Застава

ваћуткати ввест народна, него на против да fee ее само донринети, да ое у светлијој боји првом приликом покаже. Ј. М. У Српској Пожежени на Марков дан. (Предглавну скупштину имовне општине.) Стегнутим срцем увимам перо у руке, да једну две кажем о имовној општини пре главне скупштине, која fee се ове године држати 22. маја п. р. у Белој Цркви и која fee, као шго ми се чинн, последња бити, Вавда жалост, што не feeMo очи да отворимо, што не ћемо да вавиримо у све досадање отписе, у све досадање уредбе од горе у погледу уређења имовне општине, ua да видимо голим очима, како су нам кардинална права оштећена, како нам је материјална снага осакаћена а привредна просперација онемогућена. Зар се може и вамислити очување привредни интереса имовне општине бев самоуправе, бев услова ва личну одговорност, бев делотворне контроле и бев ваконите ваштите противу халовитог утамањивања шума наших ? Нико не fee да види, да је друштвени делокруг други присвојио, да се право друштвено не налави у његовим рукама, да друштво не може ниједну друштвену одлуку само да реши, да се имовна општина превија под бичем једног два човека, да је иборни ред увукао несвест у скупштину, да штатути друштвени нису од чисте друштвене крви, да ваступство није тако устројено, како 6и друштвеној цели одговорити могло. Све је то с тога, што не ћемо ваконом у рукама да се бранимо, што не feeMO да схватимо темељно администрацију наши добара, што не ћемо да равумемо, да су општи интереси и наши интереси, што немаримо да општа ствари и што тражимо личне користи и властитости у друштвеном животу. Да смо одма, чим су прве појаве умотаним мислима света угледале, као пуноправни грађани угарске државе, равлозима уставне врелости надлежно место приволели, да се све оно, што је у погледу уређења имовне општине неуставно решено, оповове, наша би администрација била данао автономиетична; најважније одлуке не 6и се решавале на штету имовне општине. Али ми не ћемо да мислимо на нешто више, не ћемо да видимо оне велике интересе, у којима смо учесници. Да смо одма, чим смо шуме имовне општине примили, на основу аемаљског вакона чланка XXX. од 1873. год. правну властитост имовној општини набавили, да смо одма имовну општину под окриље добре органивације уставне ставили, да смо одма простор годишњи сеча обележили, годишњи обрт определили и целу шуму на толико делова поделили, од колико смо година обрт овначили, како бн нам свака годишња сеча анатне приходе доносила: имбидо сад ударили основ економном раввитку имовне општине и осигурали 6и joj живот и опстанак. Овако је тај први вавод, то мевимче наше ивгубило вредност. Колико нам је жао, што имовна општина не може да се иввуче ив вртлога, толико вишежалимо на моћну Белу Цркву, што се тако равнодушна покавује према интересима имовне ouштине и што не fee да се уввиси до њеног природног положаја, Белој Цркви, као јединој вароши у средини бивше пуковније а еадање имовне општине, ва коју је имовна општина иввор проивводства, ив ког она средства ва њене потребе извлачи, треба да лежи унапређење материјалног благостања, унапређење богатства имовне општине на срцу. Она је требала давно и материјално и морално да прискочи у помоћ имовној општинм, јер боља будућност ове {лежи у њеном интересу, и ако она неспада у чланство имовне општине. Ако не покажемо, да смо људи од Фивичке, умне и моралне способности, ако не повратимо правну важност друштвени права, ми ћемо скоро угледати ону лепу појаву људеку, која оваква друштва усрећава, ато је „куратела".

Народна просвета.

