Застава

пгла друга, мја би мериторно решавала. Вест бечког листа тек треба да се обистини. МеŁу тим, добро обавештена , Полит. Кор“. дознаје из Петрограда, да је Сабурову Берлину вбиља имао мисију; наложено му је било, нека се с Бисмарком добро поравговори о азилском питању, н» име о томе, да се убиство владара прогласи простим злачином и да се установи, да се убице владалаца издају. Но руска влада, вели петроградски извештај, није вољна, да се лати репресивних мера, него хоБе да се ослони на солндарност држава у томе питању. Лако може бити, завршује извештај, да Бе се покушати, да се кабинети о тој ствари, ако не путем дипломатске кореспонденције, а оно на заједничкој конФеренцији споразумеју. У Паризу се 7. о. м. састао међунвродни новчани конгрес, на коме је заступљено петнаест држава: Немачка, Аустро-Угарска, Белрија, Данска, Шпањолска, Северна Америка, Француска, Инглескз, Грчка, Талијанска, Нидерландска, Португалска. Русија, Шведска и Швајцарск Седнице се држе у свечаној дворани министарстаа иностраних дела, која је искићена заставама свију држава, што су на конгресу заступљше. Француски министар Финансија заузме председничко место. Министар соољашњих Сентилер поздрави конгрес добродошлицом и разложи, рашта се конгрес састао. По томе буде за прадседника изабран sранцуски министар Финансија Мањен. Председник напомене у ceom захвалном говору, како је мерународна новчана конференција 1867. год. златњ-ј вредпости сребрну вредност као привремену садругу препоручила, те разложи, како је тај систем у Немач ој зла учинио. Амерички конгрес поставио је 1876. год. одбор. да злу лека потражи. Одбзр предтожи, да се уведе двострука вредност. Мањен за тим нацрта рад конФеренције од 1878. год., па разложи, од куда зло стање у питању новчане вредности. Он мисли: Да сребро добије своју стару вредност, преко је нужно, да се, као и пр фе, сребрн новац пусти слободно у промет поред злата. Нужно је дакле, да се мерународна конФерснција о тој ствари споразуме и сложи, и он се нада, да Бе њене расправе покаети, да је мефународна двострука новчана вредност једини систем, који fie у ред довести новчане прилике по свим странама света. Не ради се о томе, да се eefia о условима уговора, где бн једни добили, други ивгубили; не ишту ce ни од кога жртве; не fie се дакле с једним боље поступати, с другим горе; ради се, рече, просто о томе, да буде поверења и да се с темељним знањем ствари донесу одлуке, које fie бити једнако добре по све учеснике. Мањен з врши: Ми ни по што не Бемо своје н зоре другима да намеБемо; сваки систем може опстојати; о њима Бе се само слободно веБати. По што се конФеревција конститујисала, изабран буде одбор. Кон Ференција Бе се о ет састати, текем кад одбор зготови свој извештај. На велику радост вападне дипломатије није се обистинила вест, што је била јавила, да Руси у Азији насгављају своје операције. На против, са свим сбратна вест стиже из моБно прест нице белога царства. Руска експедиција против ТекеТуркомана довршенаје. Скобељев се враБа дома; веБ је на путу, што води у Петроград; уз пут се не Бе нигде задржавати, него fie право у престоницу. Из Аскабада, из средишта руских операција, телеграФао је он намеснику закавкаске Русије, великом кнезу Михајилу, да су се сва Текетуркоманска племена покорила; поглавица Текинаца, срдар Обас Мураг Тикма, дошао му је с

