Застава

постојећим податцима од прошлих година пре окупације. По извештајима г. Тодоровића износили су исти осим кућних кирија у 1874 години 700.000 фор., по рачунању земаљске владе целокупна група пореза у 1876 години око 800.000 фор., а по податцима дворског саветника Бадовинца, који је све до лане стајао на челу финансијске управе, доносили су приходи до 1876 године око 950.000 форината. Фактични износ у години 1880 био је на 787.111 фор. прорачупан. Репатријисање бегунаца. Пре свега беху се заузели управни органи да се поврате у отаџбину они становници, који су пребегли били преко границе и које је наша монархија више година са врло знатним жртвама издржавала. При суровом добу године, када се та задаћа морала предузети, не беше то баш по себи лак посао. Осим тога беху им и домови, које оставише, већим делом погорели и опустошени, а њиве уништене. Морадоше се дакле средства набавити, да им се бар куће најнужније оправе, а у прво доба се мораде постарати и за најнужнији ужитак. У одношају између поседника и оних који желише носеда, наступила је потпуна анархија. Досадање стање не могаше се повратити у многим случајевима где су оба дела са свим осиромашила; с тога се морао пропаћи пре свега неки начин живљења. Попис етановништва. Број и подела становништва морало се у толико пре сазнати, што се из досадањих извора нису могли поуздани податци изнаћи. У години 1879 је дакле био попис становништва по стању од 15. јупа, где се наравно узимало обзира на познато страховање у народу према том поступку и на обичаје у Мухамедоваца. Тај попис изиосио је у 48 вароши: 142.665 становника, у 5073 варошица и села 1,015.775 становника, свега 1,158.440 душа, од ових је 496.761 источно православних, 448.613 Мухамеданаца, 209.391 католик и 3426 Чивута. Том приликом се пописала и марва, што је овај резултат дало: 158 034 коња, 413 мазага, 2721 магарац, 762.302 комада говеда, 775 ком. бивола, 849.988 оваца, 522.123 коза, 430.354 свиња и 111.148 коШПИП Д’ (Наставиће се.)

Д описи

BвЛ. Кикинда. Српски народни црквени сабор на прагу је. Спреме се живо чине, А како и неби, кад на једној страни аждаја раввалила чељуст да тешко ислужену самоуправу прогута, да и последњи внак живота сатре; а с друге стране верни чувари и браниоци, ув припомоћ свестнога. народа, сташе на браник да светињу ову чувају у корист целога Српства, Збиљска вебња обухвата сваког правог Србина и пријатеља Српства кад помисли на опасност која грови последњем бедему који нам народност чува, Већ неке народне слуге, трутови, пружају своје каљаве руке да вдеру и последњи внак нашега бића. Искариоцким пољубом и осмехом, но ва више од тридесет сребрника, ивдају оно, што их хлебом рани и од вла брани, Јуда се покајао ва своје дело, отишао је и обесио се. Гривла га је савест. Да ли fee верни ељедбеници његових начела верно његова дела у живот привести? И досад је било сабора али ни ва један нису таке припреме чињене. Овај сабор не интересује само српски народ него и остале суграђане наше од којих многи весело руке тару гледајући пропаст коју сами спремамо. Опревност, која је сада врло нужна, учинила је, те су неколицина управили повив ив Кикинде ради договора, На Лучин-дан, покрај непријатног времена, искупио се леп број Кикинђана, а било је и странаца, да у школи Kojy провборе о предстојећем сабору, Први уве реч др. Влајко Ма]'ински и повдравив сакупљене, повове да по обичају иваберу себи председника. Сакупљени једногласно иваберу себи ва председника др. Влајка Мајинског а ва перовођу учитеља М. Косића. Настаде мртва тмшина. На лицима могао си читати бојаван сваки је предосећао да се сада о нечем вгжном ради. Председник иврекав цељ састанка, вапита, је ли вољан ко од присутних КO ЈУ Д а нроговори. На то устаде др, Димитридевић ив Темишвара. Сваки је радовнало гледао у овога странца, нарочито кикинђани, који већ скоро ивгубише самопоувдања, да ће моћи сами до редовног стања у цркви доћи, и така твшина наста, да од „сто гласа, гласа чути ниј'е.