Здравствена настава у народној школи. (По основима школске хигијене.) М. Т. Ф. (Св р ш е т а к.) Ручни радови дејствују у школи често услед бесцелног избора и неупутиог држања на развијање грудњег кошара и на плућа, па тиме и надисање, за тим на положај ртењаче, као и на чуло вида врло убитачно, пошто школа не обучава децу у помевутом избору градива и држању тела, као што то здравље захтева, а овамо их навикава даделају под одношајима, који су убитачни. Часови за ручне радове ваља да су распоређени у најсветлије доба дана, а не у време сумрака. Па онда се употребљује градиво за градњу од такве боје, које у многоме напреже око, а бирају се и такви послови који често, при најбољој светлости дневној, мање више око напрежу, н. пр. бели шав, бели вез итд. Ја ие треба да објашњавам и доказујем, шта неједнако, косо и криво држање, шта претерано напрезање ока и сувишно нагибање над посматрајућим предметом као последицу доприноси. То је многима већ познато у велико. Као што је ситна штампа или мрка хартија штетоносна, тако је исто у овоме штетан ситан бод, оскудица у приметној разлици боја изиеђу материје и конца и т. д. Семтог треба да смо врло опрезни при везу (шковању); никако не смемо неданимице млађане особе предугим седењем за ђерђевом да привезујемо. Сагибање унапред пречи правилно дисање и услед тога могу привремено да наступе плућне болести. Чешљање и ишчишћавање вуне од прашинетакођер је од уштрба, ако овакав посао врло дуго траје. Најерено држање усљед којега се мора једна рука горе на ђерђеву, а друга испод ђерђева да налази, наноси наглу уназађеност у држању тела.

Израђивање финих, белих везова, у великој количини а при бледој или иедовољној светлости најгрђе су убице оштрине очњега вида и сви случајеви кратковидости имају се понајвише том ручном раду да припишу. Ово су дакако такве ствари, које при домаћем упражњавању далеко више штете жаносе, него у школи. С тога дакле школина је дужност, да обучава у чувању и неговању здравља; она не треба да једино да богати ризницу дечијег знања, иего мора да их утврђује у сазнавању практичних правила за живот у сред породичког круга; па нудер, која би практична правила за живот била важнија него она, која нас уче да наше здравље чувамо и негујемо, то наЈ‘светије благо, које j'e за нашу срећу у животу безусловно најпотребније! Школа је већ одавна признала за своју задаћу, да ученику пристојност и остале животие навике улева. Па у колико дубље захвата правилно вежбање у погледу хигијенских практичних правила за живот У људско блаженство и јад! Нежније девојке особито које су у близини зачетка полног сазревања, не треба непрестано кроз дуго доба и кроз читаве сахате непрекидно при Ј’едноврстним радовима да задржавамо. Помислимо само, да оне већ приликом осталог учења тако дуго и мирно седе, њиову главу и њихова чула Mopaj'y да напрежу, и Haj'noсле, да такви женски радови у неком извесном степену мишлење а још више очњи вид напрежу. И овде морамо да обраћамо пажву на чешћу промену радова, на прилагодно телесно вежбање, иа употребу довољног слободног времена за игру и за покретање. Да обратимо пажњу још на једно, што је управо у школи изузетак, напротив у кућама већ одомаћена ствар, а то је машина за шав. Мање више криво држање, ј'аче напрезање и потресање тела при терању