Застава

Пређе се на диевни ред. Указом књажевим подносе се три санитетска закона и реши се да се за њих бира нарочити одбор. С тим сесврши седница у 12’Д часовапо подне.

Д о п и с и.

Будимпешта, 16. Фебр. (Реплика Мише Сабовљевића на министров одговор.) Кад ови редови стигли буду, онда ће наши читаоци у рукама имати у свој опширности одговор што га је дао министар просвете ТрвФор на интерпелацију Мише Сабовљевића, у погледу повреде наше црквене автономије у Кикинди. Уједно ће српски свет читати и реплику којом је одговорио наш посланик министру обарајући његов неваконити поступак, његово неоправдано маневрирање са кикинђанским општинским стварима, хотимично обилавећи дотичне црквене власти и игнорујући прве Форуме. Оцењивање минисгровог одговора и реплике нашег посланика спада на друго место, ми ћемо да се једним погледом обавремо на утисак што га исти у сабору учинише, на дрнсање странака и на неке тако рећи нузгредне обвире који ипак доприносе да је слика те целе ствари подпунија. У дотичној седници саборској клупе су слабо ваувете биле шта више и крајња левица, која је иначе увек на окупу, не беше у великом броју ваступљена. Са свим је умесна била сабовљевићева примедба да је хрђав обичај да се интерпелације ва крај седнице остављају, те много пута ма како важан био предмет, већина га не чује и не може себи створити подпуну слику ствари што се с усменим мотивовањем постивава. Одговор министров веома је сухопарно текао, не оотављајући ва собом никаквог еФвкта, и не могавши ивмамити усклике одобравања ни са своје странке. Сабовљевићево пак стварно доказивање саслушано је највећом пажњом, и ивазвало је местимице одобравање на клупама крајње левицс, Онај пак део беседе његове где јенеи|вдовољена амбицијаједног капелана, који се помоћу министрове протекције жели узвисити многим смутњама крива и да ако има агитације у Кикинди онда је једина та агитација која је интриговањем и денунцијацијом истог капелана постала, и којој је министар својим лакоумним поверовањем сам помоћи пружио ивазвао је индигнацију и усклике »допадања“. И то је спомена вредна појава да се стављала контра-проба гласања хоће ли се министров одговор увети на знање или неће. Наравно увело се на внање, али не огромном већином или шта више једногласно што је досад при чисто српским питањима (као што је ово) уобичајено. Чланови крајње левице гласаше еви пр от и в министра а од средње оповиције поделише се гласови. Веома упада у очи како листови мало, врло површно или никако не претресаше реплику. Они само у неколико редака уврстише реплику која је пуна 3 /< сата трајала. А овамо је равложно докавано у њој да у овом случају имамо посла са еклатантном повредом автономије наше. А наш је посланик умео достојно крстити тај поступак, а местимице ивабрати израве којих тежину министар и његова странка врло осећају. Или ваљда баш с тога што је тако тихо стварно говорио, и што и сами увидеше да ив његових уста убеђење говори и да његове речи истинито цртају целу ствар, и жигошу нови незаконити поступак. Или ваљда сад увидеше да ив његових речи не говори страст, (што су тако дрски да нам сваки час пребацују), него да говоре Факта и разлови. Сигурно ово је уврок што се не упустише и не могаху упуштати се у обарање сабовљевићевих речи. Дакле као што рекох њихови листови ћутке пређоше овом приликом преко ове ствари. Један пак лист који се одликује са највеће интолеранције не само према нама, но према свему оном што није мађарско („Пешти Хирлап") није могао да и овом приликом не даде израва свом болу, што је мађарска крајња левица гласала у овом питању против мађарске владе. Исти лист напомиње како је Сабовљевић ставио питање да ли посланички дом одобрава поступак министра према српској ствари“, а ту вели ваља на уму имати да је овде нацијонално питање увучено, ту дакле ваља да „сваки Мађар повереницу даде мађарском министру", и да у оваким стварима не треба да су меродавни „партајски обзири“. Ми пак вавршујемо да је сабовљевићева дивна реплика извојевала себи заелуженог моралног успеха што ће одјекнути у целом овостраном народу нашем.

Вести из народа.

