Застава

ЗАСТАВА

У НОВОМ САДУ 9. Фебруара

Почиње ее разгаљивати. Једва једаред продре „мало више светлости* у ону таму, што је до сад тајанственим велом обвијала српско желвЗНИЧКО питање, тако да је тако рећи све до јуче још контроверзно било, с ким је српска влада подвезала прелиминарни уговор о грађењу и експлоатацији српских железница. Српској народној скупштини поднела је влада 6. о. м. предлог за закон о железници за једно са додатцима, међу којима је и уговор, што га је са Б онту ом подвезала, У једно је министар Финансија поднео статут о оснивању српске народне банке, што га је с истим подузимачем углавио, и предлог о зајму, који је такођер од Бонтуа накан да узме. за то, да се набави ратни прибор. Зајам је 30 милијуна (динара?) велик. Скупштина је сва три поднеска упутила засебном одбору од 15 чланова. На истој седници интерпелисао је заступник Пашић министра грађевина, Гудовића, како стоји железничка ствар. Питао је на име, је ли влада добила више понуда за грађење српских железница, и за што није расписала стечај за то. Министар одговори, да је пређашња влада била стечај расписала, али тај је распис прошао на лихо, поднета је билаједна једина понуда, но ни та се није могла примити. Садашња влада, рече, могла је само бонтуову узети у обзир, јер то је једина озбиљна понуда, која Србији добре, пробитачне услове ставља. Министар Финансија Мијатовић допунио је разјашњење свог друга, рекавши, да је не само више понуда поднесено, него да је главом он све, што је могао, чинио, само не би ли што више гтонуда дошло. Влада се рече, за бонтуову понуду ?а то одлучила, што она даје сигурна јемства, да ће железницу добро, солидно саградити. Интерпеланат је задовољан био с министровим одговором. Како је гр. ХацФвлд већ у Цариграду, стигао је тамо 5. о. м., то ће акција сила у грчкОМ ПИТању на ново да се покрене, преговори с Портом јамачно he најдуже ове недеље започети. Тако се бар из турске престонице навешћује. Преговори, које су силе до сад међу собом водиле и који су нарочито за време гошенова пута живи били, - они су били само почетак акције. Углављено је, да немачки пословођа удеси план, по ком he се преговори водити, дакле као неки пословник да зготови, и онјетовећ урадио, но коначна погодба одложена је док ХацФелд није дошао. Он је, као што рекосмо, већ на свом месту, преговори ће почети, али као што њега нико не сматра за месију, тако ни преговоре нико не сматра за веснике мира. Гошен јавља у Лондон, да је Порта тврдоглава и да јој сад мање верује, но и кад дотле што је, у њену разглашену „добру вољу“ и озбиљност. Из разговора са Сајидом и Асимом видео је он, да њој није ни најмање збиља с тим, да се ствар с Грчком мирним путем реши. Гошен мисли, да је рат неизбежан. Прилике, што се вију око грчке границе, потврђују гошеново мишљење. Уз то јављају из СоФије, како Порта жели, да јој Русија даде јамства или бар реч, да ће Бугарска остати на миру, ако дође до рата с Грчком. Порта дакле збиља није рада миру, те му се ни не нада. Није без свезе с будућим догађајима на истоку ни то, што се сад из Петрограда полузваничним начином наглашује изврсност тројецарског савеза. Познато је, шта је тај савез био и вредио у