точка, па рефлекс оне светлуцаве плоче j'eey од штете, ма да је машина за домазлук и уштеду времена врло корисна и пробитачна. Грудне болести, болести доњег тела јееу понајвише последице преране и прекомерие радње на машиниДа се и очње оштете отуда рађају доказано је у велико необоривим примерима. Држање девојака при плетењу захтева такођер тачан надзор, као и код сваких других ручних радова женских Јпа и код писања. Девојке најрадије седе криво при писању, пошто ноге прекрсте а j’eдно раме што више уздигну. Право седење, са прилагодним подупирањем леђа, могућност, да се ноге могу олако да намештају, исто тако је овде потребно, као и код писања. При настави цртања пре свега j’e нужпо да се побринемо за довољну, благу, непроменљиву светлост. као и за целисходно смештање цртачке даске. Умерен нагиб столне плоче врло је пробитачан. Прегледалице мора да су јасне, оштре и угодне. Држање мора да буде право, а оеобито треба радити против неумереног обртања тела, главе, неЈ’еднаког положаја у рамену и т. д. Код музикалне наставе такођер се много греши. При певању неопходно j'e нужна опрезност. Овде не смемо да генерализирамо и не смемо да присиљавамо свако дете на то. Слабуњаво дете не треба никако мучити са певањем, јер након подужих напрезања наступају плућне и грлске болести, или услед наклоности ка конгестији у главу настају рђаве следи; особито стезањем и притискивањем вратних мишића на велике вратне сасуде и т. д, Почетак похађања шко л е у млогим j'e земљама, где је исти прописан, крајем 6. године старости утврђен. У опште шеста је година живота код многе деце прерана. То у осталом зависи битно од душевне и телесне индивидуалности дечије. На прву још се узима обзир, а на последњу врло ретко, сем ако j'e дете и у узрасту јако натраг заостало. Има многе деце, која су испод мере, коју школа захтева. Колики је труд и рад учитељев, са децом дуготра]’уће слабости за наставу, дуготрај’не слабости у моћи мишлења и његовог органа, мозга! Велики 6poj’ хигиЈ*еничара захтева седму годину као нормалну годину за почетак редовног школског настављања. Ово је многим родитељима веповољно, који желе, да деца им што пре готова буду за живот, а а други опет да децу из куће ишчисте како би могли бар по гдекоЈ’и час безбрижно да се одмарају. Не треба да заборавимо, да „прерано" напрезање и утицање школских одношаја наноси мозгуи другим органима често дубоке озледе; после кратког или дужег времена ваилазе на млађани индивидиум мигрена, оскудица на крви и т. д. Кад се већ навршена 6. година живота за школу обвезну старост практикује, онда би тек нужно било да се затражи сведоџба искуснијег лекара, еда ли је дете већ телесно и душевно за редовну школску наставу способно. Колико би се тиме живота, колико здравља, колике способности зарад рођеног блага, на радост родитеља, и на корист друштва могло да сачува! И док такав закон не ступи у живот, двострука је света дужност учитеља, да децу, која им изгледају телесно или душевно слабуњава, на разборитог лекара упућују, да прво он cboj’/ пресуду изведе, еда ли дете може без икаквог уштрба за његово здравље школу да походи. Још једну кратку реч о школским свечаностима. Само се по себи разуме, да се сва до јако споменута хигијенска основна правила, која у овим чланцима нагласисмо односе и на свечано-

