Застава

3Af"FADA А v l Ad А

НОВИ САД, 6. октобра.

Можемо сада поуздано Јавити, да je митрополитски савет, еоји сада своје седнице у Карловцима држи, сазвао српсви црЕвено-народни сабор за 15. (27.) новембар о. г. и нозвао све епархисЕе административне одборе, да изборе посланиЕа нареде и распишу. У отпису угарсног министра председниЕа, Еојимсаопштава на,l- резолуцију (од 8. оет. по новом), вели се само, да се сабор има ради попуњења митрополитсЕе столице сазвати. 0 претресу осталих ствари нема у њему спомена, и тиме исправљамо своју јуиерању вест.

АДРЕСЕ НА ПРЕСТОЛНУ БЕСЕДУ.

На престолну беседу, којом је уг, са- * бор отворен, предана је од владине стран- ке у суботу, од опозицитони странака у ' среду адреса. ј Добро ће .бити, да о тој ствари неколику речи проговоримо. У уставним монархијама је обичај, да владалац при отварању перијоде новог на- ' родног заступништва у беседи названој „престолном“ овоме изјави, шта ће влада- 1 лац чрез владу своју у течају нове саборске перијоде у законодавству и државној управи предузети дати, и у ком правцу. Наравно да се у престолној беседи огледа < програм саме владе и у престолној беседи изражава се споразум владаоца и владе у • вођењу државни дела, у којима сабор има право суделовања или контроле. Сабор се на престолну беседу одзива адресом, а то је изјавом: да ли се са начелима државне управе у престолној беседи израженима слаже ? Кад влада остаје, знак је, да има за себе већину у сабору, и већина одговара наравно у духу престолне беседе, што се каже: она парафразира престолну беседу. Тако је и већива уг. сабора парафразирала престолну беседу, јамачно, а као што се пише, и збиља од уг. министра председника нацртаном, од песника Јокаја, као известиоца саборског адреског одбора, искићеном адресом. У млогим другим државама није обичај, да мањива, или мањине поднашају адресе на престолну беседу. Кадкад ће мањина поднети „амандма“ исправак на адресу већине, у каквом значајнијем диФеренцијалном питању; али и то бива онде, где нема више него две велике странке у сабору, и где су у таком размеру, да влади противна страна може исправком победу одржати и на владу доћи. И у Угарској биле су у вепарламентарно доба две странке: конзервативна на влади, и либерална, напредна у опозицији. Но како влада није била парламентарна, те је већина у опозицији била, то су противу краљ. „рескрипта* поднашана ~gravamina a тегобе. Сад је у Угарској парламентарна владавина, и већина поднаша адресу на престолну беседу, али је ушло у обичај, да се и мањина адресом одзива на престолну беседу, и где различни мавина има, поднашају њи више, или све адресу. То у Угарској особито бива и с тога, што су странке не само начелно и у унутрашњим, него и кардинално и у спољашњим одношајима подељене, и заступају сасвим различни сустав државни. Тако странка названа „стравка независности," и чи крајња левица, премда у два три огранка, заступа што већу и у крајњој линији, покрај личне владалачке копче, сасвим независну самосталност Угарске спрам Аустрије. Средња опозицијона странка стоји са владином на и-стом државоправном дуалистичном темељу свезе Угарске са Аустријом у извесним спољашњим и унутрашњим државним етварима. У неким међулитавским, нарочито царинским питањима, и у неким унутрашњим стварима, нарочито у погледу управног сустава, има разлике међу том и владином странком;али је и она опозицијона, и има два огранка: либералнији и конзервативнији, што јој једпкодило, и шкоди, ма да су у њеном кругу највећи „капацитети"

