, опредељивати: шта је „државни интерес“ и да се час један, час други народ у тој сврси за цеН У унутрашњи уступака подиже до потребне моралне полуге кабинетској спољашњој политици онда је питање: да ли у оваком склопу Аустро-Угарске у обште може бити говора о каквој нар|о«днјој спољашњој политици? Нас се пак тиче, и мислимо да би и западни Славена требало да се тиче пре свега: спољашња политика спрам истока. Какво би становиште у том погледу сад, кад се посведочило, да Турској нема обстанка, заузели немачки „уставоверци“, то нећемо да испитујемо; могуће је, да би се ту Немци и Мађари међусобно парализовали, и ставив се на ногу обране, од даљег освајања уздржавали. У Немаца и Мађара могла би се народна спољашња политика састојати у одвојењу, а не у анектовању своји живаља. / Но како је Аустрији даље ширење на запад и југ Европе преграђено, а струја ширења, и накнађења изгубљенога у Бечу већ постоји, а за то проширење само на југоистоку места има, па још под примамљивом, и обманљивом Фирмом: обране спрам севера с једне, културе с друге стране — то онда тако изгледа: да би „Аутономисте“ особито онај аристократско-католички круг, који представља право „Аустријанство", који је копча међу вишим кругом и западним славенским народима, и који би ако не и у унутрашњој а оно свакако у спољашњој политици посве поводио коло западни Славена сматрали за интерес државе: да се утврде и прошире освојења ове монархије на истоку, и да би западни Славени на последку томе искушењу не само из политични, него и —из народ н и разлога по јер би се с њиног глсдипта државни интерес освојења могао спојити и са неким народним интересом њиним. Како би пак мађ. народ политичним, немачки пак и културним интересима могао на исток поведен бити, то би с тога и због међусобне утакмице навале на исток могла бити једнодушна. Ми желимо нашој западно-славенској браћи сваку срећу и успех у својим унутрашњим народно-политичким стварима; али ји за рана братски подсећамо: да је самосталност и снага источни народа јачи услов за будућност западни Славена, него што би освојења ови од стране Аустрије био услов за ОЈачање западни Славена; да је Босна и Херцеговина, које је судбина међупародно и државоправно још нере шена, битни услов за снагу србског па тиме и за снагу остали народа на балканском полуотоку, и да би ако можда они и неће моћи судбину ти народа ни десно ни лево пресудити и пак се у својим органима, и саборима уздржавали од сваки, ма и „тактични" изјава, које би кадре биле, источне народе до срца вређати и ма и само морално положај им отештати. Узајмност Славена у обште,| а западни и источни особито ваља да је ако ине буде могла бити у помагању оно бар ма и само у моралном неодмагању!

СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ.

Пошто нас још врло кратко време дели од 6. (18.) августа, то се с тога поново обраћамо на целокупну овострану омла-

дину српску са братским позивом, д а до ђ е на конштитуирајућу скупштину у Нови Сад у што већем броју са свих страна, да би на истој младо Српство из свију овостраних српских крајева заступљено било. Преображење биће омлад-ински Видов-дан, видићемо дакле да лиунаше омладине одиста српско срце бије и да ли ће хтети показати својим душманима, као и оним њеним сународницима, што сумњају у њен бујан живот, да јој је у истини стало до сопственог и опште народног напретка и б о'љ и тк а. Конштитуирајућа скупштина „уједињене омладине српске“ отвориће се 6. (18.) августа после подне у три часа и трајаће према потреби до 8. (20.) августа. Дневни јс ред овај: 1. Отва-рање скупштине и избор скупштзнских часника. 2. Како, на кој им основима и укојој цељи да сеоствари уједињење омладине српске? 3. Елаборат сазивачког одбора. 4. Каква нам је књижевност и каква треба да буде? и 5. Поједини предлози и донашање закључака усљед усвојених штату та. За станове за поједине омладинске госте као и за распоред свечаности, које ће се приређивати за времена скупштинског трајања, постараће се месни новосадски одбор. У чвретој нади дакле да ће се срп. омладина нашем позиву одушевљено и многобројно одазвати, кличемо: Живила уједињена омладина српска!!! Грац на Илијин-дан 1880. Сазивачки одбор.

Политички преглед.

Састанци владалаца на аустријском земљишту обраћају на се велику пажњу. Старој „Преси“ Јишу из Београда, како се тамо надају, да ће иза пута кнеза Милана у БечЈи И]ш'ел настати погоднији одношаји међу Србијом и Аустро-Угарском, но што су сад, нарочито после започетих преговора о склапању трговачкогЈуговора. Надају се, да ће кнез порадити у смислу споразума. Истомлисту јављају још и ово: „Међу тим Ристић и руски министаррезиденат Персијани уверавају овде тако гласно, да може свако чути: да је цео путни програм кнежев од та два господина зготовљен и у Петрограду одобрен.* Одговорност за истинитост те вести на „пресину“ савест! Као што један берлински лист јавља, предлог, да се састану цареви немачки и аустријски, потекао је од цара Виљема. Овај дозна, да аустријско-угарски владалац, ма да му је потребан одмор, и пак намерава, да свог „савезника" лично поздрави, кад се већ нашао на аустријском земљишту, те напише писмо цару Фрањи Јосипу и у писму га врло љубазно замоли, нека се не труди до Гастајна, него он (Виљем) ће њега у Ишелу походити, по што га пут у поврарку и онако туда водр. Да богме, да је та понуда захвално примљена. Исти лиет мисли, да ће саетанак тај имати и прлитвчка значаја. То показује већ и та околност, што је бар. Хајмерле већјуИшелу, а тамо стижу још немачки заступник из Беча, принац Рајс, и кнез румунски. Српски је кнез већ онде. Свет се сваким даном све више нада, да ће се црногорско питање мирним путем решити. Кар што из Цариграда јављају, Абедин паша обећао је Гошену за цело, да ће Порта још пре одређеног јој рока, тј. још пре три недеље дана (а то је 12. августа, јер колективна је нота предана 22. јула), решити ту ствар. Сер Черлс Д и лк е изјавио је 25. јула у доњем дому парламента, е има наде, да ће се црногорско питање мирно решити, те не би право било, да се сада говори о том, шта ће силе радити, ако Порта не усхте уступити ни Дулциња ? ни Прцевња. Није вероватно пак, да ће она то учинити. Дилковим речима на сваки начин мора се веровати. Но што Порта . хоће, да реши црногорско питање, то она не чини, што је Црној Гори и миру рада, него што хоће, да скице р врата један терет, по што Грци својим оружањем прете, дд ће јрј £ они доста ( велик терет на врат натоварити. Она хоће, да се с Црном Ррром измири, како би прртив Грчке имала одрешене руке. Неки листови ја-

„ЗАСТАВА" излази редовно: средом петком недељом, на целом табаку, а уторнивом на по табака. TTF.TTA ЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву. па целу годнну 14 ф. н. иа по године 7 ф. н на четврт године 3 ф. 60 н. иа 1 месец .... . . 1ф.20 н. За Србију (у сребру). на годину 36 дин. иа пола године 17'/ 2 див на четврт године 9 динара.

БРОЈ 116. У Новоме Саду у среду 30. јула (11. августа) 1880. ГОДИНА XV.

ОГДАСИ рачунају се по 6 новч. од сваке врсте оваких ситних слова, а за жиг плаћа се по 30 ноч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а предплата и огласи администрацији .ЗАСТАВЕ" у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. □оједини бројеви стају 10 новч.