Застава

партиципирамо при раскомадању балканског полуотока, то неће трпити. То би дакле водило правом европском конФЛикту. Али кад би баш то тако било, дал’ је у нашам интересу, да из раздераних комада турске државе већ и онако доета силне и сувише нарасле државе још већима постану? По мом мишљењу наш спољни интерес у томе се састоји, да се већ досад конституиране ситне државе на балканском полуотоку што савршеније консолидирају, и на ту цел за нужно држимо, да Босну издамо. Сви они разлози, који су пре три године против босанске политике говорили, постоје у свој својој целини још и данас. Ја бар еа ову политику ништа друго навести нисам чуо, осим да се пред status quo-OM поклонимо. Ја мислим да како с обзиром на наше Финансије, на наше уставно стање, на вучвршћење нашег положаја, у погледу одржања истога, треба једнако да желимо то, да се на пут стане тој политици, треба да се предупреди, да се то не развија даље ија то држим, да је нужно да у томе погледу израза дамо у адреском одговору ономе, да пре данас, него сутра треба да уступимо оно окупирано босанско ‘и херцеговачко земљиште.“ Камо среће да има више таки угледни мађарски првака и државника. Мочарији искрена и топла српска хвала. Суд пак више јавни, највише чивутски будим-пештански органа не режемо У Р а " бош призиремо га. Биће прилике, да се и опет вратимо на ову ствар.

Политички преглед.

Док ово пишемо, можда се на угарском сабору довршује адреска дебата, бар претходне вссти јавише, да fie бити по свој прилици или у уторак или у среду (јуче ило данас) готов?. Од суботе остали су још прибележени ови говорници од крајне левице Геза Оноди и Геза Полоњи, од умерене опозиције Адолфо Цај и одтроједничких заступника: ВучетиЕ. Предходно јавише, да Ее овај последњи полемисати с дром П лотом. Карло Етвеш и Ернесто Мезеј, који су се такођер пријавили били за реч, избрисали су се, а говори се, да ни Десидер Силађи, један од првака умерене опозиције, не Ее говорити, ма да се пријавио, да говори. Крајња апатија, какве још није било ни о једној, адреској дебати на уг. земаљском сабору. После адресе доЕи Ее на расправу омањи законски предлози, ме£у њима и законски предлог о грађењу Вел. кикиндско-бечксречке узгредне железнице, па онда fie министир Финансија поднети догодишњи прорачун и разложити га бееедом. По томе Бе се делегације моЕи сазвати на 13. или 14. дан о. м. У суботу у вече отишао је министар-председник Тиса у Веч, да буде на заједничкој министарској конФеренцији, где је требало коначно углавити рок, када да се делегације састану. у субату је угорњем дому поднет одборски нацрт адресе и закључено је, да се исти 8. о. м. стави на дневни ред. Новелом, што је додана угарском поступку у граsанским парничним стварима, опуномоЕено је министарство правосуђа, да ту новелу за једно са установама садашњег парничног реда угарског (Зак. чл. 54. од 1868. год.), које (установе) у буДуЕе буду важиле, као год и ексекуцијони поступак може увести и у разрешену угарску војничку Гргницу. По што пак и сад још у бившој Граници важи парнични поступак, што је још под војничком управсм уведен, за једно са безбројвим изменутим дворским декретима, то је врло тешко у бввшој Граници увести грађаноки поступак, што и по осталој земљи важи. Министарство правосу£а зготовило је нацрт наредбе, којом се уводн тај граТјансзи поступак, те га (нацрт) саопштно председницима судбених столова у укннутој угарској граници и исте позвао, нека реку своје мишљење о томе, како да се уведе. По том суду дакле законски је предлог прегледан н на ново уреЈјен, те онда поднет на претрес госебној анкети, која се пре вратког времена на министарству састала. У анкети су учествовали они извсштачи врховних судова, који се обично баве стварима, што долазе из бивше војничке Крајвне. Чланови анкете имали су особито уму одношаје породичких задруга, о којима нови ексекуцијони ред не водн рачуна, по што тих задруга само у бившој Граници има. За то Ее у наредби бити подробних установа, да се ексекуција може редовно водити и против својине породичких задруга. У бившој уг. Граници важи даље заступнички поступак, којн се у нечему разликује од ваступничког поступка, како је исти у новом парбеном поступку, урефен. Што се тога тиче, анкета је изрекла мишљење, да се на овнову оних докумената који су састављени пре, но што је нови закон у живот ступио, и који су по старом закону могли сачињавати основ заступничк<г поступку, да се на основу истих може издати налог о наплати. Познато је, да се у последње врсме у опште јевропска журналиствка много бави стањеи босанским и херцеговачким и да пресуда о том

