Застава

ЗАСТАВА

ЕНГЛЕСКА ТУРСКА И - ЕГИПАТ.

Премда се конФеренција велесила од пре повлачила, ипак је после провлачења 3. авг. и опет састанка имала. Енглеска и Турска остале су на међусобном мегдану. Француска је народна скушптина закључком огромне већине од 402 противу 75 гласова решила да неда миниетру-председнику Фрајсинију државног Финансијског кредита, који је тражио за војену интервенцију у Египту. Фрајсине пао је. Грозан је био пораз његов. Гамбета је истина држао огромну, сјајну беседу, и млого је допринео поразу Фрајсинија, свог негдањег пријатеља, а потоњег супарника; али је глас у Француској радикалној преси општи, да је Клемансо, начеоник крајње левичарске странке, не само сјајну и језгровиту беседу држао, него да је и својим упливом на левичарску опозицијону странку победу одсудио. Он је не само политично, него и лично најобљубљенија особа у Француеком народу и парламенту. Енглеска је дакле падом Фрајсинија изгубила сво] досад једини поуздани наслон на Француску, која је, као што од пре рекосмо, египатско питање одпочела,’ а после се Енглеској подчинила, што је Французе и по Форми због понижења Француске пред светом противу Фрајсинија огорчити морало. Бизмарк је своју Турској нагињућу политику у последње дане обележио тим, што је намере Енглеске подривао. Гледстон је дао познати, да хоће не само да сујечким каналом овлада, него да циља најпре на протекторат над Египтом, а после и на саму окупацију његову, после које би он кедиви, и египатском народу диктирао. По „Келнским новинама“ већ је кедива ТевФик, који је присталсца Енглеске, овластио Енглеску, да све тачке дуж сујечког канала поседне, који поседнуће енглеска влада за нужно држи. Кад су Енглези трупу кроз канал провести хтели, Лесепс, који је тај к»нал саградио, и сад га под закупом држи, протестовао противу тога, но безуспешно. Енглеске трупе су 2. августа заузеле Сујец. Русија је играла у египатској размирици такође значајну улогу. Но како је Енглеска изјавила, да је намерна, да начела за војничку акцију у Египту утврди, и да тај предлог саветовању конференције такође за прпктични основ служити може, Онон, руски посланик, овлашкен буде, да у том учествује. Русија је изступила била из конФеренције, јер ова иије имала опредељеног програма, јер су Енглеска, а уз њу Француека, околишиле, и нису излазиле с чистом бојом ни пред саму коНФеренцију. По тим је Порта пристала, да учествује у конФеренцији, и да прими на себе понуђену јој изкључиву војничку интервенциЈу у Египту. Поред свега тога Енглеска опет извија, јер је смерала Порти ставити услове за осигурање њеног сувренства над Египтом и није хтела да зна ни за какве услове, него иште, да Порта у свом ратовању противу египатске народне војске подчини своју војску енглеском војничком заповеднику, и да ова по овога упутству, правије рећи по овога заповести поступа; иначе да она неће дати, да турска војска уђе у Египат. Енглеска је искала од султана, да изда проглас, који Араби-пашу скида, иначе да би боље радила, да изостави слање трупа. Порта је у седници од 7. авг. изјавила, да подпуно приступа клаузулама конФвренције. Турска ће паралелно водити рат у Египту, и преговори се воде о међусобном одношају оби врх. вој. заповедништва. У Цариграду је у конФеренцији од 3. авг. п. р. талијански посланик гро® Корти поднео именом ИталиЈ*е предлог на цел заједничке, колективне заштите сујечког канала. Заступници Немачке, АустроУгарске, Русије и Турске приступише том предлогу. Заступници Енглеске и Француске изјаснише, да морају најпре својим владама извештаЈ* поднети. Руски посланик буде упућен, да своје место у конФеренцији опет заузме. не иде у рачун, да Енглеска

