Застава

народ, шта саборњеговнатореки, кад дође неизоставан час, да и они своју реку. Далеко буди од нас, да икада, а наиме сада народу свом у томе прејудикујемо, али нам се при помисли иа ову околност и нехотице буди секање на одговор, што га је Францезка уставотворна скупштина дала бурбонском ђенералу Буље-ју, када се исти дрзнуо, да јој из „сигурне дал>ине“ попрети, да у Паризу ни камена на камену оставити неће. Славни Ламартен еачувао је овај одговор иотомству и добро је чинио.

Кратке белешке.

$ „У кући обешенога не говори се о ужету!* На ову пословицу ваљало је помислити пештанској господи пре, него шго су се одважили, да нам пребаце, како наши саборски повереници само онда обилазе поверене им манастире, кад им прасне ћеф, да се госте и и да саберу дијете Кад би ова денунцијација могла нешто истинита бити, што оз биљно нико паметан и поштен предпоставити неће, зар би онда наша пештанска господа на таку истину више шта приметити смели, него што каже оно француско: tout comme chez nous? / Господин „Ујвидеки" уверава нас и о томе, да је пројекат Анђелићев, о којем у данашњем нашем чланку говоримо, саставио „мађарски немеш Радић.* А зар тај господин збиља држи, да има и једног јединог Србина, који би помислити могао, да из пера српског протосинђела, правог протосинђела српске, православне цркве може таки пројекат истећи? / Исти господин, који је, као што се види, пун добре воље, да нас све са самим отњуд непознатим стварима упознаје, поверава нам још и ту новост, да је господин Радић не само млад, него и човек од дубоке науке, те се труди, да нам ово последње и докаже, али је при том ипак толико обазрив, да се не позива у сврху тога доказа на речени пројекат, то му је ваљда одвећ мало него нам вели, да је господин Радић и „доктор теологиЈе*, и тој као што видите, под козијим ногама. Ајде што се тај господин упиње, да се нами и нашој автономијп попне на гребене, ал шта му је сирота наука скривила, да је за љубав господину Радићу са теолбгијом идентиФикује. /. Исти господин уверава нас и о томе, да би за приход фискалата наших народних фондова „ма какав пештански адвокат* радо дао 20.000 фор. Верујемо, јер нас то подсећа на оног новосадског абдериту, који је пређе некад пун добре воље био, да се без икакве плате прими теретних дужности варошког градоначеонива, па кад му га овим нечувеним „веледушијем* заплашени пријатељи запиташе: „За што би то чинио?* Он им одговори: „Небринте се, колико ми узтреба, толико ћу знати ја већ сам себи узети.“ Шта мислите, колико би по том рачуну тек ти „ма какви* пештански адвокати узети морали, да плате дру Политу 20.000 фор. и још да имају, колико њима треба? |. Господин министар Трефор хтео је да нам изненади саборски одбор са једним својим одписом, у коме га позива, да ради на томе, како би саборски посланици у интересу оптерећеног народног иметка у будуће обвезани били, да на сабору бесплатно учествују. Господин министар стао је с овим предлогом на тоциљајку, којој је клизавост по њега најопаснија. При свему томе морамо се за сада с обзиром на обим ових бележака задовољити само са приметбом, да би у ту оданост и брижљивост господина Трефора према нашем народу можда и поверовали, кад не би тако одвећ јефт и н а била. Овако пак нека се задовољи г. министар за сада са нашим озбиљним обећањем: да ће не само саборски одбор, него да ћемо и ми учинити све и сва, да наше саборске посланике на ту жртву приволемо, али тек онда, кад доживимо, да је на том путу г. Трефор добрим примером први пошао напред, те да је с обвиром на, не само одвећ јако обтерећено, него Bt ћ и заложено државно имање, и готово сасма изцрпљену порезну снагу народну на својих 12 000 годишње плате резигновао, па да су, одушевљени овим заиста великодушним примером исто то не само и његове колеге, него и посланици на земаљском сабору учинили. Дотле пак добро би чинили и г. Трефор а и остала пештанска господа, кад би мало више испред својих врата чистили, а мало мање „разбијали себи нашу главу.*

Политички преглед.

