Застава

тајник у министарству правосуЈја, да Бе битинаименован за министра просвете, али одмах и иорекоше, велеБи да је цар противан тој комбинацији, него да fie министарФинансије Битер привремено управљати министарством унутрашњих, у iom је некада био државни подсекретар. Данас пак можеш читати да fie Битер коначно примити унутрашње послове а тајник Финансвја Шолц Финансијскн порФвљ. По овој последњој комбинацији дакле Путкамер би оетао министар просвете, и то врло лако може бити, особито кад човек зна, да је немачка влада на ново заподела преговоре с римском куријом. Познато fie бити, да немачка влада иште, да је курија дужна пријавити јој сваки пут, кад кога хоБе за свештеника да постави. Веле, да је курија вољна, подврБи се тој дужности, па да то докаже, хоДе на удову Фулданску бискупију да постави влади погодну личност за каптолског викара. Путкамер је баш човек за то, да таке преговоре с куријом од случаја до случаја води. Ту скоро чудио се свет, како да нико из центра, од ултрамонтанаца, није говорио у прорачунској расправи; сад је загонетка одгоненута. Нису хтели поменуте преговоре да кваре. у Француској је игова светковиназа један часзк нотисла сваку другу радњу у закутак. Као што истодобне и накнадне вести јављају, светковина је била, као што се свет надао и очекивао, сјајна, величанствена, права светковина целог Фрапцуског народа. Ма да време није било погодно, и пак се 15. о. м. око 30U.000 душа нскупише на једноме месту, те у најбољем реду и најве Бим достојанством нролажаху испред слављеникова стана, певајуБи „Марсељанку* и кличуБи песнику и слободару у славу. Спровод је трајао од по дне до 3 сах. после по дне. У њему је било 100 певачких дружина и силне депутвције из провинције. У вече је на Трокадеру био велик концерат, и ту је Луј Влан говорио Игу у славу. И тако Бе игова светковина остати светла тачка у душевном животу духовитог Француског народа. Светковина та потисла је за тренутак с дневног реда политичког и бардуов предлог о изб ор у по листи, но како је она прешла, избори по листи опет дају сигнатуру дневној политици у Француској. Коморина комисија, којој је бардуов предлог упуБен, конституисала се у суботу, изабравши за председника противника предлога, Боајсета. Кад се зна, да су у комисији само три пристаоца избора по листи, а осморица противни, онда може човек знати, како fie њена одлука гласити. Меsу тим, као што из Вариза јављају, комисијина одлука не fie бити меродавна за коморину одлуку, веле, лако може бити, да fie се комора изјавити против избора по арондисманима, окрузима. Гамбета Бе на сваки начин морати проговорити. Веч је постао позориште жалосних призора, ђачке демонстрације онде су на дневном реду. Последњих дана прошле недеље била је на дневном реду царевинског веБа расправа о новели (законском додатку) к школском закону. у тој расправи рекао је заступник Линбахер, да није доста, осам година бити дужан, иБи у школу (не: осам година иБи у школу), па да од сваког таког ђака (Јимназиј алца) направиш добро образована човека. Да богме, да су се грађани бечког универзитета нашли „погорени" од линбахерове изјаве. Науме дакле, да врате увреду. У прошлу суботу у вече скупи се око 300 слушалаца бечког универзитета, по највише медицинари, те приреде Линбахеру „мачју музику*, викаху, звиждаху, ругаху се Линбахеру испод прозора. Линбахер случајно не беше дома. Полицији беше да богме пријављено, да се смишља демонстрација, те њени повереници изађу за рана на лице места, али у малом броју, тако да не могоше демонстрације спречити. И пак похваташе деветнаесторицу ко> ловођа, те их затворише. У једно је затворена „академичка читаоница“ (Akademische Lesehalle) Бачка читаоница, у којој је смишљена и удешена бвла демонстрација. Недеља прође на миру, ма да се свет надао, да раци xofie и Ta®ey и Коронвву да приреде такође „мачје музике.« Међу тим, као што рекосмо недеља проsе на миру, па и понедељак. Затворени Łаци биБе строго кажњени, при мера ради, да се не би таки случајеви понављали.