стању на служи на дику Аустро-угарској управи. Један такав суд налазимо и у инглеској „ПелМел-Газети“, листу, којн је познат са своје озбиљности и беспристрасности. Он има из Сарајева извештај, у ком изме£у осталог пише: „Difficile est satyram non seribere! (Тешко човеку пада, не писати сатиру!) Босна баш канда је намењена, да Аустро-угарску владу доведе до апсурдности. Стари становници овога краја кажу, да су данас путеви и пазари онуд гори, но што беху под Турцима. Многа од најпознатијих зада турске владе остала су и данас у пуној снази. Земљишни (аграрни) одношаји нису данас ни мало бољи, ако нису гори, крај свију трудова гр. Андрашија. Десечари и данас глобе народ на жетви, као и под Турцима. По сели, кроз која сам (дописник) прошао, видео сам храну не пожњевену, но остављену птицама да је поједу или да је слана убије, док не доЈје воља п. кр. комисару, да је процени. Порези су, као што сами аустријски чиновници кажу, удвојени, но сав приход поједу гладни чиновници. Чиновника има толико, да бн им се број могао на половину обалити, па опет служба ништа да не трпи Али да чујете, шта ми рече један стари вуја, кад му то предложих. „Зар ви не знате, да је умножење чиновника за Аустрију arcanim imperii (тајно средство властв)? На југу су ретки добри аустријанци, а најскромнији чиновиик веран је за добру плату.“ Ово дана донело је петроградско „Ново Време“ против Аустро-Угарске жесток чланак, у коме најпре вамера „Журналу де Ст. Петерб"., што лакоумно верује уверавању бечких и пештансках новина, паондавели: Кад fie АустроУгарска изаБи из Босне, то је само питање времена. Место, што се то пориче, боље је, спремати се на то. За Аустро-Угарску је велико искушење: како да добије стратегијске основе на Балканском полуотоку, како да мале државе, које једна на другу рову и у којих је неразвијена ратна снага и мала култура, стави у зависан положај према себи, како да оживи трговачке одношаје, како да се утврди на Беломе (Егејскоме) меру, како да добије вових лука, како да олакша трговину с истоком, то је све за Аустро-Угарску цена борбе. Русвји никад није било по вољи, да Аустро-угарска моБ на Балканском полуотску расте; нека се дакле нико не нада, да Ее она сад вЕи на руку Аустро-угарским плановима, па ни да Бе вх макар само ЕутеЕке допуштати. Могло би се истина у извесним приликама догодити, да Аустро-Угарска настави своја освајања, а да руски протест не доведу до рата. Онда би балкански народи жалили, што меру њиховим кнсзовима нсма солидарности. На послетку позива петроградски лист словенску браЕу, нека се сами спреме за борбу за независност; ослањати се само на инглеску моралну помоБ, тоније безопасно. Аустро-угарски пријатељи тврдише, да ме£у балкансквм народима нема пријатељства, нема јединства. Свим њима, завршује „Нов. Вр"., грози од Аустро-Угарске иста погибао; њој се сложно одупрети, то је њихова прва и најважнија задаБа.

Програм „Српске Независности."

Народни развитак у Србији вретао се у новије доба главно у два правца: прво у тежњи да се створе прилике и услови за ослобођење и уједнњење раскомадгних српских покрајина; друго, у старању да се пронађу шире и тврђе основе, по ксјима би се сви извори снаге и благостања народног у Србији разумни и природно према историјским чињеницама неговали и употребили на множење свеколиког умног и привредног богатства, те да ојача целина и да се осигура будућност народна. Како је Србија за кратко време свогановог државног бића имала више знатних мева, и прошла кроз неколике веома тешке упутрашње и спољне кризе: то се и енергија њезиног народног живота јављала у оба означена правца час јаче а час слабије, но напослетку свагда све већим потврђивањем њезиног историјског права, њезине жеље и воље, да као самосталан члан заузме на југоистоку Европе одређено јој природно место, и да у овом крају света настави своју мисију у корист слободе и цивилизације. Према струјама и бурама, које су споља и изнутра у ову борбу захватале, црема таласима, којима је река живота народног текла, српски брод пловио је по усколебаном мору догађаја у ово последње доба, час брже и поузданије, час спорије и теже. Правилно, здраво и напредно стање изпутра одзивало се на поузданом и срећном кретању споља, и обртно: ако су спољне прилике неугодне или промашене бивале, ово се познало и немило одјекнуло изнутра у новој и још недовршеној згради српске државне. У том смислу Србија је видела и проживела знамените догађаје од 1804 —1813, 1815—1830, 1838—1842, 1848-1858, 1867—1868, 1876—1880 године. Свака од ових година обележена је важним и судбоносним појавама, губитцима и тековинама на пољу унутрашњег и спољног живота народног, и у свима тим догађајима јавио се народ на позорници своје историје, с више или мање снаге, с више или мање врлина и слабости, храбрости и клонулости, мудрости и заблуда, среће и недаће, како кад. Процес је био дуг и трудан, али је опет напослетку увенчан независношћу Свбвје.