сти школске. Но на жалост је, што се тако мало пази на здравље приликом таквих свечаности. Ради насилног укреплења и очвршћења дечијег, често их приликом излета по неколико часова у живахном и наглом са командом и тактиком скопчаном корачању кињимо и присиљавамо, ма да је једна чест деце нежна и слаба за тај неупутни подузетак. Многи се не обазиру на ветар и време, на сурово, хладно јутро. Често се опет догађа, да се сва деца школска збију у какву омању и неспретну ђимкастичку дворану ради полагања нспита из ђимнастисања или ради спровађања других свечаних аката. Што је овде назначено, несме се сматрати као продукт преплашене фантазије то су ствари, које су извађене из искуства. Никад не треба да заборавимо да свечаност или какво уживање не иште жртве и да здравље свагда пред очима треба да имамо. Школеке свечаности имаЈ*у без сумње велику важност за дух у школи и за већи углед и значај шаолин у народу. Најкориснији су пак у сваком погледу мањи излети изабраних четица, ради познавања земљишта, биљв, предела и његових одношаја и т. д.

Вести из места.

Као што се из дотичног огласа уовомеброју види, дажас се отвара гостионички врт у овдашњоЈ*српскојчитаоници. Toj’e један од наЈ*већих и маЈ'лепших гостионичких вртоваунашој’ вароши. Ове j’e године на ново уређен и направљено је (бетонисаио) место, где се на захтев публике може играти. Поред тога, што у главном делу вароши нема читаоничкој равне гостинске башче, надати се j’e од Срба, да ће j’e полазити већ и с тога, што је српска читаоиичка, j’ep тим и сама читаоница грађанству већма омили. Подузеће каменичко-новосадске помесне пловидбе приређује опет у среду 5. о. м. на свом пропелеру„Нимфи* „излет“ у Чортановце. Са новосадске станице креће се пароброд у пола 2 сах. после по дне, а враћа се у 6 сах. у вече. Цена од особе тамо и на траг 50 новч. Ако буде рђаво време, „излет“ ће се одгодити на други koj'h дан. Пређашњи пут, претплошле среде, била је посета том истом приликом велика; које каменичана, које петроварадинаца и новосађана билојеоко 180 душа. Та лепа посета знак је, да овдашњи свет радо излази, да се прође по Фрушкој Гори, која је за иста пуна лепих „партија", као ма кој'и леп предео. Водећи рачуна о тој причини, поменуто подузеће хоће, као што смо извештени, да приређује у перијодским роковима „излете* у Чортановце, где радознало око за иста има шта да види. Новп Сад, 1. маја. У другу суботу у очи Духова приређује овдашња српска велика ђимназија мајалес у футошкој шуми. Осим обичних забава биће том приликом певања, свирке и др. врста уметности, у којима ће се ђимназијски питомци појединце и у збору продуковати, тако да ће то бити и нека врста тако званих академија. Изглед j'e дакле, да ће се свако, ко год дође на ту забаву, моћи пријатно и племенито позабавити. Ако се не варамо, прошло је већ неколико година, како наша ђимназија није приређивала тако звани мајалес, а то је на сваки начин погрешка. Ми мислимо, да би она требала и ту врсту племените забаве да негује, па да се њени мајалеси са свим испореде с њеним беседама, те и они тако исто постану популарни у Српству, као и ове што су. По што је београдској »Срп. Краљевини,“ која j’e место „Народне Одбране, “ а ова место ,Народ. Ослобођења“, прелазила у Аустро-Угарску, такођер одузет „поштански деби“ за Аустро-угарске земље, то је за овостране претплатнике њене од 25. априла почео излазити „Заточник.“

Н О В И J Е.

Уг. земаљски сабор усвоЈ*ио је 29, о. м. са 184 против 116 гласова, дакле са 68 гласова већине поднесак о царинској тарифи за подлогу специјалне расправе. Како се из Будапеште чује, онде се труде, да Славија приволе, да остане заједничким мивистром финансија, но слаб је изглед, да fee успети. Ни један угарски политичар није вољан, да прими тај портфењ. Из Котора јављају, да j’e 26. апр. било у Кривошијама жестока боја. У заступничком дому аустријског царевинског већа искао је заступник Шенерер 29. апр.,, да сеЈеврејима изРусије забрани да се не смеју у Аустрији насељавати, иити туда пролазити. „П. Лојду" јављаЈу изБеограда, да се у Бугарској боје немира, тако да се киез Александар не ће моћи тамо вратити. Подунавска комисија у Галцу држала је 28. апр. ппву седницу, гдв је спремила посао за своју радњу. Мисли се, да ће они претходно претресати бареров предлог и питање, да ли да се њена пуномоћ продужи. , »Журн. де Ст. ПетербЛ пише, да бареров предлог мења међуиародне погодбе, те за то морају силе међу собом о њему преговарати.

Грчка преговора с царвградскИм патријархом, да овај уступи своја црквена права у Тееалији. 0 ирско-инглеским приликама имају ове вести; Управитељ маринског рачуноводства, Хамилтон, наименован је за државног подсекретара за Ирску. У Моиегену ухваћена су и затворена два човека, на које се сумња, да су кривци дублииског злочина; један j’e од њих Ирац. Инглеска влада одредила је 10,000 фуиата стерлинга награде оном, ко нађе убице кендишеве и беркове, а 1000 фуната оиоме, ко својим исказом помогне, да се убицама уђе у траг. Плакзтима јављено j’e 29. апр. по Дублину, да се склапа ирландска народна дружина, koj'oj j’e цељ, да Ирска добије свој парламеиат и независвом постане. Из Мисира јављају, да је сиошај међу кедивом и министрима прекинут. Мииистарство је закључило, да поткраља комори потужи, што је он противуставно искао од султана упуства ради унутрашњих ствари. Султан је брзојавво поручио кедиву, како он (султан) одобрава његово држање, па за то нека се кедив иичега не боји, јер ће Порта споразумно с великим силама неодложно почети радити.

Разне белешке.

