Застава

нашем питаву стоји еквивалент према жртви у много повољнијем одношају и о томе ваља водити рачуна, Незнам, господо, колико ће Крајина радо или нерадо придружити се к нама. Ја незнам добро, што мисли тамошњи народ према овому питању. Што се мене тиче то је моје индивидуално мњење ја би већма волио, да се Крајина и није развојачила него само, да јој се њезин пређашњи крајишки сустав према духу времена и потреби народа поправио. Али кад је већ развојачена, кад се неда повратити оно, што је минуло, онда ја у интересу ове земље, којој сам син, у интересу целокупног народа њеног, и као Србин (Жагор у саборници, на галерији) и у интеросу народа србскога колико га је у ових земља, морам желити, да се спојење Крајине што пре изведе. Као Србин желим то у нади, да ће спојењем Крајине нестати узрока оним тегобама, које народ србски као такав у овој земљи тиште од времена ревидоване нагоде. Превари ли ме та пада, остаје ми утјеха, да ће народ србски нашав се васколики овде на окупу знати и умјети, а и лакше моћи заштитити и унапредити своје специјалне оправдане интересе, којих буде имао. (Жагор.) У то име, с обзиром на све што је навео, прихваћа предлежећу основу, те ће за њу гласовати. Сретан ће пак бити, ако наступи тренутак, кад ће се у овој саборница реч: Крајина, спомињати само као хисторична реминисценција, Заст. ђуро Црнадак тврди,данајновији узмак већине није ни оправдан, а ни потребит. Говорник мислио је, да ће краљевински одбор јуначки бранити становиште народа, које је уједно и становиште закова. Уместо тога ступио је одбор на мађарско становиште. По његову мњењу имао је краљевински одбор рећи Мађаром, да неможе одступити од начела, јер би дошао у опреку са народним заступством и са читавим народом. Но могао је нашим савезником рећи: ако има у пагодби установа, које су вам неприличне, дајте дакле да изашаљемо одборе, који ће прегледав читави нагодбени закон, уклонити из њега оне установе, које су нам и вам на спачку. Из извешћа краљевинскога одбора није говорник нигде увидио, да би се наши заступници били опирали, наче у записнику сједнице од 24. (12.) јануара каже се изрично, да ће они напустити своје становиште, чим угарсли одбор нешто предложи. Без икакове дакле борбе уступила је депутација Мађаром, што су тражили. Неодвисна странка тога неби никад учинила, а и крајишници, чим дођу у сабор, знати ће подигнути свој глас за своја права. Заступник Драгутин Антолек-Орешек бити ће врло кратак. Гласаће за основу, и то онако радосно, како још није никад гласовао, од кад је 5 пута биран у хрватски сабор. Хора је, вели говорник, да се пита, желимо ли се спојити с Крајином или не. Ако се желимо, принети нам је жртву, коју од нас траже неумолне околности, држећ се оне, да неможе бити вук сит и коза цела. Заступник Фран Фолнеговић хоће, да у име своје стравке коју каже. За подлогу свом говору узети ће говор свога иријатеља заступника г. Рубидо-Зичија, који је по његову мњењу најискренија и најнаравнија обрана устава, и који је говор г. барон Живковић подпуно десавуирао. Заступник г. Рубидо тога не само није опазио, него је говору барона Живковића највише аплаудирао у оним точкама, у којим га је г. барон Живковић побијао. Рекао је, да су Мађари несмиљена браћа; најновију жртву доприноси он шкрипајућ зубима од жалости. Чини то зато, јер је забринут за целокупност и материјално стање земље. Насупрот г. барону Живковићу нагодба је темељем свему добру, којим је Хрватска обасута, она је magna charta хрватскога устава. Говорник стоји пак уз самога г. Рубиду, но дели их плот, који немају снаге превалити, да си пруже пријатељску руку. Само онај савез међу два народа, вели говорвик, може родити благословом, који обим савезником једнако јамчи развој и напредак; сваки други савез садржава у себи заметак кавги и рату који бива тим крвавији, чим су си савезници ближи. Заступник г. Рубидо, заговарајућ предлог краљевинскога одбора, признао је, да није овај пут одлучило начело правно, или интерес једнога и другога савезника, већ воља силовитога рата. А ипак бити ће једва када згодније прилике, где су се обоји интереси могли у склад свести, те променом начина заступања уклонити повод и размирицу међу оба савезника. Но тога није допустила воља силовитога савезника. Само онда могу Мађари имати право, ако нема краљевине Хрватске, ако је Хрватска само скун жупанија. Говорник држи, да онај, који у народу подржава институције данашње које га упропашћују не може биги лојалан према народу, но такав није ни лојалан поданик већ ласкавац могућника. Г. оделни предстојник барон Живковић бацио је тешкуосваду, да странка права завађа младеж. Могао би му одговорити, да ју завађа г. оделнипредстојник по суставу, који у земљи ствара легије крухобораца. Говорник чита из исправа своје странке некоје пасусе управљене на хрватску младеж, те тврди да странка није никад младеж завађала. Она јој је увек преноручивала начела такова по којима мора сама властитим размишљајем доћи до тога да упозна добро и зло. С тога он мирном душом и индигнацијом одбија осваду, којом се је, вели, г. оделни предстојник набацио на странку права.

