Застава

ЗАСТАВА

ЗНАЧАЈ ДРУГОГА ИЗБОРА.

Други избор ерпеког митрополита-патријара забавља будим-пештанску, нарочито мађарску пресу живље, него први, и расправа се креће већином у непријатељском правцу спрам нае. У прошлом броју листа саопштили смо и оценили чланак „П. Лојда“ од познатог писца, који себе сматра за „ауторитет* у нашим народно-црквеним стварима, и за „ментора* <рпског народа. Сад су нам до руку дошли листови „П. Наплов»“, и то допис иа Карловаца у веч. листу од 19. дец. п. р. и начелни чланак од следећег дана. Осим тога извод из „Хона*, и чланчић „Еђетиштиша“ у броју 350. од 20. дец. п. р. Расправа се, рекосмо, креке већином у непријатељском правцу. С великим задовољством наиђосмо на јадан изузетак у једнои малом, алијезгровитом и беспристрасном чланку у „Еђертиршу“, у органу крајње левице, који нам иначе у политично-народносним стварима скоро мањом мером мери, него другп, али који је сад у овој нашој народно-црквеној ствари заузео пријатељски воложај. Ми овај чланчић засебно саопштавамо од речи до речи. Овде пак наглашујемо особито ове речи: „При новом избору остаде и опет у огромној мањини м е з и м ч е владини органа бачки владика Анђелић, na се овом приликом број верних му и смањио. Овом при* ликом изабра велика већина саборска Теофана Живковића, владику горњо-карлоиачког. Не верујемо, да ће круна опет употребити своје право одбацивања. Био оправдан, или не, поновљен резултат гласања показује, да јеГерманАнђелић код већине угареких Срба са свим непопуларна личност. Ово је већ по себи довољан повод томе, да се Србима за црквену поглавицу не вамеће." Томе „Еђетирт." додаје истина ово: „ако какови други ДЈ|жавни интереси то не изискују.“ Но то је или с тога, гпто Мађари бе ! разлике странке држе, да! нарочито спрам нем. државни интерес, па ма често и племенски, стоји над и самим узакоњеним правом ти народности, или с тога, да тиме правдољубље своје у овој ствари пред јавним мађарским нама у опште противним мишлењем заклони. Али „Еђетиртиш* сам разјашњује ту клаузулу своју. Он важе: „Мађарска влада моа.е да има узрока да жели избор баш самог Авђелића, али интерес мађарске домовине добио би тиме врло мало, кад би га заступао код своји верни такав муж, који је истима мрзак, који је са осталим чињеницама црквенсг живота дошао у сукоб...Ко је клирикалац, тај још не мора бити добар п а тр и ј о та, ак о хоће да дадеуплива световном жввљуу црквенеетвари, тај за то још не ради домовини о глави.“ Ово су значајне речи. Ово је први пут, да тако што чујемо из мађарски уста, мађарског пера, м»ђарског листа. То и јесте чвор између мађарског племена, и немађарски племена. Како се мађарска вародвост истоветује са мађарском државности, и како се по томе тежи, да се развитак -немађарски народности i а сваком, па и просве.тном, и самом вероиспов г дном пољу навије на колосек мађарске народности, то се обично сваки покрет немађ. народнссти у свом нзроднсоном правцу, ма да је у оквиру државног јединства, обично жигоше као непатријотичви. Нама се пребацује пелитике на народдо-црквено поље; али се ту баш npoтмвво дохађа. Мв делвмо једво поље од

