Застава

та ствар вешто, за што би се смеле дати против концесије. И спојење војене крајине узима странка независности са задовољством на знање у колико се ради о одстрањењу до сада постојавших запрека, али изражује бојазан тога ради, што је Крајина спојена наредбама и што су односне мере гледе територијалних и финансијалних одношаја учињене, не питајући за то угарски сабор. Странка се радује, што престони говор констатује, даје јевропски положај скроз миран, она се такођер нада, да се сада не ће захтевати никакова повишења у војеном прорачуну; но ипак је желети да се разјасне поједине подробности, и то тим више, што извесни знакови наговешћују, да се мисли наставити политика, која се инаугурисала, без питања мађарскога народа, шта више против његове воље. У погледу унутрашње политике изјављује крзјња левица, да је приправна суделовати при стварању управних рефорама, али те не смеју учвршћивати цеитралнстичке уредбе, већ морају развијати систем автономије, који одговара духу народа, и прилагодити га захтевима, што их ставља дух времена, Странка је даље приправна суделовати, да се поправи трговински и народноековомски положај земље, али могућност подпунога лека назире само у „подпуној независности земље". За тим прелази адреса на финап ц и је, те упозорује краља, да оно меето престолнога говора, које говори о успостављеној равнотежи у државном газдииству, стоји у опреци са чињеницом, да прорачун од годипе до годиве показује мањак, који влада не може уклопити, ма да живимо у мирном добу. Најпосле страпка не може затворити очију испред жалосних догађаја, који су се опазили у последње време у погледу одношаја међу грађанством и војништвом. И у том назире странка један доказ више за потребу народне војске, чије устројство не само да не би ослабило монархију, него би још ојачало њезину снагу. Адре са у мерене опозиције, коју је саставио заст. Бела Гринвалд, изражује у уводу најискренију приврженост владару, те додаје: „Али што је веће наше поверење, које стављамо у владарске врлине и у мудрост Вашега Величанства, тим искреније и отвореније морамо изразити наше вазоре о положају домовине.“ Затим говори адреса о престоном говору. Пре свега, обазире се на уверавање о миру, које умерена опозиција с највећом радошћу узима на знање. Ту се адреса дотиче одпошаја војске, те каже дословце: „Земља је драге воље принела тешке жртве зарад устројства и одржавања војске, радошћу и признањем поздравила је све знакове њезинога развитка. Али да војека може одговорити свом позиву, мислимо, да је нужпо да она буде као један од извесних делова државнога оргавизма проникнута штовањем уставних уредаба земље, јер само тако може се доћи до сугласа међу народом и војском, а то је услов успешне обране престола и домовине. Поједини случајеви што су се у најновије време догодили. јесу од уштрба том сугласу, за то држимо, да је потребна наредба, која би у војеним круговима осигуравала штовање устава.“ За тим помиње адреса уговоре, који су подвезани са Србијом, али жали, што нија пошло за руком, да се према лодунавским државама осигура онај уплив, који монархији припада. Исто тако жали, што није са Немачком подвезан трговачки уговор. Изјаву о Ре к и узима са задовољством на знаве и изјављује, да је преустројство горњег дома преко нужно. Обећања у погледу правосуђа, фипансијске управе, народпе привреде и управе, сматрају се општима без икаког извесног садржаја или фрагментарним установама, које не могу дати никакова јамства за државне интересе. За финансијске одношаје вели адреса да су врло жалосни, а не онако побољшани, како их приказује престони говор. Умерена опозиција истиче, да дефицит једнако расте, те опомиње на штедњу у издатцима. Даље жели адреса, да се у доњој Угарској започву градње за заштиту од поплава, да се стане на пут исељивању сходннм колонизацијоним суставом, да се уреди кредитски сустав, да се издаду наредбе против лихварства, да се устроји промет, да се подигне радва снага у свим[гранама производње и да се поправе комуникације, особито водени путеви. Осим тога захтева умерена опозиција, да се ревидира и подигне школство. 0 реформи управе говори основа врло потанко и захтева темељно преустројство. Адреса закључује речма; „Нека изволи Ваше Беличанство примнти израз непоколебиве верности. Наше речи задахнуло нам је уверење, да је јака угарска држага вајсигурнији темељ не само будућности и моћи монархије, него и престола Вашега Величанства.“

Д 0 П И С И.

