Застава

ЗАСТАВА

Ми ове појаве можемо само с радошћу поздравити, и у томе расположењу држимо, да смемо нестрпељиво очекивање народа надом обнадеждити, и на горе стављено питање: оће ли се екоро састатинародно -црквени сабор? одговорити: да српски народно-црквени сабор није више у далеком изгледу. 15. (27.) септембра. М. Д —ћ.

ОЋЕ ЛИ ЛИ СЕ СКОРО САСТАТИ НАРОДНОЦРКВЕНИ САБОР?

Данас је баш, кад ове редове пишемо, дан, који је саборски одбор у сесији својој °Д јУ на месеца, за састанак сабору одредио, а сабора нема још на окупу! Оће ли бити скоро српског народноцрквеног сабора? и кад ће се исти састати? то су питања, која од свију данас на дневноме реду стојећих питања највећма "'интересују српски свет у крајевима ове половине монархије. Таква питања управљају се сваким даном из провинције на нас, Одговоранаиста нисмо у стању били дати, јер кључ за решење тога питања није лежао у нашим рукама. На представку, коју је горе споменута сесија саборског одбора ради сазива сабора највишем месту поднела, дошло је истина неко решење, но ово се није односило на сазив сабора, него на дотацију садањег администратора, која је такођер у поменуту предетавку уплетена била, Очекивало се, да he саборски одбор, који се пре кратког времена разишао, од своје стране ствар наново покренутн, но саборски одбор није то учинио, он се одлучио да пре свега дочека решење и на остала петита, на остале тачке своје представке. Колико су тешке повреде, које су стварањем ванредног стања у крилу наше аутономије овој последњој учињене, ипак је српски народ повређена своја права са мушким достојанством бранио, а највиши његов законити заступник саборски одбор кретао се за течаја целог овог спора у границама највеће лојалности, не силазећи међутим ни једног тренутка са становишта неоспоривих и необоривих народних права. Из целога овог спора могла је влада себи то уверење црпети, да се српски народ ни у најтежим околностима неда са пута законитости тамо потиснути, камо би га желели видети они, којима би то добро дошло било, да у мутној води ловити могу. Успостава законитог стања и на основу закона даљи миранразвитак наших црквено-школских и просветних одношаја, то је оно, што наш народ жели и захтева. Цела наша борба управљена је на то, да се ово по-