“ Он од прилике рече: Баш кад ее у Темишвару спремаху да савову вбор ради договора, стиже нам порука од браће Кикинђана да на конФеренцију дођемо. Остависмо савив намишљеног вбора и j'a будем тако сретан да на ову конФеренцију дођем и повдрав од Темишвараца донесем, да се сад, у ово најкритичније доба, договорно сложимо и таке љ УД е на сабор пошљемо, који ће хтети и смети, умети и све учинити, да се светиња, наша автономија, сачува, Још рече, да ће Темишвар ва свештеничког пославика бирати г. Ђорђа Влаховића пароха вел.-кикмндског и бившег посланика сабора, Говор овога беше с великом пажњом саслушан и при повивању на слогу и вајединост беше пропраћено са „жввео“ и „тако je.« Још је говорио др. Топонарски и Иса Павловић. Овај последњи тумачио је вначење автономије, Кад је већ ствар догољно исцрпљена била, прешло се на истицање кандидата, По увајмвом договору буду ва кандидате истакнути И то ва Кикинду г. Миша Сабовљевић в 'Борђе Влаховић; ва мокрински срев Паја Еремић и Ilaja Димић; ва Вел, Семиклушки срев Иса Павловмћ и Паја Јоановгћ; ва арацки срев Д. Крестић, ва врањевачки срев др, Равко Гранић. Ово А УАи, којвша је ков Ференција своје поверење покловила и у које се увда да ће то поверење

и уважити. Да ли је конФеренција при истицању код. свију посланика на потпуној моралној бави стајала, бићу слободан после ивбора коју проговорити а том приликом и многе нејасне ствари у нас расветлити. У исто време кад је у школи у присуству под-солгабирова конФеренција држана, држао је привремени од министра наименовани одбор своју седницу, али бев довољног броја, у црквеној кући ради припреме ва ивбор посланика. У ревности својој један члан је предлагао да одбор истакне себи кандидата у особи повнатог солгабирова ЈеФте Крстонушића и да то уђе и ваписник одборски. То је предупређено ив равлога што 6и овај одбор онда и по спољашњој Форми био партија, него они ће њега другче истаћи, Први рад био им је да склопе попис бирача. Одредили су дан и трајање докле се могу ивостављени рекламовати; (до 27. п, ст.) и изабрали су рекламациони одбор у ком је нредседник Силард Рајковић; реФерент вук-капелан Станковић иначе ђилкош, и још двојица који се немогу у ништа бројати само да их је више на броју. Попис бирача тако је склопљен да цвет интелигенције, свестнији вемљорадени и ванатлије нису убележени. Ово је хотимично учињено јер ваљда нису тек случајно ивоставили од најповнатијих на 4—5 стотина, међу њима ђакон и свештеник Ђорђе Влаховић, Ово је ваиста више но бевобравлук. За њихова дела ни „Пако имена нема“. Одучитеља убележен је само један који баш никоме а најмање школи на дику служити може. Такође су убележили једну опште познату стварну луду а угледније грађанство искључено је. Тако ли делају они који треба и душу своју да положе ва добро народа свога? Та и мртве убележише у попис бирача I само да на броју буде више! „Но магла траје не за навек, Вреие је учител. свим’ Кад сијне истина, шта сте онда С грозним триумфом вашим“? Поступак овога одбора треба добро да уоче они који су поввани и лепо вато наплаћени да паве и бдију над православљем јер овим се начином народ отуђује, у искушење довађа, оставља само себи - па ако се што деси нек