Вел. Кикинда. У 212. 6р. „Пестер Лојда" под Рубриком n Gerichtshalle“ стоји наштампано, да је В. Кикиндски парох 'Борђе Влаховић са предикаонице агитирао на дан рођења Његовог Вели> чанства цара и да је то постало предмет истраге криминалног суда; да је полицајна истрага против „шкандаловног" понашања свештеника са п редикаонице довршена и да су акта предата кривичном суду ради двље употребе. Истражни с УА и l’а је Франц Сехорш. Оволико „Пестер Лојд“. Ми смо већ навикнути, да слушамо и читамо таке ивмишљотине о нами, какве само добро

плаћене главе могу ивмислити, пв вбог тога на клик чивучета нисмо ни хтели ништа одговарати, јер сматрамо, да је то испод нашег достојанства, „Застава* у 139. 6р. под „Новим Садом“ у краткоје репродуковала ту белешку с примедоом, не 6и ли се ко нашао, да ову ствар подробно и поуадано саопшти. Сљед тога ћу у кратко да изнесем све, што се о тој ствари вна, да не 6и штовани читаоци „Заставе“ држали за истину ону белешку. Г. Тзорђе. Влаховић, парох Вел.-Кикиндски, сваку вгоднију прилику употреби, да у св, храму с амвона народ поучи, да му отвори очи, како 6и могли познати истину. Много пута је он 6еседио народу против предрасуда, влих обичаја, Koje треба искоренити, а свагда је школу уздивао као светило, ком треба сваки да тежи. Углед школе и. уч.-теља подићи, била му је главна намера; јер само тада ће сваки родитељ своју највећу драгоценост, децу, радо у просветни храм водити и учитељу поверити кад буду заузели оно место, које им припада. Своју лепу навику није хтео г, Влаховић мимоићи ни на рођен-дан цара-краља, него је у присуству народа, који j'e при служби присуствовао, као и господе, која су доцније приспела, ивговорпо слово, какво још не чусмо ив уста његових. Напоменућу, да је у цркви ва време говора био посланик Јоановић, солгабиров ЈеФта Крстонушић и врло велики број званичника несрба. „Господи, доб ро јест нам 6ити“ био j’e увод внамените ове беседе. По напомени о преображењу Христа спаситеља рече г. Влаховић: „Ако применимо горње речи на данашње околности, видићемо, драга браћо, да је у опште мало људи, који су са положајем и местом пребивања свога вадовољни, Многе васлепи тренутна сјајност једног ил другог места, те мисле, да 6и само овде и нигде више срећно и вадовољно живети могли, По томе дакле судећи, j’eдино је само то иввесно, да нигде на вемљи не можемо потпуна савршенства наћи, Свуда ћемо иаћи мирисног цвећа, но свуда и бодљивог трња; свуда има ведрих и пријатних дана, но свуда мутних и облачних часова. Код оваког стања, само нам се намеће питање, где је дакле право вадовољство, ва koj’hm људи толико трамве и чевну. Право вадовољство треба у самом себи тражити, т, ј. у својој чистој савести, које долави од вршења својих човечних, хришћанских дужности, То j’e оно