Застава

ЗАСТАВА

ЕНГЛЕСКА И АГРАРНО ПИТАЊЕ

У прошлим годинама је јавно мњење MI енглеско своју пажњу обраћало поглавито I на питања спољашње политике. И 1 Познатоје, како је тежак рат Енглеска! имала да води у Азији, на границама своје за источне Индије, против емира аФганистан-| г,; ' скога и у јужној Африци против Боера. И сада још није потпуно осигуран мир HI у тим удаљеним областима Азије и Африке,| в< ма /а је Енглеека морала да принесе тако П 1 големе жртве. | т ® Али сада је у Енглеској и на пољу у-| и нутрашње политике на површину избилоМ питање, важно и велезначајно, које дубоко| Т1 засеца у државни устав и давнашње у-| к 1 страјетво земаљеко, те свом силом захте-| ва, да се што пре реши. л ' То је такозвано аграрно (земљишно)р 1 питање у Енглеској, у првом пак реду ур Ир Тl • z IД' У ЕнглескоЈ у опште, особито пак у I Ирској, постоје ванредно неповољни зе-1 ‘ мљишни одношаји. I Иеторијски догађаји учинили су, да jel у Ирској и Шкотекој, па и у самој пра-1 вој Ешлеској, већ од давно минулих ве-1 кова земља усредсређена у рукама ca-L размерно малена броја пребогатих веле-| I. Далеко би нас одвело, када би хтели|" потанко разлагати и ређати све узроке, I са којих је земља тако несаразмерно по« в дељена у Енглеској. Довољно је и само то напоменути, даК већ од седам векова амо нема правог ce-l љачког сталежа у Енглеској. Р . IЕ Најгори земљишни одношаји пак по-1 стоје у Ирекој. L Ирска је од Енглеске некада била са-| свим независна и стајала је под својим соп-| етвеним поглавицама. I. Али су Енглези већ у другој половиниР 12-ог века иод краљем Хенриком IL, без I икаква оправдана повода посели већи део| Ирске, те су ту млоге земље на неправедан начин конФисковали и себи присвојили. г Тај поступак се у току векова чешће |, понављао, ва име под краљем Хенрикомк VIII. за владе краљице Јакова , I. под Кромвелом и Вилхелмом 111. Тако је с временом већи део земље ирске прешао у енглеске руке, Енглескиг великаши, сами ништа не радећи, вуку| од тих земаља богате приходе а кукав-Г ни урођеници морају те земље, тековину својих праотаца, по скупе новце да| држе под закуп. Између Ираца и Енглеза постоји већи| јаз још и тиме, што се они битно разли-Г кују и по вери и по народности: Ирци су народности келтске и вере римокатоличкеl а Енглези су германског порекла а вере| англиканске. Врло тешки и скоро несносни су у-| слови, под којима Ирци као закупницн| раде оне земље, што су их Енглези на-| силно одузели њиховим старима. У другој половини прошлога века плаћа-1 ло се по екру (acre: мало јутро) ораће земље у име закупа 13 шилинга (шилинг чини от-| прилике 50 новч.) а г. 1850 већ 27 ши-| линга, г. 1868 шта више 36 шилинга! Па ипак су Ирци некада још могли плаћати! тај закуп, док је и у Енглеској постојала| царина на страну храну. Али када је превагом индустријске класе, на име живим заузимањем Кобдна и такозване Anti-Cornlaw-League - укинута царина на храну пре три десетине| година, почела се у грдним масама у Ен-| глеску да увози храна са стране, највише| из Русије и сев. Америке, што је тешку| кОнкуренцију чинило домаћој пољоделској I производњи. Тако је год. 1877-ме Енглеска само за жито, што се са стране увезло, платила! огромну суму од 63 5 мил. Фуната штерлвнга (635 мил. Фор.) а за увезену стоку издала је 36 мил. ф. штерл. Уз то наступиле су у последње време једно за другим и неродне године, тако, I да су ирски закупвици, и по себи сиромапЈни. допали крајне беде и невоље. Али не сачвњавају само овде поме-

