Застава

ЗАСТАВА

ПРВИ ЗАДАТАК ОВОСТРАНОГ СРПСТВА

Као што смо у прошлом броју листа јавили, Срби посланици на зем. сабору у Загребу намеравају на бана управити интерпелацију у нашој народно-црквеној ствари. Ми смо од сународника с више страна чули, да је народ на све стране желио и жели да се интерпелација о том и на једном и на другом сабору, у Будим-Пешти и Загребу што скорије учини. Питање је било, где да се први корак интерпелације учини: |у Будим-Пешти или у Загребу? и позвани решили су, да се најпре у Загребу интерпелише. И тако ће се ствар на сабору у Загребу најпре покренути, као што смо то већ јавили. Ствар ја тако деликатнч, да ми нисмо у положају о н»ој опширније говорити; али како би нам се Еутање замерити могло, дужни смо за сад оволико о томе рећи, Саборски одбор покренуо је и сазлв сабора на Опасов-дан. Онде ће бити поље, где ће се о ствари обширно саветовати. Ми са нашим мишлењем нисмо ради претећи сабор, јер би нам се то замерити могло, Међутим би се огрешили о своју публицистичну дужност, кад не би бар коју рекли, и то у погледу саборисању предодећи корака. Добро би било, да се посланици, који се у већим местима као представници разни места и срезова заједно налазе, унапред у приватнпм за то слободним конФвренцијама поразговоре, што се и у самим срезовима чинити може, и при чему би ее и савет бирачки првака употребити могао. Посамце изненадно и неприправно, т. ј. без размене мисли међу више посланика и бирачки првака отићи на сабор, не би целисходно било. То се односи не само на расправу оне тегобе, коју је сабор у записничкој изјави као повреду српске црквене автономије у свом вршку означио, него и на друге предмете, које било наставити, било као нове предузети ваља. 0 овима би се могло и у напред у јавности расправљати, да се јавно мишљење разсветли, и утврди. Но осим строго народно-црквени ствари има и други, које се на народност и вероисповест односе, а решене су унаточ равноправности у опште, а нашој народно-црквеној автономији особено и у којима такође имамо тегоба. Овде у првом реду долазе основне школе. У Угарској је та ствар за пређашњи тако звани провинцијал решена тако, да као друга, тако и православна српска и романска вероисповест може држати своје вероисповедне основне школе, и то без обвезе издржавања или подпоре какви комунални школа. Само је закон о равноправности доцније у тим школама тим скучен, што је у свима вероисповедним, па и нашим основним школама наређено учење мађарског језика, што није целисходио и са педагошког гледишта. Како је слободно на сабору измену каквог закона покренути, тако је и посланицима наше народности слободно, да у тој ствари глас свој на сабору подигну. Но има нешто, што је још тегобније за наш народ. У бившој крајини и с једне и друге стране Дунава уведена је уредба, да се само комуналне школе држати и издржавати могу. Тако је то и у тако званој угарској крајини и у хрватско-славонској крајини уведено, и сад постоји. Један посланик српске народности од опозиције, који је на уг. сабору при расправи предлога о уређењу уте ловљење крајине самац од народно-опозицијоне странке био, живо се и у секцијоној и саборскоЈ седници опирао противу останка комунални школа у крајини и говорио је за изједначење кра јине у том погледу са постојећим угарским школским законом, наравно без успеха. о не стоји ништа на путу, да се та ствар и опет на уг. сабору потегне, и ако је сла ба нада на успех. Треба тражити до год се може. Та ту је очевидна неЈеднакост мећу становницима бивше кр j не и свима другим становницима гарск . Наше црквене ошптине, а где су р и у

