Застава

посланика. Но честити наш председник упути r. Јоту на изборни ред а васколики изборници одговорише на то дрско а при том по све смешно захтевање са громким живили Гостовић и Поповић, живио председник Петровић. И тако председник затвори скушптину у 11 ’/ 2 сати изборници се у најве Гем одушевлењу разиђу понесав сваки собом уверење, да је свој задатак како ваља обавио, јер је мушким гласом одговорио потајном ровењу својух ешпереша и плебаноша.

Политички преглед.

Поводом спојења војничке Крајине пониклесу неке потешкоБе ууреЈењуправосудске струке. Да се те потешкоБе уклоне, сазвана је у Загребу анкетна комисија, којој је задађа овом наредбом обележена: „Једна потешкоЕа, која потпуном званичном спојењу развојачене крајине с краљевинама Хрватском и Славонијом, особито територијалном спојењу судских власти првог степена, у обема областима још једнако на путу стоји, јест у томе, што у опсегу бивше Границе још једнако важи кривични поступак од 29. (17.) јула 1853,. а у овостраној области закон од 17. (5.) маја 1875. Оба та закона пак састављена су по сасма различним начелима. Не може бити, да ма каква судска власт у свом делокругу, који се протеже на обе области, врши свој посао у кривичним стварима на темељу на пред поменутих са свим различних закона. Нужно је дакле пре свега да се реши питање о јединству кривичног поступка у обе области, које се имају спојити.“ Чланови анкетне комисије јесу: предстојник одсека др. Деренчин, члан стола седморице ХорватиЕ, председници КувиЕ и Шенхолц, саветнвци код банског стола др. ТодоровиБ и Хруби, одсечни саветник Пирка, државни надодветник ЦуцулиБ, 'владински тајник СуковиБ, судски саветник СавиБ и адвокати др. Шрам и др. Маканец. Сарајевски званични лист доноси нроглас земаљског заповедника, sен. Далена, којим се објављује привремени обранбени закон за Босну и Херцеговиву. Ту се вели, да Бе „се при идуБем новачењу позвати цигло 1200 момака и да Бе се у то име позватн на новачење само лрви и други разред старости, тј. они, који се родише у години 1862. и 1861“. Када Бе се предузети прво новачење, то Бе се посебно обнародовати. Војени окрузи биБе у Сарајеву, Мостару, Бањој Луци и Доњој Тузли, и у свакоЈ’ тој вароши биБе окружно војничко заповедништво и војничко вежбалвште. На сва четир места не Бе бити више од 300—400 војника; осталвх 800—900 воЈника биБе узети које у домађу жандармерију, аЉи тако да иста тим не ђе бити веђа, но што је данас, које у тренске ескадроне, тако да ђе оних 600—700 резергаша, што се у Босни и Херцеговини налазе, бити дома враЕени, као што је још лане у делегацијама закључено било. Еако полузванична прашка „Бохемија" дознаје, скорим Бе изаБи наредба, како да се изврши привремени закон за обрану у Босни и Херцеговини. Ту ђе у једно бити наређено, какво ђе одело босански и херцеговачки војници носитв; сви Бе имати sec. Засебних мухамедовачких батаљона не Ее бити. Тако звана напредвачка влада у Србији, кад је разрешила Митрополита Михајила од ДОстојанства му, за цело се вије надала, да Бе једним махом диБи против себе јавно мвшљење не само у Србији ,и свем коликом народу српском, него и на страни, таво да се веБ чују гласови, који изреком веле, да ђе дгтични указ опсзван бити. П ако не буде спозван, опет је извесно, да је „напредњачка" влада насела; буде ли опозван, овда се тек бесамртно бламовала. Прошлог петка састаше се у Београду све српске владике, те после дугог саветовања завључишеи изјаввше, да се слажу с митроголитом Михајилом и да његов псступак одобр&вају те изрекоше, да остаЈ‘у при вакључцима, којима је синод изрекао, да су таксе за'верозаконске обреде и пристојба за посвету свештевика световна наредба, којом се вређају црквеви вакони. Пишки владика Виктор, неготински Мојсије, ужички Виђентије и шабачки Јеронвм потписаше ту ивјаву, ударише на њу CBoj’e печате, па је овда сви скупа предадоше министру просвете, Стојану Новаковиђу. После тог имадоше дуга равговора с министром-председником, Пирођанцем, а отуд отидоше кневу Милану. Веле, да је истог дана и цар Александар у прилог мвтроголита телеграФСки посредовао и да je руски мивистар.резвденат, Персијави, оштру ноту пирођанчевој влади доставис. Говори се, да владике нису у „конаку“ најмилостивије примљене, али тек нису могли, да их одбију. Но што се није владикама догодило, догодило се једној депутацији грађана београдских, који се хтедоше кнезу потужити на поступак с митрополитом. У Београду се склопио одбор, који купи по свој земљи Србији потписе на адресу, коју ђе митрополиту поднети. У след свега тог хође влада да „ваглади диФеренцију", а то Ее ређи, да мири. Но тако може мира бити, само ако се пренагљеви и некоректни чин уништи и митрополит поврати на своје достојанетво, то је очевидно, да Бе митрополитска афера свакако зло испасти по - „напредњачку* владу.