Угарске, може се рећи: цвет политичке интелигенције. И крајња левица и средња опозиција В( поднеле су адресе, прва пером ХелФија, cg друга пером Гринвалда. „Народности“ у Угарекој заузимају осо- т , бени положај, но на жалост сад је само н ‘ једна српска на овом сабору засту- с , пљена, јер Словаци и опет никога немају, C ] а Романи само генерала Доду, који је ред- Л( ко на сабору и никад не учествује у ран справама. и Од стране српске и досад су поднашане јј особене адресе на престолне беседе, једачпут од појединца, јер је онда самац био, и двапут од по двојице, последњи пут и сад п од тројице посланика. к У првим адресама било је помена и с о међулитавским одношајима, где се повла- д ђивало становишту крајње левице о међулитавском одношају; и о самим одношајима Е у Аусгрији, где се желило за Словене автономна земаљска еамосталност, а за Чехе и државоправни положај на основу е њиног историјског државног права. ; У последње време, а и еад пустило се с обоје из вида из српске адресе. Е Што се првога тиче, предпостављало се било да he крајња левица не само из демократског начела, него и из обзира на потребу, да { ! се независност Угарске слогом свију на- • рода у њој и ускори и одржи, пристати: { ’ да се немађ. „народностима* ујамчи „на- { роднаравноправност“ у политичном животу х у оквиру државног територијалког и политичног врховног јединства. Но та странка у течају времена показа, да је још „мађарскија“ него икоја друга, и да мисао „ма- 1 ђарске државности" још у већој мери 1 гстоветује са „мађареком народности“, од- 1 ' носно са помађарењем немађарских народно- 1 сти. Култус „ссФта“ у Будим-Пешти, и „Аб' дул-керимова сабља“ по све пресече жицу између српске народне странке и крајње левице. Како су у осталом Мађари једне мисли спрам „немађарски народности“ у ’ одрођавању ови, то је државноправно питање Утарске спрам Аустрије за немађарске народности у опште, за српски народ у Угарекој пак особито споредним постало. Сад у адреси српској нема ни помена о међулитавском питању, У српској адреси најпре се по разпореду престолне беседе поменуло питање, Крајине и Реке, и у првом питању је изи ражена жеља како у интересу Хрватске, а Славоније и Крајине, тако и у интересу ондашњег српског народа, да се уставно 5 спојење крајине збудена задовољство и оба братинска народа хрватског и српУ ско г. а У питању Геке зажелило се не само 0 честично, него и начелно решење по исто-0 рији, географском положају и етнограФским одношајима, а то ће рећи: по праву У и жељи Хрватске-Славоније. Даље се додирују у престолној беседи наговештене реФорме, и наглашен је дух, У у ком Срби желе решење њино: у духу '' равноправне народне елободе и општег а благостања. То је и с тога, да се покаже, а да Срби као државни грађави имају интег ' реса иза општа унутрашња питања. i, Но сад долазе, а већи и значајнији део - српске адресе сачињавају, три тачке : „равi- ноправност народности" у Угарској, српу ска народно-црквена автономија, и боо санско-херцеговачко питање. “ У првом погледу наглашује се: да се >- ни постојећи народносни законне извршуi- је, и да се по клаузулама својим о „могућi- ности“ извршења изиграти може и изим грава; даље тражи се темељна ревизија :а тог закона у духу и правцу српско-романз- ског предлога. г - Повреда народво-црквене автономије i- обележена је и наглашена у српској адреси. а. Особити јс нагласак стављен на Бо i- сну-Херцеговину. Ту се изашло отворено мса жељом: испражњења — евакуације <г Босне и Херцеговине м Држимо, да су посланици српске наia родне странке, обележив адрееом, која he з- ма и посредно до највишег знања доћи, достојно испунили своју прву дужност “ на угарском сабору.