препишу себи то у васлугу, Није доста да је тако попис бирача склопљен него су још одредили, што досад никад не беше, да ее ивбор, који ће се обавити у петак 30. октобра, обави у варошкој кући где ће верне слуге лошег господара такође урадити да им њихов солгабиров већ повнати српском свету Јевта Крстонушић, [ва посланика буде ивабран. Није ти доста Јевто што си Србима вадао неивлечиму рану при ивбору посланика на угарски сабор, него хоћеш сада баш да обесамртиш твоје име, Дуго ће тебе с ужасом, као капелана и осталу твоју браћу, спомињати свет, и бога молит да се такве нероде више авети. За свештеника, који би имао ваступати КиКИН ДУ и Темишвар истакнут је од стране »њине“ човек коме неби могао поверити ни 20 гусака да чува, јер кад 6и их кући терао неби знао јесул све на броју. У свом веку неверујем да је и ј е Д ан календар прочитао, да мора човек посумњати да је читати српски и ваборавио. Но ал вато има он, као што сам вели, „вајемника“ у особи Бука-капелана који ће у место њега на сабор ићи (!! ?), Да се вапитамо шта руководи неколициву чланова овог одбора да се тако упну употребљујући срества, која су човека недостојнг, само да се иваберу људи, који ће отићи само да на њиховог брата Германа гласају? Пропратимо летимице у врло кратким цртама њихев рад па ћемо бити на чието са одговором. По жељи Вука-капелава наименовано је 24 члана, које је као своје овначио, за привремени одбор. Од тих 24 није ни половина хтела долавити у тако се друштво умешати, имајући на уму псалмопевчеве речи: „Блажен муж иже не иде на совјет нечестивих итд.“ Видећи да су им и они окренули леђа, које сматраху ва своје, почну се сами попуњаватп, но и ово им не поможе, јер нису се могли у довољном броју искупљати а да би могли посао обављати. Шта ће сад? Креираше пододборе, црквени и школски, те је тако овај први редовно послове обављао, а други је остао у вапећак покрај свег трчкарања Вука капелана, који је на ту цељ 50 Фор. добио, што и у ваписнику стоји, да иде у Пешту и постојећи од епарх. одбора постављеви школски одбор сруши, како би могао „њин к у живот ступити. Овде се и нехотице намеће питање вашто се отимају о превласт над школом ? Није њима стало до бољег напретка него да жену њиховог перовође поставе за сталну учитељицу и да се дочепају и школске благајне. Да је главви повод жена перовође види се већ иа тога, што покрај све забране од претпостављене власти, када расписаше стечај на једно учитељичко и једно учитељско место, да несмеју ивбор обавити, већ је 5—6 пута избор овај истаквут био на дневни ред, али будући ее нису могли чланови иекупити, није ее могао ни ивбор обавити. Последњи пут у недељу пред Петковачом вакаваше опет црквени одбор, и ивбор учитеља истакоше на дневни ред, Но будући је то више вута чињено, а чланови се не искупе, то је убележено било да „присутни решавају.« Прилвчан број се искупио и већ је доста предмета посвршавано и вакључци су већ донашани, ка Д Ј е Д ан члан устеде и поче присутне бројати и рече: има вас 11 а треба да вас има 12, то неможемо даље радити. Подпредседник Силард Рајковић (наименовави од министра председвик умро је) рече: па ништа, ми се претварамо у пододбор и вродужвћемо свој рад. Овим је хтео иввући „ваљано“ тело, коме је он председнвк, ив невгоде, јер беху присутва и два учвтеља као публика, које је ивбор учитеља интересовао. Но да би ову бламажу још већма прикрили, устзде Акеевтије Радовић члан и њихов „Фишкал“, коме су ови доделили 400 Фор. ~Gnadeagehalt“-a и ивдају му покрај свег тога што је епарх. админ. одбор овај вакључак уништио, и рече, да ее они претварају у ковФеревцију. Ј ељед тога оставвше двораву ова два учитеља, КовФеревција вије трајала ви 3 мивута, тамо су се посвађали и ра-