већини, такође и политичне општине, често згодив се са другим вероисповестима, даровале су на издржавање наши вероисповедни школа зграде и земље, које су на црквену општину у грунтовници као њина властитост уписане биле. Но оне су пренете на политичне општине, и то кратким путем, што по грађанском и грунтовном закону не би ишло. Једна је шајкашка православна општина преко свог правног заступника рекурисала на краљевску таблу противу таког поступка срезке власти, и ова је наредбу уништила, и наредила, да пређашње грунтовно стање остане. И ту ствар дакле треба на сабору покренути, и то и на једном и на другом, у Загребу кад се крајина cjeдини и у сабор сазове. У слав. хрватзкој’ краљевини допуштају се истина и особене вероисповедне основне школе, али са обвезом, да и на комуналне као и други становници, који немају своје вероисповедие школе, притицати Mopaj’y, чим се Србима два трошка праве, тако, да тешко могу своју вероисповедну шхолу издржавати. 0 том еу посланици Срби реч повели, и није доста обећање баново, да ће се то по „могућности" уважити, него треба, и мораће се уважити по правди. Доћи ће и средње школе на дневни ред у уг. сабору. У министарском предлогу о томе тако j’e све удешено, да влада и на вероисповедне средње школе шири, и то диспозитивни, располажући уплив добије, и друго, да се у новим државним средњим школама у наточ §-у 17. закона од год. 1868. уведе у свему мађарски предавни језик, а и у постојећим вероисповедним средњим школама, да се употреба мађ. језика појача. И ту ће дужност посланика Срба на сабору бити, глас свој" у корист српске автономне школске управе подићи, која се и на средње школе распростире тим више, што се исте већином из народни Фондова издржавају. Требаће и то запитати; како је сомборска гимназија тобоже као српска основана постала мађарском? Напоследку је време, да се и о проширењу закона о „ргвноправности народности“ у Угарској реч поведе. Истина, један мин стар казао је: да се то питање од стране народности не износи на дгевни ред, јер не стоји добар, да се не би и поетоЈ’ећи закон ограничио; али како се исти закон у пракси ни толико не врши, колико то клаузула закона: „по могућности* допушта: то се новим покушајем ништа не би на коцку метуло. Ми испуњавамо своју публицистичну дужност изложењем у општим потезима, шта би нам требало радити.

Маџарски дописник у Црној-Гори.

„Пешти Напло“ у јучерањем 6poj’y свом доноси на челу листа опширни допис од свог извештача што се бави на месту устанка, и који j'e отишаона Цетиње да се извести о ситуацији тамошњој. Дописник разлаже CBOj'a искуства што их је опде стекао и описује разговор што га j’e имао са „једним црвогорским државником.* Речени допис назива „Пешти Напло* „веома звачајним*, с тога је вредно да и наши читаоци виде како j’e овдашњим новинарима сада у ово доба врло стало до тога да знају какав „дух“ влада сада у Београду и на Цетињу и како они кују шарене комбинациЈв о евентуалном држању Србаје и Црне Горе за случај рата Русије са Аустро-Угарском, за којим помамна аустро-угарска преса толико жуди, Знамо ми врло добро да листови при оваким приликама већ из новинарског ривалитета чине велике злоупотребе са донашањем еензациЈ’оних дописа од свој’их са „меродавних места извештени* дописника да би наравно тиме придобили што више читаоца, а у стварн се свет грдно обмањује. Оно догоди се да има у ствари и нешто истине али је при оваким приликама збиља врло тешко разликовати истиву од швипдла. Што се пак овог дописа тиче било како му драго признати се мора да све што је речено права је истииз, али уједно нама Србима давно познате ствари. Знаменито је а уједно и

