Застава

министром Тисом, а вад остали уочише миле госте, заори се урнебесно п ељен“! које се разлегако ван колодвора по свима улицама. Пошав напред доспу високи гости к месту, на ком је стојала депутација града Будим-Пеште са својим градоначеоником на челу. Приближив се овима ступи пред н>их градоначеоник Рат, те одушевљеним речма поздрави каљевића Рудолфа и супругу му у име главног града краљевине Укарске и у име заступништва истога. Престолонаследник краљевић Рудолф захвали се у своје и у име своје супруге на пријатељском дочеку, изјавив при том, да је тврдо уверен, да ће супруга његова уживати исту љубав, као и њеп деда. Ова изрека краљевића Рудолфа би пропраћена громким „ељен!* За овим упутише се гости заједно са пратњом аиховом кочијама, која пред колодвором чекаху, те пошто по овима места заузеше, упутише се краљевском двору у Будиму. Пролазећи кроз сакупљен народ били су престолонасљедник и престолонасљедница са свију страна поздрављени најодушевљенијим узвицима. Око 4 сахата приспеше у двор. Долазак био је оглашен грувањем из топова. У двору дочекаше високе госте осим саборских и других депутација 200 у бело обучених грађанских девојака. Ту их при доласку поздрави кардинал Шимор. Пошто се ту краљевић поздрави још са неким познатим му особама, повукоше се високи гости у своје одаје, а тиме беху и остали отпуштени. У вече истог дана следило је велелепно осветлење града Будим-Пеште, које је трајало до у саму дубоку ноћ. У четвртак 7. о. м. примане су у будимском двору разне депутације из целе земље. Око 11*/® сах. биле су четир дворане за дочек пупе скоро 3000 особа. Кад се престолонаследник с престолонаследницом и са свитом указа заоре се гласни узвици у поздрав из хиљаде грла. Прво је примљена престоничка депутација, падруге редом, и све су том приликом предале дарове, што су их престолонаследпичком пару донеле. Иза престоничке примљене су депутације разних муниципија, вароши и корпорација. Од њих ћемо поименце поменути српске и депутације из крајева, у којима Срби живе. То су: жупаније: арадска, бачка, барањска, тамишка, јторонталска; вароши: Арад, Баја, Река, Панчево, Суботица, Тамишвар, Нови Сад, Сомбор, и Загреб. Како је том приликом примљена и ословљена депутација српског свештенства, о том нам јавља дотични делеграм, што га на другоме месту доносимо. По што су још примљене депутацији мацарске академије знаности и друге омање депутације, буду свечаности у двору за тај дан завршене.

Изборно кретање

Као што нам се из уздинског изборног среза јавља, почињу већ сада људе застрашавати и људма претити који би за кандидата српске народне странке гласали. Но српски бирачи не треба да се даду застрашити, шта више ако би се могло доказати, да је когод такове претње изустио, тај потпада казненом законику. По §. 178. казненог законика, они који бираче претњама спречавају у слободном извршењу права, потпадају казни од шест месеци затвора и 200 ф. глобе. Чиновници пак ако у свом званичном положају употребљавају такове претње, потпадају по §. 187. истога законика казни од две године затвора.