вишли, немогав се у још што претворити. Тако ивбор учитеља опет отпаде, јер су се пре посвађали и равишли но што је ивбор на ред дошао. Избор овај то је предкомедија за ивбор попа и проте, јер они рачунају ако им се одобри овај избор, моћи ће они бирати попа па ваљда и проту, Ствар ова није још сасвим довршена, кад буде што урађено, бићу слободан јавити. Компетенте на ова места, а има их доста, чиним пажљивим, да своје молбенице ишту натраг, јер неће и онако ни једна бити ивабрана, будући је стечај једино перовођине жене ради расписан, Црквени одбор, који је постојао пре овог, оставио је по паду свом 19,000 Фор. готовине у једној штедионичкој књижици, осим неколико хиљада у другим штед. књижицама. Данас од тога новца нема ни гласа ни трага. Они рукују са 800 ланаца вемље црквене, па данас једва да имају 6—7000 Фор.; а како ће имати кад подпредседник Силард Рајковић вадржи преко 2000 Фор. од продате вемље, и оцепи себи пет ланаца вемље, јер вели, то приличи његовом карактеру ово је погодио; поп Јанош сада њихов кандидат купио је 20 ланаца од те црквене вемље по 18 Фор. ланац, што је сумњиво да је и једну пару вато уплатио, па их одма продаде Шваби по 25 Фор. ланац, а да ли је бар онда платио чуће се. Овај врло мален део њиховог рада и гавдовања довољан је да нам одгонене њихово ваувимање ва германовог кандидата. За сад сам нашао оволико ва нужно, да ивнесем српском и осталом увиђавном свету, а скорим ћу ивнети све околности, које нам наш ремете материјалан, социјалан и просветан напредак. Та време је већ да се Кикинда потпуно и са више страна уповна ! —х? Земуи. (Са прве ивборне скупштине.) „Бирајте себи дику или сраиа, Бирајте слогу, чега с’ душмап .боји, Ил' волите раздор до воље вам стоји. Бирајте љиви тучу или жетву, Бирајте себи благослов ил’ клетву, Бирајте себи име, име узор-тица, Ил' волете име сињих кукавица." 3.-Ј. Ј. Данас је ваљало одлучити, шта волемо ми, грађани вемунски. Првашњих ивбора нисмо ишли брижни и незадовољни на биралиште, јер није било грма, ив кога 6и вуци ивлавили, није било „у в тарабара." Намера ми је, само неке цртице летимично изнети пред српски свет, да се дивимо мудрости и смелости наших грманиватора. Око 8 сати пре подне сакупило се много 6ирача у српској школи, сваки је ваденуо ва шешир цедуљу, на којој је написано име др. Јована Суботића, да кавује, који ветар дува. Види се по која и с против-кандидатовим именом, али ретко посејане. После девет сахати уђоше бирачи у салу. Подпредседник адм. одбора гровничавим гласом отвара скупштину и чита проглас, те повива бираче, да именују свога кандидата. Увгредно препоручи за кандидата 3 е м у н ца, који вна н а ш е потребе. Није нидовршио, кад лисевачу: „Ми кандидирамоЈнашега грађанина г. Јована П. Јовановића.“ Два три гласа шапућу: „живео.“ Кад се обрав од образа важеже, приступе напред више седих стараца и пријавише ва свога посланикаг. др. Јована Суботића. Урнебесно „живио“ равлегало се салом, Председник ивбора је тобоже потпредседник админ, цркв. о[дбора, г. Јовановић Буковичанин, поп Никола Савић рђа га попала стао је о деснују његову, те мисли да му је секира упала у мед јер је он коловођа својих ортачина. Г. др. Миланковић говори да му није повнато од кад јег. Буковичанин потпредседник адм. одбора и вашто председник одборски није то место ваувео. Поп Никола се слатко смеши, те одговара да г. Ј. П. Јовановић не може као канд и д а т председавати овој скупштини, Г. Миланковић говори (тихо и достојанствено); „Кандидати се постављају тек овде иг. Ј. П. Ј—ћ требао је овамо доћи. Он је дакле внао ва ту кандидацију с тога није ни дошао. Тако је то!