Застава

ЗАСТАВА

ДВА ПИТАЊА.

Два су питања на дневном реду, једно, које цео свет, а нарочито славенски свет интересује, а то је питање: да ли ће и у ком правцу цар руски променити руску политику, и да ли и у спољошњем и у унутрашњем односу, или у једном од ти, и у коме? Друго је питање, које српски свет, а нарочито онај у Србији интересује, а то је жељезничко питање, а на име питање: да ли ће народна скупштина примити по предлогу одборске већине уговор са Бонтуом о грађењу жељезнице и с тиме скопчана два државна зајма? С првим питањем почињу се бавити европски листови, а особито немачки, и ми доносимо, и доносићемо белешке о томе. За сад ћемо се летимичним погледом осврнути на два листа, од који један спрам страног света заступа мађарско становиште према Руслји, а други аустро-немачко. Први је „П. Лојд“, а други „Н. сл. Преса*. „П. Лојд“ је у броју од 3. (15.) мартл можда за спомен тога дана од године 1848. донео таки чланак о смрти руског цара Александра 11. да је зајиста и чудо и покор, како је таки чланак у обште, а особито још у тренутку изићи могао, кад грозно измучено тело још на видику лежи. Грдна је срамота, да је таки чланак, и то у „Пест. Лојду“, у лисгу опредељеном за страну публику, света угледати могао, Бацло се наимеспомен мртвога рускогцара грознијим речима. И то је за најжешће осуђење од стране славенеке пресе. Новога цара руског предусрета „П. Лојд“ са жељом и претњом „европске коалиције 11 противу Русије. „У савезу наше монархије и Немачке, вели који се само утврдити може, има већ данас средишта за алијанеије у обрану слободе Европе и европске културе“ завршује „П. Лојд“. Таман ће Европа послушати Лојдовог Јевреја. И „Н. сл. Преса а дува у подобан рог у погледу спољашње политике спрам Русије. Доносећи у свом листу од 5. (17.) марта чланак о том, где вели: „Ако Александар 111. лаворику предпостави палми то се како за Немачку, тако и за Аустрију развија низ комбинација, од који свака скрива опасност, да се оне могу изолиране, усамљене наћи пред алијансијама, који би носилац била Русија, и које би окомл.ене биле противу њиног животног интереса. Французка би била у таким констелацијама за Немачку исто тако опасна, као Италија за Аустрију, и Гледстонова Енглеска тешко би стојала на страни средње-европски сила.“ Из тога изводи „Н. сл. Преса,“ да би немачко-аустријски савез требало створити, кад га не би било, а постојећи да требаукрепити, а то се може постићи само тим, кад Аустрија сузбије тежње своји Славена, иначе Немачка не би налазила поузданог наслона на Аустрију, немачко-аустријски савез би се расплинио и Аустрија усамљена остала. Дакле по „П. Лојду“ промена у Русији требала би да има за посљедицу коалицију „европски кабинета“ противу Русије, а по „Н. сл. Преси“ нов притисак Славена у Аусгрији. Но „Н. сл. Пр “ наговешћује и могућност коалиције четворице. Ми се надамо, да ће с новим царем у Русији, као што смо зажелили,

наступити Ihobo доба како у унутрашњој, тако и спољашњој политици. У погледу унутрашње политике већ се појављују добри знаци. Већ се говори не само о слободнијој преси, него и средишњем народном сабору на поправљеном основу постојећи обласни „земства“. Што се спољашње политике тиче, нов цар има ће спрам Немачке слободније руке, jep га не вежу онаке свезе и обвезе, што су оца му везивале за Немачку. Отац му је однео рану на срцу, што је осујећен план његов, да коначно ослободи источне народе. Што се гласа, да ће цар остати веран очиној и „традицијоној" политици, то је као што смо и ми напоменули, за прво време вероватно. Будућност ће зависити од европске констелације. Надајмо се, да ће и слободоумнији Руси и сами сад свој глас за уставом и реФормама јаче подизати, и да ће се цар томе и народа гласу одазвати. Као што то Русији желимо, да би се зла у будућности одклонила, тако би и Србији желили, да се сад не баци семе будућим невољама. На дневном реду народне скупштине стоји расправа владиног од одбора владинском већином примљеног уговора за грађење жељезнице, и два државна зајма за то. Ми по нашој снази оцењивасмо уговор, и осудисмо га. Но у тој ствари стручнија, и вештија пера утврдила су нас у уверењу: да би усвојење, и по том изведење уговора врло штетне, управо по земљу и народ убитачне финанеијске, народно-економне, и саме политичке последице имало, и да би из тога негрегледни и спољашњи и унутрашњи сукоби и судари произишли. Остаје дакле призив на народну скупштину, и на самог владаоца. Ако би по кобном удесу народна скупштина и примила уговор још остаје владаоцу право апеловати на другу, или и велику скупштину. „Бог вам, а душа вам!“

Петроградски атентат.