Београдски листови о жељез. уговору.

Београдски листови почињу претресати уговор међу српском владом и Бонтуом. „Нови Век овако рачуна: У уговору се каже, да ће стварна сума аа грађење жељезнице ивнети 71,400,000 динара, но трошак на савевни мост, и његове веве са београдском станицом, што би га влада сама сносила, ивнео 6и на 15—12 милијона динара, пруга би дакле Београд-Ниш-Врања стала 84—90 милијона динара. Паривка кућа „Г union generale 11 нема више него 50,000.000 динара; она дакле није у стању да сама ивмири вајам, који износи 21,400.000 динара више. Уговор наређује, да српска влада ивда као противувредност вајма 200.000 обвевница, које ће носити навив „хипотекарне обвевнице србске државне жељезнице* и од који ће свака гласити на 500 динара, и доносити по 25 динара годишње. Интереси и главница ови обвевница исплаћиваће ее погодишње al pari и у року од 50 година. То значи, вели „Н, В.* ва грађење жељев-

нице Србија fee увајмити 71,400.000 динара, а обвеваће се, да за ту суму исплати у року од 50 год. равно 100 мил. динара, дакле 28,600.000 више од вајма, и повр тога плаБало би по 5 милијона динара годишље, што ва 50. година чини 250. милијона. Кад се ова сума интереса и укупна одилата главнине од 100 милијона динара уједно срачуне, ивлави, да 6и Србија ва 71.400.000 динара морала платити 360 милијона, дакле скоро пет пута онолико, колико би у ствари примила била, или 278,600.000 динара више, него што би ивнела „стварна сума зајма." Бонту недаје никакве гаранције на пласовање обвезница србски државни жељеаница. У говор се задовољава његовом простом ивјавом, да ће те обвевнице све примити по течају од 71 по сто, или по чистој цени од 357 динара од обвевнице (7°/ 0 ), Па онда наређује да влада одма изда друштву једно привремено уверење, у ком ће бити овначена количина номиналног капитала вајма, као и величина интереса на овај вајам. Са оваким уверењем у руци огледаБе се, наравно на ризик Србије, срећа на светским новчаним пијацама, и „ако г. Бонту буде имао да оствари цео или један део зајма начином, који буде ва сходан нашао, (чл. 17) и ма у којој Форми чл. (13), „влада ерпска мораБе му ивдати известан број стални обвезница, који ће одговаратл количини оствареног зајма/ „Самоуправа" говори само у обште, да Србија нема свога новца за грађење жељевнице, али да увајми на то новац. и с њим сама и гради, или чрев каквог чувеног светског предувимача саградити даде, а тако исто да експлоатацију жељевнице у оскудици своји технични снага ва то каквом друштву под најстрожијом контролом саме државе преда, а држава да и контролу у својим рукама вадржи. О предлогу самом пак владе, по ком једно и исто друштво вајам даје, и то ув берзанску употребу такође србски жељезничви обвева на то, и по ком друштво с тако узајмљеним новцем само жељевницу гради, па онда је још ва 25 година дана експлоатише, „Самоуправа* се још није ивразила. Да се жељезница у валогу даде, то је бивало у свету, премда је то дотичну државу скупо стајало; али да се поред тога и најглавнији иввор посредног порева ђумр у к, па на последку и сам непосредни порев валожи, тога још није било, и по томе се види не само какву веру друштво у Србију и њену снагу имају, него и како и само предвиђа, да је терет тако превелики, а да 6и се друштво само тако осигурати могло.

Српска народна скупштина.