задовољство, које нас нигде оставити не ће, па живели ми ма где и ма на ком месту. Речи оне кавују нам, да је овуда и на сваком месту са господом Исусом Христом добро бити. Где ее дакле наука његова слуша, где се закон божији и вемаљски поштује, где има што више добрих и богобојажљивих хришћана у цркви, што више свесних, равборитих и ваљаних грађана, који знају туђе пошговати а своје љубити, неговати и пригрлити по ивреци оној: добро је Француву Французем бити, Енглеву Енглевом, Немцу Немцем, Мађару Мађарем, а најбоље је Србину ЈСрбином остати и најлепше, кад у њему српска крвца ври и кад му у грудма српско срце за Српством куца. Једном речи, где се свачије право поштује и где свако тачно и савесно дужности своје грађанске врши ту нам је добро бити". По том је напоменуо повнату и приповнату I верност Срба наспрам аустријског дома и наду, „да ће пресветли монарх по урођено-отачаској справедљивости својој заслуге наше, овој монархиј’и учињене, достојно уважити, прагедним нашим жељама вадоста учинити већ и с тога, што се ове не простиру даље, но поред уживања опште-грађанских права, да и ми, као синови св. православне цркве и народности српске, своје вероваконске и народне особине неговати и раввијати можемо у оним границама, које нам вемаљски вакони доввољавају, и у оној мери, у којој и остали народи државе ове уживају". При вавршетку је уввикнуо, да премилостиви творац одржи цара-краља Фравца ЈосиФа I. у кругу пресветле породице вдрава и снажна и да му одржи дуг живот. Ово су главниЈ'и моменти оне беседе, коју навваше „агитацијом“ са предикаонице. О беседи овој после службе говорило се, али од стране политичне власти није било никаква покрета. Сутра дан, 7, августа, добије г. парох Влаховић од администратора протопресвитерства Вел.-Кикиндског, г. Георгиј’а Николића, који је такође чинодјејствовао при богослужењу, допис овога садржаја; п 110 Б ₽’ 1817 Честњејшем гд, и т. д. Г. солгабиров ЈеФта Крстонушић дописом 4515 својим од 10. авг. п. нов. 6р. —вванич, иште од мене, да му саопштим оадржај вашег јучерашњег говора у св, цркви на литургији. С тога ивволите, честност ваша, послати ми у препиоу упитну придику вашу, У Вел, Кикинди 7. авг. 1881. Георгије Николић, админист. протопрезвитер. в. еик. Прочитавши повив овај, шта j'e внао г. Влаховић друго радити, но 8. августа одговори администратору г. Николићу, да је он Ј’авно у присуству многобројне публике беседу своју држао, и држи, да није дужанникоме говор свој у препису на рецензију дати, а још мање, два пут придиковати, јер „попа двапут не придикује." Од то доба већ j’e доста времена протекло и с никоје стране, ни приватно, никакав пригввор није чињен. До данас је само толико, колико наведох, у тој ствари истинито. У хатар истини сматрао сам ва дужност ово да саопштим. х

