Застава

ЗАСТАВА

СРЕТАН ЗБОР НА ЦВЕТИ!

Кад смо у 44-ом броју листа од 22. марта пропратили „позив на српски бирачки збор за изборе на угарски сабор“, који је у 42. броју листа од 18. марта изишао, навели смо, и извели смо, шта је цел томе збору, напоменули емо : да ће добро бити, да се и пре збора одзову умни раденици народа нашег са својим и своји местни и околни сународника назорима, и жељама, да би тако јавно мишлење и народа и збора свестрано обавештено, и осветљено било, и да би и то добро било, да и они, који се из вароши и срезова изберу, и они, који би и поред избрани, или где избрани не буде, доћи намерили, за времена то овамо јаве. Ево смо сад пред Цветима, заказаним даном тога општег збора, а одзива умни раденика не би осим једнога, а тако исто, осим из једне вароши, не јавише ее овамо они, који би на збор доћи намеравали. Како ће дакле само још овај број листа моћи у околне бачке и банатске крајеве стићи до дана пред збор, кад би још времена било на збор одпутовати: то сматрамо за публицистичну дужност, за времена још једну озбиљну и последњу рећи. Ми смо већ рекли: „да ће се сад показати, шта не толико народ, јер је он увек и инстиктивно један, колико, шта интелигенција српска вреди;* да ће „предстојећи избори бити мерило наше не толико народне свести, колико моралне снаге умног слоја у народу, коме се народ радо поверава,“ и „да очекујемо на Цвети састанак Цвета представника народне свести из самог срца народа, али да очекујемо и састанак цвета ума народног. “ У оскудици преодног одзивања и јављања зајпста се запитати можемо: да ли ће се то очекивање изпунити? Међутим ћемо да верујемо, да је томе узрок краткоћа времена, и да ће нас сународници из окола Бачке и Баната оно-

ликом посетом збора изненадити, колика се у ово доба године очекивати може. Повремени састанци ЛЕ>уди из народа, који су кадри и вољни јавне послове народне водити и одправљати, врло су корисни већ ради бољег личног упознавања и личне измене мисли. Тим рад бива сложнији, снажнији и успешнији. У нас од године 1872. овамо није било таког слободног, сваком из народа и народне странке приступачног састанка. И то је био један од узрока, што је дух јавног живота у нас зачамио. Није било међусобне размене мисли, и међусобног рабрења. 0 тога је овладала нека клонулост духа и воље на све стране. То ми сви увиђамо, и себи међусобно признајемо, али дођу ли прилике, да би се безазорно ради договора у извесној законом допуштеној цели, као што су избори за земаљски сабор, у скупу разговорити и договорити могли, има ји, који ће рећи: може и без мене бдти па кад се догоди, да млоги то за себе рекну, онда може састанак и збор да остане на неколицини. За олакшање путна трошка може ревене бити, по ономе : ревена кућу не обара. А и овде ће се одбор постарати за олакшицу, нарочито у погледу смештања. Из крајева и кругова, који не би на збор доспели, могли би се одзиви са целисходним изјавама одаслати. Једном речи, ово је законита прилика, где се обелоданити може, да је свест народа будна, и да воља, и ако се привремене притајала, и пак није клонула. Особито се очекује долазак они, које сматрају, и који се сматрају за прваке народа, или поједини крајева и већи места, нарочито вароши, које и на околину имају уплива. Ваља да се и опет покажу на видику и бранику, ма да су међутим у каквом искушењу били. Ми смо већ рекли, да he терет на више њи подељен бити за , свакога лакши и сношљивији, а одговор, ност и опасност мања. Иначе је одговорност спрам народа и са стране већа за поједине осамљене поборнике народне ствари. Међу тим ту опасности нема. Ствар је законита, и тећи ће законитим путем. Ови редци писани су по публицистич. ној дужности опомене и препоруке народне ствари српекој публици, али и са опрез, ности, да се у брижљивости својој нео, грешимо о чију осетљивост. Ми би нај. задовољнији и најрадоснији били, да се , наша свестрана интелигенција и у оп, ште мложина људи, који у евојим ме[ стима правац јавнога живота показују, . о Цветима састану на општем изборничком збору, да се најпре они сложе у правцу, који српском свету о изборима за уг. сабор ваља дати на ту цел: да обран народни права, интереса, и жеља на уг. сабору што више и што боље заступљена буде. Уто име: сретан састанак и збор на Цвети!