Ив Чуруга нам пишу 17. Фебруара ово: Јављамо вам ив Шајкашке, да је г. Паво Алексијевић, капелан и вет Димитрија Миклушевића, пароха у Жабљу, ово дана по Шајкашкој носио повнату адресу шајкашким свештеницима на потпис. Невнамо још ва друге, алије извесно, да исту адресу није потписао честити и вавда народни прота М. Папић, као ни оба чурушка све-

штеника, ни старац Брежовски, парох госпођиначки, ни Милош Папић, капелан протопресвитерата жабаљског. Сирома капелан Паја, кад му пакрачка протекција и рег Nachnahme богословија не помажу, да стечајни испит положи, труди се, да овим начином стече си милости и благово лења. Још ваља внати, да је то онај наметути администратор у Чуругу, кад оно сила г. епископа бачког прогони капелана протопресвитерског са админиетраторства. (Вредно 6и било, да народ довна свештенике и из други крајева бачке дијецеве, који се нису подписали на адресу, с тога желили 6и, да нам се и ив други крајева достави, што се у том погледу вна или савна. У.) Нови Сад 19. фебр. Данас је била редовна скупштина овдашњег нарошког представништва. Најважнији предмет био је обнародовање листе велепорезника, који ће за ову годину састављати половину представништва. Међу 38 представника велепорззника имаде 17. Срба. Неки Срби пропустили су рекламовати се. Неки, који на страни станују, ма да су се усљед позива изјавили, да желе да буду представници новосадске вароши, нису с тога узети, што нису у овдашње листе бирача уведени, пошто закон захтева, да само онај може бити представник, ко је и бирач. На ово се није досад тако строго пазило, и зато је требало стране позвати, да искажу: јесу ли гдегод у бирачке листине уведени. Нека је дакле од сада онима странцима, који овде у Новоме Саду порез плаћају, на знање, да онда, кад се позвали буду на изјаву, уједно прибаве и прикључе сведочбу, да су бирачи. Пошто је по новом попису број душа овз вароши порастао, то је верификациони одбор предложио, и скупштина усвојила, да се саразмерно томе у смислу муниципалног закона и број варошких представника са 8 умножи, од којих би половина пала на изабране а половина на вирилце. И тако су одмах узета још 4 нова велепорезника (међу овима 3 Србина), који ће тек онда у скупштину приступа имати, кад се и 4 изборна члана изберу. Међу друге важније предмете спада: установљење статута за кућарење (хаузирање), који се министарству трговине на потврду подноси; усљед министарског позива избор одбора противу филоксере, у који су изабрани: професор Брук, Мита Савић, ђорђе М. Недељковић, Ф. Алтвирт, Пера Максимовић и Сабо Иштван, и коме је одбору повереник К. Грозингер; избор председника асентне комисије за коње; потпомагање представке мошоњске жупаније, која моли да се насљедна пристојба тек онда разрезује, кад се оставина расправи, пошто се у противном случају многе забуне догађају и велике неправде чине; продаја једног комадића варошког земљишта (мочваре поред „протине Елбе“). Остали су предмети или од мање важности, или приватне природе. Услужним трудом пријатеља у БудимПешти, којима на томе усрдно захваљујемо, дошли смо у стање, да данас саобштимо стенографски извештај како о Трефоровом одговору на Сабовљевићеву интерпелацију, тако и реплику нашег сународника г. дра Мише Сабовљевића на одговор. Исто тако и увод, и дописни спровод призора тога. Нећемо да предваримо, али себи замислити можемо велики утисак, који ће беседа дра М. Сабовљевића учинити на свестан свет наш. Засад ћемо толико рећи, да је наш Миша Сабовљевић свој и народа свога образ на уг. сабору свему свету на видику осветлао; да нас он сваком новом приликом све већма задивљује, да је стао у први ред народни бораца, и да у њему јуначки истрајава, и да заслужује признање народа свога на оној срчаној и јучачкој обрани народни права, и што је још више народне части, народног достојанства. Вратићемо се на ове призоре на уг. сабору. Дознајемо, да је поедставка, што ће је депутација српског саборскох 1 одбора министрупредседнику Тиси поднети, доспела дотичним члановима депутације у руке, и да сад од договора начелника депутације и заменика му зависи, кад ће депутација извршити задатак свој, и надамо се, да ће то скоро бити, као што то по чувењу са свију страна и варод нестрпељиво очекује. Испод Петрове Горе јављају нам, да је и чемерничка црквена општина у својој скупштинској седници, држаној 2. фебруара, на предлог свог председника једногласно закључила, да се саборски одбор умоли, нек поради на дотичноме месту, дасе наш народноцрквени сабор отвори, и то тим што пре, по што је најновгјом променом у нашој јерархији наша црквено-народна автономија повређена. Н О В И Ј Е.

Ове године требали би босанци и херцеговци да врате потпору, што им је лане дата, но као што „Бос.-херц. нов.“ јављају, они су опроштени од отог враћања.