У Београду 12 фебруара. Данас у скупштину падоше први метци авангарде, појавише се предзнаци скоро наступајуће борбеужељезничком питању. Будући закупник Србије in spe и касехранилац изгнаних француских Језујита, Бонту усрећио је Београд са својим присуством. Као ученик честњејших посљедоватеља Лојолових, тај неколикобројни милионар не само да је снисходљиво упознао своје париске ђонове са најгором на свету калдрмом т. ј. београдском пе, он је још снисходљивији те удостојава многе наше народне посланике својом благонаклоњеном посетом. Док познати јеврејско-немачки „културтрегер" др. Розен пише и штампа веколико брошура једно за другим ради обавештења „простог света“ како ће Бонту донети Србији благослова да ће по њој тећи мед и млеко, дотле тај фамозни усрећитељ труди се на све могуће начине да лично убеди многе скупштинаре и друге људе од уплива како он мисли да ради поштено. Наравно да има доста неверних Тома, али г. Бонту труди се да покаже како има у моћи језујитски камен мудрости да „цељ освештава средство.“ Један милијон више или мање нека се и утроши на диверзне „непредвиђене случајеве“ то се већ може жртвовати ad majorem dei gloriam, нарочито кад се рачуна на интерес који ће се здерати са грбењаче српског народа! Главно је да се цељ постигне, па макар и били избачени из куће, као што је то по несрећи пасирало племенитом др. Розену, који је дошао код нашег трговца и књажевог посланика на овој скупштини г. Косте Антуле. Сирома др. Розен! Он је имао врло хвалитебну намеру да га обавести како тај извикани Бонту добро мисли са Србијом, али Антула тако је наопако разумео „доброжеланија« г. Бонтуа, да је његовом adlatus-y показао врата. Г. Бонту ваљда мислећи да мили Розен није био како ваља „златоуст" упути се сам г. Антули и брзо је изишао с уверењем да лепа реч, ма се сијала и од дијаманта неможе да отвори баш свака врата. Свршетак овог жалостног „позорја у два дејства“ биће по свој прилици оставка г. Антуле. Можда је ово све само Stadtklatsch, али стара пословица вели „куд се дими тамо мора бити иватре.“ Ви ће те добити у овдашњим новинама штампане три разне понуде за грађење наше жељезнице ја вам овом поштом шаљем накнадно два прилога од а) техничких услова, и в) означење пословака и набавака, као допуну Бонтуовом оферту. Остављам вама свестрану оцену ових оферта, cavo молим да неизгубите из вида, како млада Србија почиње с оним, с чим Турска свршава, т. ј. са залагањем најјачег финапсијског извора пограничвог ђумрука. Л>уди веле да са оваквом залогом, Србија

би сама могла да пласира потребап зајам за грађење жељезнице, и то на свакој европској пијаци. Како је влада поступала у преговорима о овом судбоногном питању, то he се видити из акта и корешподенције која је у свој целини подпета одбору жељезпичком, дотле би сваки коначни суд био преухитреп. Ми још пемамо тако основног разлога посумњати у родољубље подписника Бонтуовог оферта г.г. Мијатови ћа и Гудовића, парочито породична веза г. мипистра грађевина са пашим прослављеним родољубом и ветераном државником Стевчом Михајловићем улива нам поуздање да Бе им вазда лежати на срцу само интерес целе земље. Ми се у то тврдо уздамо. И баш зато неможемо да појмимо зашто при прављењу овог уговора није саслушан бар онај специјалиста који је дозвап у Србију да нам буде у помоћи са његовим опробаним стручпим знањем, и коме се за то плаћа годишње 24000 динара. Ми мислимо нашег начелника жељезничког оделења у министарству грађевина г. Поливку. Он је о овом уговору дознао тек кад и остали свет из новина. Ово се у толико пре мора замерити што обојица подписници мипистри нису баш тако стручни да yi>y у генезис жељезништва (Eisenbahnwesen). Јер г. Мијатовић као добар финансијер и историчар, а г. Гудовић као рудар, немогу аспирирати на подпуну свестраност у питању које захтева колико теоријског знања толико и практичног нскуства. Међутим то је сад свршена ствар и изабрани одбор већ је у велико одпочео свој рад. Изабравши из своје средине финансијску и техничку анкету, мисли се да ће се тако сигурније и брже испитати цела ствар до најмањих ситница. Као што чујем одбор није нерасположен спрам Бонтуовог оферта, један одборник рече им, да је његова понуда реалнија и прецизнија од свију других. То може бити, али то неможе бити главно питање. Да ли је та понуда пробитачна за нашу земљу, то је главно, тулежи зец. Питање је да ли ће бити Србији намењено да попуни тројство источних жељезничних јунака. Турску је усрећио барон Хирш, Влашку Штрусберг, да ли ће Србија проћи боље са Бонтуом? Ко што рекох још није све предано јавности, али да не речем јавно мњење, то још није разбристрено, већ многи трезвенији људи врте главом над тим да се пажљиво избегава призпање да Бонту стоји у свези са бечком „Landerbank-ом, већ се прикрива и очигледно наглашује се са париском „Union gćnerale*. Нашто то? Ако се мисли да свет ни толико незна да је бечка Landerbank-a чедо париске „генералне уније*, онда је то у најмању руку речено неделикатно. 0 томе говори сва европска штампа, па ваљда се немисли да баш нико од нас није то читао. Па не само то, но већ се показују симптоми да је цела операција вешто удешена прикривена игра аустријског Staatsbahn-a. Да ли су ове предпоставке основане неможе се сад казати, али толико је извесно да, чим се т. ј. ако се дефинитивно прими понуда Бонтуова, одма одлазе из Србије сви овде живећи Руси; и шта више вели се да ће руски посланик на дуже време отићи на одсуство Дакле изгледа да ће решење овог питања имати и великог значаја политичног. Пештански листови већ се још сад труде да нам осладе пилуле незнам чије бити имајуће „Machtsphare". Ми смо свакако уверени о њиховој „доброј вољи“ и бризи о нашој будућности.... немојте се смејати —ја говорим шта људи мисле.... Али белај је, што то неће сви да верују. Радикалци се спремају, да изађу из скупштине, ако се Бонту не превари у рачуну, и неко ће се збиља преварити у рачуну.,, То вам је моментални преглед ситуације с птичије першпективе, С тога је изнешено више у општим потезима, другом приликом послужићемо се дурбипом, можда ће нам слика бити прецизнија.

