Застава

пружи довољна јемства тим двема државама даће један део Босне и цела Херцеговина доћи у део Србији и Црној Гори било за време трајања рата или после тога. Ако не будемо кадри задобити ово јемство од Аустрије, задобићемо то од других и то виших велесила. За наша народна права борићемо се до последње кани крви*. „Збогом", рекох и опростим се од црногорског државиика. »Јачи ће победити". Од речи до речи сам вам описао цео мој разговор, и још ми ваља додати, да је у сред разговора дипломата више пута додавао да: нема у томе никакве тајне. Сваки поштен Црногорац иваки Србин тако мисли и да ће југославеиски устанак у маљој већој мерн трајати до будућег великог рата“. Будим-Пешта 1. априла, 1882, #.

Политички преглед.

У среду 31. пр. мес. почеле су у Бечу заједничке миниетарсие конФеренције, на којима се спремају поднесци за делегације. У конФеренцијама учествују: заједнички министри Калноки иСлави, министри-председници Тиса и Тифо министрн Финансија Дунајевски нСапари, аустријски домобрански минисар Велсерсхајмб и угарски министар око краљеве особе Орци. Поједини министри били су пре конФеренција код монарха на аудијенцији, а и сами су један с другим конферисали. У среду је Калноки председавао, а у четвртак, по предходним извештајима, сам владалац. За огновицу преговорима служе јовановиБеви извештаји. По претходном извештају полуслужбене „Будап. Кор,.’ влада не Бе искати кредита, колико би требало за војене потребе до tpaja године, него само колико треба за што их она мнсли градити за оружје и издржавање војске до краја октобра. То се по будапештапском официјозном листу мотивује тим, што се данас још не може тачно одредити, колико Бе војске у поседнутим земљама до краја године морати остати и каку Бе наплату војници требати да добијају, јер од делегација се веле по уставу могу само оне своте тражити, о којима се може посведочити да су вбиља потребне. Што Бе се искати свота, колика је потребна само до ipaja октобра, то је вели се даље, толико боље, што Бе делегације најдуже око половине октобра (по рим.) почети у Вудапешти своје редовно овогодишње васедање, те Бе се тада моБи на ново од њих кскати кредит за новембар и декембар, ако тј. кредита устреба. Тако ОФицијовни извештај, срачуњен очеввдно на то, да се јавно мишљење за први мах смете, а после приготови и приорави не на евентуалности које могу наступнти, него на чвне, који Бе за цело доБи; свеза „ако* нема у овом случајукондицијоналног, условног, него афирмативног, потврдног зиачаја. Што се не Бе у Једаред сва потребна свота искати, то је само за то, да се свет не би престравио од величине њене и да се код делегација лакше протури дотична тражбина. Што се и на устав позивају, те веле, да ни због вега не могу у један пут целу своту искати, то је празан изговор. Како су их сад одједаред спопале уставне скрупуле. Бајаги! Та зна се, како се у Аустро-Угарекој устави поштују. Народи, што у Аустро-Угарекој живе, имају пуно разлога, да стрепе за своју будуБност, и то вбог и од окупацијоне политике. Како „Пол. КорЛ ив Београда јављају, веБ свкма велнким дворовима јеФормалнопријављено,дасе СрАија Краљевином прогласила, а сад се то чинн и по другима мањим дворовима јевропским. „Н. Сл. Преса" саопштава један пасус из беседе, који је архимандритсрпског намастира у Москви говорио на летурsији, која је 21. марта у славу пр оглашења српске краљевине била. Архнмандрнт рече: „Тако вам бог помогао, браБо, верујте ми, да свн Србн внају,да су Руси ударили први темељ камена српској невависности. ОсеБаја вахвалности никад не Бе у српском народу нестати. Никад не Бе нико моБи покидати везе, којима је руском крвљу руски и српски народ једанс другим скопчан. Не остављајте, Русн браБо, оданог вам српског народа и не дајте, да непријатељн Словенства лнкујул У Русијн се у велике спремају за крувиса»е цара Аленсандра Ш. ма да се велн, да pot том чину још нвје углављен. Кнез Викола вратно се на’Цветн с Реке на Цетвње, и како последњег дана вр. мес. отуд јављају, он се спрема у Москву на крунисање. С њим Бе тамо поБи и кнегиња Милена н киежевиБ Данило, а пратиБе их војводе Станко РадоњиБ и Сима ПоновиБ. Свака црногорска нахвја послаБе на крунисање по једну депутацију. Кнев Бе уз пут сврнути и у Беч у посету. Докле кнез не буде дома, заступаће га Божа ПетровнБ. Јавно мншљење у Ивглеској непрестаносе ванима врским питањем. Кад се доњи дом парламента после ускршвег одмора састане, имаБе да претресапредлого допуни ирског лендбила. Предлог је потекао од консервативне опозицнје. Мистр У. X. Смнс, који је у биконсФилдову кабинету био министар мармне, предложио је, нека доњи дом изрече, да „даље законодавство силно захтева, да се, зарадвеБнх олакшица и закупницима даде прилика, да под повољнимусловвма могу купити земљу, коју Иде се дакле на то, да се у Ирској створи слободан