„Беч. Он. Нов.“ дознаЈ’у, као што веле, из дипломатских кругова, да предстоЈ’е промене у дипломатским заступствима руским на словенском југу, Тако веле, да Бе министар-резиденат Перснјани, који веЕ четир године Русију дипломатскн у Србији заступа, бити одазван, и то по жељн игњатијевљевој, а на његово место да Ее у Београд за руског посланика и опуномођеног министра дођи државни саветннк, Јон и н, садашњи министар-ревиденат на Цетињу. Руски консуо из Сарајева, Бакунин, који се веђ неколико дана у Бечу бави, отиБи ће за руског заступника у Средац, а на његово меето у Сарајево дођи Ее садашњи тајник београдског посланства, Гир"с, ечн државпог тајника. На Цетиње одлазн за министра-резидента Ладизенски, садашњи |>енерални консуо у Трапезунту. Из Атине стиже вест, да је садашња грчка комора краљевским указом распуштена и да су по свој Грчкој, за једно са новим областима, расписани нови избори на 20. декембар о. г. Нова комора састађе се 18. јануара 1882. год. Познато ђе бити, да су у Грчкој одношаји парламентарних странака тако нестални, да су се у најодлучнијим по земљу тренутцима мењаде једна за другом странке са свим противне политичке боје, јер две главне странке, либерална и консервативна, под једнако су јаке. Тако је баш за време последње источне кризе иза консервативног Трикупа дошао навладу либерални Еомундуро,којии дан данас стоји на челу владе, а то је дуго према реченим парламентарним одношајима. Еомундуро се сад нада, да ће му помоЕу заступника из ново задобивених области поБи за руком, да састави веБину, која Ee стално мођи владу потпомагати и одржавати. Еако Бе 2. новембра бити предана и последња област Грчкој досуђених земаља, јевропски повереници за грчко-турско разграничење отишли су 24, о. м. из Цариграда у Воло, а при послу њиховом председаваБе руски повереник Филипов, то Бе дакле у новој комори цела Грчка бити представљена. У Француској комори почела је 23. о. м. давно навештена и живо изгледана расправа о ратном походу у Тунис. ПредседникБрисон пријави, да су му достављене три интерпелације о тој ствари. Министар-председник Фери устане одмах, да обележи, како стоји кабинет према тим интерпелацијама. Еабинет је свагда мислио, рече, да његова пуномођ престаје с разрешењем коморе, из којеје поникао. Еабинет се решио, да одступи, па макар се шта догодило, он ђе извести одлуку своју. Но одступ је само за то одгсђен, да министри, који су иначе са свим солидарни, могу одговмрити на подигнуте тужбе и нудити свој’у одговорност. На послетку изјави Фери, да ђе разјашњсња, која за добро наŁе, дати још пре, но што се отвори дебача. На то комора закључи, да интерпелације доŁу сутра дан на расправу. У суботу 24. о. м. узе први реч опет председник министарства, Фери, те разјасни, за што је и како је поникла експедиција у Тунис. Рече, да је то било нужно зарад обране алжирске границе. Те су се политике, рече он, држале све пређањње владе, а и комора је поход одобрила. Неизбежва последвца походајест уговор од 30, апрвла о. г., подвезан с бегом од Туниса, и Фравцуски протекторат над Тунисом. За тим Фери доказиваше, да експедиција није, као што се тврди, отуђила Франпуску ни одкоје силе и да није војску десорганисала. На послетку се потужи, што се владине одлуке с неком сумњом првмају, те замоли комору, да ништа не чини, што би могло компромитовати интересе Француске и њене војске. После тога буде расправа до понедељника одгођена. У петак су чланови крајње левице коморске имали седиицу, и ту је Елемансо поднео зготовљен писмен предлог, намењен, да га у комори стави, по што га странка одобри. По што опширно разложи туниску ствар, иште Елемансо у свом предлогу, да се изабере одбор од 22 члана, који ће испитати, да ли министарство треба само жигосати као неспособно, или заслужује, да се у смислу чл. 6. устава оптуже. Међу тим, до понедељника није био тај предлог комори поднет.