У некима од ових прилика и догађаја истакла се, са извесним у духу косовских предања одгајеним синовима Србије јача тежња за великом идејом народног ослобођења и уједињења; а у другима више жеља за домаћим, друштвеним напретком и благостањем. Но претежно узимао је махправац, који је у знаменитим догађајима од 1858, 1867 и 1869, 1875—1876 и 1877—1878 године нашао најсветлија израза, и народу српском, достојно његове прошлости; показао пут за самосталан живот и нолитички развитак у колу источних народа. Са прогласом народних права у 1858. години, даље са додатком градова у 1867 и одржањем законитог реда у земљи после катастрофе од 1868., као и увођењем уставног и представничког начина владавине, Србија је радилада нађечврсто и здраво земљиште, на коме би живље и с већим успехом наставила да подиже и намешта своју државну зграду изнутра, а и да смелије и поузданије ступа по историјском путу својих спољних задатака. На тој основи могла се тек примерним сагласјем свесних патриота у 1875 —1876 години извршити спрема за рат. На тој основи, и једнодушним одзивом народа и владаоца, и братским савезом с Црногорцима, могла се тада попово развити света косовска, мишарска и таковска застава, која се јуначким духом војске и дивним прегоревањем свију редова српскога народа, а под моћним окриљем северног словенског цара и уз симпатије свију образованих народа Европе, на скоро залепршала на бедемима града Ниша и код цркве грачанице у Косову. Истина, судба браће преко Дриве остала је и даље у рукама туђина. Но као што пропаст старе српске државе није дошла једнога дана и од једног удара, тако се ни ослобођење није могло добити једним великим напором, ни једном срећном приликом. Ако је соколу срце здраво и једво крило слободно, залечиће му се скорим ране и опружиће друго крило, те ће полетети у висине, куда га бистро око води, и његова племенита крв вуче. После бурних и пресудних догађаја наших последњих ратова природно је било, да се претежно старање народа и владе у Србији обрне унутрашњим питањима, као упапређењу привредног и финансијског стања, развијању народне просвете, усавршењу установа и поправци закона државних, али с тим да се упоредо води и озбиљна брига за утврђење новодобивених права и тековина, и за осигурање нашега независног међународног положаја. Ма том путу, људи који су од 1875—1880 године земљи и Владаоцу послужили, па у слози с народним представништвом и потпором свесних и родољубивих синона српских велико дело слободе и јединства народног снажно напред покренули, имали су на уму, да је за опстанак наше земље и народа нужно пре свега, да се наша политичка и економва независност учврсти, и да се негујупријатељски одношаји са природним и историјским савезницима Србије, а уз то да се поштује и чува наклоност и пријатељство оних држава, које Србији у тешке дане не одрекоше своју заштиту и помоћ. И код много већих и богатијих народа после толиких јуначких напора и големих жртава у крви и имању, какве је и колике наша земља на олтар српства принела, долази обично клонулост, тренутни застој, природна жеља за одмором и прибирањем нове моралне и материјалне снаге. Појединци и општине, окрузи и предели исцрпу се; и поред свега успеха у општем народном делу, осећају за дуже време ране, које су им задане потресом и ударцима рата. У таквим приликама није чудо, ако се поглед неког дела народа за неко време отме од главног задатка, па се обрне на непосредне тренутне потребе своје. Тада може да наступи онасност, да се државни живот у место једнога сталног и поузданог корака напред, оклине низбрдицом, уз коју се једва за више десетина година мучне борбе био узнео. У таким приликама грађанскеи друштвене врлине слабе, узвишена и најсветија народна предања губе се, морална крепост уступа место чамотињи и забораву народног поноса. Па што је још горе, силни туђини у међународној борби вребају код таквих народа најслабије тренутке, те претњом или празним обећањима, без по муке, добијају користи, до кокојих иниче ни дугом политичкоп и економном борбом неби могли доћи. С тога, а усљед вужних прелазних прилика и догађаја, коју су настали код нас у последње доба, људи и групе политичке, које су радиле и предњачиле у делу народне слободе и независности, сматрају засвоју дужност, да прикупљеном снагом а саобразно народно-либералним начел и ма, сложно стану на браник за ујемчење народних права и тековина. Пошто је свакоме иароду за његов опстанак и за развитак његових природних извораи свеколике његове животне снаге битни услов његово уједињење, то и они, као и сваки добар патриот, држе, да и српском народу мора бити главна брига и непрекидно старање, уједно највиша и најсветија цељ: да раскомадане делове и земље своје на балканском полуострву уједини у природним етнографским границама, а у облику старе историјске славе и моћи, како на политичком, тако и на црквеном пољу, У том правцу а за осигурање његове народне слободе и независности мора му бити најпречи и најбољи пут да тежи зближењу и конфедерацији (савезу) источних народа, воји имају сличну исто-