Мало по мало почињу стизати сигурније вести о начину, којим је извршено убиство цара Александра 11., гледе самих злочииаца нема још сигурног извештаја; толико је пак извесно, да Риеаков при извршењу своје крвничке памере није био без саучесника; ко су ови, то данас још није разјашњено. Један капетан, по имену Новиков, који је био очевидац при убиству цара Александра, обнародовао је у петроградском „Нов. Времену“ следеће псдатке: „Враћао сам се у друштву двојице мојих другова са војннчке смотре. Бејасмо д шли до казанског моста, када се зачу ужасна тутњава. Без дугог премишљања појурим у оном правцу, од куда је иста долазила. На скоро спазим једну гомилу људи, која је од мене на једно 30 корачи удаљена била; пре но што сам до истих доспео, распршта се и друга бомба. Све се било узрујало. Спазих једног поморског војника, како обема рукама ухвати и стегну неког младог човека. На све стране лежаху по снегу од прилике до двадесет то лакше тотеже рањених особа. Цар лежаше гологлав на земљи. Ноге му беху раздробљене, одело сво исцепано; снегоко њега црвенио се од крви. Притрчах к њему, сагох се и запитам га: шта се десило вашем величанству? но не добих никаква одговора. Цар лежаше непомично. Помоћу неколицине поморских војника подигох цара са земље и понесосмо га с места злочина. Тек што смо пошли, чух како тешко рањени цар у два пута сасма тихо прошапута „зима!“ —уједно покуша, да руку према челу подигне. Смотривши ово извадим свој рубац, утрем крв с чела царевог и покушах да привежем рану, што се на челу налазила. У то доба приспеде вел. кнез Михајло. Дошав на лице места притрча кнез рањеноме цару и запита га: „Саша(Александре), како ти је?“ на што цар сасвим слабим гласом нешто проговори, што оближњи нису могли разумети. Велики квез заиска од једног официра капу и метну је цару на главу. Народ, који се са свију страна прикупио био, викаше да се добаве кола. Праском бомбе заплашени коњи полицијског пуковника Двзржецког беху се отргли и заједно с колима умакли. Замолим великог кнеза Михајла, да препесемо цара у прву оближњу кућу, те да му ране привежемо. Цар је дотле већ био изгубио силну крв. Чусмо како сасма тихо проша-