другога, ако и на обојем пољу слободоумни дух и правац влада, и врлоједобро приметио „Еђетиртиш", да се пренашањем слободоумља на црквене ствари још не ради домовини о глави. На против баш влада!ући сустав, не само садање, него до сад сваке угарске владе меша земаљску политику са нашом народнс-црквеном ствари Ово је њено понашање и у овој прилици избора митрополита патр.Јарха српског. Она је уочила једног кандидата, кога је огромна већина сабора у двапут обишЛа, и хтела би на си iy да га произведе за српског митрополита-патрнјара. Кад би то справдано бнло, то би онда, као што смо већ једанпут приметили, пра во народа, односно сабора на слободан избор митрополита-патријара ништаво било. Кад орган најзакованији Мађара завршује са речима5 „Досадање држање већине на српском конгресу довољно докаsyje, да има у њој доста трезвеног расуђења, и помирљиве наклоности" и „да би то зајиста заслужило, да се уважења удостоји, а не да се једнострано, пристрасно пресуђује“ — то је највећи доказ, да се наро зџао-црквени сабор придржавао граница н земаљски закона, и свога права, и ннтереса народни. Долазимо на „П. Напло“, и то најпре на дзпис, у ком Сирију хвале, и који је очевидно из његовог пера. То је онај допис, противу кога се писац „П. Лојда" бранио, и у овом случају одбранио. Кад један лист, као што је „П. Напло“ може други лист од калибра „П. Лојда“ обедити, да је писао о „илојалности кр. комесара ппема круни“,штоје сравњењем „II. Лојдовог“ израза доказано као неистина — то чему се ми Срби можег д тогЈ мађарског листа надати? На овај допис није се вредно осврнути, тим мање, што је писан пре другог избора, и бави се с нагађањем. У чланку пак од 19. децембра п. р. дана избора у броју од 20. дец. грми „П. Напло“ пише противу век сазнаног другог избора. Овако почиње : „Милетићев одговор дат је мађарској влади: он је господар на српском конг} ееу, не Тиса Калман." Што даље о упливу владе на Србе говори, то је тако, да еваки пристојни лист, и српски, мора стид бити то саопштити, а „П. Лојд“ има образа то написати. По њему су српска црква и имање постали „властитост н -родвосни агитатора.“ Наравно ко рукује са текелијским фондом, жели да рукује и -српским народним Фондовнма. ,Ј1абор владике Живкоцића, кога назива непријатељем Мађара, значи предају српске цркве Хрватима. Хрватска политика прекорачава Дував и 605.000 људи с ове стране Драве црквено и у народносној политици с Хрватском се спајају." Тако „П. Напло“. Наравно он гледи кроз своје наочаре, и мисли, да би и Хрвати узели и цркву у свој политечни делокруг, као што то за Угарску жели и тражи. Но није ли и тако названи „владин кандидат" из Карловаца? Или владике у Славонији и Хрватској не би могли бити кандидати? „П. Напло“ пита: хоће ли се потврдити избор Живковићев? и одговара: „Ако-не, зашто се допустило, да се бира? Ако се потврди, зашто није пређе потврђен избор Стојковика?" Дакле је за друго бирање могло и недопуштено бити ? Чудви појам о нашем народвнм праву! Сад долази јеремијада. „Да је, вели „П. Напло“, потврдила ГАлјковића, бсље би„би_ло; да ја ваименовала Авђелића, боље би било; да је распустила конгрес, и да је пред зем. сабор законски предлог донела, icap што јој ми предложисмо боље би било. Но влада је допустила Милетићевој странци пркосити, по други пут псбедити и Живвовића изабрати.“ Престајте ЈеданпЈТ странку „Милетићевом“ звати. Није то пркос, него избор другог способвога сведочба: да сабор и народ неће — бачког владику за митрополита. То је значај другог избора!

Види се, да „П. Наплову" није ни до правде, ни закона, него до тога, да има прилику, да сам пркоси, и да владу код мађ. народа дискредитује. О „Хону,“ листу мађ. Камелеона, нећемо да говоримо. По њему је од народноцрквеног сабора начињена „омладинска скупштина. “ И ми би, као „Еђетиртиш* влади саветовали : да препоручи потврду другог избора, и тим даљој борби на народно-црквеном пољу крај учини. Бачки владика ни сад ни после неће моћ-1 глас народа, глас већине сабора за себе добити; он се својим поступањем од времент патријарха Меширевића па досад код народа немогућан учинио. На очиглед толики и таки денунцијација, потвора и клевета противу народноцрквеног сабора, и противу од народа уважени Србаља дужни смо приметити: да је народ српски, сабор српски био увек, јесте, и остаће лојалан, што је вековима и потопом крви посведочио, да он је и домољубив; али да ;е и у вршењу свога историјског, кардиналног, гајсветијег законом ујамченог права може бити и јесте родољубив, и слободоуман, неможе и неће бити сервилан.

Политички преглед.