Аустријска делегација.

Друга седвица од 26. октобра (7. новембра.) Председник Шмерлинг отвара седницу у пола 11 сахати. На ред долази извештај о прорачупу министарства спољашњих послова, који делегат П л е н е р подноси. За генералву дебату пријавише се барон Хибнер и др. Маг. Барон X и б н е р: Нисам намерап, да говорим о нашим спољним одношајима монархије, нисам вољан, да стање Јевропе испитујем, ја би само могао и морао поновити оно, што сам лане у делегацији рекао. Па и акта, која је министарство спољних послова обнародовало, не дају ми повода дискусији. Она нам дају историјска посматрања на сретно отклоњене тешкоће на дуже времена ако бог да. Црвена вњига прећутала је две ствари које монархију врло близу додирују: дунавску пл:видбу и балканске жељезнице. Ја се не могу безусловно сложити са поштованим г. деловођом спољнег департмана због тога уздржавања, јер то су недовршева питања. У осталом он је у прорачун-

сксм одбору дао опширна извештаја, који j‘e по своме главном садржају на јавност дошао. Човек, који је једини био позван и оспособљеи, да одговори па нека питања о својим плановима и мислима, није више међу живима. Из тих узрока уздржавам се ја данас од разговора у спољним стварима. НајстариЈ‘ем дипломати у овом високом збору најстаријем дипломатском слузи ЕБеговог Величапства цара, нека је допуштено, да изрече на нашу вељу жалост тако рано преминулом министру царске куће и спољашњих послова, барону Хајмерлу, реч признања и благодарности. (Одобравање.) Најважнија државна акција, која је најбоље решена за време његовог кратког званичног деловања, беше у делимичној модификацији извршење берлинских закључака за Грчку. То пре годину дана „горуће“ питање, као што ће те се сећати, давало је повода најозбиљни]'ој бризи. Изгледало је као да исто у себи велике опасности скрива: судар нагомиланих трупа на грчко-турској граници, ново крвопролиће, нов пожар на истоку, сметње, а можда и рушење ј'европског мира. Па све те опасности, господа моја, беху отклоњене. Грчко питање је решено за неколико недеља, и то имамо захвалити умерености сила, и заједничком деловању царских кабинета у Бечу и Берлину. То је нов доказ за моју изреку, да ће источног питања бити само ако силе буду хтеле, а ако ове не буду хтеле, неће бити источпог питања. Томе задатку да се умири балканско полуострво, као и другим тешким дужностима свога позива посветио је био барон Хајмерле све CBOj’e душевне силе и физичне снаге. Он је умро напрасном, непредвиђеном и раном смрћу. Али он је умро велезаслужан за цара и отаџбину, велезаслужан за одржање Ј'европског мира (Допадање.) Делсгат др. М а г изјављује, да неможе данас о намерама спољнег звања питања ставити, пошто још није наименован министар спољних послова; али он би ипак желио, да се поразговори о неким важним питањима, Koj'a још нису решена, да би се тако задобио чист поглед у спољне околности. Из црвене књиге