Вршац, 4. маја. Што не беше о као што у прошлом допису наговестисмо, могуНе, то се ево јуче збило, т. ј. одржао се и збор српске народне странке. Конститујисајући се, изабрао је себи на предлог дра р. МилосављевиБа за председника Перу М. МариновиНа, за подпредседника Миту ПоповиЕа, аза перовође Нику Врашована и Ђуру ЦвејиВа. Председник, заузев своје место, захвали се братски грађанима на њиховом лепом одзиву, разложив на кратко, рашта се сакупише. За тим узе реч др. МилосављевиН и у подужем говору разложи значај и смисао бечкерочког програма, наводеВи, да по том програму морамо и ми вршчани, пошто нисмо у веБини, па да свог засебног кандидата истакнемо, да се као самостална странка придружимо нем. опозицијоној странци, те тако омогуБимо победу опозицијонара, овдашњег адвоката, г. Карла Гречака, који Бе, обзирући се да су га и Срби изабрали говорник је тврдо уверен имати као посланик и српске народне интересе пред очима. Пошто је говор МилосављевиБа с одобравањем, местимице бурним, пропраБен, то буде'једна депутација од 10 лица изабрата, која Бе Гречака, који се у то време на нем. збору налазио, поздравити и у средину овог српског збора допратити, ка?о би се тим чином потпуно документисао одељен, али зато опет заједнички рад: да се сузбије владина странка и њен кандидат. Док се кандидат није појавио, образовао се одбор акцијони од преко 100 лица (а још Бе се‘ уве Бати), који Бе о свему пре и при избору своју агитацијону дужност вршити. За тим кандидат Гречак, праБен од изаслате депутације, као и повећим бројем нем. бирача, стигав на збор, буде добродошлицом и са бурним „живио" поздрављен. Захвгљујући се на поверењу свесних српских бирача, кандидат замолв, да му се као Несрбину пе замери, ако би овдеонде мало и погрешно речи изговарао (говорио је српски), али ће зато тим више из убе Јења и како му срце буде диктирало говорити. (У прошлом броју саопштен је вандидатов говор до словце, па с тога изостављамо дописникову анализу истог. У.) Читав говор изазвао је опште допадање и више пута је са „живио“ и „тако је“ прекидан, те с тога ће се исти, као што дознајемо са друге стране уредништву овог листа припослати, (Већ смо га добили и саопштили. —У) како би и остали чоталачки мет с тим ваљаним говором упознат био. Владина странка дофинитивно је истакла пре 10 дана г. ХоФбауера за свог кандидата, и осим г. Косте ОбрадовиЕа, који у авцијоном комитеу часно ввање потпредседника отправља, изјавио је још Васа Токин, да Бе ваг.градоначеоника копље ломити. Само нека боље припази, да се које копље како год не окоми, јер онда Бе бити: авај и помагај! Ради карактерислике наваЈјамо још и ово. Ако су сви кортеши владине странке тако популарни, као В. Товин, онда слободно може себи рећи: пропаст од т< бе, Израиљу! Стари челик-народњак, гласовитн Васа Токин давно је умрво, па зато Срби бирачи оставите га, нека санак лаки борави; о садањем Васи Токином није вредно ни говорити. Споменусмо га једино изљубави према вољавим му синовима. §.

Политички преглед.

П и т а њ е о државоправном положају Реке почиње поводом спојења Крајине све акутније