Први српски повереник при Аустро-Угарскосрпским преговорима у Бечу, Коста Јовановић, стигао је 16. о. м. из Београда у Беч, те тако ће се сад преговори о трговачком уговору опет наставити. Као што „Буд. Кор.“ дознаје, и у погледу конзуларног уговора појавиле су се неке несугласице. Аустро-Угарска је на име хтела, да неке одредбе истог уђу у трговачки уговор. Срби су томе противни били. Као што „Буд. Кор.“ дознаје, 16. о. м. био је у Бечу у министарству спољашњих први претходни састанак конференције у четворо. Сутра дан требала је бити прва редовна седница. На конференцијама ће председавати одсечни начеоннк Калаји. Осим Калаја, Аустро-Угарску ће ту заступати још гр. Кевенхилер, Турску Едем паша и два стручна извештача. На предходном састанку углављен је начин већања. Као што „П. Лојду“ из Београда 16. о. м. јављају, конкуренти за српске железнице отишли су од онуд. Железнички одбор наставио је 16. о. м. претрес бонтуове понуде и најважнијих 14 чланака једногласно усвојио. „Бугарски Глас“ од 12. о. м, има допис из Пловдива, који по Сретцу нрави велику сензацију. Дописник јавља, да Турска скупља војску на источној граници Румилије. У Акерпрулу! у Маћедонији скупиће се такође 4000 војника, који ће требати да мотре на Бугаре са запада, с арбанашке стране. Мисли се, вели дописник, да велике силе хоће Румилију да жртвују, да би могли грчкотурско питање решити. „Б. Гл.“ закључује по томе, да би Бугарска, Србија и Грчка требале да подвежу савез против заједничког непријатеља. 14. о. м. отиду сви атински заступници великих сила грчком министру-председнику Комундуру, те му изјаве, да Порта не ће чинити никаква непријатељска корака против Грчке, и препоруче Грчкој, нека се и она тако понаша. Комундуро одговори, да ће се Грчка, док преговори у Цариграду устрају, владати пожељисила, надајући се, да ће Јевропа што пре одлучити, како да се изврше одлуке берлинске конферевције. 15. о. м. састало се у султанову двору велико веће, да донесе одлуку о грчком питању. На њему беху сви садашњи и некадашњи министри и виши војнички достојанственици. Без обзира на то, како ће преговори с јевропским заступницима тећи, Порта ће у одговору на јевропске ноте од 9. фебруара навестити, колико мисли попустити од својих уступака од 21. септембра, да би се мир очувао. —Француски министар унутрашњих послова разаслао је начеоницима приморских округа окружницу, у којој имнаређује, дапазедасе на бродове оружје имуницијанеукрцава. — У Марсељу су прошлог петка ухваћепа и задржана два брода, пуна оружја и муниције за Грчку. Једном грчком броду, прахом натовареном, који се исказао, да хоће у Алжир да броди, али који је у ствари требао поћи пут Грчке, забрањено је, да се крене. Пењући се ово дана уза степене своје министарске палате, Гледстон оклизне и падне, те се тешко озледи. Новије лондонске вести пак јављају, да се већ толико опоравио, да ће до недеље бити већ са свим здрав.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. ЧИКА ЈОВИН лист доноси у своме трећем броју ва 1881. ове чланке: 1. Песма о песми (са 2 слике) од Чика Јове. 2. Катица и патуљци, бајка (са 2 слике). 3. Тројан ски рат 111. (са сликом). 4. Број „7.“ 5. Мојим друговима, песма М. Ј. Митровића. 6. Шта чини мајмун 7. Вивак, песма (са сликом) и опис, од Н. 8. Прљави Максим, песма од Чика Нике, 9. Разнолије: а) Сунце и вемља; 6) Земља, месец и сунце; в) Колико је врело сунце; г) Саветници; д) АрТија ва копирање; е) Избор хусарев; ж) Фалисавац; а) Дугајлија. 10. Даштања. 11 Ребус 12 Решење даштања. 13. Чика Јовина пошта. 14. Нове књиге. Штампарија А. Пајевића у Новом Саду. СРБАДИЈА ЧАСОПИС ЗА ЗАВАВУ И ПОУКУ. УРеђује Стеван Бурчић.. Изашла је и разаслата је претплатницима прва свесга „СрбадијеЛ Садржина је ова: Србадији. Песма Манојла Ђорђевића Призренца. Школска икона. Приповетка Л. К. Лазаревића. Шетња после смрти. Хумореска Милована ђ. Глишића. Двоје сирочади. Приповетва В. Халка. С чешкога превео Манојло ђорђевић Призренац. Из науке о језику. Од Јована Бошвовића. Историја српског народа. Написао Вевијамин Калаји. С мађарског превео Гаврило Витковић. (Са овлашћењем пишчевим.) — Предговор српској публици од В. Калаја. I. Стање илирско-трачког полуострва за време доселењасрпскога народа. 