Застава

правнички Факултет имао је толико слушалаца, колико ни једне године. У иетој сравмери стоје и правни испити, који су прошле године положени; ови обухватају 396 државни испита и 115 унапређења бројеви, који нису никада били у статистици бечког универвитета. По новом каталогу, број редовних слушалаца универвитета ва ову годину јесте 3457, нередовних 594: број је овај на поједине Факултете овако подељен: редовни слушаоци; 189 теолога, 1789 правника, 988 медецинара, 491 философз ; нередовни: 24 теолога, 148 правника, 471 медецинара, 124 филосоФа, 127 Фармациста. Што се домородаца тиче, то носи alma mater Rudolphina свој обични национални карактер, који н>у као прави државни универзитет привнаје. Транслајтанија шаље број, који не ивноси мање од 860 ђака, и то: 644 ив Мађарске, 126 ив Ердеља 46 Јив Хрватске, 40 ив Славоније и 4 ив војничке границе. Стране су вемље, такође јако заступљене, тако: 42 ив Немачке, 3 ив Саксонске, 5 ив Баварске, 5 из Хановера, 1 ив Хесенаи 1 ив Лихтенштајна, 8 ив Швајцарске, 28 ив Италије, 2 ив .Данске, 3 из Инглиске, 41 ив Русије 1 из Белгије, 6 из Турске, 1 из Црне Горе, 15 из Ср6ије,4 из Грчке, 2 из Азије, 3 ив Африке, и 25 из Америке. (Статистика сам оубистава.) У периоди од 1878. па до 1879. год. преставља нам статистика ове средње циФре самоубиства, која су се свршила по већим варошима европским. Тако у Лондону на милијон станов. долаве 85 случаја самоубиства; у Берлину на милијон ст. 289; у Бечу 285; у Париву 200; у Лајпцигу 450 (!) случаја самоубиста наједан мил. станов. Или на један случај самоубиства у енглеској престоници долаве више од пет таких случаја у Лајпцигу. ■—н—— ■■■ !■!■■!Уредништву је достављена нова КЊИГЗ: Из Далмације по „ходочашћу’. У Новоме Саду. Издање књижаре Луке Јоцића и др. 1881. Стр. 84 на 16-ини.

ПРИПОСЛАНО.*) У „Обзору* од 5. септембра изашао је неки доаис из Митровице, у којем је дописник како банов дочек, тако и ток избора митровачког градског заступства криво описао и ремек своје дрскости uoказао, почем је и за моју личност запео и мене дошљаком вазвао. Из целог горе поменутог дописа долазим дотог уверења, да такову неупутност само дрскост написати може и да безимни дописник нити мене, који сам се овде родио, нити Митровицу познаЈ’е, али ме пристој'ност према Ј‘авности не допушта за њега прикладан израз употребити. Оволико госп. дописииче, као одговор на ваш допис, а ако желите т. j'. ако сте иоле човек, који је иоле чуо за поштење, а ви изволте си од мене задовољштиву заискати, наћи ће те ме приправна, да вам j’y дадем (да знам ваше име узео би си ја слободу вас потражити). Ваше избегавање да задовољштину потражите и поново пападање моје личности без подписа биће ми довољна задовољштина. Смем ли међу тим рачунати до личног виђења. Митровица 6. (19.) септембра 1881. Никола Гамиршек. *) За ствари под овом рубриком неодговара уредпиштво. КЊИЖЕВНА ВЕСТ. ПОЗИВ НА ПРЕДПЛАТУ. „АЛБУМ СРПСКИХ НАПЕВА“ (100 