сељачки сталеж. Значајно је, да је тај предлог потекао од торијеваца, који, као што је познато, имају највише поседа у Ирској и који су Гледстона због његовог онако умереног ваконодавства о земљишннм одношајима у Ирској бедили, да је и он сукрнв, што се онде догарају аграрски влочнни. И они су се дакле бољем досетили. По дублинским взвештајима, ирска влада смишља, да обнови присилне ваконе. Ирске прилике надају извршној власти врло велику бригу. Из узнемирених крајева стижу непрестано вести о новим и новим злочннима, тако да власти веБ не знају, шта да раде. У Дублину не престано ватварају сумњивце и узапБују оружје, но све то слабо помаже, Народна срџба сад ce окренула и противу оних, који влади поткавују, како да уђе у траг Фенскима смутњама. Парнел, како је пуштен, отишао је из Ирске у Инглеску, јер у овој не владају изнимни вакони.

Бокељско -херцеговачко-босански устанак.

Како који дан, са позорнкце бокељског и херцеговачко-босанског устанка све мање вести и извештаја. Марта 31. обвародован јеуБечуслужбени извештај, који у главном гласи: ђен. Дален јавља 26. марта после по дпе, како се по више добивених вести, као и по нападају код Иговаца, где је пуковник Лангер сасвојимодељењем од 20. на 21. марта нападнут био, могло судити, да се повеће устаничке чете налазе на простору између Сађица, Грандића и ћурев а. Дален мисли, да су то јамачно оне чете, што их је гатачка колона медвејева 16. марта из Тентишта према северу потисла. С тога ин науми, да ђеа. Обадића, кад овај сврши операције око Челебића, пошље у тај крај, што лежи на 'левој обали Дрине, да га свег у на врст прође, јер ту су се последње повеће уставичке чете скупљале. Добивши подробне налоге, Обадић пође 27. млрта са пет колона те до 30. ист. мес. поседве простор између Љубина, Грандића, Иговаца, Козмана и Оштре Главе. У једно главва његова колона прокрстари од 28. марта од Иговаца преко Сађица, ћурева, Тентишта, Мркаља и Понова Моста нрема ГрандићимЈа. Нигде нису наишли на веће устаничке чете. Да би се спречио повратак устаницима, војска је некаместа посела. ђен. Јовановић јавља, да су устаници 26. марта ударали на стр&жу на Голом Врху у Кривошијама. Истог дана погибоше пешаци Александар Лазар и Никола Бистријан од 43, пешачке пуковније, кад су ишли на воду. Десетник Фрања Хофер од 14, пешачке пук. лако је рањен на Пазуси хитцем из далека. ♦ „Н. Сл. Преси’ јавља њен которски извештач, како су пре неки дан устаници већ по трећи пут ударили на жандарску касарну у селу Под-Ластви у Жупи. Пуцаху добро по сахатаиз пушака на прозоре на Гкасарни, но кад видеше, да им ее вико не противи, они се мало по мало удалише. Исти јавља, како су жандари 16, марта ухватили у селу Морињу неког Лазаревића, имућна човека, па га у Котор у затвор одвели. Кад су му дом преметнули, иађу једну пушку, на којој је урезано: „За храброст К. Вукаловићу." По што Лазаревић није могао или није хтео казати, како је пушка у његове руке дошла, то је затворен и војеном суду предан. * Из Задра јављају, како су пре неки дан из Кривошија под стражом у Котор доведена три човека и две жене, сви наоружани. * Дубровнички дописник бечких и Нем. Нов.“ јавља, да је которска среска капетанија наредилг, да се у которској, рисанској, херцегновској и будванској општини предузме друго новачење у бокељске домобранце, а ту долазе годишњи разреди од 1861. и 1862. год. Исти јавља, како је кнез Никола велике недеље преко граховског војводе позвао ксебинаЦетиње кривошијске устанике Ивана Суботића и ћеловића, не би ли их приволео, да положеорује и да се покоре аустријској власти. Устаничке вође рекоше, да ови до сад имају врло мало погинулвх и рањених друга и да ће само под овим условвма положити оружје: да се изда опште помиловање; да се народу поврати оружје, што је у Боци узапћено; да се народу саграде порушени домовв; да буду за три године слободни од пореза и са свим слободни од домобранске службе. Кнез рече, да ће код аустрвјске владе посредовати, само штосетиче помиловања. За истинитост те вести да богме да одговорност пада на извештача бечког листа.