постајати. Кад је угарски сабор 2. о. м. допео познату одлуку (у прошлом броју саопштили смо је) на речку петицију, рекао је Тиса, да се не може о томе сумњати, чија је Река, тј. нијетроједничка. У уторак је сисачка поджупанија имала главну скупштину, па је ту закључила, да се бану и земаљској влади пошље представкаиу њој захте, нека се на тисину изјаву о Рециодговори тако исто одлучном противизјавом, да се Хрватска-Славонија ни по што не Бе одреБи Реке. Свакогодишњи вапаји угарских становника почињу опет као црна страшила пролетати земљама стеванове круне. Водене поплаве у Угарској почињу опет сатирати плодове руку и онако разним даћама преоптерећених држављана. На велику радост тисине привредне политике, вапаји ти не долазе из оне вароши, што има великачки „маџаризаторски позив“. А маре господа са будапештанских булвара, што је вода у поречју тисином чуда и покоре починила, само кад је Сегедин остао, та расадница „маџарске" културе (!!!) и „велико-маџарске" мисли! Вапаји ти, као што рекосмо, не долази из равног Вотиеја, него са других страна плодних долина угарских, Тим горе! Сегедин је истина остао читав, али Потисје и Поморишје већ је страдало. Као да се природа заклела, да се освети овој земљи за грехове досадашњих владавина, те је топи, где год нађе излива води. Жалост је само, што веБином невини страдају. Са разних крајева угарских стижу опет жалосне вести о великим воденим поплавама Тамиш и Бегеј веома су ово дана нарасли, те су се веБ на неким местима разлили и потопили богате усеве угарске „житнице", плоднога Баната. Из Херкулових бања код Мехадије стиже вест, да је река Перна тако набујила, да су саме бање у опасности. Водени вали покидаше онде Коронинов мост; један сељак nalje у њима гроб, спасавајуби мал људски. И Ршави грози погибао. Сав двор железничке станвце и нижи делови вароши већ су под водом; велики мост на Черни може лако (традати. Бели Караш излио се код Секудвара и силну пустош починио. Из Пловдива пишу „Полит. Кор“., како Источно-румелијској влади прави не мале неприлике једна помачка „република" у Деспотовим брдима. Ма да у републици нема више од четрнаест села, и пак она не ће да се покорава Алеко-пашиној власти, сама собом управља и ни да би једне паре не даје пловидској влади. Помаци (Бугари мухамедовске вере) врло су добро наоружани пушкама мартинкама. те Источно-румелијска војска налази, да јој је боље, одмицати се од непроходне и погибне области републичке, него примицати јој се. Има их, који веле, да Порта подбада Помаке, нека се опиру Пловдиву. Цариградски преговори ради грчиотурског спора теку и брже и уредније, од како је Порта морала узсти на траг познате четир тачке своје. Саставци јевропских заступника с турски повереници дуже се чешБе, а и преговори иду редовније, јер турски повереници имају нова упутстга. Порта је поднела нацрт уговора, у ком се у 23 тачке подробно установљује начин, како Бе бити испражњене и предане области уступљене. Војнички аташеји великих сила проучавају сад турске предлоге о предаји. Како су се обе стране погодиле BtE о све поједвности, осим о војничке, то ће, како всјнички аташеји предаду надали су се, да ће то бити као у прошли четвртак или петак свој суд, бити седница код инглеског посланика Гошена. И томе су се надали, да Бе у

тој седници бити подвезан уговор. Је ли тако било, није ли, то не знамо до овог часа. Међу тим, имамо још нешто да прибележимо, што амо иде. Грчка се влада тужила на Порту, да она скупља војску у Тесалији. На то је Порта одговорила, да она није нове војске у Тесалију слала, од кад је усвојила нову границу. Mesy тим, као што из Атине 5. о. м. јављају, турска војска живогради војничкепутеве и утвр-sује разне тачsе на грчко-турској граници. Нз Цариграда стиже 5. о. м. вест, да је Тјенерални гувернер од Смирне, Мидат паша, чувши, како је скоро са свим јасно доказано, да је и он учествовао у убиству султан-Абдул-Азиса, побегао у смирнански Француски консулат и ставио се под заштиту Француску. Онјевећвбачен и за гувернера на његово место постављенје Али паша, који има заповест, да га преслуша. ХоБе ли Француски консулат, који је узео Мидата у заштиту, допустити, да његовог штиБеника преслушавају, томе је тешко веровати. Да ли је Мидат збиља сукривац смрти Абдул-азисовој, то се врло лако може веровати, кад узме човек на ум, каку је он улогу у оно доба у Цариграду играо. Својим бегством потврдио би своју кривицу. Па и пак неки веле, да он није крив. Веле, да Абдуд Хамид једнако нешто зазире од њега, па само да би њега уклонио, за то je и удешена читава истрага у Цариграду. Ако је тако, онда је Мидат добро урадио, што се уклонио од извесне пропасти. Више листова донеше ово дана вест, да је Итолија предложила била, да се туниска ствар на јевропском конгресу реши. Римски полузваничви листови порекоше ту вест, али свет не верује њиховом порицању, баш за то, што је полузванично. Шта више, „Кол. Нов“. доносе из Париза ове податке о томе. Талијанска j’e тај предлог 1. маја силама телеграФски поднела, одмах, како је стигла вест, да је меЈу Француском ( и Тунисом подвезан уговор. Још истог дана послао је Висмарк, вели поменутилист, овај одговор Кајделу, немачком заступнику у Риму: „Реците тллијанској влади, да нисам ни најмање наклоњен, да се силе ма колико мешају у Француско-туниски спор, јер тог спора нема више, но што је заједничким споразумом уређен. Не знам, како Бе остале силе, што потписагае берлински уговор, ствар схватити, али већ сад можете талијанској влади изјавити, да Немачка не Бе бити заступљена на конгресу, коме би цељ била, да уништи или смањи добитке, до којих је Француска допуштсним начинот дошла“. Одмах по томе су Аустро-Угарска и Русија одбиле талијански оредлог. И доŁе час! Пред Француском је комором изборна реФорма. У понедељак 4. о. м. поднео је Боајсе извештај одбора, коме је поверено било, да претресе и извештај поднесе о бардуову предлогу, који, као што је вознато, смера на то, да се народни заступнвци бирају листом. Одбор предлаже, да се бардуов предлог одбаци, а задржи изборни ред од 1875. год., тј. избори по изборним срезовима. Да ли избори по срезовима, арондисманима, или избори по департманима, окрузима, избори листом, то су велика начела, која означавају унутрашњу борбу, борбу политичких странака у тре Бој републици. Главни поборник овога начела јест Гамбета,- за представника ономјдругом сматрају Гревија, место кога се министар-председник Фери ангажовао. Ту Бе се дакле огледати, ко је „момак* треће републике. Борба ће без сумњо бити велика и жестока. Какви су изгледи за једно, какви ли за друго начело, о томе