српских народних напева) што сам га за гласовир удесио узевши обзир пе мање веште свираче омогућујућ им тиме уживање милине народних мелодија. Песмама додао сам прстомет, осим тога и речи, Албум Taj' може се добити код мене уз цепу ол 1 фор. 50 пов. а. вр. или 16 гроша, нерачунајући овамо трошкове отпреме. Сакупљачу 10 претплатника дајем у благодарност Ј’едан комад. Велика наклада захтева велику распродају, затс умољавам пријатеље гласбе и гласбене кљижевности, да ми буду доброхотно на руку у разпродајв мога албума. У Петрињи 1. септембра 1881. Славољуб Лжичар, учитељ гласбе кр. учитељишта. ТРГОВИИА П ПРOIIЕТ. СТЕВАН КОСТОВИћ КОМИСИОНСКА РАДЊА У БУДИМ-ПЕШТИ. Куп и продаја свију ниже назначени и уту струку спадајући артикла по умереној провизији и строго солидној послузи. Извештај од 12. (24) септембра 1881. Жито из Потисја 77—79 ф. 10.75 ф. 13 20 , „ „ - - - 74-76 „ 12.60 „ 12.80 „ банатско 77—78 „ —.— „ —.„ „ 74—76 „ 12.45 „ 12.80 „ „ 72-73 „ 12.15 „ 12.40 „ бачко 74-75 „ 12.65 „ 12.80 „ „ 72—73 „ 12.15 „ 12.40 „ влашко 75- „ —.— „ . „ - 72-74 „ -.- „ -.„ српско 76 „ —.— „ —.„ „ 72-74 „ „ -.Узанц-жито за март-април —ф. 13.35 ф. 13.40 „ за септ.-октобар „ 12.70 „ 12.75 Раж мађарска —„ 8.75 „ 9. и ВЛ&ШКB> ““ “■ ““ п Јечам за храну „ 7.20 „ 7.75 „ за пиваре » B, „ 10.„ влашки „ —•■ — „ —.Зоб трг. роба » 7.20 „ 7.60 „ фина роба „ —• — „ —• Узанц-зоб ва септ.-октобар „ 7.70 „ 7.75 „ за март-април » 8.35 „ 8.40 Upoja мађарска —„ 5. „ 6. „ влашка „ 6. „ 6.50 „ влашка за пролеће „ —. — „ . Кукуруз, готова роба, банатски „ 6.60 „ 7. „ ■ » влашки „ 6.60 „ 7. „ за мај-јуни банатски „ —. — „ „ за септ.-август банатски „ ■ — „ —•„ за септ.«октобар банатски „ —•— „ 7.05 „ ва мај-јуни 1882. од идуће жетве „ 7.62 „ 7.65 „ за јан. фебр. март, банатски нови „ —.— „ —. „ за јан. фебр. иарт, влашки нов „ —. — „ —. Реппца готова роба Kohl „ 13, „ 13.80 „ банатска „ 12. „ 13. „ за август-септембар Kohl „ —. — „ 13.75 „ за јули-август банатска „ —•— „ Горушица по каквоћи „ 6.50 „ 7. Мувар „ „ „ 6.50 „ 7.50 Ланево семе по каквоћи „ 12.50 „ 13. Кудељно семе „ „ 6.50 „ 7.25 Бикељ по каквоћи „ б.50 „ 6. Пасуљ бели нови ——— —» 12. „ 18„ „ стари - „ 9-50 » 11„ жути нови — ——— „ 11-75 „ 12.50 Погачице од репице »6. „ 6.25 Погачице од горушице по каквоћи „ 4. „ 4.50 Паврика трг. роба » 17- » 18.„ фина роба » 85. „ 45. 32. „ 34. Иед оцеђен „ 28. „ 30.„ вошчан » •”“ ■ • „ за октобар-новембар оцеђен —— » —. — ■ —• Восак рожпавски ——— »П8. — »120. „ славонски »122- — ■ 125. Шљиве српске гот. роба нова у бурадма „ —. — „ —. ■ » » „ У - - „- „ -•„ за октобар-новембар у бурадма „ 14. „ —. „ „ „ „ у џакови „ 14. „ —.„ босанске гот. роба нова у бурадма „ —. — „ —. „ „ ■ ■ У џааови „ 16. „ —.„ за октобар-новембар у бурадма „ 15— „ —.„ „ „ » У џакови „ 15— „ Пекмез, готова роба, славонски „ 20. „20 50 „ за септембар-октобар славонски „ 19. „ 19.50 „ „ „ „ банатски „ • „ . Свињска маст варошка „ 69.50 „ 70.