Сабор Троједне Краљевине.

(Седница од 19. марта.) (Свршегак.) Оделни предстојник др. Деренчин. Осврнуће се само на оне примедбе штованих предговорника, које се тичу одела ва правосуђе. Како број тих примедаба није велик, неће дуго злорабити стрпљивост високе куће, те ће његов говор бити само кап у мору океана речитости, у којем саборвећод 8 дана плива. Приговореио је од више говорника, зашто влада нвје уз прорачун такођер обширно образложила поједине његове ставке и наслове.

Како је њему познато, ни једна влада удругвхдржава необичаје уз прорачун подносити образложења, каково се од стране мањине тражи од хрватске владе. Такова образложења приобћује влада чешће у периодичним извешћима о појединим уредбама и гранама управе, те се примерице периодично издају публикације статистичкога уреда, из којих се могу црпити 'промене материјалнога и физичнога стања пучанства; влада издаје извешћа о развоју казниона, које дају најточније обавести, издала је основу казненога закона с исцрпивим образложењем, а у месечнику правничкога друштва приобћује влада тачне податке о пословању ваших судова. Спреман је у осталом сваком члану високога сабора, који то узжели, пружити свепотребне податке о пословању одела за правосуђе. Штовани г. заступник јасканскога котара бавио се у свом говору новелом о овршном поступку. Ко познаје г. заступника, како је он привржен народу, те настоји о његовим интересима, поњати ће, да он не може бити пријатељ закова, који нормира екзекуцију, ио док буде на свету дужника и веровника, биће закон о овршном поступку вада потребан. Проблем, како да се такав створи |по обе стране повољан, запима све европске државе, те се гледа постићи, да се веровнику зајамчи право, а опет дужник штеди. Но наша овршна новела пошла је путем, да по могућности снизи трошкове овршбенога поступка. Штовани г. сењски заступник бавио се суставом наших казниона, те је казао, да се у нас граде за лопове палате, које су ипак празне, На жалост нису празне, а био би врло сретан, да може јавити, да су доиста празне. Управо сустав усавршивања казниона, којим се у нас ударило, мора произвести резултат, да буду суднице празније. Надаље изражен је назор, да је новац на суднице бачеп у тутањ, јер да се зликовци непобољшавају. Јуна, гласовити један талијански правознанац, каже, да се само лспов од обичаја немсже побољшати, те већ онај исти час, вада стоји пред судом и прима осуду казни, помишља, како ће красти. ЈДанашње начело казненога правосуђа јесте, да се дадезадовољштина правном реду, а злочивцу уједно прилика, да се може побољшати. Чистоћа и ред, који влада у судници, уређени по хуманитарном начелу, могу много допринети поболшању казненика. Лепоглавска казниона, није нипошто угодно боравиште, јер се у њој казна за