Говорник зна, да има у Хрватској друга једна младеж, која је г. оделном предстојнику више к срцу прирашћена одмладости странке права, с на« равнога разлога, штоонкао добар Србин осећа симпатија према тој младежи. Неразуме зашто неби његова странка настојала изнети младеж хрватску за идеју Хрватске, ако је г. барон Жчвковић пре 8 годипа могао са саборске столице пледирати за срб.-ки Срем. Тражећ, вели говорник, узроке несрећи хрватског варода, нашао сам, да највећа опасност лежи у том, што у политичким струјама у земљи владају мужеви, који неверују у препород у будућност хрватског народа. Најстрашнији је положај онога болесника, који има лечника осведочена, да му неможе помоћи, ал који ипак неће да к болесникову кревету припусти лечника, који би још помоћи могао. Прама известитељу вела говорник: Госп. Мишкатовић позива нас, да се приберемо око предлога краљевинскога одбора. Тко зна, како је тај предлог под ауспицијама нове ере поздравио мађарски хисторик Пешти, како је др. Фалк, давши му право, позвао га, да се још стрпи, док се могу извести његови назори, тау ће разумети позив г. Мишкатовића. Gott helfe weiter, могу казати Мађари. Када би од год. 1861. сви сабори и све странке у Хрватској биле поручивале краљу: краљу, слободна и 'независна Хрватска уз слободну и независну Угарску, Ческу, Галицију, једини су сигурни темељ твога сјајнога престоља, било би данас јамачно друкчије. Данас пак, завршује говорник, влада у монархији обћенита здвојност, а пароде још на окупу држи једино штовање прама краљу. (Жи«ио ва крајној левици.) Председник на то закључи седницу и урече будућу за понедељак у 9’/ в сати пре подне. На дпевном је реду: Главна расправа о извешћу краљевинскога одбора и предлогу зак. основе.

Из листова.