пута: „Однесите ме у палату, хоћу тамо да умрем!“ Ово беху његове задње речи, јер после овога није цар више себи дошао.“ Сонице, у којима је цар пренешен у зимњи дворац, ишле су у први мах сасма лагано; када пак велики кнез Михајло примети, како цар, услед губитка крви, све више и више слаби, и да је већ скоро сасма изнемогао, ошину коње, и у највећем трку доспе у зимњи дворац. Ту одмах пренесу цара у његову спаваћу собу и положе га на постељу. Лечници прегледаше ране цареве и изјавише, да цару нема спасења. По њиховом исказу морала је бомба пасти управ до леве ноге цареве, јер голеница ове беше сасвим раздробљена и искидана. Десна цеваница била се исцепала у множину дугуљастих игала коштаних. Колено било је разваљено у такој мери, да се могло прстом допрети у шупљину зглавка. На десном куку и по долњем делу трупа налазило се много мањих рана, које потицаху по свој прилици од комадића распршгане бомбе. Исте ране иалазиле се и на десној руци, а и чело било је обрањено више деснога ока. Лечници покушаше да помоћу еластичног повеза Есмарховог обуставе колико је могуће лоптење крви, и да исту у што обилатијој мери срцу поврате. Сви њихови напори осташе на жалост без икаква успеха; после неколико минута био је цар већ издахнуо. По петроградским новинама био је одмах преслушан онај кочијаш, који је возио цара приликом извршења атентата. Исти је тврдио пред судом, да су кола после распада прве бомбе била доста оштећена, но да се њима још могло возити. Кад је цар изишао из кола те пошао да прегледи рањенике, који су свуд наоколо по земљи лежали, преклињао га је кочијаш, да се врати у кола. па да брзо одјезде даље. У тај мах, од прилике два минута после прве прснула стиже цара друга бомба. Последице ове познате су. Као што се констатовало том приликом, праскла је прва бомба j 2 сахата и 15 минута, друга у 2 сах. и 17 мин. Ранило се у свему двадесет особа. Од ових је већ умрво један војник по имену Александар Малевић. Тешко рањени осташе: сфицир Максимов, један дечак, именом Никола Максимов, и шумар Галакћанов, који је вид изгубио. Полицијски пуковник Дворжецки рањен је на 40 места, но ране нису смртпе. Држи се да злочинци нису употребили орзинијеве бомбе, већ „нитроглицерин“ у танким металним куглама; по другима, био је „нитроглицерин* у стакленим бомбама. Даље вести из Петрограда јављају, да се ушло у траг завери и то помоћу исказа једне особе, која је још 26 пр. месеца у затвор, стављена. Иста је означила себе као деловођу атентата а Рисакова као спомоћника свога. Кад су Рисакова одвели оној особи, коју после експлозије друге бомбе у близини цара тешко рањену на земљи нађоше, и која је на скоро за овим у болници издахнула, не хотећи рећи свога имена и презимена, —>• изјави исти, да је то опа личност, која је бацила другу бомбу. Услед овога буде фотографичким путом скинут лик исте. Из исказа злочинаца дознао се и стан њихов. Исти лежи на крају вароши, близу москванског славолука. Кад је полиција улегла у кућу, убије се господар исте. Ту ухватише и неку женску особу. Полиција за тим прегледи сву кућу; том приликом нађоше још неколико бомба и једну прокламацију, која у свему беше сасма равна онима, што се после атентата налазе по улицама Петрограда, на име у василијевском и островском ограђу. Полиција остави стражу у овој кући, и удали се. Сутра дан дође у исту кућу једна особа, која од заостале страже одмах ухапсена буде. При том избаци иста особа на стражаре шест метака из револвера, услед чега три полицисте ранадопануше. Приликом горе поменуте истраге доказало се, да је Рисаков једном већ стојао под истрагом због нихилистичких агитација. Кад су горе поменутог „деловођу атентата“ ухапсили, рече исти, да то не чини ништа, јер се тиме неће осујетити извршење већ закљученог атентата. Лорис-Меликов молио је услед ове изјаве цара, да никуд не излази, или да бар промени пут, којим се возити хтео. У недељу у вече, нашле су се по улицама Петрограда прокламације револуциопарног садржаја, које почињаху речма: „Дјело докончено" и у којима се циничким речма говорило у Александра 11. а уједно Александру трећем напомињало, да не пође трагом својега оца, ако је вољан, да га иста судба не постигне. „Аж Рис“ јавља, да је цар неколико дана пред саму смрт добио поштом из Париза једну кутију са неким пилулама, као „сретство против кашља и прозеба.“ Цар није отварао ову кутију, већ је посла своме лечпику Боткину с налогом, да испита дотичпе пилуле. Кад је овај кутију отворио, догоди се мала експлозизија;