посредно путем изкључивог овлађења сујечког канала овлада средиземним морем, као што је морем овладала освојењем Гибралтара, Малте и Кипра. Не иде то у рачун ни Аустро-Угарској, којз такође има интереса у очувању међународности сујечког канала, и средиземког мора. Далеко се Енглеска бацила, односно Гледстон j‘oj, који Ирску прогања и век помишља на разрешење постојећег парламента, који му није дао клотиру у парламенту. Кад би Енглеска своје цели у Египту и спрам сујечког канала постигла, она би опкорачила сву Европу у морско-саобраштајном, и односно светско-трговинском погледу, имала би преки пут у Индију отворен, и полакомила би се и за Сиријом, на коју и Француека циља. Но Русија као што будним оком прати кораке Енглеске у Индији, исто тако пази и ва то, да она изкључивим овлађењем сујечког канала не осигура себи преки пут у Индију. Она се приближава граници Индије њен је последњи план, Енглеску из Индије истиснути. Да се вратимо самој египатској ствари. „П. Лојд“ пише: „да је најгоре то, што се Порта одључила на ону војничку интервенцију, које је одрицање Бнглеској управо једини правни основ дало, да уђе у Египат. Чини се, као да Порта, премда је истоветну ноту конФеренције, која је само турску интервенцију у изглед узела, безусл вно примила, ипак још никако није вољна, да свој непосредни 'улазак с војском у Египат зависним учини од одустанка Енглеске од даљи операција. По свом изгледу у Египту he се развити паралелна акција, и Енглеска ће бити принуђена, да баш с оном силом кооперира суделује која би се, бар по садањем положају ствари, радо видила искљученом из египатски заплета. “ Даље наставља „П. Лојд“ : „Жртве, које си Енглеска због покорења Египта намеће, својевољне су. Оне нити суизазване каквим европским позивањем, нити су легитимиране оправдане каквим евроцским мандатом. Не могу дакле основати какву правну изреку за тражење накнаде. Но Порта осим тога моћи ће Енглезима, супрот ставити жртве, које је она сама себи наметула. Она се може на боље што позвати, него на саме апстракције свога сувренства; она може истакнути: да је она у тешким односима према једном покрету, који је у млогом цравцу имала узрока заштедити си, не само учииила употребу од свог сувренства, него дч је и овога дужностима одговорила. Што је код Енглеске био чин од некога неодобреног весеља, било је код Порте чин самопрегоревања, и подчинења под жеље Европе. Енглеска ради противу изричне воље Европе, али и без сваке непосредне или посредне потпоре Европе. На страни Порте етоји изјава воље Европе подпуно и сасвим. Не може се увидити, како би се са правом и јавним моралом у склад довести могло, кад би се Енглеској икаква корист прибавила из њени предузећа на трошак положаја моћи Порте у Египту, на трошак сувренства султана: Енглеској дати права, која султану из двостручног оветовног и духовног положаја припадају." Из свега севиди, да Енглеска у Египту своју цел неће постићи, и да никакву засебну корист добити неће, јер то Европи не иде у рачун, и ова би то осујетила.

Политички преглед.

Како нз Загреба јављају, бан Пејачевић отишао је 26. о. м. у Вудаоешту, да с угарскима министрима конФерише о неким питањвма, што стоје на дневном реду. Као тахо питање означују особито закон о узаконењу наредаба, којима је војничка Крајина спојена. Тај закон треба да буде потвррен, па да се може саставити прорачун за Крајину за 1883. год. Повнато је пак, да је том закону украБена највиша потврда. Какав Бе се дакле ту експедвјенс наБи, идемо, да видимо. У угарскоме мивиетарству криза то је најважнија вест, што стиже вз Будимпеште. Министар комуникаци]а, Ордоди, дао оставку. Та вест не Бе иствна никога, ко прати политичке догаЈ/аје, ивненадити, али ипак јој се баш у овај

мах нико није надао. Меру тим, министар је имао довољна разлога, да даде оставку. Као што из Вудапеште јављају, разлози ти јесу личне и стварне природе, и Ордоди није од јуче или данас сит министроваља. Између веговог министарства и других ресората иесто су се дога Јале диФвренције, које му нитако нису могле сладити се£ење на министарској столици. Уз то, као што је познато, није ни једно министарство sило у сабору онако жестоко нападнуто, као министарство комуникација. Због тога је Ордоди већ једном био дао оставку, као што неки веле, јесенас, али тада се још дао склонити; да остане у звању. Сада пак веле, да му је тврда намера, да се уклони од државних послова, Говори се, да његово место не Бе бити одмах попуњено, него да Бе комуникацијама привремеио управљати министар трговине, бар. Кемењ. Но ордодијева оставка није једина крива, што влада у министарству комуникација, јер и државни тајаик, Хијероннмн, дао је оставку. Ко се сеБа поменутих нападаја, којима је миннстарство комупикација у сабору било изложено, знаБе да државни тајник има још више разлога, да одступи, него ли сам министар, јер на онога се била окомила оштрица оних нападаја, а овај је био изложен само тупом крају. Једва доби Францусна ново министарствоФресине потписао је у понедељак после по дне према имену вредседника републнке декрет, којим се Диклер именује миниетром-председником и министром спољашњих послова. Диклер је дакле примио потпуно Јнаследство од Фресинета. Како „Аж, Ава“ јавља, министарство је овако састављено: Фалијер унутрашњих,Пјер Легран трговине, Деве јавних грађевина, Девел правосура, Тирар Фвнансија; Маја, Било, Жорегибери и Кошери задржавају своје портФеље. За министра наставе вели се, да Бе Бертло бити наименован. Што се тиче новог министра-председника Диклера, он броји данас 70 година. Он се од простог новинарског коректора уздигао до угледног пољско-привредног писца и париског уредника, а доцније до сенатора и министра. 0 његовом правом републиканском и демократскоме мишљењу не може бити сумње. Диклер беше још 1848. год. министар Финансија у републици. У народној скупштини он је свагда тјерову политику потпомагао, па како у скупштини, тако је и у сенату, коме је потпредседник био, седио је у редовима републиканске левице. На пошту министрапредседника доноси Диклер дугим животом стечено и сазрело искуство, мирноБу и умереност.