„Самоуправа" у 11. броју пише о предлогу закона о судијама ово: Прво и прво замашна је мана владинога предлога што тражи у овом времену велике новчане жртве. Друга је мана владинога предлога што није доследан. За чланове касације, апелације и председнике окр. судова он усваја начело колсгијалног бирања, а за чланове окружних судова начело постављања. Ако се правда више ујемчава тиме, што се судије виших судова и председници окружних бирају, онда за што се исто начело не распростре и на судије окр. судова. А ако је начело кандидовања и колегијално бирање штетно, (што не држимо), онда за што га уводити у више судове? Трећа је и најјача мана владиног предлога то, што судије нижих судова одговарају за своја хрђава званична дела, а касација никоме не одговара за своја могућа недела: ни кнезу ни скупштини, нити има закона и суда који би је контролисао, и кад скриви осудио Ако један или два члана касације згреше, могу бити суђени, али ако већина чланова или цела касација скриви, не одговара никоме и нико је не може судити, јер сама решава које ће од својих чланова дати под суд, па се може мислити да цела касација никад не ће решити да сама себе стави под еуд. Над касацијом дакле нема никакве контроле. Тиме је створена у земљи једна суверена власт, која не стоји под сувереном земаљском влашћу, која је између кнеза и народа, која суди о животу, имању и слободи грађана, а овамо баш никоме не одговара, јер по закону касацијоне судије не могу се ни пензионирати, па ни премештати.

Д о п и с и.

М. Будимпешта 19. Фебруара. (Друштво „коло младих Срба“ и српска „Беседа".) Ив јесенашњих дописа одавде биће познато српском свету, да се овде у Пешти склопило друштво под горњим именом са цељу, да се поред неговањајсвог матерњег језика, удруживањем умно и душевно усавршава, а према потреби и могућности сиромашне ђаке и друге сународнике, који 6и помоћи ватребали и материјално потпомаже или барем потпомогне, да исти до такове лакше доћи могу. За први мах уписало се до 50 чланова, који су се привремено и конститујисали, штатуте зготовили и исте ради потврде министарству поднели у нади, да ће их исто бев примедбе потврдити. Међу тим да се не 6и чекањем на потврду штатута пропустило вгодно време, чланови еу вакључили да 2. марта приреде „беседу с игранком“ од које 6и чист приход, ако штатути буду потврђени, имао припасти Фонду друштвеном, а ва случај, да исти не буду потврђени, употребио се чист приход на равне добротворне цели, од од кој'их је у првом реду увео на око сиротињски фонд овдашње српске православне општине, ив којег је до сада млоги сиромашан Србин ма ив ког краја долавио, у нужди потпомогнут бивао. Али као што смо ив поувданог извора иввештени, сав је ивглед, да ће министарство друштвена правила потврдити и да ће се према томе друштво деФинитивно склопити моћи, а по треввености и чвретој вољи, којом су чланови друштво вачели, смемо се поувдано надати, да ће