нути моменти узрок незадовољству и не- ci миру у Ирској, из Још грђе зло састоји се у томе, што с ирски закупници и крај свију осталих одвећ неповољних одношаја, скоро сасвим у зависе од самовоље гордих својих еи- пс глеских грунташа. ti Ирски закуппици, ма иначе и најсавесније испуњавали све своје претешке об- в. везе, ипак нису били ничим заштићени И против обести и злоупотреба својих грун- в. таша, јер су их ови и без икаква сј и отказа могли уклонити са земље, коју з« су радили још њихови очеви и дедови, и јо тиме их, ни криве ни дужне, изложити со крајњој пропасти. г < Енглески богаташи су јако заузети за м< лов, и да би могли што већма угађати тој ш |својој страсти, употребљују знатан део своI јих добара на то, да на њима негују дивљач. љ Доклзчно је, да је за самих последњих |десет година преко 10 екра (јутара) ораће земље одузето закупницима, д |те сада служе за паркове и за ловачка в окружја.... e Ирска је поодавно изгубила своје соп- а I ствено земаљско заступништво, те су Ирци н за то своје тужбе морали управљати на с енглески парламенат у Логдону. ј> Али, на жалост, енглееком парламенту с I је вазда више стајало до тога, да се и про- п тивно духу напредног времена одржи варI варска турска власт, те да и на даље тлачи е своје кукавне хришћанске поданике, него з |што се је икада озбиљније заузимала, да, |што већма може, поправи вековне неправ- i де, што их је Енглеска учинила ирскоме народу. * Енглези су народ, који се заузима‘ за е I културу и напредак. . j с Али је енглески народ с друге стране I и јако конзерватан и жилаво се држи сво- | I јих старих земаљских установа, особито ако |одговорају и његовим интересима, па ма се ’ исте иначе већ давно и преживиле. У земљи се истина давно осећа потреба, 1 да се нешто учини у хатар ирског станов- j ништва, али енглески парламенат у својој f 3 1 тесногрудости неће ни да чује за знатније 1 промене у садашњим аграрним одношајима Чу Ирској. За то су се и појављивали тако чести t в устанци у Ирској, који су се правилно 3 1 свршавали тиме, да је енглеска вла- , Ида све више узапћавала ирских земаља, ! ~|која је давала самим Енглезима. ј Кад нису помогле отворене побуне, по* кушавали су Ирци другим начином доћи |до своје цељи, те су организовали тајна Чдруштва, која су сва за тим тежила, да lce земљи поврате насилно јој одузета поЧлитичка права а народ да добије у соп-6 ственост земље, које су некада његове 6 биле и које сада туђину мора да ради, а под тако тешким и горким условима. н Та се тежња показивала г. 1833. под _ О-Конелом, доцније под Фенијанима а у |најновије време под Омрулерима и аграрЈном лигом. Аграрна лига је веома вешто органи:_|зована и распрострта је по целој Ирској. Ј. јЛозинка јој је, да Ирци не плаћају закупа • I својим енглеским грунташима, који те своје и велике приходе троше взван земље и коа|јима Ирци као робови морају да служе. Ирска аграрна лига постојала је и за е времена прошле конзервативне владе, под а лордом Дизраели-БиконсФилдом, која ништа [. није хтела да учини Ирцима у корист. е Дође на владу либерална странка са i-| Гледстоном, и овај је у последње време е|изнео предлог пред парламенат, да се тачу|но законом определе одношаји између енjj I глеских грунташа и ирских закупника, I како би ови у напредак што већма заштиза|ћени били против сваке самовоље. ia| Тај законски предлог је након дуже р-|расправе добио закониту силу. :у Али, у меето да је задовољио јавно мње|ње ирско, још га је већа озлоједио. ie| Ирци су се надали, да ће се аграрно о, Iпитање радикално решити и да ће земље, о-|које они сада као закупници раде, њима |као својина припасти путем откупа, те да е-|ће тиме последњи заостатци Феудалне си-