Распис награда. „Матица српска" расписује ив Фонда Јована Наке В. С. Миклушког ове награде, тражећи да се ва њих напишу: I. Ова дела: 1. Роман, драма или шаљива игра, приповетка или новела ив српскога живота. Награда од 50 до 500 Фор. Рок Петров-дан 1882, 2. Срем и Фрушка Гора, са историјског, културно-историјеког, геограФеког и народописног гледишта. Награда од 300 до 500 Фор< по вредности и величини дела. Рок Петров-дан 1883. 3. Живот и вадужбине народних добротвора у нашим крајевима. Књига ва народ у величини од 10 штампаних табака. Награда од 100 до 200 Фор. Рок Петров-дан 1882. 4. Књига ва народ о варажљиввм болеетима. Награда 100 до 300 ф. Рок Петров-дан 1882. 5. МонограФија Новога Сада. Награда 200 до 300 Фор. Рок Петров-дан 1882. 11. За чланке за „Летопис": 1. Еететична, научна или историјска расправа ив српске књижевности. Награда од 100 до 300 Фор. Рок Петров-дан 1882. 2. Путописне слике ив српеких крајева. Награда до 200 Фор. Рок Петров-дан 1882. Дела се могу поднети или под именом пишчевим или бевимено по уобичајеном начину. Рукописи се не враћају. Награда се ивдаје тек онда, кад писац дело поднесе наштампано, осим ако с „Матицом" о томе што друго не уговори. Награда се губи, ако писац своје дело за годину дана не изда на свет, а међу тим није што друго уговорио. Писац је дужан од свога надела, кад га штампа, уступити „Матици* 25 комада, Чланци ва „Летопис,* као и награђене новеле или приповетке, штампају се најпре у „Летопи су,“ а после остаје право и писцу и „Матици", да их могу прештампати и поеебице. Према количини преосталога новца „Матица* је вољна примити и по вредности наградити и друга научна, популарно-научна и забавна дела, саставе и чланке, остављајући писцима, да могу изабрати предмет по својој вољи, Нарочито се напомиње, да је главна скупштина овластила књижевно одељење и одбор, да могу ивдати ив Фонда накиног награде и за оне чланке и дела, која дођу мимо расписанс награде, и то у течају године и пре главне скупштине, ако се пронађе да та дела заслужују (награде. Ив главне скупштине „Матице Српске," држане у Новом Саду 3. (15.) септембра 1881. Председник „Матице Српске": А Хаџић, с. р, Др. ђорђе Натошевић, с. р. секретар. Распис награде. Ив вакладе Јована Остојића и жене му Терезије рођене Зовукове расписују се ове награде: 1. „Каква ваља да је Српкиња у кући и у друштву«? Награда 50 дуката, Рок3l.декембар 1882. 2. Расправа о Буњевцима. —Награда 100 дуката. Рок 31. декембар 1882. Уједно ее напомиње, да рок прошле године расписаној награди од 50 дуката ва „Популарну естетику ва одраслије женске" истиче 31. декембра 1881, Дела за расписане награде могу се послати под именом пишчевим или безимено по уобичаShom начину. Рукописи се не враћају. аграђени рукописи штампаће се или у „Летопису“ или посебице, према договору са писцима, Награда се губи, ако дело ва годину дана не угледа света. Од награђеног дела, које се посебице штампа, дужан је сваки писац уступити „Матици" 25 комада. Ив главне скупштине „Матице Српске,“ држане у Новом Саду 3. (15.) септембра 1881. Председник „Матице Српске“: А. Хаџић, с. р. Др. ђорће Натошевић, с. р.