Политички преглед.

У Јевропи су данас четир питања на дневном реду, која било по свом великом унутрашње-државном значају, било по општем, меЈународном карактеру дају сигнатуру дневним и посла дипломатији. То су: у Петрограду, акција у питању о азилу, грчко и туниско питање. Нрво је истина унутрашње питаве, питање једне државе, али по свом значају и замашају има општи вид, по што ђе промене, које Бе у Русији јамачно наступити, морати реагисати и на друге нарлде ван ње и на друге државе; друга два су чисто меБународна питања, ма да је у првом од њих за сад још акција ограничена на унутрашњу радњу појединих држава; последње пак по укрштеним интересима Француске и Талијанске у северној АФрицн добија мерународни вид. Од свег онога, што се у Петрограду догађа, обраБа у овај мах на се највеБу пажњу парница цареубилаца, која је|26. марта почела, па с тога је и ми за се доносимо и донеБемо у целини. Данас доносимо први дан расправе. Други дан, 27. марта довршено је преслушање сведока, а треБи

дан био је посвеБен пледоајеима, тужиочевој беседи и бранилачкој обрани. Из стенографског извештаја о првом дану расправе излази, да је КибалчиВ признао, да је с другим особама правио прскаво оруŁе. Перовскова беше радена чланица извршног одбора, ђесика ХелФманова пак играше паеивну споредну улогу. Шељабов је сам рекао, да је он организовао последњи атентат. Поред парнице цареубилаца највеБу пажњу обра Бају на се прогласи нихилистанског извршног одбора. Не могуБи их због нагомиланог материјала у овом броју донети, остависмо их за доцније, а сад Бемо само саопштити, кака им је садржина. У првом прогласу, датираном од 10. марта, а управљеном на цара Александра 111., изјављују револуцијонари, да ће положити оружје, ако политички кривци буду помиловани, ако се народу да устав и т. д. Други је управљен на Јевропу, и у њему се наводи. да 5е нихилисте наставити борбу, докле год не извојују слобоштине, што их помињу у прогласу на цара. Ваља нам напоменути, да још нису разбијене све сумње, које говоре, да су оба прогласа лажна, апокриФна. У питању о азилском праву настала је у последње време почивка. Стала реакцијонарска акција сила/па стала и слободоумна реакција напредног света. Данас пак веле, да Бе Бисмарк можда покушати, да склони поједине државе, не би ли оне дале изјаву, да Бе убијање владалаца сматрати као прост злочин. Бисмарк се дакле све веБма обнажује као зао дух данашњег напретка. Занимива је једна епизода, што се’у немачком сабору при претресу познатог винтхор л товог предлога догодила, а што је тек сад изашла на свет, Народни заступник Билер, познат са својих предлога о разоружавању, предложи, да се винтхорстову предлогу дода додатак и закључи, нека се с преговорима о ограничењу азилског права поведу и о томе преговори, да се постави јевропски поротни суд и да се ратовима на пут стане, као год и да се војске смање. Дредседник пак одбије билеров предлог, велеБи, да са винтхорстовим није у каузалној свези, те по томе да не може том приликом ни бити о њему речи. На овоме месту ваља нам се дотаБи и мостове парнице. Велики суд лондонски предао је Моста 26. марта после обране његовог браниоца поротном суду. Бранилац препоручује свом клијенту, нека сад Бути, јер би његове речи могли против њега употребити. МостБе на то • Свакако је боље, не испалити прах пре битке, јер се ствар не тиче мене самог, него ту се удешава нападај на слободу пресе у Инглеској; ја Бу на расправи испричати живот руског »баБушке“ и прајског краља, те се надам, да се онда у свој Инглеској не Бе наБи ни дванаест људи. који Бе одобрити атентат на слободу штампе. Као што смо јуче јавили, јевропски заступнвци предали су Комундуру 26. марта идентичну но т у о грчкои питању. Силе ту позивају Грчку, нек усвоји, њнхов предлог, иначе Ее бити сама себи остављена; ако га пак усвоји. силе обеБавају, да Бе настојати и павити, да исти буде тачно испуњен. Комундуро је одговорио, да fie предлог добро проЈчити, па што пре коначан одговор дати. Тим је грчко-турски спор дошао до тачке, иза које Бе на сваки начин наступити коначна одлука. Како су оба парца, и Грци и Турци, спремна на свашта, а незадовољни с јевропском одлуком, то Бе јамачно прах и олово решити, на коме је Епир и Тесалија. Је ли Јевропа атинским чином од 26. марта завршила своју акцију у грчко-турском спору, хоБе ли она скрстити руке, па гледати, како се на истоку муња с громом игра, или Бе наставити радњу своју, дипломатски или можда како иначе, о томе немамо поузданих података, само неких наговештаја. Ако је немачки канцелар добар тумач јевропске воље и накане, онда канда је и сама Јевропа спремна на најгоре. Из Берлина јављају 26. марта, како се Бисмарк о грчком питању изразио.Онрече, да су Грцидоста з.мље добили, и с тим ће морати битн задовољни, иначе Бе Јевропа заподети рат. Да је Јевропа жустре крви железног канцслара, могло би још нешто и бити; овако пак велика је даљина од речи до дела. У берлинском спољашњем звању мисле, да је Грчка усамљена. Та она је, веле, добила више земље, него ли Немачка после Француског рата; треба дакле да на миру прими јевропску понуду. Тако берлинци мисле. ХоБе ли Грци пак своје народне тражбине мерити немачком мером, то је друга ствар, то иде на други лис.. К историји туниског питања прича „тајмсов“ паришки дописник, који је лондонски лист извештавао са берлинског конгреса и који је од то доба изнео на свет више разговора са Бисмарком,

