Застава

ЗАСТАВА

КИКИНДСКА ЦРКВЕНА СТВАР НА УГАР. САБОРУ.

= Б.гдим-Пешта 27. Фебр. Post tot discrimina rerum . ..! после три месеца дана, иза интерпелације, коју је заступник велико-кикиндски на угареком сабору управио на министра богочасти и јавне наставе Аугуста Тре Фора, у познатом противзаконитом, управо самовол>ном поступку његовом против црквено-школске ошптине велико-кикиндске, једва је споменути министар некако и некакав одговор скрпио, и у седници саборској од суботе 14. (26.) Фебруара, неразумљивим тоном прочитао. По стенограФским белешкама доносимо ниже како тај одговор министров, тако и реплику, којом је заступник г. М. Сабовљевик пропратив тај одговор, мотивовао изражено своје незадовољство на њега. Али неможемо прећутати неке околности, које су што непосредни пратилац, што последица Сабовљевићеве реплике, јер су и сувише карактеристичне. Сабор је био добро посећен а галерије пуне. У вече се дознало, да ke министар у сутрашњој седници одговорити на интерпелацију, те је био и леп број Србаља на галерији. Министар је, како је већ речено, почео читати свој одговор тихим неразумљивим гласом, што је принудило Сабовљевића, да сиђе са свога места и да седне близу министра, неби би га колико толико чути и разумети могао. Кад се по завршетку одговора Сабовљевић врати на своје место, и по обичају ослови сабор са стереотипним: Штована кућо! уједаред умукну жагор који је дотле владао саборницом за цело време док је министар свој одговор читао. Из држања, из звука као и садржаја које прве речи говорникове пронесоше саборском двораном, осетило се, да је један од озбиљнијих момената саборских наступио. У првим тренутцима била је век пуна пажња целог сабора на говорнику усредсређена, који је јасним гласом, одмерено-течним ритмом, у коме се огледала пуна збиља предмета о коме се ради и замашних последица, које из систематског а још к томе » лакоумно предузиманог гажења јасних закона потећи морају. Сваком ставком Сабовљевикеве реплике растла је ако још то могуке пажња сабора све већма и већма. На скоро учесташе и узклици: ugy van! haljuk ! heljes! ca крајње левице, a по где кад и из редова умерене, Шењејеве опозиције. За сво време, док је Сабовљевић сипао К РУ П .У разлога на министров поступак, сиромах Тре Фор само је махао главом. Та очевидна кубура министрова, ваљда и даде повода старцу Мадарасу, да му, при спомену кикиндског капелана, довикне : нећеш ли га направити „ешперешом“ (протом)? На што Тре Фор махајући главом тужним гласом одврати: А, не мислимо ми на то! Кад је Сабовљевик завршио, и председник стави питање: прима ли сабор одговор министров на знање ? устаде очевидна мањина! Већина саборска се ужурба, министри они који не беху у дворани журно дојурише на своја места и што још до данас никад у српско ј ствари на овом сабору, председник нареди на захтев левице против-пробу гласања, те некако искубури неку, врло сумњиву већину. Против узимања министровог одговора на знање гласала је уз све без разлике странака Србе, цела крајња левица и умерена опозиција, која је мимогред речено, случајно слабије тога дана но обично заступљена, и неколицина важнијих чланова саме владине странке. По казивању ових последњих одмах по свршеном гласању, заслуга је моралној победи, која је очевидно била на страни вел. кикиндског заступника, већим делом у самој реторичној страни говора му. И ту, а како се сутра дан дознало, и у клубу већине истога вечера, говор Сабовљевићев био је нредмет разговора и оцене, која је једнодушно гласила: да ова саборница није

давно чула такога говорника. Што је пак најјача сведочба, колики је утисак тај говор учииио на све стране, то је: да је у клубу владине странке са свију страна и оштријим изразима захтевано па и закључено: да у будуће влада мора до најситнијих детаља изложити ствар о којој ће одговор у сабору интерпеланту да даде, јер неће да дође више у сличан положај овоме, на име да мора из партајске дисциплине заклањајућ министра себе осуди излагати. OДГOВОР Аугуста Трефора министра просвете и црквених дела на интерпелацију в. кикиндског посланика Михаила Сабовљевића, у седници угарског сабора од 14. (26.) фебруара 1881.