Шишарке прима мађарске » 23 „ 24 „ прима славонске 1878. » 14. „ 15-50 „ секунда „ 1878. „ —•— „ „ прима српске 1879. ■ 20. — „ 21. „ прима српске 1878. „ 14— „ 15. Овчије коже срп. и бос. лаке по 102 ком. „ —— » —.„ „ » » . средње 102 ком. „ 110. — „ 132 „ „ „ „ „ тешке 102 ком. „ —. — „ —.Јагњеће за табаке 102 ком. „ 70— „ 85. „ за ћурчије 102 ком, „ 110,— „ 122 Козије по каквоћи за 56 кила —— „ 52 „ 54 Јареће „ „ мађар. ердељс. „— — „— „ тешке ■ —— „ — Вуна срп. и бос. по каквоћи цигаја „ 50. „ 55 „ „ „ цакел „ 40'— „ 45'Рана. Посао у готовом житу био је у течају ове недеље пријатнији, млини показаше живљу занимљивост и тако 95 до 100.000 метр. центи разне врсте жита прометнуло, у почетку са пуним ценама прошле недеље а при свршетку са пеколико нов. бољим цепама. У прочим сортама ране, код слабог промета, цепе не искуспше промену. Трг термина био је и ове недеље врло миран, но цене су ипак са 30 до 35 н. скочиле. Иродукти. Старе шљиве осташе без продаје, а од нових босанских приспеле су неколико малих партија и нађоше по ф. 16 купаца. Од стране Немачке опажа се још једнако велико устезање, уопште неразвија се посао у томе артиклу тако, како смо прошли година после жетве навикнути били, а узрок томе има се у високим ценама тражити, којима пак како се види, ни продавци ни купци поверење поклањају. Пекмеза је више приспело, и нађе банатски по ф. 18.50 до ф. 19— а славонски по ф. 19.50 до ф. 20— купаца. Од јуче усљед живљег питања за босанске шљиве, плаћаху их радо по ф. 20.50, било готових или на контракт. Од кожа прометуто је око 6000 ком. овчији, нови и стари по ф. 110— до ф. 132 У шишаркама цени се доходак нове раколте на 60.000 метр. центи, од којих се држи да је трећи део прпма роба, за коју се и купци живо интересују. Од старих шишарака неда се од неког времена ни најмање што продатп, без сумње доћи ће скоро и за њи продаја. Ред пловидбе I. кр. повл. дунавског паробродског друштва почевши од 20. марта (I. априла) до 3. (15.) октобра 1881. од Новог Сада у БУДИМ-ПЕШТУ: сваки дан, изузимајући петак око ’/, 11 сати пре подне. од Новог Сада у ЗЕМУН : сваки дан, изузимајући уторник после 4 сахата после подне. од Новог Сада у ОРШАВУ и ГАЛАЦ: понедељником четвртком и суботом после 4 сата после подне. од Новог Сада у ТИТЕЛ: средом и недељом после 4 сата после подне. од Новог Сада и САВСКЕ станице: четвртком и недељом после 4 сата после подне. од Новог Сада у РУШЧУК: понедељником и четвртком. Нови Сад 20. марта (1. априла) 1881. Оправништво. Курс бечке берзе 15. (£7.) септ. Сребро _._ Ц. кр. дукати 5 59 Наполеондори g.gg Немачке марке 57.85 ОГЛАСИ. 0 Гл А С. Потребан ми је одмах Ј‘едан способан не дипломисап помоћник, Плата j‘e месечно 50 —60 дипара у злату уз слободан стан и храпу. После годиву дана 30 дипара у име путпа трошка. Србин има првепство. У Чачку 28, августа 1881, Иван Стојшић, 5—6 апотекар у Чачку. Трговина помодног, белог, галантеријског као и кратког еспапа ЈОВ. ГЕОРГИЕВИЋА У Н. САДУ „код иисма“ потребује једног помоћника, који одма ступити може. 2—3