У среду, 12. октобра п. рим. по- ?! вела се адреска расправа на угарском сабору тиме, што је известигац саб. одбо- 3i ра нацрт адресе владине странке, у субо- с ту поднесени разложио, и што су повере- п ници опозицијони странака: Холфи од крајње странке „независности,“ гр. Апоњи од стране А средње или „умерене“ опозиције, и др. Ми- н летић од стране заступника српске народ- и несгранке своје нацрте подне ли. Први су, и и то ХелФи подуже, Апоњи краће, разло- с жили адреске нацрте своји странака; тре- н ћи је, са кратким изразом: да у име своје п и своје начелне браће предлог адресе по- н штованом дому подноси, прочитао адресу “ крепким гласом и оштрим наглашењем ме- и ста, која садржавају тегобе како у погле- Д ду народносне равноправности, тако и народно-црквене автономије, и Босне и Хер- с цеговине, која су три предмета главне тачке адресе сачињавала. Завршио је са 11 речима: Чини, који су у прочитаном адреском предлогу наведени, и на које се жал- Е бе оснивају, тако су опште познати, да у 1 овој стадији расправе не налази за нужно s исте опширније разлагати. У течају расправе већ други-дав др. Мих. Полит разложио је тачке српске адресе тако обширно и изврсно, да је свако даље разлагање са српске стране постало сувишно тим више, што доказивање на уг. сабору народносној, а наро- ( чито српској странци не помаже, премда ( тренутног утиска има. Све су адресе и саборски штампане, , подељене, и у будим-пештанским јавним листовима дословно објављене, а по том I на ,;?абору. а више мање и у јавним листовима, претресане. Наравно да ниједна адресе није код други странака и јавнијих органа добро прошла. Адреса већине заиста је само парафраза престолне беседе. Јавна је тајна: да је изишла из истога извора. из кога и престолна бе_ седа, само што је појетичким пером Јокајевим написана. Она је задоста кратка и површна. Јокајева беседа била је и гласом и садржином доета слаба, већином се изгубила у Фразама и појетичном опису Реке и околине јој. То ie била сиренска песма Мађарима за Реку. ( Адреса крајње левице опширна је, пр оt. Фузна, али прилично и конфузна. Хтело би се, али се не може све рећи. „Еђету иртиш“, орган те странке, рекао је за српо ску адресу, да је у изразу лојалности при-0 творност, шта више „guny“, што ми нај_ одлучније одбијамо. Али и у адреси крајње левице налазимо израз: esedeziink (припао дамо) и молбу: да Њ. Вел. упути владу на то и на то. То би се упућивање тицало Крајине: да се пред уг. сабор изнеу су пружене добродети, да овај о њима реши. Но у том се слаже адреса крајње леи вице са српском адресом, што и она у с, новијем времену види баш на спољашњем у пољу неке знаке, који њима бригу задају, ir као да би спољашња влада наставити, j, проширити хтела онај правац спољашње >- политике, која се одупире противу општег осећаја, интереса, и једнодушне воље мађ. о народа. „Ми смо пак“ наставља та адi- реса „и данас тога убеђења, да је онај i- правац како у погледу натпе домовине, )- тако и у погледу други држава и области Вашег Величаства кобан, тако, да и :е после већ учињени тешки новчани и крв/- ни жртава својевољни уЕЗмак држиi- мо за најумеснију, најцелисходнију полиi- тику.“ ја „Пестер Журнал“ наводећи, да се адреi- са крајње левице у том слаже са српском адресом, примећава ипак разлику: да прва је ипак жели узмаку опште, дакле у интересу и. Турске, а српска у иатересу Србаља з- но евакуација би била и једно и друго. [O Адреса средње опозиције није одрешна. Једна од главнијих разлика између владине, вли правије рећи Тисине странке и а- средње опозиције лежи у питању о муниie ципском организму, да ли т. ј. да чинови, ници буду наименовани, или и од сад бијт рани. Тисина је странка и даље за бирање, које је пак са свим илузорно, док на вази