XXXIII, састанак 14. фебруара.

У јучерањој 33. скупштинск>ј седници, одма с почетка предлаже Ранко Тајсић, да се државним саветницима смањи плата на 1000 талира. Са свију страна виче се „као хитан“, а председник беиежећи упућивање на финансијски одбор, осмејкиваше се, велећи: „то ћемо видити хоће ли поитати.* По прочитању некојих придошлих молби и жалби, устаде посланик Арса Дреновац и упита председништвр скупштина, зашто не наштампају и посланицима не дају све досад дошле понуде по жељезничком питању, које засеца у интересе целог народа. Тражи, да се то што пре учини, а не да посланици по каванама збирају тако важна акта. („Тако је“). Подпредседник вели, да је то предлог, који ваља дванајест посланика да подпомогну. На ово устану преко 30 посланика, и подпредседник настави, да кад би се ово тицало званичних законских предлога, он би учинио, што му дужност налаже, али овде се тражи да се штампају све понУДе дошавше влади, и то не може бити дужност председништва. У осталом, све што има да се подпесе, поднето је одбору, који је одлучио, да се оно, што је важније штампакао рукопис и раздели међу одборнике. Па како ни једном посланику није забрањепо да присуствује саветовањима одборским, то може сваки лако добити пужних објашнења. Оно, што се раздаје и чита по улицама, сасвим је приватне природе. А кад дође ствар пред законодавно тело, може се тражити свакако објашњење. А. Дреновац моли владу о томе, но под-