Ст е ч а ј. На основу највише одобрене уредбе за срп. народ. више девојачке школе има а) на вишој девојачкој’ школи у Панчеву да се попуни помоћничко место за немачки језик, цртање и краснопис са укупном годишњом наградом од 800 фор. б) на вишој девојачкој школи у Н. Саду да се попуни исто тако спомоћничко место за српски језик и математику са укупном годишњом наградом од 800 фор. Дотични дужни ће бити недељно 18—20 сахата предавати, па што се с овим предметима не попуни, добиће неки сат и из других предметт. За ради попуњења тих места отвара се овим стечај и позивљу се компетенти, да своје ваљано инструиране молбенице поднесу народном црквеном школском савету у Карловце до 24. октобра ове године. Примећује се, да ће компетенти, ако пе буду били испитани учитељи или професори, дужни бити за годину дана положити испит за грађанске школе. У Карловци 12. (24.) септембра 1881. Председништво !_з нар. цркв. школ. савета. С Т Е Ч А Ј. Огвара се стечај у Ст. Бечеју на место учитељице. Плата је 400 фор. а. вр. Стан у патури или 200 фор. а. вр. 40 фор. за поелугу школскј ; 52 ф. 50 нов. а. вр. за огрев и 12 фор. 60 п. за писаће ствари. Молбенице с документима шаљу се до 20. октобра о. г. на местни школ. одбор. Дужност учитељице биће осим шк. уредбом прописаних предмета још и ручни рад, обучавати децу у оним разредима, који јој додељени буду. У Ст. Бечеју 7. септембра 1881. Паја Дамјановић, Стеван Завишић, зам. перовође. 2—3 председник школ. одбора. Нирнбершко-галантеријска и ману Фактуре трговина Ђ. КОНСТАНТИНОВИЋА у Чак о в у треба једног етаријег мануФактурског доброг помоћника, који би одма мого ступити. Првенство имаће онај, који noKpaj' српски и немачки, ј'ош мађарски и романски говори. )3 Помодно-мануФактурна Г. ГЕОРГИЈЕВИЋА у Новом Саду, код златне диње потребује једног практиканта. Овдашњи имају првенство. з3 О За зиму. ВИЉЕМОВ антиартритички-антиреуматички крв чистећи чај, од ФРАЊЕ ВИЉЕЛМА А апотекара у Neunkirchen (у Доњој Аустрији) Ј Ј против костобоље, реуматизма, тако звани Kinж derfiisse, застарели упорни болести, често загно- n, о Јавајућих се рана, кожних болести и спољниуда, оз чирова на телу или лицу, зверенца, сифилистичног отока, отока џигерице и слезине, као код хе- S ге мороидални стања, жутице, жестокиудни болова, -l болове зглавкова и мишица, тиштење желудца ® потешкоће ветрова, тврде столице, потешкоћа при Ж мокрењу, полуција, мушке слабости, тока код женских, шкрофулозни болести, оток жљезда и разни W други болести, употребљаван је са најбољим успехом, што се са хиљаду сведочби доказати може. Сведочбе на захтев бадава. Омотци су у 8 оброка подељени по 1 фор. за биљег и опрему 10 н. Сваки нека се чува од куповања потворина те нека пази на нознати у многим државама законом зајемчени мој биљег. 45 Добија се у Н. Саду код г. Љубе Стефаповвћа. 9 За пролеће. @ I

|У ВДн ILssžyf-' * JS/L ЗВОН A по новој и старој системи са гвозденим и дрвеним нрунама хатшопичн удешена од ипЈФИшцег метала, са најчистијом израдомУЗ™ ливпид Joptja Бота синова, са гарапдијом иа више година. ₽₽И ливниц Стара нрснута звона прима гореречена Финма v ппамртпг з општин а ам В а ₽Л во1 М е а би М пме Л по™ ТаКo?е₽ Дајемo до знања оним чес ™ н: мену за попа а 6 ппЈТ ЈТ а ЗВOНа ЛИТИ дати ’ или ста Р а звона У ПР° У , а нису у стању одма исплатити, пнимамо ео пчтглчпт] На захтеваае “о П₽ лив“°е S како са гвозденим, тако са дрвеним крунама. 17-20 I>ОРI;А ВОТА синови ' ЗВОНОЛИВПИ V ћптпо

Одговорни уредник др. Светозар МилетиЂ

Српска штампарија дра ( ветозара Мити Ђа.