при ближем испитивању изнађе Боткин да су куглице од динамита, и да их је довољно било, да четир човека на месту мртва остану. Канап којим је кутија увезана била, био је са једним апаратом у кутији тако скопчан, да су пилуле одмах плачути морале, како би когод покушао кутију отворити. Срећом пак беше се апарат путем пореметио, те услед тога оста намера пошиљачева неизвршена. У свези са овим стоји вест, по којој се прошле суботе, дакле дан пре извршења самога атентата, показала велика узрујаност, међу руским нихилистама, што живе у Лондонуи Ливерпулу. Инглешка полиција доставила је ову опаску брзојавом одмах у Петроград. „Аж, Рис“ јавља даље, да сеонаособа, што је ухваћена у кући где су бомбе прављене, зове Михајлов, и да је исти земљеделац из околине Смоленске. У папирима, што се код истог наћоше, спомињу се неке припреме за извршење атентата. На основу ових нових података, продужи полиција своја истраживања, усљед чега дознаде, да је из садовске улице нестало неког Кабазева, који је у истој улици имао један мали дучанчић. Ту наиђоше и на подземни лагум, који је из подрума исте куће ишао скоро преко целе улице. У кући где су Михајлова ухапсили, нашли су две стаклене боце и у свакој од ових по пет фуната динамита. Првог дана после смрти цара Александра изишла је поменута прокламација револуционарног комитета, којом се обнародује, да је још 7. септембра 1879. изречена смртна пресуда надживотом цара Александра 11., и да ће за прво време у њиховом даљем раду настати одмор, јер пре свега они хоће да ! се увере, којим ће путом поћи цар Александар 111. Лондонске нихилисте добили су још у недељу око 5 сахати по подне вест о царевом убиству, и то од њихових другова из Петрограда, Париза и Женеве. Нихилисте очекују, да ће Александер 111. помиловати све оне особе, што су у задње доба изгнане у Сибирију, и да ће народу руском дати уставну владавину. Нихилисте су преместили свој главни стан из Лондона у Париз; уједно је нестало из Лондона Хартмана, који је, као што је познато, био заплетен у атентат пред Москвом. Исти је пре 14 дана оставио свој дотадањи стан и нико не зна, камо је отишао. Једни веле, да је прешао у Француску, други опет, да се и сада бави у Инглешкој. Као што из Петрограда јављају, сараниће цара Александра на дан 15. марта. # ♦ * Цар Александар 11. рођен је 17. априла 1818 године, а ступио је на престо рускога царства 18. фебруара 1855. У то време била је Русија у таксзваном „кримском“ рату са западннм силама јевропским. Ступив тако под најтежим околностима на чело земаљске управе, продужи Алексапдар 11. свим средствима оцем му започету војну, која се након једногодишњег ратовања заврши паришким угозором. Уговор овај тиштао је доста Александра 11. и он није нашао мира и покоЈа све дотле, док у год. 1871., отказом дотичних установа паришког уговора, Русији по ново не прибави њену стару моћ и њен стари уплив на црноме мору. Пошто је паришким уговором мир утаначен бие,: — обрати Александар 11. сву своју пажњу унутарњем уређењу Русије. Приликом свога крунисања на руски престо, 25. септембра 1856. изјави он целокупној Јевропи, да Русија све своје снаге прибира за будућноет. Унутарњу реорганизацију Русије отпочео је цар Александар ослобођењем 20 милиона мужака. Ово великодушно дело спроведено је год. 1858. и 1859. У години 1862. буде спроведена реорганизација војске, а започето реформисање финансијеке и административне управе. Пољски устанак од год. 1863. преаиде започети рад на овоме пољу. По утишању пољске побуне, старао се Александар да се прекинуто дело што пре настави. У то име одели 1871. године административну струку од судске и нареди реорганизацију ове задње. Не мање потпомагао је цар Алаксандар школство у Русији, труде!.и се да подигне зпачај и вредност основних и средњих завода школских у земљи. Укивуо је насљедство свештеничкога сталежа а 1. јануара 1874. издао је закоп о општој војничкој дужпости. Године 1872. склопи Александар П. са Аустро-Угарском и Немачком познати тројецарски савез. У пролеће 1877. објави Турској рат „за ослобођење хришћанских народа." Ток и исход овога рата познати су, исто тако и последице, које очитог израза нађоше у распаду савеза тројецарског. После берлинског конгреса, беше се Русија опет натраг повукла, баш као и године 1856. после паришког мира. Шта се даље догодило, вије потребе да овде по ново павађамо, пошто претпоставити можемо, да су догађаји последњих годипа свакоме добро иознати.

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ “ Беч, 6. марта. „Ажанс Рис“ саопштава депешу министра Гирса свима посланнцима страних сила: нови цар прима и политичко свог оца; у спољашњој политици остаје Русији, која се потпуно развила, да учврсти свој положај и да сву моралну и материјалну снагу »употреби на скопомних и социјалних установа, које ваља учврстити. По томе je царева политика мирољубива. Цар ће чувати традицијоналпа пријатељства и симпатије и гледаће, да одржи моћпи положај своје државе у јевропском концерту. У Лондону покушај, да динамитом разоре варошку кућу. Јуче комисија разгледала парламенатске подпуме.

„ЗАСТАВА® излази редовно: средои петком недељом, на целом табаку, а уторнивом на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву: па целу годиву 14 ф. н. па по године 7 ф. н. па четврт године 3 ф. 60 н. ва 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру). нд годину 35 дин. на пола године 17*/ в дин. на четврт године 9 динара.

БРОЈ 36. у Новоме Саду у недељу 8. (20.) марта 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рачунају се по 6 новч. од свакв врсте оваких ситних слов а за жиг плаћа се iio 30 ноч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а предплата и огласи администрацији .ЗАСТАВЕ“ у Новв Сад у дунавсхој улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.