(По саборској стенограФији,) Пошт. кућо! Г. посланик Михаило Сабовљевић управио је на мене у ствари велико-кикиндске црквене општине интерпелацију, на коју сам са дозволом п. куће намеран одговорити. (Чујмо!) Без обзира на разлоге и на неке приметбе што не спадају на ствар, интерпелација се даје свести на ове три тачке: 1. Из каквих сам разлога поступио ја у ондашњим црквено-општинским пословима као први и последњи Форум са обилажењем надлежних црквених власти. 2. Како тумачим ја надзорно право државе према српској цркви? 3. Јесам ли вољан ондашњем изузетном стању краја учинити и ствари у редован колосек повратити? Што се тиче прве тачке интерпелације, на име окривљења, то ће исту најбоље опроврћи и у нечем расветлити опис саме ствари. Изволите допустити да га прочитам, јер је ствар мало заплетена, па кад би је из главе казивао, можда би изоставио који део, а податке збркао. Овако ће пак п. кућа за цело моћи о стању ствари стећи чиста појма (Чујмо! Чита.) „Кад је са осилења противзаконитог и смутљивачког елемента што је умешање полицајних органа за собом повукло о безуспешности седнице велико - кикиндске православне општине, држане 25. августа 1874. год. мени тужба стигла, и тиме се почиње расправљање те ствари овде ја сам још исте године септембра месеца тужбени поднесак ради одређења истраге и ради поступка компетентног органа послао епархијском административном одбору.“ Дакле мериторно нисам ствар решио. „Административни је одбор преко својих органа спровео истрагу и донео првостепену одлуку, којом је, из потанко наведених и како морално тако и материјално стање црквене општине најцрњим бојама описаних разлога, представништво црквене општине и одбор разрешио.“ Из овога се дакле види п. кућо, да то није моје дело. „Против тога предат је овамо рекурс, на основу којег је одлука административног одбора одобрена с тим упутством, да се путем истраге у руковању са новцем доказане злоупотребе за што краће време поправе и с том опоменом, да се главни виновници у смутњама при новим изборима искључе, да не могу бити бирани. Административни одбор није ремонстровао против овога назора; тада у њему није опазио повреде у автономији, него га је усвојио. Нов избор обављен је 7. јуна 1875. г. И против овог стигле су на министарство силне тужбе но и оне су ради донашања компетентне одлуке послате административном одбору. Одбор је у том погледу решио и избор потврдио. Тужитељи су рекурисали. То је упућено саборском одбору. Саборски одбор узео је тужбе у претрес и другостепено решио је тако, да је избор уништио и за припрему око редовног избора наредио, да се састави привремени црквено-општински одбор. Та наредба, која, понављам, није мрја, већ саборског одбора повукла је опет читав низ тужаба за собом. Чињен је приговор против личности,

којој је административни одбор поверио да састави привремени одбор како од појединих чланова, тако и од велико-кикиндских свештеника. Усљед тога је патријарх више пута позват био, да поради на том, да се у Великој Кикинди ред успостави и да се управни органи што скорије законито изаберу. Ти по.зиви имали су само у толико успеха, што је патријарх и крајем 1876. г. још о тешкоћама при спровађању пописа бирача извештај послао (28124/76.) То је дало повода, да је ради испитања великокикиндске размирице и ради тачног определења правога стања ствари пошто су у том правцу на патријарха и на темишварски административни одбор упућена питања безуспешна остала изаслан велики жупан торонталске жупаније. Тај корак био је неопходно нуждан, јер је у ствари поправке, путем епархијских истражних органа, у руковању са имаовином вел. кикиндске црквене општине доказаних злоупотреба у пркос непрекидним замолницама, позивима и пожурницама ни толико се није могло путем епископа односно админ. одбора шостићи, да су у том правцу о учињеним можда наредбама бар само извештаја дали. Нужно је било тако поступити, јер су злоупотребе задавале врло велику бригу. И сама епархијска власт признала их је за такове, кад је распуст представништва црквене општине одредила, али на против није умела да се иобрине о способном привременом одбору, који би ту ствар у редован колосек могао повратити. Тај одбор, са човеком на челу, ког је епархијски одбор изаслао, да га склопи, наставио је послове у оном истом духу, који је рцспуст предетавништва црквене општине нужним учинио. За разлог наредби о посредовању великог жупана нека послуже овде баш од самог епархијског одбора констатоване а не поправљене злоупотребе. 1. На помагање српског глумства издато је из црквено-општинске имаовине 800 Фор. Врло је лепо и иохвале доетојно, што Срби своје позориште потпомажу; али да на исту цел из црквене благајнице 800 ф. Д а ЈУ, то се тек не може одобрити. (Веселост и одобравање.) 2. Свештенство није уредно добијало СВО ЈУ плату, јер је аренда од *црквене земље у великој рештанцији. 3. Црквено-општински адвокат задржао је код себе, одноено није хтео да изда обвезнице у вредности од 40.000 ф. што еу властитост црквене општине, под изликом што му посао није награђен. 4. Црквени тутор дао је без одобрења црквене општине Ђорђу Влаховићу 200 ф. из свештеничког Фонда у зајам, а овамо иста свота није осигурана ни враћена. Безуспешно очекивање, да ее таким и сличним злоупотребама крај учини, изазвало је потребу, да се велики жупан изашље. И то је тај чин, који ее као повреда автономије од стране владе означује. Али то није повреда автономије, него положајем проузрокован ванредан поступак, којим се у опште није нанело повреде оном автономном праву, које на основу IX. зак. чл. од г. 1868. исте године 10. августа и 1875. од 15. маја издате краљевске наредбе грчко-источној српекој цркви осигуравају. Те наредбе, истина, осигуравају црквену автономију, али задржавају право највишег надзора. И овде прелазим на 2-гу тачку интерпелације, која ме пита, како ја тумачим право највишег државног надзора према грчко-источној цркви. Што се тиче тумачења тога највишег надзорног права, влада га у првом реду узима тако, да бодрим оком прати, да автономни органи црквене послове онако обављају, као што то закон и правила изискују. У ту сврху потражује од дотичних органа разјашњења, извештаје, податке, да v