кажњеника врло осетљиво извршава. У вовије доба уведене су жељезне станице, да се свлада нагон младих кажњеника. Штованом г. заступнику котара равенскога ударило је у очи не[азмерје, које упрорачуну постоји школства и одела за те је спомепуо краљевину Саксонску, где се трипута толико троши на школство колико за правосуђе. Но г. заступник мора пре свега доказати, да се за правосуђе у Хрватској превише троши, а док то није доказао, није ништа доказао. Ако Саксовска троши три пута више ва школство него ва доказом је, да Саксонска може трошити, но одатле неможе се изводити, да Хрватска без потребе више троши. Примедбе, које су учињене о оделу правосуђа, биле су само мимогредне. Г. сењски заступник рекао је, да се грунтовница код нас споро извађа, пак, да се више квари него поправља. Но он није вавео никаквих примера, те је влада у очи такових лакоумних инсивуација управо разоружава. (Заступник г. Фолвеговић: Хоћу доказати, те ћу ставити и интерпелацију). Оделни предстојвик г. др. Деренчин: Ја г. ваступника молим, да од внтерпелације одустане, јер ћу му дати одговора, који ће доказати смешност његоввх информација. Говорвик ваводи затим, у колико је котара доселе грунтоввица већ довршева, те у колико се котара има ове године довршити, пак наставља: Сам хипотекарви одсек аустро-у-гарске нзрвзио се је о нашим грувтоввицама повољно. Штовани г. заступник др. Суботић критиковао је намештање чиноввика у земљи. Може му одговорити, да се код вамештања чиноввика влада обазире само на двоје: на авсјевитет и способности, те с тога одбија ону инсивуацију, да се ова дала водити другим обзирима. Што се тиче онога приговора, да влада непопуњује места чвноввика, када та којим случајем оставу празна, одговара му, да то влада у више случајева фактично и чиви. Она се уверила, да ће вод преустројства управе бити могуће редуцирати судачко особље, имевито у Крајини, те попуњује само такова места, о којим је уверена, да то захтева само апсолутна нужда. У војничкој Крајини судачко је особље многобројније него у тако званом провинцијалу, те ће бити потребно, да се особље смањи. Рећи ће коју и о дисциплини у чиновништву. Од свакога кандвдата за државву службу влада тражи и очекује, да призваје законитост постојећег државнога стања, те она не може за државне чивоввике наместити такове, који држе, да је постојеће правво стање у земљи производ сурове силе, те који то законито стање сматрају проклетством за народ. Зваде, да такови веби могли горљивошћу упорабљивати законе, о којим тако суде. Говорило се такођер о реорганизацији земље, те еу у савезу са том реоргавизацијом споменути некоји члавци у „Народвим Новивама". Уверава, да је влада свестна велике одговорвости, скопчане са преустројством земље, те ће она врло помво