смешно j’e у ствари то, што најшовинистичвији мацарски лист некадањи највећи пријатељ турски, дословно саопштава речи једног црногорског државника и то речи које кроз и кроз провејавају правим српским осећајем речи којима се одважно жигоше Аустро-угарска политика према балванском српству. Је ли их је збиља изговорио „црногорски државник* пред мацарским новинаром, то не знамо. Узмимо тако, као што ће наравно меџарска публика узети да су те речи изговорене па aso је тако, онда рецимо онако српско евала том „црногорском државнику* као што је он отворено, без околиша наглашавао пред маџарским дописнивом потребу решења српеког питања, и српску народнумисао. Нека су и они већ ј’едном на чисто. Оволико је потребно било увода ради, а оно се остало из дотичног чланка даје разумети што j’e и исписано а што је и међу редовима. Дописник вели: „Искусио сам у Црној Гори да j’e она спремна по руском упутству да ни по кој’у цену не напусти подпомагање и одржавање устанка подмуклу игру против монархија настави ће она све донде док не буде куцнуо час рускога рата.“ „Па шта је навело Црну Гору на тај поступак и на ту политику ? Одмах ће те чути из уста Једног одличног државника црногорског." „Цетињски министри не говоре радо о устанку, кад поведох о томе реч, одговоре ми укратко: пошто Цетиње растављаЈ’у брда од Европе, то мисле бечки новивари да могу свашта потворити на Црну Гору ко је потворио то да ми мобилизујемо заслужио j’e да за навек умукне. Др;ги је пак министар рекао на своју поштену реч да Црна Гора још досад није никаквих наредаба учинила ради мобилизовања и да у тој цели inj’e позвала ни једног свог војвика. Ма да полажем па црногорску реч, а не само услед тога, него и на основу уДу.бровнику и овде стечених искустава поуздано могу рећи да књаз Никола још до сад пије мобилизовао; али да ће томе скорим доћи време то сам збиља искусио у Црној Гори.“ „У недељу пре подне после службе црквене на којој’ j’e цео двор био присутан у пратњи министара и државних саветника посетио сам оног држчвника Koj’er ја међу црногорским политичарима за првог сматрам. Није ни овом приликом дозвољено да му имена споменем. Али ово и не спада ва ствар пошто је одлучно изјавио да у Црној Гори имаса мо једне политике а то j'e владаочева. Министри, државни саветници, војводе и цео народ су извршиоци владаочеве политике.“ „Чија се политика не слаже са владаочевом, тај’ не може остати ни 24 часа на земљишту црногорском. Тај сам оде кнезу по свој’ путни лист. Владаоц се опрости с њиме велећи: „Иди синко и не враћај се више никад натраг.* „Запитао сам црногорског дипломату: „зашто је Црна Гора наш непријатељ 0 ? Та она има много захваљивати аустро-угарској монархији. „Црна Гора* nnj’e ничији неприЈ’атељ, а што Аустрс-Угарска није така пријатељица нашоЈ* земљи као што је петроградска влада, томе опет Црна Гора и цетињска влада нису криве. Ако може бити разговора о непријатељству, то нијеникодруги до ли она велесила Koj’a је неправедно отела од вас ону земљу што је кроз толико векова заливала црногорска крв, чиЈ’е је земље народ с нама по језику, друштвеним приликама и политичком убеђењу једно тело и једна душа а једино се у томе разликује, што му HHj’e слободно да на капици носи надпис: „Николаl.“ KaKorj’e имало смислада је Аустро-Угарска од год. 1875-тена дипломатском пољу нас и Русвју подпомагала да скрхамо турску владавиву, гледала је кроз прсте шта више и допринела је томе да се Србија и Црна Гора ослободе испод турског јарма, ми смо под заштитом аустрс-угарске дипломације пролевали свој’у крв у дугом ратовању за српску народку мисао; наша је воЈ*ска јуначки освојила и посела земљиште у Херцеговини на левој обали Неретве, а тада изађе Аустро-Угарска да на пут стане и препречи овај српски покрет што је пређе одобравала, да насилно отме из нашвх руку оно земљиште што по праву божијем и људском на основу народносног и географског положаја и по праву освајања припада Црној Гори? Аустро-Угарска нас је обманула, ио веруЈте ми близу j*e време када ће она велесгла увидети да је наЈ’већма обманула саму себе.“ „Видећи да се срце црногорског дипломате отвара а жудећи да завирвм дубље у цетињску пслитику, ободравајући га споменем, да j’e јавно мнеае у Угарској одлучно осудило окупацијону политику.