врати и ујемчи, и влад а У своме добро схвакеном интересу неможе бити противна овима захтевима, јер не ман>е и државни је интерес, да се закони у живот уведу и да им се важност прибави, а тиме да бар на црквено-просветном пољу у нашем народу клицу незадовољства уклони и у томе одношаје доброг споразума створи. Ко успо стави законитог стања на пут стаје и мирноме развитку смета, тај је, па ма колико се он ослањао на поверење, што му се од горе указивало и указује, непријатељ јавног реда, кога не руководе ни интереси цркве ни државе, него који све своје делање једино по својим личним интересима и целима удешава. У најновије време пак изгледа, као да су и у вишим круговима дошли до тог бољег уверења, да се отресу дошаптавања и упливиеања оних, који само терају воду на своју воденицу, и да решење замршеног српског црквеног питања на једином могућем, законитом путу потраже. Саопштен је био у прошломе броју овога листа чланак „Пестер Лојда“ о нашем црквеном питању. То полузванично глаеило, које се сваком могућом приликом упињало, да постојеће ненормално стање и начин његовога постанка оправда, и које се чак трудило, да изадвоцира круни и она права, која ова није никад вршила, и која се права по повластицима и по закону, а и по скоро двестагодишњој пракси наше цркве свагда у рукама нашег народа налазила, окренуо је сада лист, и на челу свога листа доноси саопштени чланак, у коме изјављује, да је решење српског црквеног питања, а понаособ избор митрополита-патријарха, само законитим путем и начином могуће. Но још пре овог Лојдовог чланка имала је бечка „Нова сл. Преса“ чланак из Пеште припослан, у коме се српско црквено питање у истоме духу и правцу претреса, и који је чланак такођер читаоцима овога листа приопштен. „Н. сл. П.“ није истина инспирован лист, али пештански његов чланак ако и није можда из једнога пера, из кога је и Лојдов, потекао, али ће он имати по свој прилици једног интелектуалнога аутора са овим, оба ова пера водила је без сумње једна мисао. Но и осим тога постало је српско црквено питање предметом претреса у штампи. Најглавнија пак околност, која стоји у свези са његовим бливким решењем, биће пут владике Анђелића у Будапешту, камо се исти крајем прошле недеље кренуо. Истина да у ову недељу пада отварање угареког сабора, и могуће је, да је Анђелић као члан горњега дома угарскога сабора тамо отишао, да при свечаном отварању истога буде. Могуће је, велимо, да је и то узрок његовоме путу, али није извесно. Нама се јнамеће мисао, да отварање угарског сабора није главни повод и узрок Анђелићевом путу горе, него смо пре расположени веровати, да његов пут стоји у тесној свези са скоро предстојећим решењем српскога црквенога питања. Владика Анђелић обавио је још пре свога пута сесију школског савета, и то доста нагло. Журио се дакле, да се што пре на пут крене. А зна се и то, да је баш ова сесија била, што га је за Карловце везивала, иначе би по своме сопственом исказу још пре пошао у Будапешту, Из овога се дакле јасно види, да није угарски сабор, него нешто друго, што га напред креће. Кад се дакле с једне стране држање ОФициозне штампе, с друге стране журба владике Анђелића на пут, а поред тога још и та околност у обзир узме, да влада дугује са главним одговором на представку саборског одбора од јуна месеца, и да се сада отвара угарски сабор, где наши посланици могу српско црквено питање најлакше покренути, јер осим других прилика пружају већ и адреска и прорачунска дебата довољно прилике за то, све те околности заједно састављене показују да ће ненормалном стању на пољу наше аутономије скоро крај доћи.

Политички преглед.

По гласу §. 1. пословног реда за угарски земаљски сабор, народни заступници на истом сабору састали су се у понедељак 14. о. м. у прву седницу, где су, под председништвом по старешинству разделили у вериФикацијоне сенкције. Данаске се сабор отвара свечано престоном бесе дом. Што се тиче адреске дебате, „П. Напло“ вели, да Бе свака странка поднети засебну адресу на престони говор, Што се тиче заступника српске народне слободоумне странке, о љима бележимо на другоме месту. Судија код највишег суда у Будапешти, Андрија Халмоши, израдио је и у прошлн четвртак предао министру правосуЈја онај део нацрта угарског грађанског закона, који о стварном прапу говори, заједнос образложеним извештајем. Министар правосуђа наредио је, да се тај елаборат одмах штампа, тако да fie на јавност изаБи за једно с општим делом закона, који се веБ штампа. Пештански листови јављају, да Бе угарскиминистар земаљском сабору поднети нацрт закона о заштити књижевне и уметничке својине. У нацрту је установљено, да се та својина законом штити за тридесет година* Писмена дела штите се од превађања, ако је право писац изреком себи задржао и то на свом делу прибележио. По правилу, превођење мора почети за годину дана, по што је дело изашло, а свршити се за три године. На преводу мора преводилац такођер изреком писмено забележити и потврдити, кад је почео преводити, кад ли дочео. У главном је закон нацртан по немачком закону о авторском праву. У погледу кризе у српскои министарству јављају „Пол. Кор“. из Веограда у потврду једне вести, да Бе министарство остати, као што је сад састављено, док се не на£е за добро, да се кака измена учини, јер кнез пи поштоније вољан, да ту ствар реши, док се не врати с пута из унутрашњостн земље. Но како поједини члановн владе живе меЈу собом у „вапетом" стаљу, то с друге стране може лако бнти, да Бе бити промене у особама још пре, но што се скупштина састане. Просветни савет, који јепре кратког времена под председништвом министра просвете, Ст. НоваковиБа, држао седннце своје, претресао је и решио многа питања, којасетичу наставног плана у средњим школама. ХоБе ли се Аустро-угарски и талијански монарси састати, то је питање, које се још једнако јавно претреса; хоБе, не Бе, xofie, не Бе, тако варирају гласови и извештаји од данас на сутра. Како је ово дана талијански посланик га бечкогЗдвора, гр. Робилан, отгшао у домовину своју, то је горње питање тим поводом опет истакнуто. Из римских дипломатских кругова разглашују истина, да тај пут нема никаког политичког значаја, а најмање да стоји у свези с тобожњом намером, да се талијански и аустро-угарски монарси састану, али кад човек помисли, да је дипломатима језик дат, да њим своје мисли скривају, онда се ни том демантовању не може на длаку веровати. Што с том вешБу уједнојављају, да талијански посланик из Лондона, Менабреј|а, путује с нзвесном зада Бом у Италију, носи наиме од краљице Викторије писмо краљу Умберту, које се, као што веле, тичеудаје њене кБери Беатриче за принца Томаса, војводу од ђенове, то је само да се ствар улепша и забишури. Шта је на састанку царева у Гданском углављежо, тиме си још једнако поједини политичари разбијају главу. Петроградско „Ново Вјреме" дознало је, да је ово дана ме£у руском и немачком владом подвезан и потписан уговор, којим се обе силе обвезују, да Бе једна другој издавати политичке ускоке, који ускоче на вемљиште које уговарачице. Тога ради приспео је 3. о. м. у Петроград нарочити курирса дотичним документима, вели n H. Вр“. Са свим противно томе тврдн једна петроградска вест и Пол. Кор.“, да у Гданском није ништ углављено, што би на то смерало, да се акцијом завојшти