остали срдари на ноге, предао му мач свој, но он (Скобељев) му га је у име великог кнеза Михајилана траг вратио. По томе се Тикма с осталим срдарима ваклео цару на вррност. У земљи Текинаца све се премирило; свет се из беглука из Мерва враБа дома. Сам Скобељев завршује свој извештај, велеБи, да је покорењем срдар-Тикме руска експедиција довршена. И тако се западна дипломатија и бутун русо Фобија опет може предати мирну сну. По што је Грчка изјавила, да у начелу пристаје на познати јевропски предлого грчко-турском спору,то је гр. ХацФелд 7. о. м. у присутности свију јевропских ваступника предао Порти колективну ноту, у којој се вели, да су силе. по што тако звани Финални акат, закључно писмено, берлинске конФеренције није усв јен, својим цариградским заступницима наложиле, да изна-5у начин, како да се грчко питање мирним начином реши, те да нару и одроде граничну пругу, која fie стању ситуацаје одговарати. Ту се означава граница, која је веБ подробно позната. По што су све силе предлог усвојиле, додаје се за тим у ноти, то оне валажу својим заступницима, нека Порти пријаве, да се поменута пруга, која је узета у замену за пругу берлинске конФеренције, има сматрати као одлука Јевропе, те је (Порту) позову, нека је и она усвоји. Што се тиче испражњења и предаје области, у томе погледу нема никака навештаја у ноти; о томе Бе се тек повести преговори, па Бе се тек онда одлука донети, У исто доба развиле су силе и у Атини нк цију ради грчко-турског спора. 7. 0. м. састапу се јевропски заступници из Атине у инглеском посланству. да со на основу нових упутстава, што су их од својих вла.а добили, посаветују о грчком питању. Ту саставе колективну ноту, и у њој одговоре на грчки одговор од 1. априла, па сутра дан је in согроге Комундуру предаду. У ноти узимају онн задовољно на знање, што је Грчка пристала на јевропске предлоге, те jnj дају на знање, да су силе упутиле своје ваступнике у Цариграду, нека се с Портом што пре споразумеју, како да се што пре испразни Грчкој досурена област, да је Грци скорим ваузети могу. Како се у Цагиграду о томе споразумеју, заспупници Бе то одмах грчкоЈ влади пријавити. На посдетку силе обеБавају у ноти, да Бе Грчкој иБи на руку, да олако поседне досуЈјеиу јој област, ако она и у напредак узаслуша њихове савете.

Чешки листови о решењу питања свеучилишног.

Царском одлуком од 30. пр. месеца донесено је решење на захтевање чешких посланика гледе прашког свеучилишта. Академички сеиат добио је доставку министра богочасти и наставних дела, барона Конрада, којом му се до знања ставља, да је царским решењем од 30. пр. мес. свеучилиште у Прагу раздељено на чешко и немачко, и којом се даље опредељује, да оба универзитета задржавају назив „виеоких школа Карло-Фердинандових“ и да се чешка универза има засноват успоставком два факултета, правничког и филоссфичког, који ће имати у живот ступити 1. октобра 1881. год. Гледе државних испита наређује се, да министар учини уредбу, по којој би се од слушалаца чешког свеучилишта изискивало знање немачког језика при оним испитима, од којих зависи квалификација за државну службу. Министар Конрад позвао је академички сенат, да пронађе начин, како да се ова одлука проведе до означеног доба. У одговору на ову царску одлуку донесоше „Политика**, орган Старочеха, и „Народни Листи“,

јавно гласило слободоумне младочешке странке, па уводном месту чланке, којима свака од ових двеју странака даје особеног израза својим осећајима. Доносимо главнија места из ових чланака, а читаоци моћи ће и сами лако пресудити какве је ocehaje побудило горње решење у једних и других. У свом уводном чланку „Радосна вест“ вели Политика: „Ускрс године 1881. остаће за вечита времена знаменит дан у културној историји нашега народа. Још од оног доба, кад је пре својих 500 година наш краљ Карло IV. основао прво свеучилиште у средњој Јевропи, како верни грађани ове краљевине не би морали зарад наука по туђипи тумарати, од тог доба није нас у овом правцу ни један дан тако јако обрадовао као садањи. Кад је краљ Карло основао свеучилиште, важио је у науци и при вишој настави латински језик као искључиво владајући. С тог постаде он и па Alma mater Carolin-и званичним језиком. Пре но игде покушавали су у нас значајни и патријотским духом задахнути научењаци, да народном језику израде приступ на свеучилиште. Но латински језик одржа своје место све док пре сто година цар Јосиф 11. заплетен злосретним централистичким и германизирајућим предрасудама и не узимајући ни најмање обзира на неоспорно право нашег народа немачки језик као наставни језик нашег свеучилишта не прогласи. Сто пуних годива трајала је непрекидна борба нашег народа, не зарад тога, да се немачкп језик истисне са свеучилишта, већ да се нашем народном језику равноправност на истоме даде. Један за другим падаху у гроб удушевљени борци у овој ствари па најзад и онај човек, који је својим научним радом и делима, и у опште својим народном бољитку посвећеним животом најјаче образложио наша политичка и културна потраживања, Фрања Палацки; сви ови несташе без да и једном суђено би да угледа хваљену земњу својих патријотичких жеља и очекивања. Док се царева одлука у живот приведе, ступиће народ наш по први пут у потпуну властитост свеучилишне наставе на народном језику. Шта ово значити има, то ваља пресудити по томе, да данас нема ни једног хисторичког или културног народа, који не би имао народну велику школу. Наш народ, који броји 7 милијуна, биојје у читавој Јевропи једини народ, којем се до данас није хтела уступити ова претпоставка сваког вишег развитка и напретка на пољу вештина и науке. Белгија са 5 милијуна житеља имаде 4 свеучилишта; исто толико имаде и Швајцарска, која броји 2,700.000 житеља; Нидерландска са становништвом од 3-5 милијуна има 2, Данска са два милијуна једно свеучилиште и т. д. Само чешком народу био је до сада забрањеп приступ к свеучилишној настави на народном језику. У овом погледу били смо ми „парије“ међу културним народима, и акосмо ми, као мало ко, вазда могли указивати на славну прошлост, и ма да је, што је учињену нам неправду још осетљивијом чинило, једно од првих и најзнатнијих свеучилишта постало у главном граду наше земље, а за ову! Тек сада признаје се начелно наша равноправност са другим културним народима, тек сада нестаје пред неодољивом силом истине и правде нашим бесавесним непријатељима распростирана сулудост, да чешки народ није дорастао и да није достојан народне свеучилишне наставе и даје осуђен, да кроз медијум страног говора и језика допре до дубина највишег знања. Онога дана, када се буде отворило наше народно свеучилиште, било то сад у којој му год драго форми, тог знаменитог дана не само да ће бити покајана велика неправда него ће се и наш народ признати као осталим кул-