председпик опомиње га, да се сва питања на владу чине писмено. К. Таушаповић мисли, да подпредседник, као повереник скупштине пе може да се о томе споразуме с владом. Поп Марко Петровић јасним, али од великог узбуђења чисто дрхћућим гласом, рече, да нема смисла у овом случају заклањати се изапараграфа Одбор дуго ће да претреса, док ствар проучи, а ми зар после да за два три часа немајући довољног прегледа у свима појединостима, решавамо у ветар тако судбоносно питање? Влада ћути, па ако она сматра за понижење да одговори па изјаву народних представника, онда нека то учини нреко подпредседника. Што се мене тиче, рече говорник, то ћу пре напустити ово место, но што ћу оковати ову земљу са туђинским лапцима, Р. Поповић вели то исто, желећи да зна имамо ли ми право да то тражимо или не. (Граја. Гласови: „Како да немамо!“) Подпредседник дошавши у ватру изјави, да је његов, подпредседников, говор јасан. Све што се подноси на узакоњење, то је јаван акт и штампа се; а што се ради по канцеларијама, то не може бити јаван акт. У осталом о томе не може бити говора, пошто није на дневном реду, ово што се до сад говорило, изузетно је дозволио. У скупштини подиже се такова граја и жагор са изразима везадовољства, да је подпредседник морао неколико пута да звони, и тек кад устаде Министарграђевине, уталожи се граја. Министар рече, да су све понуде поднете и предане одбору. Био је предлог у одбору, да се све наштампа, па се решило, да се литографише, колико има одборника. (Жагор.) Одбор ће из тих понуда направити извештај скупштини. Но пошто се појављује жеља, да се штампа, влада ће се споразумети са одбором, па ваљда неће ништа сметати, да се штампа. (Гласови: „Да сз штампа*.) Што ко из белога света растура, то није јаван акт. Ранко Тајсић задовољан је с министровим одговором, и вели, да док су те понуде биле у министарској канцеларији била су акта званична, али чим су поднешена одбору, постају јавна акта и треба да се знају. Министар унутр. дела вели, да то не сгоји нити је влада била дужна да то учини, но то је учињено из добре воље. М. Петковић као одборник изјављује влади признање на готовости, са којом је ставило на расположење сва акта и писма по овом предмету и то је учињено не из обвезе но из драге воље. Л. Паш и ћ пориче да влада није била дужна да учини. Кад није расписала јавап конкурс опда јој то спадало у дужност да би се избегло свако сумњичење. Министар председник напомињеда је сад прерано зборити о томе. Одбор ће изнети сва та питања на претрес. (Гласови „онда је доцкан.“) Ако је скупштина вољна да се штампа штампаће се. Подпредседник прекидадаљиговор.(Ускупштини жагор и отпор.) Позива известиоца законодавног одбора. (Гласови „није још решено“, „да се претреса.“ Жагор.) Подпредседник примети љутитодаје преко реда дозволио да се говори о томе. Ставља питање на гласање: да ли је скупштина вољпа да се и даље говори. Већина није. Подпредседник разложи како ће сад да се претреса закон о коме пре петнајст година није се смело ни поменути, пре десет годипа поднешеп је истина, али тако да је једном руком давао а другом узимао, а то је закон о слободпој штампи. Известилац П. Дробњак чита извештај одборски из кога се види да је врло мало мењапо на пројетку. Најзначајније је то да су казне ублажене и да је избрисапа двојака казна, да се може осудити на затвор и па глобу. Кад известилац сврши захори се са свију страна „прима се“, „акламацијом", „прима се. и . Подпредседник стави па гласање и цела скупштина прими акламацијом поднешени пројект прама изменама одборским. И ако није овај вројект као шго се из почетка говорило само од 5 параграфа: ипак ми с радошћу честитамо и влади и скупштини на овом закону, који ма имао какви мана, ппак је корак напред на путу слободоумног раззитка. Ово је досад најсјајније дело ове скупштине, дао би бог да их још више доживимо изабележимоу историју нашег пародног напретка. За тим финансијски одбор предлаже да се министру просвете одобри утрошених 6500 дин. преко лањског буџета па учитељске повишице, али с напоменом да се у будуће то више не чини, већ да се буџет чува као светиња. Прима се. Петицијопи одбор предлаже да се упути влади на призрење молба Милана РаденковиБа из Крагујевца на зајам од 3000 дуката на подизање кожне фабрике. Исто тако упути се влади на призрење молба некојих занатлија да се при прављену уговора узму у заштиту наши занатлијски производи. Прима се. Међу осталим петицијама беше једпа неког Јовице Милосављевића који моли скупштину да га опрости дуга неком попу, коме је за узајмљени 20 дуката дао већ 40 дуката интереса. (Шта велиш на то попо Иво? Доп.) У екупштинп настаде смеј, и многи посланици повик п ше да се чита молба.