“ Председник ивбора ћути као буков пањ, поп Никола маше рукама, мрси своју браду, мисли да ће чуда починити. Опет он беседи, те све уплеће „ми ћемо“ то и то, и „овако, а никако д р у к ч е. “ Др, М—ћ моли г, пароха да се квалиФикује. Он се ив почетка јавља као анђео мира, ива тога чусмо да је од админ. епархијалног одбора именован ва ком’есара, тај допис да је на његову особу писан и он га може покавати (маша се у џеп), у осталом морао би ићи кући по њ, но вели да баш није нужно. (Један члан епархијалног адм, од бора побија га, говори да он о томе не ввани шта.) Хоће још да говори, али свесна Србадија неће да слуша (неки вичу: „Мајтењи, Мајтењи.«) Др. М—ћ опет увима реч: „Ми ћемо веровати да је тако, али (чита неки параграФ ив рескрипта) по овоме ми овде вас не признајамо ва комесара, већ ва простога бирача као и нас кога. (Живео, тако је!)* Ова пилула бејаше доста јака, али бев успеха, Али попу Николи нада груди надима, колајна га чега, леђа су му јака, а обрав летос поцрнио, ва то се још држи на видику, кеви вубе и брише вној. Ал од једног ударца дуб не пада. Многи бирачи, што су од рекламацијоног одбора увршћени били бираче, исбрисани су у очи ивбора (преко ноћи) ив листине. Ваља да вх анђ елићи крилма ивбрисаше. Они су донели све документе, те питају, ко их је брисао и одрешито вахтевају да их по ново уврсте. Пре да ее не сме приступити ивбору. Наш градоначеоник г, Марковић, неколико је пута нагласио, да и он сматра ту најновију листину као пристрану, а ово прометање бирача као н еваконит чин одбора, У том смислу говорио ј е и др. Недељковић. Председник избора ћути, као да еу му уста катраном валита, али храбри „вожда“, покорњејши „раб“ обели своје гвовдеввубе, те стаде „у име одбора" глагољати. Не даду му бирачи ни прословити, ваповедају му да се миче ондале. Др. М—ћ је лекар, он је савнао болове свога пацијента, ва то се окрену дотичвима, теим рече: „Господо моја, ја преддостављам да г. парох Савић има толи-

ко интелигенције као и ми; он ће и сам увидити, да му није онде место, те ће својевољно одступити, Овај „Фластер“ вацелио је уста нашега комесара, који се овом вгодом понашао к ’ о м е с а р какав, Оно мало барута, што имаде још попуца, те nolje у побочну собу, да оснажи покрвана крила. Врата беху ватворена, те тако мораде на „главне двери« да начини „велики вход“ ув смех и жагор огромне већине бирача, И тако видех, где љосну опет један комесар, а чух и реч „ивдајица“ у овом ловор-венцу. Јест тешка та реч: „У народа срце здраво, На њ се баца црни ђаво, 1 Ал’ не стиже из даљине, Ти си ближе српски сине Да ко би га тако уј’о, Издајицо мрска гујо!“ (З.-Ј. Ј.) И так ° „умаче ив вбора“ поп Никола, ни благослова нам не даде, и: „ . . без збогом и без опроштаја Он се од нас, сиротан утаја, И верноие не остави другу, Ништа друго до на срцу тугу.“ ГЗ.-Ј. Ј.) Који га сретаху, говоре да је пребледио као крпа платна, људи божји, треба давнате да он и не може поцрвенити, јер је све црв е н и л о потрошено у ц р в е н појас. Оде наш бежан, весела му мајка!