ЛИСТАК СТУДЕНАЦ САВЕ плем. ВУКОВИЋА

(оснивача српске велике гимназије новосадске) НА ПИЈАЦИ У НОВОМ САДУ пред великим православним крстом. Посадити дрвета где на јавном месту; у хладу под дрветом којим саградити клупе; воду из брда извести и чесму подићи ил студенац где ископати на корист свачију о свом трошку јесу лепе, од старина врлине српске. Ко ј’ уморан, нека се одмара Ко је жедан, нека воду пије пева се и данас о сличним ‘задужбинама, у нашим дивним народним песмама на више места. Таку једну врлину ради смо и ми овде овај пар приказати врлину и задужбину великога нам Србина, одавна већ покојника, Саве Вуковића, у Новом Саду.l Ко-год пође великим сокаком 'новосадским, идући из дунавске ил отуд из ћурчијске улице пашће му на први поглед с десна у очи красан од камена мрамора велик крст православни и на домак тому обични сад бунар ј е д а н, пред данашњом апотеком врлога Србина Гавре Плавшића; ко бунару том ближе приђе, смотриће озгор испод стрејице оплати Оунарској латински слови немачко име мајстора једног бунарџије ми управо незнамо: зашто и по ком праву то име онде са беле таблице црни се! Другачији споменик стајаше ва том месту пре тога, и име нам мило и драго светлило је са те задужбине српске! Место те данашње дашчане ограде шмрка

бунарског стајаше ту најпре, одгод. 1797, па до 1853. прави споменик бунарски: од мрамора сбка у округ, као каква највећа бадњица, и над том секом на четири стуба мраморна кров од лима на прилику кубета, зелено обојадисан, и на том кубету бела кугла лимена. Из бунара тог црпаху воду, веле нам на точак двема каблима, кад се једно пуно извлачило друго се доле спуштало да воду захити, као оно и сад по негде у старинских, варошких и сеоских бунара; где шмрк не замени точак и чекрк на бунарима. Млађи нараштај једва памти тај монументални студенац, који беше више од по столећа на том месту на дику Новом Саду; старији пак, који тај студенац и знаше, мало ко завири у натпис му, на плочи једној с&ке оне, те да ти сад уме казати: ко сагради тај бунар и с каквим лепим хришћанским и српским осећајем с тога ћемо ево ми о том коју рећи, колико распитивањем сазвасмо о тој красној задужбини врлога Србина, родом Херцеговца, Саве племића Вуковића од Берекс о в а. *) Прилика нам се за то даде из ненада. * * * Наша честита старина г. Пера Јовичић садашњи старатељ цркв. општински, хтеде ових дана испод једног олука црквеног општинског здања (у ком је срп. вел. гимназија новосадска) да намести за полој камен један, да киша не квари зид кутњи. Тражећи згодан зл то камен у порти саборне цркве, којега ту доста ’) Ввди животопис му у бр. 82. „Заставе“ из пера г. про<ћ. Мшана А. Јовановића.