(Матонов „Гисхвблер" и бања Гисхибл-Пухстајн.) У медицинској струци употребљују се данас у велике природне минералне воде. Међу многим натронским киселим водама' које се данас мање или више употребљују, броји се „Ги схи 6л ер“, са његових ивврсних својстава, међу оне, које се највише уживају и употребљују. Како је та вода данас обљубљенија, него и која друга, то није никако чудо, што се она од год до год све више и више, и то редовно и у великим количинама, равашиље у Инглеску, Француску, северну и јужну Америку, британску в холандијску Инђију, Аустралију и т. д. До сад је већ раааслато на четир милијуна боца. Све то покавуЈв, да је та вода стекла опште привнату вредност и еветски глас. Г исхиб лски кис ељак иввире бливу карлсбадских у свем евету чувених иввора, и то од ових северо-источно у ивворском котлу, што иде дуж реке Егра. Ту у романтичкој долини на обронку брда Бухберга иввире он као дебела жила, струјећи ив камеиите пукотине. Земљиште карлвбадских вода јест вулканске природе, па отуд и гисхиблски кисељак добија кисик, што се у њему налави, и у след тога ври. На тај начвн постаје „Гисхиблер" минералном водом. Још у врло старо доба опавило се, колику вредност има „Гисхиблер в као лековит иввор (Год. 1796. подигнута су стоваришта раваслатв воде у Карлвбаду, Прагу и Бечу, а од год. 1799. свагда има на царском двору свежа „Гисхиблера.“ (Вид. Лешнерову монограФију Гисхибл-Пухстајна, 9. ивдање) и од ото доба био је он најковнатијим медицинским авторитетима свагда предмет особите пажње. Први га Је аналивовао Фридрих ХоФман и аналиву саопштио у својим спиеима „Dissertationes de praecipuis med. fontibus. Anno 1724.“ Год 1798. аваливоваше карлсбадски лечници Дам и Митербахер воду ив гисхиблског иввора, г. 1824. проФ. СтаЈ*нман, г. 1854. лекар (апотекар) Гетл, а 1862. лекар Шнајдер. Последњу аналиву иввршио је 1877. год. санитетски саветник др. Нов а к, проФесор у бечком университету. Та најновија аналива подудара се скоро са свим са најпоувданијом од пређашњих аналива, с оном, што ју је проФ. Стајнман пре 53 године иввршио био а то је докав, да су саставни водени делови свагда остали једни исти, да се нису ивменили. Др. Новак вели: „Гисхиблски кисељак спада неоспорно у најчистије алкалске кисељаке. Он се броји и у оне воде, у којима највише има угљене киселине. Ретко се налави у природним минералским водама онолико угљене киоелине, колико је често треба ва лек. Гисхиблеки кисељак одговара том вахтеву најпотпунијом мером, најбољим начином, јер он је са свим насићен угљене киселине. С тога му славни лечници приписују најјаче лековно дејотво.“ По ивреци повнатих авторитета, опште дејство „Гисхиблера", као минералне воде, пуне угљене киселине и натрона, јест у томе, што он осетљивост утробних и плућних живаца, па и самог мовга са свим предругојачује, радњу крвних судова пријатно уабуђује, алкалску есенцију у крви пови iyje, крвне судове оживљује и посредује бржу измену органских штоФова, природне и болешљиве оеобености уређује и поправља, те по том на вегетативни живот у многом погледу врло спасонооно утиче. Особито се препоручује: при сувишном стварању киселине и последицама отуд; при тако вваној угљено-киселој дијатеси; при свим катарским болестима, дакле при ватару органа вадихање, ва варење и оплођивање. Како има пријатан кус и благо, али и пав јаво деловање, то је он врло вгодан особито ва нежне телесне саставе, децу и у опште ва личности, код којих, вбог појачане болесне равдражљивости, није саветно, употребити салинсве, хладне и топле ивворе, или се тев у врло олабој мери употребљују. О употребљењу гисхиблокога кисељака код деце ивражава се проФ. дворски саветник бар. Лешн е р, воји је под једнако чувен као дечји лечник и као балнеолог, овако: „У лечничкој пракси с децом ва цело се не fee ни једно средство тако добро покавати, баш као чиста алкалска гисхиблска вода, по што еу творење киселине, хиперпласија лимфних жЉевда, гуке, рахитис итд. код деце тако често. У оввм, као и у оним горе поменутим, катарсвим болестима нити је нужна јача, детету често непријатна вода, а опет је саветно, да се употреби вода, која киселину уклања. Које се средство ту може пре препоручити, него гисхиблски кисељак, који добро прија, окрепљава и спрема ново, снажно стварање крви?“