Реорганизација земаљске управе у Троједници.

(Наставак.) 23. Котарски зборни суд у Вуковару за котаре: вуковарски 11.770 м. и 35.656 ст. шидски 6.57П м. и 20.667 ст., илочки 6.13Q м. и 15.231 ст. Увупно 24.37П м. и 71.554 ст. 24. Котарски зборми суд у Винковци за котаре: вимковачви 14Q м. и 26.871 ст., бошњачки 14.56 □ м. и 29.170 ст. Укупно 28.560 м. и 56.041 ст. 25. Котарски зборни суд у Руми за котаре: румски 12.590 м. и 33.644 ст., за град и котар митровачки 21.960 м> и 26.777 ст., иришки 5.960 м. и 17.150 ст. Укупно 40.510 м * и 77.571 ст. 26. Котарски зборпи суд у Земуну за град и вотар: земунски 13.900 и 22.226 ст., стар. пазувачки 16.300 м - и 33.030 ст., онда за град и котар карловачки и град петроварадински 16.690 «• и 13.698 ст. Укупно 36.890 м - и 68.975 ст. 4. Сада се расправљају трошкови нове организацвје политичких и суд. области прве молбе. Ови су израчувани за 10 жупанија 177.400 фор., за 72 котареке области укључив експозитуру уЖумберку на 506.840 фор.; за 72 кот. суда на 246.850 фор. за 24 кот. колегијална суда на 351.000 фор. и за два суд. стола у Осеку и Загребу на 47.580 фор. Системизирави су пак: 1 код жупанија: 1 вел. жупан. плаћа 2600 фор. станарина 350 фор. службовина 400 фор. 1. тајник (или поджупав) плаћа 1500 и 1400 фор. станарина 250 фор. перовођа плаћа 900 и 800 фор.етанарина 200 фор. лечник 800 фор. плаће и 200 фор. станарине; ветеринар 600 фор. плаће и 150 фор. станарине; инжињер 1200 и 1000 фор. плвће и 200 фор, станарине; инжиљерски пристав плаћа 800 и 700 фор. станарпна 150 фор.; надшумар плаћа 700 и 600 фор. ставарива 150 фор.; офицвал плаћа 700 фор. станарива 158 фор.; писар 600 и 500 фор. плаће н 100 фор. стан.: дневничар са 365 фор.; подворник 300 фор. плаће, 50 фор. станариве и 60 фор. за одело; подворви помоћвик 250 фор. плаће