11. Од доселења српскога народа до освивања краљевства. (Продужиће се.) Листак: Матица Српска. Музична дела Корнилија Станковића. Алекса Бачвански. Дечија представа. Друга свеска „Србадије“ излази за који дан, а доноси измеђ осталога и ово: У зао час! Приповетка са села. Од Милована ђ. Глишића. Живе мошти. Новела Ива на Тургењева. У једној од идућих свезака почеће да излази један роман Мавра Јокајије, који се рачуна мећу најбоље романе чувенога романсјера мађарског. Прет. мет му је веома интересантан и поучан. „Срба д иј а“ стаје годишње са м о 4 фор. а. вр на по године 2 ф., а на четврт 1 ф. а. вр. Цр е / плата се из Аустро-Угарске шаље на ову адресу: А дминистрацији „Србадије 11 , Земун. (д ( ј’ ministration der „Srbadija", Semlin). Ko скупи ig претплатника добија лист бесплатно, а ко скупи з претплатника добија „Србадију“ у пола цене. Сваки претплатник добиће у току године уз незнатну д O . плату једну уметнички израђену слику к ао премију. В е ш т и н а. У наклади Таборског и Парша у Будим-Пешти ивишле еу нове мувикалије под насловом: Freie Wahl, Polka Frangaise ва гласовир удегио Ф, Фарбах млађи. Цена 60 новч. Курс бечке берзе 19. Фебр, (3. марта) s‘/, металица 73 50 s‘/, народпог заша 76.50 Сребро - _. Ц. кр. хукати _ _ _ 55g Наполеондори 9.39 Немачке иарке ___ 57 ,g 0 ОГЛАСИ. Eine 18-pferđige, liegende Dampfmaschine bis Ende Marz noch im Betriebe zu sehen, ist zu verkaufen. Naheres beim Eigenthiimer Herrn Balthazar Faith in Neusatz zu erfragen. I—3 У БЕОГРАД. Ko жели уз сам Београд имати дивно имање, тај нек дође 10. марта по старом, о. г, на лицитацију. Имање је велико шесет дана. На истом постоји кућа од тврдог материјала. Исто је имање за свако индустријско подузеће јер га пресеца непресушно-текућа вода. Горње имање зове се Чаир и Булбугдере. Бергера медицински САПУН ОД КАТРАНА препоручен од медиц. стручњака употребљава се у европским државама са сјајним успехом против сваковрсне кожне оспе особито против кронични и перутави дишаја, краста, т. з. бакарни носова, пришта од назеба, знојавни ногу перутз у глави и бради. Бергеров сапун од натрана садржава 407. катрана од дрва, и разликује се знатно од свију у трговива налазећих се сапуна од катрана. Као блажији сапун од ка т рана за одстрањење свамврсзе кечистоће на лицу, против кожне оспе код деце, а особито као сапун за прање и купање при сваквдашњој потреби служи: Бергеров сапун од катрана и глицерина који 35°/ 0 глицерина садржава и финог мириса у себи има. Цене по номаду од сваке сорте 35 нов. заједно са упутством за употребу. 2-12 Главно отправништво: Апатекар G. Hell, Тгоррач Налази се у свима апатекама ове државе. Главно стозариштс за Н. Сад: код гг. апатекара Ц. Б. Грозингера, М. Максимовића и Г. Плавшића. У Панчеву код В X. Графа. Усљед препоруке ц. кр. зем. здравствеаога вијећа, концес. од вис. ц. кр. моравског намесништва МАРИЈАЦЕЛСКЕ КАПЉИЦЕ ЗА СТОМАК. Особито делујући лек за све болести стомака, • а преки лек нротив: хрђава апетита, слабости стомака, неугодног даха из уотнју, надимања, ригања, колике, катара у стомаку, љутине у отомаку, правлење камена, млогог шлајма, жутице, гадњивости и повраћања. главобоље (ако од стомака долази) rP чева у отомаку, тврде столице или затвора, претоварења стома ка, гљиоте, болне слезине, UP He џигерице и шуљева. Цена једне флашице заједно са упутством за употребу 35 новч. Праве се могу добити у Н. Саду само код г. Пл* в ' шића апат., а у Петроварадину код Deodattoß Erben. Средишво стовариште за разашиљање код С. Brady, апат. Kremsierl5-52 _

Одговорни уредник др. Свотозар Милетиl>

Српска народна задружна штамларија.