Далиу „Бежанију« или у брашнару кандидата свога, невна нико кавати. Спаде књига на једно слово, али се место „доброг пастира“ привуче окамењеном Буковичанину „благи учитељ“, те се ухвати ва њега, као да ће се сиграти „лијевке“ и преузе улогу шаптача. Држао се као пијана ћурка, а био је бељи од нај Финијег брашна кандидатова, те је г, предееднику,који је уво дао, у уво дошаптавао, Ја внам да г. председник није ввевда, али кад сам видео „најпам етн иј ег учитеља« (молим само по сведоџби још ив школа), где се остраг држи, сетих се репате ввевде. Сад внам, ва што се председник држао рукама ва астал, сигурно се плашио од репа. Кад су ови бливанци испод мукла хтели да пређу преко чвора, т. ј. читања имена оних 6ирача, који ће гласати, растави се „имило и драго“ на врло непријатан начин. „Стару листину на пр в о“, те „само по њој ћемо гласати, и ако је ваше дело“, хиљада је пута понављано. Председник се држи „репариран е“ но, хтеде приволети да одлучи с осталим одборницима, би ли признали прву, „стару листину*, будући он ову нову није сам стварао. Иза тога је опет заспао, те након силнога мовгања промрмља, да распушта скупштину на 14 дана. Г. др, М—ћ моли г. председника да повтори, што је рекао. „Шта ћу рећи“ бијаше питање. Сви се слатко насмејасмо и кад чусмо, што је пре у брк саеуо, покликнусмо „живео др. Јован Суботић“. Шта је г. противкандидат, Ј. П. Јовановић? Он је ваиста вемунац и ва цело повнаје наше п отре б е, јер нам припрема браш на и свињ а. И еам ивгледа као старински топ-вељош, а навикао је већ на провивију. Зли јевици натуцају, да је код куће своје припремио био сваке ђаконије, вина и ракије, да почасти бираче, који му честитати дођу. Ми сажаљевамо г. Ј, П. Јовановића, што је под своју старост постао слепо оруђе грманске (не српске) странке, та ваља да и он вна: „Српском сину цвет је миља, Кад га народ благосиља". (З.-Ј.Ј.) Ми ћемо наш посао привести крају као Срби и као ивображени људи, ивићемо с истином на среду, а не ћемо се држати као попина дружбагрманских новаца, неистине, неправде, нити ћемо превирати наше суграђане, који су нам десна рука, па ма да нису у овом месту угледали света. Јест, јест: „Отпор баби гребени, јер су вупци медени«. Из пазувачког среза. Познато је, да је администратор протопијата Чобанић по свим селима овога срева кортешовао ва анђелићеве кандидате. За то је био принуђен, да нађе такве људе, који ће му у тој мисији помагати. Тако је у бешчанској општини нашао неког учитеља, Васу Милутиновића, родом ив Бановаца, који се одма на посао да, те оде у Павуво предстојнику Цебаху, и два најотменија лица као бувџије потајно денунцира. Ето вам, бановчани, шта сте однеговали. Знам, да ће свако вапитати, какав је то учитељ. То је учитељ из господина Димића кујне. Као занатлијеки калФа свршио је препарандију. За дивно нам је чудо, да бешчани таком човеку поверавају перо у црквеној општини. Но други пут шта више. Из Брђанске (слатинског котара). У подручју овога котара певало се пре кратког времена: „Ала наше ва мало бијаше.* За што? Дакле на ствар. Проклету лакомисленост, неситост и поверовање проуврочи једна католичка (кажу) масна вечера, при којој се осмочише они људи, од којих до данас много више очекивасмо. Од како сам Брђанеку и Подбрђе уповнао, нисам посумњати могао, да 6и ико на свету у стању био ово невино стадо и челичне Србе у блудњу завести. А гле шта уради масна вечера, а неће мањкати ни која кола сена, Пре свега да кажем, ва што не могох посумњати. Наши стари приповедају нам, да је наше старо свештенство тако било, да је народ у њему сву веру и наду видило, да је оно свагда, кадје од потребе било, отворено на бранику са народом стојало, а не као неки данашњи свештеници, који свој народ вечере или једни кола сена ради ваведу, па у место да с њим дично и поносно на браник етану, они ива липе извирују. Парох Болић начелникује, па кад је време катихивацији, или кад је време служби божијој, вечерњу, јутрењу, часови, служби и т. д. наћи ће га човек с пандури на сели, где оврхе води.