има од некуд поиздонашаног ископају том приликом радници му у једном буџаку портанском лепу плочу мраморну, која мери у вис 1-541, у ширину 0-542 а у дебљину 0-204 метарске мере. На тој плочи урезан је красни слови минејски ево овај знаменити натпис: ПјнктКдмц-ћ. Пдтр|'др)(л. Нкојвл; СОхстл. (јОкличжна: ЖнlЛ. : блмлрдннинл; Подр лжлтслк. Прл-отцл. Нлшил. ЕЈковл; Блгородншн. Гдинж. шПУковичж. Олввл; Ghi 6т&дснецх. Исовсћмт:. устрои; GoRCTBtHHHiAAH. Иждивlннlми бвои (окрњено) Gcb4i. Заспас(Нl{. Н-кчнонкг Воспоминлнп; Пал-ћто. шРж твл. Хртовл; 1797; Гш ; Натпис овај преписан је с камена тог од речи до речи, од слова до слова. Речи иду једна до друге и тачке их растављају. Слова минејска на камену сва су редом почетна, а мал-не свакој речи прво слово веће од других. Работа резарска казуј'е нам искусна мајстора: слова су лепа и укусва, лепша и погоднија, нег истог доба руска словенска. Језик је и правопис, као што се види, мешавипа српска и црквена словенска. Скраћене речи остависмо неисписане, јер се могу рашчитати и без тога. Над отим натписом на камену том сад је издубљено, празно место, у вис 0-6 а у ширину o’4 мере данашње где је био углављен, као што се види и како нам веле, од метала лепо израђен грб, обележје племићско Саве Вуковића.

Тај грб, кажу нам, продаше случајно пре неке године, с другом старежи црквеном бакра и лима чивутину. Нацрт грба истог добисмо по пријатељству г. Дмитра Поповића, садашњег бачког епархијског бележника и рођака великога нам покојника тог те не буд на одмет да и тај ево опишемо: Грб је обичнога облика грпског, подељен на пет поља уздуж: три озгоре напоредо и два испод ових исто тако. У десном плаве боје пољу стоје шест златних полумесеца младине, четири по два напоредо и један озгор а један оздо; у левом исте боје златна је звезда над златним полумесецем; у средњем златном пољу Ето тако красно обележје врасило је с чела тај монументални студенац ту лепу задужвиди се опасан пасом црвеним. У доњем десном, златном пољу орао је пола златан пола црн, у левом пак, боје црвене, стао златан лав гриве загасите с мачем у предњој десној шапи. Над грбом, поменутом анђелу врх главе панцир је витешки са златним појасем, над панциром украс огртачки, с десна црвен с лева плав, и над тим круна крстата од три крака из круне се дигао вук предњим телом у вис расклопљене чељусти. С десна и с лева грбу том шаре су обичне грпске, по прилици арабеске, обојене по среди, с десна црвеном с лева плавом бојом; озгор и оздо пак и ивицом, златном бојом. Напослетку с десна су и с лева врх тога по два (као да ће бити) сокола. ‘) Исти таки грб извајан је у камену и на плочи nopoдичке гробнице Саве Вуковића, у порти саборне цркве паше, пред јужни врати само што ту грб има још и оздоле, где се арабеске састављају, још некакво обележје, на прилику крста"