се исто одржати, оснажити и лепо напредовати. Па како је чист приход „беседе“ намељен у првом реду Фонду тога друштва, премда и остале цели васлужују потпоре, то држим да се не може замерити приређивачкој омладини, ако она од својих сународника са свију крајева сме да ивискује и да очекује иввесне материјалне припомоћи, јер сваки и најскромнији почетак ивискује своје повеће жртве које је тешко у први мах сопственом снагом смоћи и које могу и најплеменитије подувеће још у првом вачетку његовом ва навек да угуше. Пlат нас нада не омане и правила ваиста буду потврђена, уповнаћемо наш свет подробније са друштвом, а ва сада само препоручујемо материјалној потпори српскога света. Приређивачи су од своје стране прегли, да овогодишња „српска 6еседа“ у своме првом делу не заостане ва оном последњом пре три године, која Српству у Пешти лепа гласа стече, а до српског света стоји, да и приход не ваостане далеко ва оном свотом, којом тада помогосмо нашој боној и рањеној браћи прекосавској. 0 исходу „беседе* иввестићемо српски свет у своје време а тада ћемо већ ва сигурно моћи рећи, да ли су штатути потврђени, па онда и о друштву коју више прозборити. Шид 29.јануара. (Овдашње школске неприлике.) Од како нас усрећитељи усрећише са комуналним школама, од то доба почесмо уживати благодети, које би смо врло радо ваменили са пређашњим тако вваним „нередом" у српско-народним школама. Пре но што нам школе покомуналише, обећаваше нам влатне куле, уворни ред и друге млоге благодети, које данас у пуној мери не уживамо. Посмотримо ли само стање овдашњи комуналних школа, од доба њиховог покршћења, па ћемо лако добити праву слику, која се у новом оквиру млого жалосније представља, него што и мислити могосмо. Да je томе тако, ево нчвађамо неколико примера, који ће потврдити горње речи. Пре свега веронаука, која је у српским нар. школама нај’брижљивије негована, постала је данае у комуналним школама тако рећи последњи предмет, јер у комун. школ. вакону, предато j’e свештеницима предавање веронауке, а ови т. ј. овдашњи свештеници тако олако ту свету дужност извршавају, да се може рећи е је ванемарена. Ув то положај комун. учитеља према грађанству, поетао j’e тако рећи одељен и стран, јер учитељи и не мисле да њи грађанство плаћа ва то, што ив полит. опћ. благајне плаћу своју примају, па с тога мисле да они нису грађанству ништа одговорни, нити да су дужни онако одани бити, као пређе као српско-народни учитељи. Ово је истина доста жалостан појав од наши учитеља, али је ваиста тако, јер учитељи истичу свуда комун. школ. закон, ради тобож докавати њиме, да они сада не стоје у онаком одношају према грађанству, као кад су били срп, нар. учитељи. ’ Осим тога имамо овде жалостан Факт прибележити о суровом и неваконитзм понашањуједног овдашњег комун. учитеља Ђ. Ј. Исти учитељ тако је пун наставничке њежн о ст и према својим ученицима, да је до сад већ њимачетворици главе полупао. У колико је овакав поступак реченог учитеља суров и неваконит у толико је гадан и недостојан и каквог простака а камо ли Ј'едног учитеља, коме је повив куд и камо светији и уавишенији. Из овога се јасно види, да речени учитељ још није дорастао ва положај који ваувима нити је васлужио учитељско име које на себи носи; јер са тако суровим и недостојним поступком према својим ученицима, не сме се ни један ваљан и прави учитељ послужити, пошто тиме убија углед и школи и учитељству, како пред ученицима тако и пред целим светом. Па према овако јадном поступку једног учитеља, је л онда Ч УД°, штo се устручаваЈ‘у родитељи своју децу у школу слати и тако суровом наставнику своје највеће благо поверити. Зар није жалост и срамота и за учитеља и ва углед учитељски, кад један учитељ стоји пред казненим судом ва то, што је свом ученику главу пробио?! као што је речени учитељ пред овдашњим кавнен. судом стојао и на глобу од 5 ф. пресуђен био. Па још кад се узме, да јето четврти случај, како речени учитељ своме ученику главу лупа и крвави, онда је вајиста чуд°, Д а претпостављена власт таког суровог учитеља у вакриље узима, место да га с места дигне. Љубопитни смо, како ће испасти друга осуда кр. кот. суда овдашњег против реченом учитељу, кога је отац дотичног детета суду пријавио, јер као што се по ново ево види, прва осуда од 5 ф. беше и сувише блага, а да ју је суровост реченог учитеља осетити могла. Што се тиче пак, местног школског одбора и мест. школ. надзорника, ту смо у напред уверени, да се ништа против реченом учитељу предувети неће, што би се по вакону чинити морало, као што се ни;е ништа чинило ни вређашња три пута, када је исти учитељ својим у-