очи руско-турског рата. Прилике на истоку дакле не дају ни мало ружичасту перспективу. По што је Француска комораб. о. м. цео прески закон при трећем читању са 428 против 6 гласова усвојила, закључила је, да узме у претрес предлог о избпру ПО ЛИСТИ. То је један од најважнијих предлога, што долази иред Француску заступничку комору у њеном садашњем заседању. По уставу од 1875. године постоји сад у Француској избор народних заступника по арондисманима. Сваки арондисман (округ) бира једног заступника у комору, а ако у арондисману има преко 100.000 становника, онда се он дели на више изборних срезова, па сваки срез бира за се заступника. Том тако званом једногласном, у право једногласачком избору (Scrutin uninominal), стоји на супрот избор по департманима средством тако званог Scrutin-a de liste, избора по листи. Сви на име бирачи из једног департмана чине једну једину изборну колегију, па све заступнике из тог департмана бирају листом en bloc. Један пример. Сенски департман, где је главна варош Париз, има двадесет варошких и пет сеоских арондисмана, срезова, По садашњем изборном реду бира сваки срез заступника за се. По предложеном пак избору по листи сви би бирачи из Париза, Сен-Денија и Соа чинили једну изборну колегију и сваки би бирач при гласању предао цедуљу-гласалицу, на којој би записао 25 имеча људи, које жели за народне заступнике. То је дакле избор по листи. Тај начин бирања тесно је скопчан са републиканском традицијом у Француској. Први пут је био уведен у другој републици 1848. г., па и трећа га је одмах усвојила, док нису 1875. г. на ново уведени избори по департманима. Тадашња версаљска нар. скупштина, градећи под биФеовом егидом садашњи устав, који јетребао да буде гроб републици, укинула jenScrutin de liste. Неуморни борац за ту Францускорепубликанску установу, Барду, инлче умерен републиканац, још је лане месеца новембра био поднео предлог о изборима по листи. Противницима пак бардуова предлога пође за руком, те га у тако званој иницијативној комисији, тј. у одбору коморе за донашање законских предлога, одбаце, што и комора потврди. Но сад се констелација изменила. Опозиција против биФвова предлога смањила се, па како је и Гамбета за њ, то нема сумње, да комора не ће усвојити предлог, да се народни заступници по листи бирају.

Са хрватског сабора.

(Седница од 11. јануара.) Подпредседник др. Вушчић отвори седницу у 9 */ в сах. пре подне. Бележник г. др. Лончарић чита записник о прошлој седници; оверовљује се без приметбе. За тим се прешло на главну расправу о извешћу краљевинскога одбора. Реч има: Заступник др. Врбанић. Кроз све говоре говорника саборске већине провлачи се као црвена нит једна мисао, којом ти говорници хоће да оправдају основу краљевинскога одбора; мисао та јест начело сходности, затим начело политике. Жао му је, што неможе прихватити разлога о сходности и политици, управо зато, што потичу од народне странке. Да оправда своје становиште, жели се осврнути ва пријашње доба, но не на јалово доба пре 1868. год. већ на доба од склопљене пагодбе до данас, које је по мњењу одељнога нредстојника барона Живковића обележено позитивним радом. Кад се с краљевином Угарском склапала нагодба, мислило се да Хрватска ступајући с Угарском у свезу, доприноси много жртава; било је тада мужева, који су ово врло јасно наглашивали. Говорник спомиње пододбор прве регниколарне депутације, у којем је уз грофа Јанковића и дра Брлића као известитељ фунгирао и г. барон Живковић. У својем елаборату, који је јамачно потекао из пера г. барона Живковића, нагласио је пододбор, да би Хрватска само тада признала некоје предмете заједничким с Угарском, ако јој се осигурају увјети обстаика, политичке самосталности и целокупности, а гаранцијом сматрао је одбор то, да би се неки одбори имали решавати путем паритетним, дутем регниколарних депутација. Но уз све то забацила је регниколарна депутација елаборат свога пододбора, а прихватила