излази, да је Аустро-угарска своја права у пуном смислу одржала, и могу Јошдодати к речима предговорника, да мушка одважност и отвореност, којом је покојни министар аустријске намере руководио, заслужује највеће признање. Нарочито обраћам позорност куће на депешу, коју је барон Хајмерле на ловдонског заступника 16, новембра 1880 управио, у ком је развио програм о даљем пронашању у источном питању, а посепце о грчкој’ пограничноЈ' размирици. У даљем току говора изјављује се говорник одлучно против акциј'а, које су управљене на нова заузећа на балканском полуострву, можда као проширење до Солуна и Маћедоније и мисли, да и становвиштво неће да зва за таке акцвје. Што се тиче Италије, то нам догађаји од последњих дана дају наде, да ће остати пријатељсви одвошаји ваше мовархије са овом државом. И ако иислим, да j'e Иемачка noHaj'npe на то позвана, да вам буде наш природни савезник, ипак од других сила ви једва не би требала да је ближа од Италије и то већ због тога, што је талијапска влада све учинила, да отклови све поводе занезадовољство, које j'e постојало. Одсечни предстојник Калаји: Ја се нећу упуштати у политично разлагање. Према провизорном карактеру управе вад министарством, која је мени у част пала, не може и не сме то моја задаћа бити. Само једву једину примедбу би учинио. Госп. предговсрвик је приметио, да сам у прорачунском одбору изјавио, да су одношаји спрам сила врло добри па ипак мисли он, да увиђа у нашим одношајима према векојим силама неку извесну градацију. На то бих ја одговорио, да је свавако између вас и сила, према којима ми у најбољим политичним одношајима стојимо, постојала нека измена мисли, па можда и сад постоји. Али то не искључује пикако вајбољи споразум у опште политичним стварима, на против исти се после откловења малгх измева у мислима још ј'ача. Известилац Пленер срадошћупоздрављаречи признзња за покојног барова Хајмерла и хвали његов одлучни воложаЈ у невим питањима, нарочито његову опозицију против даљег проширења демонстрације са флотом, која је можда од јевропског рата уздржала, даље његово повашање у грчком пограничном питању. Нека аустријсви државникима то на уму, да отвлони ово неповерење, које се овде или овде указује према нашим намерама на балканском полуотоку, које ће много томе допрннети, да трговачко-политички интереси монархије праву важност добију.

Угарска делегација.

Одбор за спољне ствари у угарској делегацији држао је 25. окт. (6. нов.) од 12 до 3 сахата седницу под председништвом грофа Фрање Зичија. Известилац др. Макса Фалк. Председник позива чланове, да управе евентуално питања на присутне заступнике министарства спољних послова. Лудвиг К а рм а н ставља следећа питања: 1. Какав је одношај монархије према спољним силама, нарочито према Русији? Чијом је иницијативом гдапски саставак учвњен; шта је била цељ и резултат овога састанка? 2. Усљед чије је иницијативе пут талијанског