ченицима главе полупао и окрвавио. Но кад у,. мемо опет у обвир, да су чланови школ. одбор а | i већином људи који деце немају; већином *y Aa који механично ’ °но одобравају, m TO мест. школ. надзорник поднесе; даље, кад се уB Ие у обзир, да је и сам мест. школ. надворвик чд. век бев икаквог педагошког внања, човек пу B свакојаке сујете, уображења и „волшебни* тавија; човек, коме је више до Фигурирааа 8 „ероберунга“ стало, него до овбиљног рада, _ онда није чудо, што се тако жалосни случајев B у школи догађају, који су у стању проиввеста гнушање и према учитељу и према управи l школској. А да местни пгкол. одбор, вај'едно са својиц надворником слабо бригу води о школи и напредовању децу, види се већ и по томе, што ево већ пет месеци како j'e школа почела и још деца нужне књиге добила нису. Па може ли се ту 8 вамислити какав напредак у настави; можелиее ту очекивати онај повољви ревултат, којег деца при годишњем испиту показати требају? Према оваком стању ствари, није дакле чуд o) што су наше школе у тако миверном стажу, јер јер као што се види, сиоро сва кривица лежи до мест. школ. одбора и надворника, који непокавују довољно ни воље, ни труда, ни равумевања, да разумно и корисно школом управљају, као што се то иште од таковог тела, као што је школ. одбор С тога 6и од преке потребе било, да ее при идућем ивбору местног школ. одбора и надворника, добро пази, да у одбор уђу само онакови људи, коЈ'има просвета на срцу лежи и који еу вољни и кадри порадити на бољитку наше школе и њевиног напретка. Оволико смо држали ва нужно о нашим школ, неприликама у ј’авност предати.

ИСПРАВКА

У „предлогу поднесеном новосадској ванредној главној скупштини србске црквене обштине" у прошлом броју на челу листа штампаноме учињена је штампарска погрешка. На другом ступцу у другој ставци стоји: „а за светог патријарха вели се, даје „немоћан“ и „слободоуман* место „слободоуман* стоји у оригиналу свештеничке адресе а стојало је п у оригиналу предлога: слабоуман, што с овим исправљамо.

Н О В И Ј Е.

Бечки је кабинет, као што из Лондона јављају, разаслао силама окружницу о подунавском питању и у њој изј'авио, да одустај’е од неких тачака у првобитном „аван-прожету“, но и пак наглашује, да ће се Аустро-Угарска махнути главне мисли тог предлога. По бечкој вести „Буд. Кор.“ требали су у понедељак (јуче) бити настављени преговори са српским повереницима. Док се пак први повереник из Београда не врати, у тим ће се преговорима само зготовити нацрт за консулски уговор. - Из Београда јављају, да је војени министар погодио с пушкаром - фабрикантом Маузером, да овај за Србију начини 100.000 острагуша комбиноване маузерове системе. Наплата у 20 оброка за 3 године. Пронео се био глас, да су се изродиле неке диференције међу Валујевим и Лорис-Меликовим. Из Петроградл поричу, те постанак тој вести своде на то, што је у npecKoj' комисији Валујев био за то, да за преске преступе суде обични судови, а Лорис-Меликов и начеопик преске комисије, да се за то саставе посебни судови. „Пол. Кор“. јављају из Лондона да немачка влада није силама поднела никакав предлог у погледу грчко-турске границе, која би дошла ва место оне, што је на берлинској конференцији означена. По томе вије истина, да ће Хацфелд Порти предложити нову гравичну пругу, која неће захватити Мецово, Јањину и Превезу. У погледу разглашених руских предлогао деоби Азије вели „Жур. де Ст. Петерб.,“ да руска политика никад није ишла за таким шимерама, нити руска дипломатија кад год таке апсурдне ствари на среду износила. Никад није било речи о деоби земљишта. Кларендон и Горчаков ишли су само за тим, да нађу начин, како би се осигурали приватни интереси обеју држава.

Курс бечке берзе 9. (21.) «>е6р. Сребро Ц. кр. дукатг 5.52 Наподеоадори 9,80 Неиачке иарке 57.85 ОГ.ШП с Т Е Ч А J. На упразњено парохијско место у Павловци овим се стечај расписује. Проситељи имају своје нужним сведочбама снабдевене молбенице за 4. недеље, рачунајући °Д Дана првог увршћења расписа овог, овамо поднети. Иа седнице конвисторијалне, у Карловци 2?. јануара (8. Фебруара.) 1881. I—3 Конзисторија архидијецезе карловачке.

Одговорни уродник др. Светозар Милотић.

Срлска народна задружна штампарија :