израдак г. Жувића, мужа по говорникову мн>ен>у умна, но не великога хрватскога срца. На ову нагодбу паваљивало се је свом силом, а међу првима који су на њу ударили, био је у саборници управо г. барон Живковић, а изван саборнице гг. Мипгкатовић и Иван Вончипа. Напокон је тај одбор престао, те је пародиа странка узела водити коло у сабору. Мислило се тада, да ће странка, која је по:равила нагодбу бдити о том, да се она иеокрњена сачува, те ју је по властитој изјави сматрала за мипимум обстанка Хрватске као посебне ивдивидуалности. Но пагодба почела се крњити, повреде нагодбе ,уз све обећаве постоје још и данас, а сада се под егидом народне странке и хрватске владе преиначује легалним путем на горе нагодба, коју је она сматрала за минимум ексистенције Хрватске. Настављајућ говорник вели, да је §. 70., који се јз вазда сматрао најсветлијом точком нагодбе, постао врло погибељним ножем, којим ћемо си још скончати живот, будемо ли и надаље попуштали. Временом довела је народна странка народ дотле, да мора данас свом силом устати на обрану оне нагодбе, коју је г. Жувић засновао, да заштити оно вагодбено начело, које си ни исти Раухов сабор у својој подложности нијеусудиоизнагодбеизпустити. Зашто се одступљује од начела? Вели нам се за то, да добијемо крајину. Одступа се дакле за прзво, на које се Угарска нагодбом свечано обвезала, да ће га извршити, Исти они мужеви, који данас своју тврдњу о спојењу Крајине, написану у извешћу краљевинскога одбора, држе абсолутном, нису увек тако мислили, премда се је сједињење Крајине могло извести, а да се неби била повредила ни једна јота у нагодби. Данас пак тражи се од нас, да за спојење Крајине платимо цену замашном променом нагодбе, а са стране народне странке нит се неговори о том, да би и Крајина суделовала у том државоправном питању. Много је корисније, веле нам, да се Крајина спасе, макар и уз цену од неколицине заступнижа на заједничксм сабору. На то говорник одговара, а то је његов индивидуални назор, да је мања штета по нас и по Крајину, ако још неко време останемо у данашњем стању, него да се каже, како се Хрватска одриче стечених својих права само с тога, јер је то воља Мађара. Јер ако се допусти овако замашна промена, ствара се прецеденс, који ће нас довести дотле, да ћемо за свако узакоњено ал још неизвршено право морати попустити од које користне нам нагодбене установе, тако да ће напослетку од читаве нагодбе остати само окостница. Начин заступства на угарском сабору неодговара посебноме индивидуалитету наше краљевине. То је већ г. 1868. нагласио г. барон Живковић, који је држао, да би на угарском сабору имали бити колективно заступани. Изјавио је тада, да је у такову заступству ипак бар донекле сачувана иека сева паритета с Угарском, јер је бар заступана у оном истом омеру, у којем угарске жупавије. Сад се пак тражи од нас, да се одрекнемо и те сене паритета, и да уз начело напустимо и омер, по којем смо били доселе заступани, те тако начинимо подпуно државно јединство с Угарском. Ево тога омера, по којем смо доселе били заступани: У Угарској долази један заступник на 33.000 душа; у нас долазио је један заступник на 33.500 душа, тако да је омер био готово раван. Но од селе, према броју од 40 заступника, долазити ће један заступник на 46.000 душа, тако да ће подпуно исчезнути и сена паритета с Угарском, чим се је број наших заступника паушалитер одмерио. Погледајмо, вели говорник, да ли политика захтева одступ од начела нагодбенога? По говорникову суду политика је уметност, како да се прама постојећим одношајима определи права мера за права и корист народа. Но ваши политици, узодабирање разних средстава, мењају и коначни циљ, и то се тада сматра правом политиком. Год. 1871. народна странка, у септембарском манифесту, пошто је нагодбу од год. 1868. назвала у својем постанку чудно болујућом и натрулом, те пошто је развила читав свој одрешити државопровни програм, завршује речима: „Бирачи! Од наше стране примите свечану изјаву, да нема силе, која ће нас од циља одвратити“. Ако се дакле нагодба називље чудно болујућом и натрулом, ако се од нас данас тражи, да попустимо још један параграф од те натруле нагодбе, тада ја и моји пријатељи ваљда нисмо онај криви Жан Марија Фарина, како нас је изволио крстити велецењени г. др. Шрам, а нисмо зато, што заговарамо начела народне странке. Но ми неполазимо тако далеко, како је тада у речених својих изјава полазила народна странка, ми смо примили за свој