како му је канцелар рекао: „Кад лорда БиконсФилда првом угледах, рекох му: Ви треба да сесРусцјом погодите, место што радите против ње. Њој подајте Цариград, а в’и у накнаду узмите Мисир. Француска се не Бе веома срдити, њој можемо дати Тунис или Сирију.“ И збиља, Француска се са свим спремила, да почне рат с Тунисом. Још ономад су требале почети операције, али мисли се, да још не Бе за једно десетак дана почети. II туниска влада креБевојску, токорсе на немирне Крумире, но опште се мисли, да Бе се туниска и Француска војска сукобити, јер су се противности меŁу тим двема државама врло изоштриле. И Француска истина изјављује, да креБе војску, само да своје границе одбрани и казни Крумире, али неверним Томама, свету, неда мира горња изрека бисмаркова, тим више, што многи знаци показују, да Француска има и даљих планова. Иарочито се у Италији бодрим оком прати, шта се све ради против Туниса. Талијанска зловоља, а и иначе преки погледи остале Јевропе дадоше Бартелемију Сентилеру повода, те Француским заступницима по страним дворовима разасла окружницу, у којој говори о свом разговору са Чијалдином, талијанским заступником из Париза. Француски министар спољашњих рекао је том приликом, да туниску ствар не сматра за општу, ме-sународну, него за такову, к< ја се тиче само Француске, Туниса и побуњених племена, те с тога нема о томе Јевропи ништа ни да саопшти. Француска је, вели, само у неку руку полузванично саопштити могла, да она операције само тога ради почиње, да поврати мир и ред на алжирско-туниској граници. По што она пак не зна, како Бе се беј туниски, који је Француски пријатељ, владати, то она не може изјавити, шта Бе битн. Што се Италије тиче, Сентилер вели у окружници, да Француска зна, да за њу много вреди талијанско пријатељство, али ни Талијанској Француско није на одмет, особито сад. Окружница завршује, велеБи, да Француско-талијанско пријатељство не би компромитовано било, да су новине и странке помислиле, да садашње мере у Алжиру, као год и рекламације, што их је Француска у Тунису подигла, нису ништа ново. Ради напретка народа и слободе желети је, да се меру Француском и ТалиЈанском, тим данашњим расадницама човечанске слободе, не изроди непријатељство и не подене кавга због туниског питања.

Процес петроградског атентата.