толико снажније може вршити своје највише надзорно право. Али влада не сматрау автономији правни наслов, под којим се могу неуредности слободно развијати, него тако право, које и дужности за собом носи. Кад су автономни органи у вршењу свога позива спори, небрежљиви или га не врше у смислу закона, дужност је владина по надзорноме праву исте опоменути, упутити их, да се држе правила; али у случају, ако опомене кроз више година остају безуспешне и чињенице показују, да су автономни органи или неспособни да ред поврате, или при том млако поступају: влада не само да је упућена, него је и дужна ради успостављења реда и своје сопствене органе употребити; јер у уређеној држави не може се допустити, да под Фирмом црквене автономије једна варош буде позорницом политичних агитација, које становништво годинама у узбуђености држи, а при том још да се имовина црквене општине штети а делимице и троши. Ето така је била великокикиндска ствар у којој влада није ни могла друкчије поступити, но што је поступила. Две године је оставила ствар у рукама автономних органа, и тек кад је прекомерно мртвило убило сваку наду, да ће се ствари тим путем разбистрити, а нарочито, кад се у новчаном руковању доказане неуредности не само да нису у ред довеле, него се од црквених органа није ни извештај могао добити, како ће се исте уредити: решила је да своје сопствене органе употреби. То не само да је било право, него је била и дужност владина. Каква би смисла имало надзорно право, кад би у случају Флагрантних злоупотреба, кад је реч о руковању и трошењу црквеног имања, и кад автономни органи апсолутно неће или не уму злоупотребама краја да учине: влада надзорно право тако тумачила, да скрштеним рукама гледи, како се злоупотребе и даље терају. (Одобравање.) На треће питање, да ли сам вољан изузетном стању краја учинити? може ми одговор бити врло прост и кратак. Та прошлог лета у августу био је баш ради припреме законитог стања исписан избор за представничко тело ; против тога ја ништа нисам имао; тужбе које су против избора на мене управљене, ниеам ја решио, него сам их послао дотичним органима. У опште воља ми је јака, да се изузетном стању што пре крај учини и да се законити ред успостави; али то не зависи од мене, него баш од дотичних органа. Ако ови буду вршили своју дужност, за кратко време биће законит ред успостављен. ТТТто се тога тиче, да ли сам вољан у овој ствари ма с које стране разјашњења саслушати, изволите ми их само саопштити, готов сам их саслушати, и на основу најбоље инФормације решење ствари иожурити. (Одобравање.) Молим пошт. кућу да мој одговор изволи на знање узети. (Одобравање.) Михаило Сабовљевић: Поштована кућо ! Пре свега морам изјавити, да је јако непријатна ствар у обште по сваког интерпеланта, што своју интерпелацију у смислу пословног реда може поднети тек на крају седнице, т. ј. тек онда, када су клупе већ прилично празне. Томе је природна посљедица то, да већина посланика не чује живим речима исказане разлоге, који су у многим случајевима од велике важности. Та околност свакако иде у прилог министру, када одговара на интерпелацију, чији се одговор и тако обично на знање узима, а од штете је по интерпеланта. нарочито онда, када је повреда закона тако Флагрантна, да интерпеланат с пуним правом може рачунати бар на моралну сатисФакцију; а овамо је приморан реплику своју на одговор министров да изговори пред слушаоцима, који никако нису ни чули разлоге интерпелације. Друга је незгода још и то, нарочито кад се то тиче посланика српске народности, што је новинарство толико тесногрудо, да о српским стварима једва што и спомене, изузимајући случај, кад их намерно хоће да изопачи, а .томе је неизбежна посљедица, да је публика

„ЗАСТАВА 0 излази редовпо: оредом петком недељом, па целом табаку, а уторнивом на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Ауетро-Угарсву: на целу годиву 14 ф. н. па по године 7 ф. п. на четврт године 3 ф. 50 н. на 1 месец 1 ф. 20 в. За Србију (у сребру). <ia годину 35 дин. на пола године 17'/ 2 дин. на четврт годиве 9 динара.

БРОЈ 27. у Новоме Саду у петак 20. Фебруара (4. марта) 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рвчуиају се по 6 иовч. од св&к врсте оваких ситпих слои а за жиг плаћа се no 80 поч. сваки пут. ДОПИСИ шал>у се уредништву, а предмата а огласи алминистрацији ,ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Појединн бројеви стају 10 новч.