* „Да, знам ја то добро прекине ме државник јавно би мњење ваше осудило окупацију Босне и Херцеговине али ми овде у Црној Гори тако бесмо извештени да у вас јавпо мњење нема никаквог уплива ва спољну политику; ваша је опозици]'а сувише слаба; с тога ми једиво са взадином политиком и поступком можемо рачунати као с политичким фактором. Даље не слажем се ни са оном Вашом тврдњом по којој Црна Гора има много захваљивати Аустро-Угарској. Је ли та велесила помогла Црној Гори да она задобије своје природне границе? Не, није, него пам их је још одузела." „А где Ви стављате природне границе Црне Горе? запитам ја. „Погледајте само земљописну карту одврати ми цриогорски дипломата. На југу дадоше нам Подгорицу и зетску долину; али сва брда што доминираЈ*у над том долинсм оставише у рукама Албана. Оцепише нам половину скадарског језера, другу полу с реком Бојаном прикључише Албанији. Има ли у таком поступку здрава разума? Сироту Црну Гору оставити без обране изложену сваки час нападајима дивљих Албана. Та ми смо сада ка југу слабије заклоњени него пре 1878-ме године. Или на северу даје ли се замислити друге обранбене лруге и природне границе Црној Гори но што је река Неретва? Аустро-Угарска пас јетекнасвој падеж отерала са леве обале неретвине; јер ви из тих земаља немате никакве материјалне и моралне користи, ви пролевате вашу крв и жртвујете Ваш новац за те земље које никако не припадају мовархији, јер оне по сву цену хоће да остану црногорске, о тој су вољи јасног израза дале садањим устанком.* „А не рачунате ли Ви Боку и јужне крајеве далматинског приморја у природне границе црногорске? Та ни од тих нема Аустрија велике кориети?“ Тиме сам продужио наш разговор. „Дозволите ми, да пред вама као Мађаром могао будем отворено говорити. Питање што је сада на таиету дели се на двоје. Један део треба да се реши у блиској будућности; други ће пак бити предметом даљне будућности. После уништења турске власти овде на северу Балкана неодољивом логичном доследношћу истакло се српско питање. Што год j’e Срба с ове стране Саве пре ил после сјединиће се у Ј’едну државу. ИдеЈ*а народности одржала је у Европи свуда победу; кратковид је онаЈ* политичар koj'h држи да ће српски народ што живи у једној маси а међу природним географским границама вечито остати под више влада. Један Ј’език, Ј’една политика, једно срце, једна душа: с ове стране Саве то је све српско земљиште. Сава j’e тако природна граница Мађарској, коју Срби с ове стране Саве нису никад прекорачили, а и будуће то неће моћи учинити. Али с ове стране Саве мора се Србин пре или после уЈ*единити. Између Београда и Цетиња владаће онај који знао буде боље владати. Али је ово питање тек далеке будућности. Данас је то најпреча задаћа да Црна Гора на северу задобије CBOj'e природне границе, Србија пак добије од Босне све оно што је српско“' „Та Србија не показује сад никакве наклоности за даљим ширењем приметим ја. Та у кабинету пироћанчевом не налази никаквог одзива жудња црногорска за освајањем“. „Црноггрски државник није био кадар да угуши у себи CBoj’e слатко смеЈ*ање, над том moj’om најивном примедбом, него одговори овако: „Уверен сам да сте ви ову примедбу тек шале ради учинили. Ко би био кадар здравом памећу поверовати, а да СрбиЈ’а неће уграбити прву згодну прилику те да пређе преко Дрине? Српско-црногорски савез постоји па ће у будућем рату исто тако делати као у прошлој борби. Те две државе ни поред садањег свог држања не заборављаЈ*у ни за један тренутак свој народни позив. Европски j'e рат врло близу ближе но што би то и помислити могли Маџари. Па у том ће се рату решити прва задаћа српског питања"! рече црногорски државник достојанственом хладноћом. „Црна Гора и Србија ће оним велесилама бити верне и не мале вредности савезнице, које ће подупирати оетварење српске народне мисије, С ове стране Саве стајаће свави Србин под оружјем а против тесилемислим да ће мало бити 300.000 војника*. „Шта мислите запитам Црногорца би ли се могло избећи да Србија и Црна Гора незаузму непријатељски положај у будућем рату према Аустро-Угарској ?* „Данас се још по свој прилици даје уклонити та опасност одговори дипломата али само под једним усдовом а тај је ако Аустро-Угарска

„ЗАСТАВА* нзлази редовно: срвдом, петвом, недељом, на целом та баау, а уторником на uo табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарсву: на целу годииу 14 ф. н. ва оо године 7 ф. н. на четврт годипе 3 ф. 60 н. на 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру~) на годину 35 дин. на пола године 17 Ј / а дин. на четврт годиве 9 динара.

БРOЈ 53 ‘ у Новом Саду у недељу 4. (16.) априла 1882. ГОДИНА XVII.

ОГЛАСИ рачунају се по 6 новч- oi сваке врсте оваких ситних слова за жиг плаћа се по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ у Нови Сад. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 новч.