Јуче смо донели тужбу државног тужиоца против извршиоца петроградског атентата. Данас саопштавамо ток саме расправе, која је отпочела 26. тек. мес. пред засебним судом. Због процеса предузете су веће сигурности ради неке ванредне мере; свуд око судбеног здања забрањен је сваки саобраћај с коли, здање само добило је јаку посаду полицијску, која мотри на све улазе и држи стражу унутри. Око 11. сахати донесоше сва согрога đelicti и ставише их на сто, што је стајао пред столом за којим судије седише. Поред судија стајао је један жандар са голом сабљом у руци. Полиција је не престано долазила и одлазила. Оптужене били су исту ноћ довели из града у судбено здање. Око пола 11 дођоше два свећеника, који црквено одело на се обукоше. За тим донесоше још нека нова corpora delicti, која се састојала из разних сандука, гвоздених полуга и лула. Полако поче и публика долазити; ова се састојала већином из ђенерала и других високих чиновника. На неколико минута пре 11 сахата дођоше и браниоци. Четир жандара са голом сабљом у руци стадоше поред седишта оптуженух. Тачно у 11 сахата дође и суд. Председник даде налог да доведу оптужене. Све очи обратише се неким малим вратаоцима из којих изађоше два полицајска чиновника и четири жандара. За овима дођоше оптуженици; напред Рисаков, млад, плав момчић, с малом брадом, кратким пуним лицем без икаква живља израза; за њиме Михајлов, леп млад човек, са глатком косом, кратком, пуном брадом и малим брковима, врло интелигентног изгледа; ђеса Хелфанова изгледа доста преживела, црте су јој пуне израза, коса црна; Кибалчић је прототип рускога сељака, мало чело, дуга коса, кратко оцечена брада; Софија Перовскаја је мала, није лепа, лице без икаквог израза; напослетку дође и Шељабов, човек високог узраста, са високим челом, дугом косом, великом пуном брадом, енергичан у држању и изразу, живахан у својим покретима. Оптуженици поздрављају се осмејком, и рукују се међусобно.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Данашњим даном почиље нова нретплата за оне ноштоване претплатнике наше, којимаје крајем овог месеца претплата истекла. Учтиво им овим ва рана напомињемо, да изволе настојати око понављања претплате. Лист се без готове претплате неће моВи никоме слати, за то умољавамо поштоване претплатнике, да претплату за времена, и то наЈбоље путем поштанских упутница, послати изволе, како би се лист без прекидања отправљати могао. Наруцбине без новацанеће се моВи уважити. Претплата, огласи, као и наплате за то, нека се изволе упутити на адмипистрацију „Заставе*, а само доииси и остало, што се односи на листа, нека се изволи слати уредништву „Заставе". Умољавамо пријатеље листа, да не пожале труда, те да поштоване сународнике, који би листа држати могли, побуђују на претплату листа. „Застава“ излази четир пута преко недеље. Претплата остаје за Аустро-угарску монархију, српске државе и покрајине: На целу годину 14 ф. или 35 дин. На по године 7 „ „ 17 7» „ На четврт године 3„ 50 „ 9 На месец дана 1 „20 „ 3 За остале земље и то: за Немачку годишње 18 ф., за ПГвајцарску, Романију, Русију, Италију и Бугарску 20 ф., а за Француску и Америку 24 ф., или саразмерно на четврт године. У Новом Саду 1. (13.) априла 1881. Власништво и уредништво „Заставе. “ Ради бирачког збора на Цвети саставио се за дочек страпих гостију местни одбор у Новоме Саду, те позива оне, који мисле у том збору учествовати, да пријаве свој долазак одветнику Павлу Гостовићу у Новоме Саду.

„ЗАСТАВА 0 изгази редовио: средом петвом недељом, на целом табаку, а уторнивом на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА аа Ауетро-Угарсву: ва целу годину 14 ф. н. на по године . 7ф.— н. па четврт године 3 ф. 60 н, иа 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру). в а годину 85 дин. на пола године 17'/ s дин на четврт године 9 динара.

БРОЈ 50. у н овоме Саду у среду 1. (13.) априла 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рачупају ce'no в иовч. од сваке врсте оваких ситних слов а sa жиг плаћа се по 30 ноч. сваки пут. ДОПИСИ шалу се уредништву, а предплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ" у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.