стеме изчезнути и у Енглеској, као што ихјсвећсвуда до сада нестало у Европи, с изузетком Турске. Како се ирска аграрна лига преварила у своме очекивању, то је она развила у последње време још живљу агитацију против енглеских грунташа. О тога је приморана била гледстонова влада, да строжије мере предузме против Ираца. И како ниеуу стању полицајске власти, да саме ред одрже на острву, послат је тамо знатан број војске и изузетне мере, које је парламенат одобрио још пре неколико меееца, а у цељи васпостављења реда, врше се сада свом строгошћу те су и еви прваци аграрне лиге, међу којима има и чланова парламента, уапшени и сама аграрна лига је разрешена. Да ли ће ове владине мере имати жељеног резултата? То ће показати скорашње време. Али да се аграрно питање, које је тако дубока корена захватило у свима слојевима ирекога народа, па чак и међу женскима, које еу и између себе саставиле аграрну лигу, не даје искоренити и коначно збриеати, па ни најстрожијим средствима, доказ је и то, што немир и узрујаност још једнако траје у Ирској, и ако су сада већ ређи случајеви отвореног отпора. Аграрно питање ће све дотле, док се коначно не реши, увек најозбиљније бриге задавати Енглеској. Када ће се решити то велеважно питање, не може се да богме још предвидити. Али да ће се оно, то пре то после, морати решити у прилог ирских закупника, јесте ствар, о којој можда већ ни , сами Еаглези не сумњају. —«.

ИЗБ0РИ ЗА СРПСКИ НАРОДНО-ЦРКВЕНИ САБОР.

Телеграми „Застави.“ г Бела Црква, 28. октобра. (Предан у i 11 сах. 5 мин. пре по дне, стигао у 1 сах. i 50 мин. после по дне.) Данас једногласно ( изабран др. Илија Вучетић за посла- i ника на српском народно-црквеном сабору. i Вршац, 28. октобра. (Предан у 2 сах. ] 40 мин., стигао у 4 сах. после по дне.) Јоса Ј Јорговић већином гласова изабран у < у среву вршачком за посланика. У уљ- ј манском срезу под не чувеним притиском солгабирова« изабран Надашки. Све- < штеник; Јоца Стајић, народњак. Панчево, 28. октобра. (Предан у 5 сах. 30 мин., стигао у 7 сах. 30 мин. после по дне.) У Црепаји изабран једногласно Каменко Јовановић. Ст. Пазуво., 29. октобра. (предан у 1 сах., стигао у 2 сах. 40 мин. после по дне.) Рајић и Стојшић са 89 гласова против 78 гласова, који су на Кесића и Чобанића пали, за посланике изабрани. Стојшићев избор зависи од гласања карловачких изборника. Даљ, 29. октобра. (Предан у 1 сах. 15 мин., стигао у 2 сах. 20 мин. после по дне.) Цвет интелигевције даљског изборног среза с обе своје челенке, осечани и вуковарци, гласао за народног кандидата, али даљци, боровци и белобртци, ради обречени им по администратору земаља, изневерише, те изабраше Атанасијевића. Безакоња, почињена по целом срезу, не чувена су. У Даљу основане рекламације забачене. На избору грубо насиље, нарочито од свештенства. Наши озлојеђени, не упустише се у избор свештеничког посланика. Основан протест против избора уложићемо. Мнтровица, 29. октобра. (Предан у 1 сах. 25 мин., стигао у 2 сах. 40 мин. после по дне.) Овај час избор довршен. > Милекић једногласно, Јеврић са 55 против 40 анђелићевих гласова изабран. Митровица 29. октобра. (Предан у 3 сахата 40 мин. стигао у 4 сах. 40 мин.) > Покрај најжешћег кортешовања и теро, ризације реакционарског свештенства одрi жа народна странка при данашњем изi бору сјајну победу изабравши Милекића - једногласно, а пароха Јеврићаса 55 гла-