У Финансијском одбору уг. земаљског сабора боа је 8. о. м. реч у опште о Фивансијсвом положају земаљсгом или расправа о извештај у, што га ваља сабору узпрорачун земаљсжи поднети. Пре расправе изјавише представнвци умерене опозиције у одбору, А. Апоњи и Д. да ће у сабору разложити своје назоре о предмету, што стоји на дневноме реду, • Д" У ©Дбору не ће ни учесгвовати у расправи; и ва то взидоше из седнице. „П. Напло“, орган странке, којој и та два заступника припадају, израчунао је истог дана, да дсфицит не броји 26 милијуна, као што је финзнсијски одбор израчу нао, него око 49 милијуна. У расправи, што ce развила, кад су поменута два одборвика из седнице отишла, заступали су чланови крајње левице, Етв е ш и Xел фи, познато стаиовиште своје странке, т. ј. они су опет и опет рашчлењивали. да не треба ни мислити, да ђе ое депеФицит смањвти и да Бе га на послетку нестати, ако се за Угарску не оснује засебна царивска област. Одборска веђина пак закључи, нека се извештај у том смислу састави, да Финансвјско стање земаљско у онште иде на боље. Уравни одбор уг. земаљског сабора имао је таксђер 8. о. м. седницу, где је прочитан законски предлог о дотацији жупанијских благаЈница, какога јеодбор донео. Одбор је 118,200 фор. више државне дотације жупавијама одобрно, но што је влада предложила, свега 5.113,200 Фор. Затимје одбор узео у претрес зак. предлог о „ооступку жандармериЈе у области градова, који имају засебну ј уриз дикци ј у.“ Од владине стране разложена су начела тог предлога у том смислу, да не би добро било, да се садашње стање мења, док се жандармерија у целој згмљи не уведс. Влада дакле само хоБе да садашњу прагсу законом освешта. С друге пак стране хоБе она, сваком граду да даде прилике, да може од своје воље жандармерију установити. Кад пак жандармерија у свој земљи буде установљена и уведева, овда Бе се и по градови моБи уве(ти, јер овда Бе се тек моБи одредити, колико Бе та уставова новаца стати. У опште намењево је по том зак. вредлогу жавдармерији, да во жупавијама врши службу сигурности. Општвј е пак ве захвата тај предлог, јер у њима је превентивва служба сигурности са евим друкча, те вад би се иста мењала, морало би се взменити и цело уреЈјење општина. Како из БеоЈрада брзојављају, иреговори о Аустр<l-Ј'г»рско-сЈ>пском пловидбеном уговору толико су веБ напред одмакли, да Бе за најкраБе време Готови бити, јер не наилазе ни на какве препоне. Тим бн била завршена серија оних уговора, што их Србија за сад подвезује са суседном монархијом. Осим тога долази амо трговачки, консулскн и уговор о међусобној гравној потпори. Ова три уговора прешла су в(Б преко стола угарекос земаљског сабора и он вх је усвојио. Да их још царевинсво веђе усвоји, па постају пуноважни. Овоме ђе бити поднети, кад се после божиБног одмора састане.

Познато је, да је и Талијанска после бечке посете ударила назадном ставом. То се најбоље сгледа у томе, што се и она дала за оном струјом, која иде за тим, да се право политичког азила ограничи. Талијанској комори поднет је нацрт закона о издавању политичких криваца, и она га је упутила засебну одбору. Главни тајник талијанског миниетарства спољашњих дела, бар. Бланк, предао је том одбору 8. о. м. споменицу, у којој се доказује, да особе, које су криве због убиства, тровања или учешБа у тим злочинима, па био влочин учињен против суврена и поглавице државне или ма којег другог човека, не могу никад уживати право азила, прибежишта, и да се кривци у тим случајевима морају издми. Тако се дакле све веБма одомаБује начело, да се убиство, па макар с политичких разлога учињено било, не сматра као политичка привица, него са погледа азилског права сматра као обичан, прост злочин, начело, против ког устају и сами ковсервативни учитељи мерународног права, као што је Блунчли био. Међу културним питањима данашњега дана једно је од најважнијих јеврејско питање. Са начелом грађанскеједнакости у Јевропи сазревало је и јеврејско питање у политичком погледу, и решењем првога решено је и ово друго. Но од ото доба јеврејско је питање почело добијатн другн вад и данас је веБ дозрело до културног питања, и то културног питања прве врсте. Својим особеним начином и радом Јевреји су знали екеплоатисати своје суграsане и капитал тако вгрнути у своје руке, да они данас дрмају не само великим новчаним трговима, него помођу капитала почињу отимати мах но целом пољу народно-икономског рада у Јевропи. Тачка, која означава епсху у развитку и решењу јеврејског питања, јест берлински уговор, који је Јеврејима и источна јевропска врата отворио. нп као што су они нагло дали осетити последице своје политичке једнакости с другим дджављанима јевропским, тако се исто почела дизати реакција против њих, која је данас и збила у отворену акцију у виду антисемитског покрета. Икономске и социјалне зле последице од Јевреја нигде се пак тако тешко не осе Бају, као у Немачкој и Русији. Отуда погони Јевреја, којн су ове године тим државама задавали не маае бриге. С тога је ово дана у Петрограду под председништвом помођника министра унуташњих послова, Готовцева, постављена нарочвта комисија, која Бе на основу подробних нзвештаја из појединих гувернија зготовити предлог за решење или бар уређење јеврејског питања у Русији.