на интернацијоналну и соцнјалистанске смутње. Руски кабинет, вели петроградски извештај одлучно, није тога ради у последње време ни код једног кабинета никакав корак учинио, и то важи како за време пре гданског састанка, тако и после њега, само ко би му веровао! Грчки краљ I>орђе кренуо се 10. о. м. у пратњи министра-председника КЈомундура у нове задобивене грчке крајеве. Преко коринатског истма (земљеузине) отишао је у Левкас (Санта Мавра), где је затекао спреман пароброд, те се на њему са својом свитом навезао на море пут Арте. Ив Арте Бе краљ ђорре сухим преко Каралите и оближњег пиндуског кланца у Трикалу, Тирново и Ларису. Грчко министарско веће закључило је, да се отпусте сви ислужени резерваши и онај део војске стајаБице, у ком служе војници, што су навршили тридесету годину. У след тога повратиБе се свом грађанском послу скоро 40.000 људи, а тим је и грчкавојска смањена на број, колико је обично има у мирно доба, а то је 30.000 војника. Честер А. Артур положио је 10. о. м, у уешинктонском капитолу ваклетву, као председЈник северо-америчких сједињених држава, у присуству кабинета, судија, више чланова сената и конгреса и неколико ренерала. Прочитана је његова посланица. У њој се болом и гнушањем помиње атентат, учињен на |преходника му ГарФилда, хвале врлине гарфилдовеји величију његове племенитетежње.Предложене мере зарад укидања злоупотреба, старање да се у управи уведе веБа штедња и народно благостање подигне, даље неговање пријатељских свеза с другим народима, све ће то, вели нови председник у посланици својој, наБи вахвална одзива у срцу народа и све Бе то, по прумеру покојника, и последник му употребити на благо земље. Ништа не грози спољашњим одношајима и земаљскоме миру, вели се даље у посланици, тако да нема никака разлога, да се сазива ванредно парламентарно васедање. Председник, вели, зна, колико је и како је озбиљна одговорност за вадаБу, што му је устав задаје; он рачуна на божју помоБ, врлине, родољубље и мудрост америчког народа. Прогласом председника Артура одреТјен је понедељак за покајнички дан ва председником ГарФилдом.