сова против Аврелиђу, који доби 40 гласова. Живили свесни бирачи митровачког среза и града Митровице! Мухач, 29. октобра. (Предан у 2 сах. 20 мин., стигао у 3 сах. 48 мин. после подне.) Андрић једногласно изабран. Јтајевић добио 31, Дина Јаиковић 22 гласа. Подмићење надвладало. Рума, 29. октобра. (Предан у 3 сах. 25 мин., стигао у 4 сах. 20 мин. после по дне.) Народни кандидати, др. Димит.ријевић и Авакум СтајиБ,изабрани. * м. Из паланачког среза. Што последњег избора за наш народно-црквени сабор свривисмо, то сад поправисмо. У колико пре кукавички подлегосмо сили и наметању нашег солге, у толико сад мушкије и одважније пренусмо, те изабрасмо себи посланике, са којих нам неће образ црвенити. Владање нашег бившег солге-посланика на прошлом сабору учинило је, да је он за сва времена немогућим постао. О томе се могао овога пута уверити и он сам и његових неколико присталица, кад не смедоше овом приликом ви покушати њега да кандидују, јер предвиђаху свој извесни пад с њиме. Зато смислише да с другим кандидатом срећу окушају и хтедоше кандидовати силбашког нотароша Јоту Грујића. Тога ради још дан пре избора у Паланку дође, али за ман, јер и његова кандидација се изјалови као и она троице свештеника односно „плебаноша“ који се кандидатуром свога »ешпереша* пред народом онако чудно осрамотише. И доиста мора се човек чудити, како су та три делије „плебаноша“ имала слободе да не рекнемо дрскости са њина 3 гласа према осталих 60 гласова кандидовати свога ешпереша. Заиста им се овај неће захвалити, што га тако срамно на пазар изнеше и тиме га само још већма бламираше. Сам ток избора пак ово је. I Изборна скупштина у Паланци коју у 11 сати пре подне отвори најстарији јој члан парох Милојевић из Паланке конституисала се извикав себи за председника г. Лазара Петроr вића из Товаришева честитог Србина и вред. ног устаоца за народне ствари и изабрав нужпи > број одборника и перовођа. Изабрани председ- ник заузев своје место позва присутне избор. нике да своје исказнице предаду, из којих се . увиде, да је највише изборника дошло из Па-1 ланке, Шова, Футога па чак и далеког Врбаса, ; Обровца, Товаришева, Силбаша, Ст. Кера а - ни један не дође из Бегеча, Гложана, Чеба, - Кулпина, Пивница, Д. С Ивана и Пироша. Од - свештеника видесмо само њих шесторицу и то двојицу из Обровца, двојицу из Паланке, једног 5 из Силбаша и поп Лазу из Футога; поп ђура е футошки, поп Пикола и Пера Д. С. Ивански, 0 поп „Браца“ из Пироша ти највернији пријатељи свога ,ешпереша“ не дођоше, да бар у својим гласовима избаве свог старешину од 0 срамоте, што у свом сопственом протопресвиа теријату не мога добити ни пет гласова, да и бар за кандидата, ако већ не ва посланика I. извикан бити може. Незнамо како ће својим >- плебаношима гостољубиви ешпереш ту љубав вратити ? G На позив председников да изборници своје te кандидате пријаве, пријави г. Ј. Ајдуковић потг помогнут одушевљеним усклицима свију приВ, сутних изборника за световног кандидата адво)Г ката Пају Гостовића из Новога Сада који, D- пошто на опетована питања председникова нико 1- не пријави противкандидата, буде као једноie гласно изабрани посланик проглашен. За тим е- г. К. Шијачки пријави за свештеничког кана- дидата петровоселског пароха Панту Поповића у- потпомогнут усклицима свију присутних изузев а- тројице свештеника, који предложише за све>р штеничког кандидата свог проту Захарића, но ЗТ како се ненађе изборним редом прописани број изборника да ту кандидацију потпомогну, буде у и поп Панта једногласно извикан и проглашен. Н. Кад наши клерикалци видеше, да су тако н. срамно потучени изађоше из дворане, али сил)s башки Јота који је и дотле за време целог н. изборног акта својим неумесним и изазивајућим у примедбама мирпом току избора сметао, тако [.) да га је већ и наш енергични председник мо-- рао опоменути па један параграф изборног реда,' р- ког ће бити принуђен на њега примениги не-1- оканели се тога устаде и на неуљудан начин &а искаше од председника, да уђе у записник, е а- он свог гласа не даје ни једном од изабраних

„ЗАСТАВА“ излази редовно: средом, петком, недељом, на цедои табаку, а уторвиком на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву: са neiv годину 14 ф. и. ва по године 7 Ф- н. ea четврт године 8 ф. 50 н, ва 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру). if . годину 35 дин. на noia године 17’/s *ив иа четврт године 9 динара.

БРОЈ 165. У Новоме Саду у петак 30. октобра (11. новембра) 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рачунају се по в новч. од сваке врсте овахих ситних мова ва жиг niaha се по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ у Нови Сад. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 иовч.