j испитати све околности земље и донети основу* Што се тиче споменутих новинских чланака, влада држи, да новине нису најзгодпије место за расправу такове организаторне основе. Он се боји организације, јер је свака организација по себи невоља, но предстојећа организација наметнута нам је спојитбом Крајине. Францеска оживотворила је садање устројство управе за време првога рата, а то се устројство није од онда нимало променуло, паче границе појединих департмана остале су како су биле нре 90 година. Заст. г. др. Мајцен спочитнуо је влади, што није предложила основу о деоби племићких задруга. Влада није то с тога учинила, што она још нерасполаже оним податцима, који су нужни, да се тај задатак сретно изведе. Влада се ненагли, јер пример закона о задругама делује на њу устрашивим начином. Од свих поджупанија добила је влада извешћа, но та се извешћа тако међу собом разилазе, да се влада на предложење основе није још могла одважати. Но нада се, да ће такову основу у будућој седидби предложити. Приговорено је, да је наш законски рад неплодан и да радо реципирамо од других иарода. Реципирамо, дашто, но то чине и други вароди; компаративна студија европских законарства јесте темељ законарства свакога појединог народа. Ако је наш правосудни одел спорији у законарском раду, има се узрок тражити у том, да има премало душевних сила. У Бечу и Пешти постоје у дотичним министарствима посебни одсеци, који се баве основом закона. Држи такоће да се наш законарски рад веможе назвати безплодним. Гледе позвате окружнице светлога бана на судбене области казано је, да је њом варушен закон о судачкој неодвисвости. Те тврдње ниеу истините, а нико пеможе из окружнице известитакав закључак. Што се у окружници вели? Да закон лишава судце пасивпога и изборнога права, јер хоће, да судца одмакне од вртлога политичких борба и страсти, дајући му прилику, да се искључиво посвећује своме звању. Влада није се у тој окружвици судцима нвмало претило, већ изрекла, да ће карностно поступати против оних, који би утицали у изборне агитације. Толико имао је само, да ва стагљеве првмедбе каже. (Живо одобравање на десвици). Заст. Еразмо Барчић. Ако нико али он зна ценити вредност ћутање, те неби у овој расправи повео реч. да није његова странка изазвана од заст. Мишкатовића, који је хтео да тако њу, као и неодвисну народву стравку взвргве руглу. Он је мужеве његове стравке назвао лудацима и утопистама, те их управо позвао, да се одрекну државнога права Хрватске, које њихово деловање задахњује. Спомиње Италију, гце су се мужеви, који су путем његове странке радили о иезависности и уједињењу земље, прогласивали за лудаке и утописте, но у пркост томе њихова је идеја по све сјајно остварена. Ти лудаци и у:описте живе данас штовани и слављепи по читавој Италији. (Живео на десници). Сад је још вмао говорити известитељ Васа ђурђевић, во пошто се одрекао речи, гласано је устајањем са столица, те је основа закона о прорачуну огромном већином гласова примљена за подлогу специјалне расправе.

Новинарски гласови о Горчакову и Гирсу.

нБечке Оп. Нов. и доносе у листу од И.априла о. г. чланак о одступању Горчакова, из кога ова места вадимо: „Александар Михајловић, кога његови руски земљаци радо зваху Горчаков, родио се 16. јула 1798. као потомак једне породице, за коју се вели да води своје поревло од Рурика, али која је свакако у праву, да своје сродство доведе од светог Михајла Червиговског. Васпитање је добио у лицеју у Царском Селу, и волтеријанизам којим је тамо задахвут био, задржао је целог свог века. Учитељ фраицуске литературе беше му неки Б у д ри, Швајцарац из Њушатла. Под тим лажним именом не скриваше се нико други мањи, до рођени брат оног страшног Марата, који је и на смртној постељи свој јакобинизам и атеизам смело ва видик изнашао. Али је ипак Будри-Мара био без сумње изврстан учитељ, јер ретко да је који Рус тако владао волтеровим језиком, као Горчаков. Па и класичва знања прибавио је себи у Царском Селу, како можда ни један од његових садругова; његова славна депеша о пољском устамку од 1863 лорду Руселу показује једно од дивотних места Светомових. Хораца није истина Александар Михајловић никада у својим нотама навађао, али он је употребљавао његове изреке у ириватном животу Његов вршњак у Царском Селу беше песник „Руслана и Лудмиле", Пушкин. У једној својој песми из млађаног доба желио је овај евоме пријатељу, „да га Купидо непрестано прати до обала Стикса и да већ у Кароновој барци на иедрима Јелене заспи.* А то се и збило, песник беше у том случају и пророк. Александар Михајловић наступи дипломатску каријеру, 1824. био је секретар код посланства у Лондоиу, 1830 пословођа у ФиоренциЈи, 1832 посланички саветвик у Бечу. У јесев 1841 постапе посланик у Стутгарту, те је као такови проводаџисао једној ћерци цара Николе за виртембершког престоломасљедника Карла, садањега краља. Владалац му се за ту удадбу захвалио; Горчаков је од то доба био лепо уписан ва зимњој палати. На скоро постане заступвик свога цара код немачког савезног