темељ и програм израдак краљевинскога одбора од год. 1873. Да тај наш програм не може бити тако горопадан и радикалан, може се најбоље видети одатле, што су га тада подписали велецењени известитељ г. Мишкатовић, пресветли г. барон Живковић, тајни .саветник Њ. Величанства г. Иван Мажуранић дакле мужеви, који не гоје никаквих екстравагантних идеја. Ми смо дакле, вели, она чиста, бистра вода, која увек тече, док дође до својега циља, јер смо присвојили првобитни програм народне странке. Рекло се је надаље, да је превишњи решкрипт овластио нашу депутацију, да одустане од начела, изречема у нагодби. Говорник није властан, а нити се усуђује тумачити превишње очитовање, те ћесе држати слова самога превишњега решкрипта. Превишњи решкрипт вели, да може краљевинска депутација евентуално одступити од §. 33. нагодбе. Но у том параграфу није садржано начело, по којем се бира, већ у §. 32., и зато краљевинска депутација није имала мандата, да одступи од начела. Велецењени г. председник Крестић и други рекли су, да је Угарска год. 1873. кад се уговарала ревизија нагодбе, такође одустала од начела паушализације, те прихватила начело перцентуације. Тврдња та нестоји, по што се већ |у првобитној нагодби изрекло начело, да Хрватску од њезина прихода иде 45 постотака за аутономне сврхе, а 55 пост. да има приносити на скупне послове; уз ово установило се је, да ће Хрватска до далњега времена добивати паушал од 2,000.000 фор. Код ревизије нагодбе укинуо се је паушал, а прихвахватило и провело начело, садржано јурве у првобитној нагодби. Говорник прелази затим на говор одељнога предстојника госп. барона Живковића. Побија његов аритметички рачун, о којем држи, да није добар и недржи, да је данашња установа гледе Далмације либералнија и боља од пријашње. Што је госп, одељни предстојник говорио о порези, те предбацио мањини, да је проти порезом гласовала само с тога, да сруши г. Тису, говорник незна, како су његови једномишљеници радили, и да ли су или нису водили какове договоре са пресумтивним Тисиним насљедником г. Шењеијем. Но то зна, да су радили по својем уверењу (Један глас: и други су тако радили!) а двоји такођер, да би у оном случају, да буду сви Хрвати гласовали проти г. Тисе, те га тако срушили, главни град Загреб с околицом био изгубио право на зајам од милијун форинти. Закључујућ, жели, да небуде имао право, већ она господа, која ће гласовати за предлог законске основе. Заст. П о п о в и ћ опажа, да се је доселе у говорима штоване опозиције миого више говорило pro domo, него pro objekto. С тога мисли, дајезбогјавнога мнења неке неисправности нужно исправити. Предговорник је приметио да се попут црвене ните у свим разлозима за одборов предлог вуче начело опортунитета, те да он, предговорник, управо за то ие може приступити к томе начелу, што иа његовом темељу стоји већина. По здравој логици дало би се из речи предговорникових закључити: да би он пристао уз начело опортунитета и сходности и утилитета, кад се с ове стране не би то препоручивало. Рефлектирајући на даљне неке примедбе предговорника и остали говорника против основе, пита: а где је био течајем последних осам година онај барјак, што га по изјави њеној опозиција данас носи? Ваљда не на тавану оповиције? Поступак опозиције у овом питању народа у обће се гевориику чини не само недоследношћу, него и реакцијом против најсветијим народним тежњама. Наглашује околност, да фактично други уговаратељ имаде Крајину у руци. Хрватска недоговорив се, морала би се неизбежно пустити у борбу с Угарском. Говорник искрено признаје, да нема вере ни у неодољиву моћ права у питањима политичким. То га је научило искуство. Зар није Русија по ратном праву стекла св. стефански уговор, па ту стечевину ипак морала принети на жртву за један еквивалент и то негативне вредности; за еквивалент да|не упадне у други рат са коалираном Европом? Зар није Србија на основу ратнога права стекла Пирот и околину му, а морала је то своје крвљу стечено право жртвовати опет за еквивалент негативне нарави. И кад погледамо Црну Гору, зар невидимо, да је она ратним правом стечемо, међународним уговором освештано и ауторитетом Европе зајемчено своје право на земљиште Плаве и Гусиња морала жртвовати за много мањи еквивалент, за Уцињ? Јесте, јер су то околности собом донеле и јер политика у пракси није увек излив правних начела ни параграфираног права, него систем компромиса интереса. У

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ.“ Земун, 8. Фебруара Министар Мијатовић послао полузваничпо „Српским новинама“ изјаву, да је оно што „Видело“ разгласи о Лази КостиИу не основано, што се јавља ради очувања доброга гласа српскога чиновништва. Министар Новаковић самовластно обуставио штампање те изјаве. Вечерас долази ствар пред министарски савет.

„ЗАСТАВА" излвзи редовпо: средом петком недељом, на целом табаху, а уторнивом на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА 8а дустро-Угарсву: на целу годину 14 ф. в. на по године '<?• “• на четврт годипе ф. 60 н. на 1 месец 1 ф. 20 в, За Србију (у сребру). ва годину 85 дин. на пола године 17*/ s дин. иа четврт године 9 динара.

БРОЈ 21. У Новоме Саду у уторак 10. (22.) оебруара 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рачунају се по 6 иовч. од свако врсте оваких ситиих ciob а за жиг плаћа ce по 80 ноч. свави пут. ДОПИСИ шалу се уредввштву, а предпвата и отласи администрацији ,ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад у дунавсаој удици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. □оједини бројеви стају 10 новч.