Главна скупштина „Матице Српске“

у Новоме Саду, 3. (15.) септембра 1881 год. (Наставак.) Бр. 15. Г. С. Управни одбор под бр. 83., 84., 103. и 104. У. 0. о. г. јавља, да је високо кр. уг. мннистарство просвете и црввених послова наредбама својим изданим под бр. 10,054. и 10,055 издало опроснице на рачуне фонда текелијиног за г. 1862., 1863., 1864, 1865., 1866., и 1869. и за рачуне о заједничким управним трошковима за год. 1878. и 1879, да су те опроснице у одоставереном препису издане тадашњим рачунарима или њиховим наследницима. Даље јавља управни одбор, да је високо министарство послало коначне одлуке на рачуне текелијиног за год. 1867., 1868., 1870., 1871., и 1872., да су те коначне одлуке у одоставереном препису саопштене дотичним рачунарима и да су исти у смислу наредбе министарске позвани, да у коначним одлукама наведене своте или накнаде и да путем суда или милости у року од шест недеља дана потражедасе од плаћања тражених свота ослободе, јер после неће више бити места њиховом призиву, него ће одмах морати положити од њих тражене накнаде. Узима се на знање. Бр. 16. Г. С. Управни одбор подноси штампан „Преглед стања фондова под управом Матице срнске за годину 1880.“ и јавља, да су рачуне свих фондова прегледали и у реду нашли и скупштином и управним одбором изаслани прегледачи, и да су то на рачуну свакога фонда својим потписима потврдили. Тај штампани „Преглед" разаслан је био свгма члановима, а два примерка посланасу по убичајеном начину високом министарству. Узима се на знање. Бр. 17. Г. С. Управни одбор нод бр. 186. У. |О. о. г. подноси рачунске закључке за време од 1. јануара до 30. јуна 1881. о стању свих фондова, којима рукује „Матица српска? По тим рвчунским закључцима износи 30. јуна 1881. активно стање: 1. фонда матичиног 1 5 / f0 н. 2. „ за заједничке управне трошкове 3. фонда Павла Јовановића 48,002 „ 66 ~

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Почетком идућег месеца октобра почиње нова претплата за оне поштоване претплатнике наше, којима крајем овог месеца претплата истиче. Учтиво им ово за рана напомињемо, да изволе пастојати, да понове претплату. Лист се без готове претплате неће моВи никоме слати, за то умољавамо поштоване претплатнике, да претплату за времена, и то наЈбоље путем поштанских упутница, послати изволе, како би се лист без прекидања отправљати могао. Наруцбине без новацанеВе се моћи уважити. Претплата, огласи, као и наплате за то, нека се изволе упутити на администрацију „Заставе", а само дописи и остало, што се односи на урејјење листа, нека се изволи слати уредништву „Заставе“. Умољавамо пријатеље листа, да не пожале труда, те да поштоване сународнике, који би листа држати могли, побуђују па претплату листа„Застава“ излази четир пута преко недеље. Претплата остаје за Аустро-угарску монархију, српске државе и покрајине: На целу годину 14 ф. или 35 дин. На по године 7 „ „ 17V t „ На четврт годинеј 3„ 50 „ 9 „ На месец дана 1 „20 „ 3 „ За остале земље и то: за Немачку годишње 18 ф., за Швајцарску, Романију. Русију, Италију и Бугарску 20 ф., а за Француску и Америку 24 ф., или саразмерно на четврт године, У Новом Саду 16, (28.) септембра. 1881. Власништво и уредништво „ЗаставеЛ

„ЗАСТАВА 0 изалази редовио; Средом, петвом, недељом, ва целом табаку, уториком на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА ва Аустро-УгаР св У : на цеву годину л иа по годиве ' Ф- “■ на четврт године 3 ф. 50 н. па 1 месец 1 ф. 20 н. 8а Србију (у сребру). U годину 85 дин. на пода године 17*/ s дин, иа четврт године 9 динара.

БРОЈ 141. У Новоме Саду у среду 16. (28.) септембра 1881. ГОДИНА XVI

ОГДАСИ рачуиају се по 6 новч. од сввке врсте оваких ситних слова за жиг плвћа се по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи адиинистрацији „ЗАСТАВЕ у Нови Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.