турним народима равиоправан и истима по вредности једнак. Али велики културнохисторички значај овог догађаја лежи у другом једном моменту. Кад са оправданим поносом погледамо у назад на поносан рад наших [предака из оног доба, кад је Чешка била јевропска велесила; кад укажемо можда са још већим поносом на наш умни рад из задње половине овога столећа, где је наш иарод постигао толико успеха на пољима умнога рада, у екзактним наукама, у лепој књижевности и у разним вештивама, ма да нам не хтедоше уступити ни једну од оних претпоставака, које код сретнијих народа умни развитак унапређују, на име народну свеучилишну наставу: не смемо ли са толико већим самопоуздањем гледати у будућност сада, кад се извршује најглавнија ових претпоставака ? Свеучилишта су у културном животу то исто, што сунца на небесном своду: од њих потиче све загревајућа и све оживљујућа светлост и шири се преко свих висина и дубина народног живота; она подижу умни живот у народу, а где њих нема, ту постепено наступа све уништавајући мрак. Кад се данас говори о свеучилиштама, онда се ту вазда разуме: народно свеучилиште ова идентичност појмова утаначена је искуством од двеста година. Наш народ могао је дајпрекужи мањкање народног свеучилишта као ма који, а доспев сада у посед истога, употреби ће га са највећом енергијом на бољитак народа, на славу овога, на част и корист саме науке. Права наука је узвишена над разликама по народима и по местима. Но из овога никако не следи, да се она мора служити једним јединим језиком, на име пак немачким. Само народна настава оштри ум и чипи га способним, да иде за највишим циљевима. Шта би постигли и израдили Инглези, да су им наметнута немачка, а Немци, да им је когод натурио француска свеучилигата? Обратно овом постаје на брзо општим културним благом јевропског друштва сваки важан научан рад, без обзира на место, где је, и на језик, на ком је света угледао. Тако се попут народне наставе поједини народи уздижу највижем ступњу образованости, а сви скупа уједињавају на узајамни културни рад“. Младочешки „Народни Листи“ у свом уводном чланку „Universita Karlova rozđčlena! 11 говоре следеће: Влада Тафеова није приступила оном решеву, што су га већ одавна тражили посланици народа чешког, што су га поставили на сабору од године 1866. и у свом меморандуму од године 1879., већ је у решењу овога питања усвојила станиште немачких посланика и професора, што га ови у овој ствари вазда очитоваху. Као што знамо, старочешка политика за сво то претходно доба вије хтела ни да чује за поделу свеучилишта на чешко и немачко. Немци на против пошто су живи не хтедоше уступити чешком језику равно место на „својем свеучилишту". Кад се на сабору од године 1866, војевала прва велика битка за право наше на свеучилиште, основано нашим краљем Карлом IV., тада се у најјаснијем виду показало становиште једне и друге стране, наше и немачко. Мањина немачка дотичне комисије тражила је „потпуно разделење њемачких и чешких наставничких зборова једнвх од других«, но већини чешкој у комисији није се свидило, да прими ово потраживање. Ова је тражила умножење катедара са чешким наставпим језиком, одржавајући и за даље заједничке наставничке зборове на свим факултетима. „Нар. Листи“ навађају даље, да су Чеси тада тражили да се набави за сваки редован предмет по један

ЛИСТАК МУЧЕНИК СА ГОЛГОТЕ И ЈУДА ИСКАРИОТА.