„Ећетертеш“

о избору митрополита-патријархаОрган крзјње левнце доноси чланак о избору патријарха, који као редак, да не речемо јединствен појав у новинарству дословно доносимо. Исти гласи: Конгрес у Ср. Карловцима данас је обавио други ивбор на патријаршеску столицу, по што при првом избору изабрани Арсеније СтојковиВ није од круне При новом избору остаде и опет у огромној мањини мезимче владиних органа, бачки владика Герман АнsелиБ; чак се овом приликом број верних му и смањио. Овом приликом изабра велика веБина саборска ТеоФана ЖивковиБа владику ;горњо-карловачког. Не верујемо, да Бе крува опет употребити своје право одбацивања. Био оправдан ил не био, поновљен резултат гласава показује, да је Герман АнђелиБ код веБине угарских Срба са сввм непопуларна личност. Ово је веБ по себи довољан повод, да се Србима црквена поглавица не намеБе; ако какови други државни интереси то неизискују. Мађарска влада може да има узрока, да жели избор баш самог АвЈелиБа, али интерес маЈарске домовине добиО би тиме врло мало, кад би га заступао код својих верни такав муж, који je истима мрзак, који је са осталим чињеницама црквеног живота дошао у Сукоб. Мислимо, да је врло тешко и сасвим неумссно неку класиФИкацију створити меsу кандидатима на патријаршеску столицу собзиром на патриотизам и верност истих кандидата према државним интересима. Зашт’ нами ваља пошто-по то држати баш за представника државних интереса, а ЖивковиБа или СтојковиБа за депријатеље истих; по прошлости ове господе немамо томе ни најмаље повода. Ко је клерикалац, тај још немора бвти и патријота, а ко хоБе да даде уплива световном живљу у црквене ствари, тај још за то не ради домовини о глави. Досадање држање веБине на српском конгргсу довољно доказује, да има у њој доста трезвеног расуsења и помирливе ваклоности; а то би заиста васлужило да се уважења удостоји, а не да се једнострано, пристрасно пресујрује.

ТЕЛЕГРАМ „ЗАСТАВИ“. Горњи Карловац, 11. (23.) децембра. Први слуњски срез изриие своје пеповјерење мајору Рашићу, који изневјери народ. Позивамо га нека одмах положи мандат и враПа се кући, као недостојник нашег повјерења. Протест са сто потписа послат сабору.

„3ACTAŽA* излазн редовно: су.едож, петвож, недел.ом, ва целом табаку, а уторником на по табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА ва Аустро-У гарсву: ка пелт годину 14 ф. в, аа по године 7 ф. >* ва кетврт годиве 3 ф. 50 н ва 1 месеп 1 ф. 20 н' 8» Србију (у сребру). ■* годину 35 дин. на пола године 17</, дин. ва чегврт годиве 9 дивара.

bPOJ 190. у н овоме с а ду у недељу 13. (25.) децембра 1881. ГОДИНА XVI.

ОГЛАСИ рачунају се по в повч. ох сваке врсте оваких ситних слова за жиг плаФа се по 30 новч. свапи пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ у Нови Сад. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.