краља у Беч учињен? Шта j’e била цељ и резуд Тат тога састанка ? 3. У ком се стадију налазе расправе, што се односе на дунавско питање? 4. У ком се стадију налазе расправе, што се односе на питање српско-турске жељезнице, Деловођа министарства спољпих послова одсечни предстојник КалаЈ'и примећује за прво питаве што сс односи на наше одношаје према силама, од се у главноме ништа друго не може одговорити него само једном penj'y то, да су ти одпошгји према свим силама врло добри и да ни једног основа за то нема, да исти неће тако и на даље остати. Што се тиче питања о гданском састанку то је па нстоме учествовао руски цар са својим министрима и немачки цар са немачким државвим канцеларом, осим тих нико други, дакле ни од наше стране нико HBj'e тамо био присутан. С тогаоа није у стању, да ва тако прецизно формулисана питања прецизна и одговора даде. Али сн поднаша на прочитање извештаје нашег берлинскот као и петроградског заступника, из којих се види, да се Taj' састанак пије бавио са конкретпим политичним питањима, него да j'e у опће имао помирљив и консервативни тип, који ће допринети утврђењу јевропског мира. У осталом он даје израза свом личном уверењу, ма да није тамо био, да се може поуздано мислити, да у Гданском није ништа ни писмено ни усмено углављено. Што се тиче посете талијанског краља, то је иницијатива произашла искључиво од Италије и по томе нисмо ми копетентни да разјаснимо мотиве тога пута. Толико се пак може колико из спољних толико и из унутарњих одношаЈ'а Италије са осно> вом закључити, да j'e Италија то приближење к нашој монархији једино из сопственог интереса учинила, што се нас тиче, ми нетражимо од ИталиЈ'е ништа, а баш немамо се чега ни бојати. Одсечни предстоЈ'ник Калаји прелази на uoследње питање посланика Кармапа о жељезпичкии везама. Он црта расправе о жељезничком спајању, које су се конференцијом у четворо, као и са Портомвођене, расветљујући своје предавање прочитањем многих докумената. ЕБегова разлагања одговарају у главноме оним извештајима, које је одсечпи предстојник у прорачунском одбору аустријске делегације учинио. При спомињању султанове ираде наглашује тешкоћу, која у том погледу у Цариграду влада. Тако изгледа, као да је Порта ту ствар отезала с тога, што се бојала, да монархија само за то жели жељезничку свезу са Солуном, што би јој тиме лакше било до Солуна допрети. Беемисленост те претпоставке већ је сама по себи j'acna, j'ep кад би така намера постојала, то би зидање жељезнице те бгло питање времена, не узимајући у. обзир, да Порта може са свим умирева бити упогледу на наше мирно политично држање. Али на послетку врло је тешко, да се против страховања аргумевтима доказује, и у колико би лака ствар била доказати да постоји каква намера, кад би је зајиста било, у толико је теже и шта више немогуће да се негативна ствар позитивним податцима доказује, то јест, да ми то ненамеравамо чипити. Ту се није могло ништа друго чивити, него да се најодлучније званично и на чисто изјави, да тавји плаиитака иамера није никад ни постојала и не постоји, и да ми жељезничкувезуједино из трговачких интереса желимо и иштемо. То је и учињено, а што је султан закључио да обзпаки ираду, то је радостан знак не само по ту околноег, вего и за то, што ће се та неупутна брига отклонити и што ће у Цариграду све више бити о томе увереви, да ми ве само да не тежимо за поседом Солуна, вего да је Ау стро-У гарска једива сила, од Koj'e Турска може потпоре очекивати. То уверење све веће и веће бива и према томе можемо се надати, да ће твм обнародовањем ирадв жељезничка веза и ствар зидања жељезнице прећи у стадијум остварења. Одсечни предстојник Калаји одговара у кратво на стављено питање о одношају према Србији, да су исти одношаји тако добри, како ј'ош никад нису били, а како он познајетамошње меродавне особе и тамошње одношаје држи да сме отворено тврдити, да ми ма под каквим околности.ма можемо рачунати на искрО" но пјријатељство Србије и да се то променути ни у том случају, ако се и влада промене, јер сада је и српски народ дошао до тог уверења, да је за њега нуждан добар споразум са нашом мовархијом,

Црвена књига о Босни.

(Паставак.) Доходарина од земље и зграда, од заната и кућне кирије. Поједини порези су: 1., Доходарина од вредности у земљи, кућамаи другим зградама. Ова је износила годишње 4. P ro mille вредности дотичног објекта, како је та вр№ ност од процењивачких комисија пронађепа и У тапијске књиге уведека била. 2., Доходарина од зараде у износу од 3% чистог прихода сваког онога, који хасну вуче терања каквог заната или подузећа. 3., Порез на кућне кирије (од првхода из давања зграда под кирију), који се давао у износу од 4% кирије. Износ од ових пореза вије се на чисто знаопо