кандидације стоји прст вел. жупана. Средња пак странка још ее колеба и тамо и амо. У тој странци има их и таки, који «су за наименовање муниципски чиновника од стране државне власти, и таки, који су за право бирања. „Ако, „завршује адреса средње странке државни грађани са административне стране учествовали буду у обрани своји права и успешном оснивању своји материјални и и културни интереса, то ће заиста на већи ступањ подизати поштовање и приврженост спрам мађарске државе, то ће укрепити свест узајамности интереса и заједничког’држања разни „пучки Фајта“, то ће ји спојити у један политичан народ и та ће самосвест бити извор снаге мађ. државе, чврстине њене главно јамство.“ Тиме се, а и из тог завршетка види се, да је адресу правио по народности у Угарској злогласни Гринвалд, покрштени Чивутин. Дакле је средња опозиција отворено изашла са мисли и твжњом сливања свију „пучки Фајта“ у „политички“ мађарски народ, што је међу тим на застави свију мађ. странака. На ком је становишту српска адреса, то смо на другом месту разложили. И ако јој се мађарске странке привидно невеште чине, ипак су, великом пажњом саслушања и српске адресе и Политовог говора, и раеправом о обојему у својим листовима, показали, да јој и савршенство Форме и важност садржине увиђају и признају. Српска адреса добила је и од познатог, спрам народности правичог првака крајње левице, Лајоша Мочарија посредну подпору 1 тиме, што је у својој беседи напоменуо и ’ питање „равноправности“ у Угарској, и ’ Босну-Херцеговину у смислу по Српство : повољном. Он је рекао у првом погледу ово: „ Још и то садржава у себи адрески на’ црт, да ће по њиховом назору нестати оне " зле посљедице, да политични чиновници по-1 стају политични агенти власти. То пак хо-1 ће да постигву наименовањем чиновника. Држим, штована кућо, да немогућност 3 овога тако упада у очи, да није нужно оf вом приликом упуштати се у доказивање 1 истога. У осталом велике цељи државе, велики задатци мађарске државе: то ти је ■ свака реч наши посланички садругова. Зна- мо ми, шта они подразумевају под вели- ким целима мађарске државе. То, да тре• ба установити јаку мађарску бирокрацију, - у чијој полипској мишици неће се моћи - шта више ни мрднути народности, То је е садржина вашег адреског нацрта, и на то - сам принуђен толико приметити: изволите У се чувати при оваким покушајима, јер на i- послетку је све једно за народности, или ; - им насиљем, илити пак оваким админиi. стративним системом и поступком ишли i- на уништење ексистенције. Немојте миу слити, да народности неће приметити знам чај оваке политике. Врло је згодно ка iao г, господин посланик Полит, да нико не миi, сли, да народносног питања данас већ нема. е Истина је, да овом приликом акутног знаг чаја нема у себи, али оно постоји, и жиу вотно је питање за нашу домовину. Фронт направити с једне стране према агрессву ном поступку јединствене литературе Ауз, стрије, према немштини и славенству, с i- друге стране пак у сопственој домовини и на ратној нози стајати према народностиi- ма, то је по мом мишлењу немогућност. i- То значи доводити нашу расу међу два i- млинска камена. У погледу Босне-Херцеговине рекао )- је ово: м „Дужност је наша забављати се са :а спољашњим стварима, дужност нам је зау питати власт, шта хоће, јер та ствар се - наше коже тиче, и ми морамо и на овом пољу одржати онај принцип, јер од овога а. животнијег интереса немамо да ништа i- о нама а без нас не бива. и „Особито што се тиче заузимања Солуi- на, којим је читав свет већ препун: треба з- запитати, шта има у том? Заузимање Солуа- на врло је природно, не би ишло друкчие, је, него само тако, кад би и остале силе 1и узеле свој део од Турске, јер да ми сами

ЗАСТАВА“ изалази редовио: Спедом, пегасом, иедељом, нп целом таF баку, уторивом иа по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА ва Аустро-У гарсву: BS целу годину 14 ф. в. м по године 7 Ф- - н. ва четврт године о <р. m) н, ва i иесец 1 ф. 20 н, За Србију СГ сребру). Ц1 годину 36 дин. на пола године 17*/, дии. на четврт године 9 дииара.

БРОЈ 153. У Новоме Саду у среду 7. (19.) октобра 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рачунају се по 6 новч. од сваке врсте оваких ситних сдова за жиг плаћа се по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ у Новп Сад у дунавској улици. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.