Легенда ускршња. И учаше учитељ из Витлејема и Назарета и говораше: Љубите сваког као сами себе; будите благи и милостиви патнику невољнику јер је отац ваш на висинах сушта љубав и благост и милост. Пазите се и милујте као браћа јер сте сви драга чеда оца вашег небеског и свиколици понвкли лозе и корена адамског на земљи. Не чините никому, што себи не желите јер суза брата твог пашће ти на срце ко Јкoво угљевље и крв брата твог сустиће ти и треће колено. Будите слободни, јерстеза слободу рођени и на правду и правицу упућени и дајте свакому своје да се вацари љубав и мир и срећа међ људма на свету. Тако глаголаше млађани учитељ генисаретски, тиверијадски и таворски мученик са Голготе! И би му за то плата и хвала од трња венац и крст претешки, љутих р&на пет и смрт горка. Така плата а за такав наук! * * * Ој, знате-ли, шта је тавна ноћ, црња него смрт, мрачнија нег у гробу што је кад звезде с неба, мислиш, попадају у бездан и вођа им месец j то море сиње.

Божанске моћи треба, ко би рад те ноћи луч зажећи, да засја свету и вековима светли, кано сунце јарко без захода и запретати у уму људи и народа искру божанску светлости и свести да у добри час севне и запламти пламом вековечним и озорава срце и душу у човека самртника с колена на колено, до века. Чудна је то борба светлости и мрака, дана и ноћи ума и разума с глупошћу! Таке једне ноћи роди се мученик голготски и такав луч зажеже те ноћи новорођенче витлејемско, одгајеник назаретски. И је-л чудо, што слепци код очију не видеше то ускршње -сунце јутру на уранку, и безумници код памети не срадоваше се слави тој ускршњој и лажикњижници и фарисеји, и Ане и Кајафе на крст распеше божанског учитеља и Господаl Очи имаше а не видеше зажег луча божанског; уши имаше а не чуше благе речи ванђеоске; срца имаше а не осетише згрева љубави и благовести! < * * И оде крадом Јуда Искариота до лажикњижника и фарисеја, јереја и архијереја очи му се забленуше у Мамона небога, срце му гракну за новцем. И рече им Јуда: Шта ће те ми дати, да вам га издам и у руке предам да му судите и по вашем пресудите. И узе Јуда Искариота трипут десет сребрника пољупцем ивдаичким предаде бе-

закоником учитеља свог, црне поћиј оне гетсиманске. Чашом оцта и жучи врати Искариота учитељу свом за честицу беле нафоре и за напој из чаше причесне! И зби се, и сврши се што требаде да се збуде и испуни по књизи староставној. Мученик с Голготе у гроб леже за дап за два, да се дан трећи јави слава ускршња зори на уранку зановљена од искони[р е ч свести и слободе и љубави и братимства међ људма на земљи! ♦ * * И кад-год, као што кажу сказанија стара, анђо Господ с неба и донесе на земљу цвет гороцвет, зазелени до и гора чатају ти, крштени човече, на све стране јереји и архијереји ту легенду страснуиускршњу са жртвишта [Господа распета и приказују ту сликом и речју мученика на Голготи и Јуду Искариоту, за наук и савет свету и народу. И који тежиш за правдом и страдаваш на правди бога клањаш се данас мучанику са Голготе. И ком у срцу пламти наук љубави и братимства и мир и срећа људи и народа; ком’ из душе избија божанска искра она свести и слободе људске на земљи тај се и дан-данас радује слави ускршњој и узда се у победу светлости над мраком до послетка... Ал је на свету више проклетиње нег’ благослова, више зла нег’ добра више мрака нег’ светлости! Ој, мален је јоште премален број избра-

ника и поборника свести и самосвести, заточника слободе и среће људи и народа!... За цену бесцен-Господа, за тридесет сребрника Јуде Искариоте купише село скудељно, њиву мртвачву. И на тој њиви, нит’ ораној нит’ сејаној, прогмиже проклето семе искариотско и род роди и дан-данас опаки. И ком срце грамзи за Мамоном небогом, за новцем зликовцем, ко гладује злата и жеђује сребра тај се и дан-данас клања и поклања Јуди Искариоти и продаје Господа, продаје и себе и душу. Зла је работа новац, сребро и злато, сила и власт кад на зло окрене! Силни и велики, никад сити власти и господства, јади несити сребра и злата не хају они за науком љубави и братимства на земљи. Обесници и бездушници, измет и проклетиња, пакленидуси, грамзе за царством мрака и глупости газе они свест и самосвест људску и потиру слободу и мир и срећу људи и нанарода свету на видику! Јереји и архијереји, Ане и Кајафе, по што по то машају се руком митре Мојсијеве, жезла Аронова, штаке Јаковљеве одежде Захаријне и {Јованове; на устих им књига ванђеоска а на срцу јад несити власти и господства и сребра и злата. Тако кажу књиге староставне је-л и данас тако, ј а вам то не кажем... И је-л чудо дакле, што муке мученика с Голготе јоште нису премучене и што слава ускршња долази и пролази као цвет с нро-