ријску судбину и једнаке политичне и културке интересе, а на првом плану да ради на остварењу царинског (ђумручког) савеза с тим народима и државама. У свези са тим, ми мислимо да су Србији и српском народу најбољи пријатељи оне државе и народа, чији политички и економни интереси не иду насупрот означеним тежњама и интересима источних народа. У том погледу Србији је дужност и потреба да тражи и чува симпатије свију великих и просвећених народа, а да никада не заборавља оно пријатељство и оне помоћи, које су на листовима нове српске историје већ забележене. У погледу на унутрашња питања, ми мислимо, да понајпре треба да чувамо и развијамо слободоумне тековине, које је Србија у току свога политичког живота до сада добила, и које су јој духом времена, потребама народа и срећним успехом у борби за ослобођење и независност обезбеђене, Полазећи са те основе, наша странка стараће се и радити, да се уставом и законима гарантоване слободе наше развијају и унапређују поступно и измерено, а у сагласности са историјским животом народа и напретком времена. Народно-либерална странка није никада ни мислила. да су ма које установе тако савршене, да се не би могле даље разнијати, па ни у већим просвећенијим земљама, а то ли у Србији. И ако је она од 1858. 1869. и 1875. године путем народних изјава, путем законских предлога и установа радила, да се грађанска и политичка права народа и његов потпун удео у представпиштву и законодавству ујемчи, да се начело одговорности министарске уставом подјемчи, да се извори за народну просвету и привреду што већма оснаже, да се бољи и прагеднији систем данка заведе, да се народна војена снага уреди; опет ова странка није никада превиђала, да се тако замашне реформе у свима правцима државпог живота за тако кратко време не могу потпуно извести. У тешким унутрашњим и спољним приликама и иеприликама с којима је наша млада држава имала да се бори, свак се могао уверити, да над свима тим питењима господари главна историјска струја народног живота; као што се доиста и потврдило, да се због трогодишњег рата за ослобођење и независност морао на време обуставити рад на унутрашњим реформама, који се првом згоднијом приликом имао наново покревути. И у том смислу народно-либерална странка нарочито ће настојавати: Да се народно представништв i у погледу независности и у погледу стручности знања појача, и у погледу избора уздигне да буде прави и потпупи израз жеља и нотреба народних; . да се народна настава покреће и унапређује све већма обвезним системом, имајући вазда пред очима како потребе практичног живота, тако и неговање патриотских осећаја и грађанских врлина. Богатство, снага и моћ народа оснива се на развитку његове производне и привредне радиности, Наша пародна радиност још је нејака; она се само особитом негом и потпором као што треба развити може. С тога ће народно-либерална странка припомагати, да се наша млада радиност упапређује и подиже до оне моћи, којом се стварају у земљи и народу неисцрпни извори богатства и снаге, а са овима и стална основа за утврђење и одржање државне независности. У интересу развитка наше народне радиности ми ћемо нарочито гајити патриотску тежњу, да се за наше потребе првенствено служимо производима наше народне радиности. Као што је „штедња прво течење", тако ће наша странка потпомагати нарочито и све што иде на то, да се државни трошкови сведу на разумне и праве потребе; а да се не шире преко мере, која одговара нашем привредном стању. Народно-либерална странка радиће да се гаји и развија државна убојна снага, а нарочито да се, према искуству добивеном у последњем рату за независност, попуни и дотера уређење народне војске, као залоге независности и будућности народне. И ако народно-либерална странка није нова на јавној позорници Србије, опет је она нашла, да није излишно, ако у овим главним потезима изнесе своје погледе на прошлост, те према њима, као и према новим потребама и приликама народним, ближе обележи дух и правац, у коме она наставља свој рад за правилно и снажно развијање и напредовење Србије и српскога народа. Пријатељи народно-либералних начела, верујући вечитим сведоцбама историје човсчанства и свога рођеног народа, као и поуци, коју дају најновији догађаји и појаве на југоистоку Европе, уверени су тврдо да ће сложним и сталвим радом на овоме путу од речи што скорије постати велико и срећно дело, значајно за садашњост и будућност српскога народз.

Адреса крајње левице и умерене опозиције на уг. земаљском сабору.

Адреса крајае левице говори од поче.ка до краја мушким, достојним тоном. Дубоком озбиљношћу свраћа позорност краља и на онакове ствари, којих престолни говор не спомиње и на различите „тегобе и зла“, која влада није ни покушала да уклони. Странка узима задовољно на знање, да је краљ приправан коначно уредити одношај Реке према матери земљи, но она ипак не држи, да је