Књижевност.

Православни катихизис за српску кућу и школу. С јелинског језика превео Јован Борота, прото Јереј и профегор богословије. Ср. Карловци накладом и писменима Косте Павловића 1881. Цијена 35 нов. Вукичевић и Борота пишу катихизис, онај пише,

а овај’ превађа или, боље да речемо, онај компилује, а овај узима једно дело заокружено и довршено и пренаша га у нашу српску православну цркву. И обојица имаду CBOj'e заслуге, Вукичевић са cboj'hm кратким катихизисом замељује место платоновог катихизиса, потискује га већом чистином свога језика и бољом методом. И заиста, крајње је време било, да наше школе дођу до бољег катихизиса, да деца српска и у науци хришћанској проговоре већ једном језиком, кога од матера својих на дому уче. И Вукичевић донесе бољи катихизис школи и деци српскоЈ', noKocii „воnpoti“ и отв4и“ и обради садржину боље, целисходниЈ'е, Само j'e штета, што се није постарало, да томе катихизису отворе широм врата школина; већ j'e као сироче стајао пред вратима, док се лошије дело под сеном владиних наредаба ширило по школи! Са Вукичевићем катихизисом добили смо добар катихизис, но ваљда се не ћемо срдити, ако још бољи добијемо, а то смо добили са „православним катихизисом* проте Јована Бороте. По опсегу може се боротин катихизис еравнити са малим катихизисом Вукичевићевим, но по подели, а у неколико и по садржини дотиче се исти пространог његовог катихизиса. Боротин катихизис, по нашем мишљењу, бољи је од еличног Вукичевићевог катихизиса. Оп задржава стереотичну поделу, к®ја са свим одговара предмету катихизиса, на три дела: вера, љубав и нада. Згодним питањима чини лепе прелазе изЈ'едног дела у други, одговори су му краћи, негошто су у Вукичевића, кој'и истина има сличну поделу, само што је иста прикривена другим насловома, а прелазе у поједине делове ставио је он у „увод“, чиме и дблази до тог, да у глави 11. пита одмах: која је молитва господња, док „Православни катихизис“ по преводу боротином у девет питања и одговора развиЈ'а noj'aM о хришћанскоЈ' нади и срествима, кој’има се стиче блажена нада, и тек десетим питањем долази до молитве господње. У боротин катихивис згодно је унешена наука о откривењу, предању и св. писму. Кад помислимо, да се св. писмо почиње одомаћивати у нашим кућама, онда морамо признати, да је нужно, да дете у школи још добије noj'aM о св. писму. Како већина наше деце свршаваЈ'у само четири основна разреда, то се не би смело чексти тек на шести, седми или осми разред народних или трећи и четврди разред средњих школа да дете поуче нешто о св. писму, Ако се тако ради, онда нема смисла, да св. писмо буде популарном књигом. Ако се педагошко-дидактичним начелима не противи ставити на дете питање: каква је душа човечија, онда се сигурно не ће противити ни то, да се дете запита :штасезовесв. писмом итд. Кад се стално уређене и утврђене науковне основе не би противиле, ми би овом катихизису одредили место у четвртом разреду основних шк о л а, већ због оног, што напред рекосмо. Но знамо, како код нас све иде, знамо да ће и овај катихизис на велике препоне наићи пре него што би у школу ушао. Код нас се срећом о тим стварима нико не брине и ми као да ј'ош уживамо у „вопросима" и „отвlЈтима“. Штајенама стало, какву ће вероучевну књигу наша деца у школи имати! Хоће ли код нас ко год помислити на то, да се у другом разреду наших српских гимназија учи 'катихизис по лошијим манускриптима? Кад би по звани на то мислили, можда би се избавила деца диктандо писања, бар што се катихизиса тиче. Споменути нам j'e ј'ош, да је Павловићева штампарија учинила све, што j'e било нужно, да овај лепи превод у што лепшем издању на свет изађе. АртиЈ’а j'e лепа, штампа чиста, слова доста велика, а цена није превелика, те се је надати, да ће оних 1000 комада јужног и 1000 комада источног наречја православни српски свет брзо покуповати. Свештенству на посе није ми ни нужно да књигу ову препоручујем, она ће доћи сваком брату свештенику и као таковом и као катихети врло добро. поп Ј. Ј. В. Нови Сад, 6. октобра. На другоме месту доносимо програм новог политичког лиета, што је од 1. октобра почео у Београду излазити подименом „Српска Независност*. То је орган народне либералне странке у Србији, у који су се стопила досадашња два органа исте странке: „Нови Век“ и „Исток“, тако да ова два изласком престају. Власник „Српске Независности" јест „Дружина за потпомагање српске књижевности“ у Београду, чија смо правила у прошлом броју донели, и она ју је у смислу чд. 1. и 21. истих правила покренула. Из саопштеног програма види се, каква he начела тај лист заступати, тако да у том погледу немамо друго што рећи, него га само препоручити овостраним Србима, нека многобројном претплатом потпомогну то сувремено подузеће и тим посведоче душевну заједницу с оним начелима, која ће „Срп. Независност" заступати, а у јечно даду моралне потпоре оној странци међу кнежевинским Србима, која има не само заслуга за прошлост и садашњост независне Србије, него и у својим начелима и представпицима и услова за бољу још будућност. Да ће лист одговарати својој намени и стојати на висини сувремене журналистике, за

то јамчи име уредника му, а тај ниј’е нико други, него наш познати књижевник, др. Лаза Костић. „Срп. Незав. “ излази четири пута недељно на целом табаку и стаје за АустроУгарску (са поштарином): на годину 15 фор., а пола год. 8 фор., на четврт 4 фор. Претплата се шаље администрацији „Срп. Незав.* у Београд на Обилићевом венцу.

Н 0 В И Ј Е.