и 50 фор. станарине. Код свих 10 жупанија било би намештено: 10 веливи хупана, 10 тајника или поджупана, 30 перовођа, 10 лечнива, 10 ветеримара, 10 инжинира, 20 инхинирсвих пристава, 10 иадшумара, 10 официала, 20 писара, 20 двевничара, 10 подвориива и 20 подворних помоћвика. 2 вод вот. области: вот. предетојнив плаћа 1200 и 1100 фор. стан. 250 фор.; пристав 800 и 700 фор. и 150 стан.; перовођа плаћа 700 и 600 фор. станарина 150 фор. лечнив плаћа 600 фор. станарина 150 фор. писар илаћа 500 и 450 фор. стан. 100 фор. дневничар 365 фор. подворнив 250 и2OО фор. плаће 50 фор. стаиарине и 60 фор. за одело; подвор. помоћник плаћа 200 фор. стаа. 50 фор. Код свих кот. области имало би се иаместити: 71 предстојнив, 71 пристав, 142 перовође, 71 лечнив, 142 писара, 142 дневничара 71 подворнив, 71 подворски помоћнив.у Овамо долази још експозитурау ЈКумберву, код воје би се наместио: пристав плаћа 800 фор. и 200 фор, стан, 1 писар 450 фор. плаће и 100 фор. стан. и подв. помоћнив плаћа 200 фор. стан. 50 фор. Састављач овога ;елабората цени, да би се имали ввин-ввенали лечнива докинути, а примање из статуса посве испустити. —Пероводни вежбеници не долазе вод вотарсви области, јер спадају на етат земаљске владе. Организам судб. области само ее примера ради наводи, да се могу просудити трошвови његови. Те су области: 1. Котар. судови: кот. судац плаћа 1100 и 1000 фор., станарина 200 фор. пристав плаћа 800 и 700 фор. станар 150 фор. писар плаћа 500 и 450 фор. станариаа 100 фор. -дневничар 365 фор. подворнив 200 фор. плаће, 50 фор. стааарина и 60 фор. за одело. Котарсви судаца има 72, пристава 72, писара 72, дневничара 72 и подворника 72, Експозитура у Жумберку: пристав судб.: плаћа 700 фор,, стан. 150 фор. писар 450 фор. плаће и 100 фор. станарине, подворни помоћнив 200 фор. плаће и 50 фор. станарине. Овде додана је следећа примедба: Кад би се устројиле мешовитекот. области, могли би се системизирати само пристави са плаћом 900 и 800 фор. и стан. 150 фор. уз то може бнти автуари са плаћом 650 и 600 фор. и станарином од 100 фор. У том случају била би сувишна берива вот. судаца са 87.400 фор. а преиначила би се берива пристава, која би место 64.800 износила за први разред приетава 37.800 фор. аза други равред 34.200 фор. укупно 72.000 фор. давле према 64.800 .за 7.200 фор. више. али према беривом вот. судаца од 87.400 фор. мање 72.200 фор. дакле увупно мање 80.200 фор. која би се свота приштедила. Надаље могли би се код мешовитих области, имајући малено подручје, место 3 наместити само 2 дневничара, место 2 један подводник и 1 подвод. помоћнив, пак би се опет приштедило од прилике 10.000 фор. 2 котар. зборни судови: председник плаћа 1800 и 1600 фор. стаи 300 фор., већник илаћа 1200 и и 1100 фор. стан. 250 фор., већ. тајник плаћа 1000 и 900 фор. стан. 200 фор., пристав плаћа 800 и 750 фор. стан. 150 фор., водитељ грунтовнице плаћа 800 и 750 фор. стан. 150 фор., актуар код грунтовнице плаћа 650 и 600 фор. стан. 150 фор., официал плаћа 650 и 600 фор. стан. 150 фор., писар плаћа 500 и 450 фор. стан. 100 фор. дневничар 365 фор. тамничар плаћа 450 фор. и 100 фор. стан., подворник 250 и 200 фор. плаће, 50 фор. стам. и 60 фор. за одело, подв. помоћник плаћа 200 фор. стан. 50 фор. У свем било би намештено: 24 председника, 47 већника, 48 већ. тајника, 24 пристава 24 водитеља грунтовнице, 24 актуара код грунтовнице, 48 официала ’4B писара, 48 дневничара, 48 подворника и 24 подворна помоћника. 3. Судбени столови у Загребу и Осеку могли би се организирати као судб. столови вишега разреда, којим би се за већи делокруг ммала додати још два већника вишега разреда ијјош један већн. тајник. Ту би се дакле наместило: председнив, плаћа 2600 фор. стам. 350 фор., већник VII. д. р. плаћа 1800 и 1600 фор. стан. 300 фор., већник VIII. д. р. плаћа 1200 и 1100 фор., стан. 250 фор., већ. тајник плаћа 1000 и 900 фор. стан. 200 фор., пристав плаћа 800 и 750 фор. стаи. 150 фор., водитељи грунтов. плаћа 800 ф. стан. 150 ф.; актуар код грунтов. плаћа 650 и 600 фор. стан. |l5O ф., офвцијал плаћа 650 и 600 фор. стан. 150 фор., писар плаћа 500 и 450 фор. стан. 100 фор., дневничар 365 фор. тамничар плаћа 450 фор. стан. 100 фор. подворник плаћа 250 и 200 фор. стан. sОфор. ea одело 60 фор. подворник нлаћа 200 фор. стан. 50 фор. Ту би се дакле сместило: 2 председника, 4 већника вишега, а 4 већника нижега разреда, 6 већ. тајника, 4 пристава, 2 водитеља груктовнице, 2 актуара код грунтовнице, 4 официала, 6 писара, 8 дневвичара, 2 таммичара, 6 подвориива и 6 подворничва помоћника. (Свршмће се)

„ЗАСТАВА® имази редовно: средом, петвом, недељом, на целом табаку, а утој нииом на но табака. ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-Угарску: па целу годину 14 ф. н. ва по године 7 ф. н. на четврт године 3 ф. 60 н. па 1 месец . . • . • 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру) па годину 35 дин. на пола године 17*/ 2 дин. на четврт године 9 динара.

БРОЈ 117. у Новом Саду у петак 30. јула (11. августа) 1882. ГОДИНА XVII.

ОГЛАСИ рачунају се но 6 повч. од сваке врсте оваких ситних слова, за жиг плаћа се по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад. РУКОПИСИ не враћају се натраг. Поједипи бројеви стају 10 новч.