Народни заступник на загребачком сабору од старчевићеве странке др. Фолнеговић, изабран је од загребачког градског већа за градског судију. По што је влада у сабору изјавила, да ни Ј‘едан старчевићевац не може Ј'авно звање вршити, то није потврдила фолнеговићев Како „П. Лојду“ из Загреба јављају, университетски професор Врба н и ћ, који је заједно са својим другом Војновићем суспендован био, повраћен j'e у звање, по што је дао изјаву, коју j'e влада од њега тражила. Др. Војновић пак биће јамачно умировљен. Говори се, да ће предстојиик правоеудског одсека, др. Деренчин, доћи наместо војновићево за професора грађанског законика. Крајем прошле недеље циркулисали су по Бечу наЈ'разноврснији гласови о попуњењуупражњене столице заједннчког Аустроугарског министра спољашњих послова. Из прва се говорило, да је гр. Калноки на позив монархов већ дошао у Беч и да ће се с њим водити преговори, не би ли оп примио министарство спољашњих. Како „П. Л.“ пак јављају, Калноки се једнако бави у Петрограду и није био ни позван у Беч. После тога говорило се, да j'e гр. Андраши у Беч дошао и да ће монарха пратити на састанак с царем Александром, но да се још не зна, где ће бити тај састанак. „Истину је пак“, вели »П. Лојд“,„да гроф Андраши није (у Беч) дошао и да не ће монарха пратити на састанак с царем Александром, по што тај састанак у опште није ни углављен.“ Што се тиче Таф е а, веле, да j'e исти монарху поднео оставку свог кабинета, да би се лакше могао изабрати наследник Хајмерлу. Мећу тим, узима се, да је та ствар (тафеова оставка) прекужена. „Пол. Кор.“ има из Београда од 3. о. м. ову вест о српској министарској кризи: „По свој прилици да ће се српска министарска криза скорим тако решити, да ће се министарпредседник Пироћанац, примити министарства спољашњих, Мијатовић финансије задржатн, а јамачно председник апелациЈ'оног суда Радованов и ћ бити наименован за министра правосућа. На ново покренута мисао о постављању сталног српског заступства на Цетињу, веле даће скорим извршена бити.“ Псзнато је да су јевропске силе искале од Порте нека пошље у Јерменску повереништво, које ће настоЈ'ати, дасеонде реформе уведу. Из Цариграда јављају 3. о. м., да је Порта на то одговорила, да ће испунити њихов захтев и водити рачуна о свима жељама, што их оне у том погледу буду изразиле. Француска влада расписала је избор изборника, који ће бирати нову трећину чланова у француски сенат. Муниципска већа бираће изборнике 8. новембра, а ови ће сенаторе 27. декембра бирати. ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ“. (При закључку листа приспео). Будим Пешта 6. (18.) октобра. Данас гласало 204 за а 114 против адресе већине, одсутни 112.

Разне белешке.

(„Видооава,*) трагедија нашег младог трагеда, Николе В. Борића, приказивана је први пут у Београду у суботу 3. октобра. Желимо младом песнику сретан успех. (Зграда ва српску народну скупштину.) Ми смо у своје време јавили, да садашња српска влада хоће да увакони, да се српска народна скупштина свагда у Београду др®и и да тога ради хоће да гради скупштинску вграду. У београдским листовима читамо сад, да ће се вграда подићи на месту код вавнесенске цркве и да ће стати око 3000 дуката. Зграда ће бити толика, да ће се у њој и велика скупштина моћи држати. (У Сарајеву) је пре кратког времена приликом пожара ивгорело једно дете. На то је вемаљска влада наредила, да од сад не смеју на домовима сви провори у првом и другом боју имати решетке, него бар два провора да морају бити бев решетака. Шта ће мухамедовци на то ? (Нов универвитет у Угарској.) Мацарски листови јављају, да је jr, министар просвете, Тре Фор, добио највиши налог, нека још у овом васедању саборском нопнесе ваконски предлог, по ком ће се основати ново свеучилиште у Пожуну, То ће бити треће свеучилиште (не рачунајући вагребачко) у Угарској. (Бивши бугарски министар-председник Цанков) примио ое понуђеног му места управитеља главне општинске школе у Сретцу. Нека ко сад рече, ако може, да Бугарска под батенбершком владом не напредује! (Прајска држава) броји по последњем попису народа од 1 (рим.) јануара 1880. год. 17,645.463 становника јеванђеличке, 9,205.137 римокатоличке вере, 363.790 Јевреја, 42.517 становника иних вероисповести, а 22.006 становника нису овначили, које су вере,