Јучр, у четвртак требао се састати уг. земаљскн сабор, али тек сутра ако уздржи седнвцу. Иа да се не Бе одмах упуштатн у мернторне рас-

праве, он ђе и пак, магар за тренутак само, обузети васколики јавни интерес у земљама круне стеванове. Најважнији поднесаг, што ђе му за овај мах стиВи, биВе државни прорачун. Мииистар Финавсија Сапари поднеђе му га веВ у уторак и пропратити га опширним експосејем (образ ложењем) о Финан ијском положају. Финансијски одбор претргсаБе прорачун, и док делегације устрају. Но по што влада мисли, да сабор не Be моћи за времена прорачун претрести и одобрити, о је она спремна, да у новембру иште индемнитет ва прву четврт 1883. године. Поред сабора сви се домаВи политички гругови зани ' ају немирима, што се у Угарској противу Јевреја дижу. Није никако чудо, што се свак дао у бригу, јер пожунски немири изгубили су помесни, па су добили општи значај и узели доста опасан вид. Да им замашај ни у Вудапешти не превиђају, ма да им га будапештанска преса махом семитска омаловажава, тумачеВи их као излив најпро*тије безаконитости и сурове развратности и одричуВи им политичкосоцијални значај, види се по томе, што се влада нашла побуЈена, да поводом истих немира јавно проговори. Министар-предс»дник Тиса, као министар унутрашњих де ia, разаслао је свима муниципијама окружницу, у којој их позива, нека се постарају, да се немири, сдични пожунскима, не догоде на њиховој области, па ако се и пак догоде, они нека ’их свом јавне власти угуше, па у нужди употребе и сама брахијална средства. Министар у једно позива муниципије, нека га о свему, што у том погледу опазе и учине, тачно извештавају. Што се тиче самих пожунских немира, они су у самом Пожуну престали, на очиглед оружане силе притајило се огорчење противу Јевреја, али за то су се тим веВма и жешБе дигли и развили у пожунској околини и у опште у пожунској жупанвји. У Рацерздорфу, СенЈурђу, [Иванци, Шапу, Ланишцу, слободној кр. вароши Бесингу, Диосегу и многим другим местима у пожунској жупанији било је мањих, веВих немира противу Јевреја, скопчаних с разним изгредима, и немири су престали, тек кад се војска појавила на лицу места. У селу Надашу запалила је разјарена светина неком томошњем ЈевреЈину дом, па дома Бина бацила у ватру, од куда га је свег израњављеног полицвја једва спасла. Таки појави за иста заслужују општу пажњу Которске и сарајевске вести гласе, да босанско-херцеговачки устаници опета дижу главу У след преустроЈ'ства Аустро-уг?рске војске премештају се и по Босни и Херцеговини поједине посаде с једног места на друго, али мобилни батаљуни нису онде смањени, него су остали на јачини, коју имају у ратно доба, а то је по 230 до 240 зо.никг! по сатнији. Tato исто три пуковније у Сарајеву, Мостару и Плевљу остају у ратној снази. Да богме, да је то све за то, што се устанвци оп. т јачом свагом појављују. Бечким „Нем. Нов.“ јављају из Котора, да у Херцеговини има још иреко тисуђу устаника под ворама Фортом, ПобриБем, Ељезом и МандиБем. У Босни има још меЈу Фочом, Вишеградом и Сарајевом око осам стотвна устаника под БожовиБем, Скоком и Хаџо Вом. Како „П. Лојду« вз Сарајева 20. ов. м. јављају, на заједничком друму нападнута су и убијена два порезна чиновника. Кад су се резерваши I. пешачке пуковније у Сарајево враБали, рањена су под Трновом два војвика из пушке. Око Фоче је, вели исти извештај, најнесигурније. На свој етапској прузи до снде стоје страже и чвтави водови и полусатније на сваквх твсуВу корака, и то од 6 сах. за јутра до 9 сах. у вече. ЈОсим тога патруље и веБа војена одељења непрестано крстаре по околини. Као што се види из подгоричког дописа, што га на другоме месту саопштавамо, немири на црногорско-арбанапlкој граници непрестано трају. Осим тога јављају страни лисгови, да осим Груда н Хота и Малисори узнемирују погранично становништво цршгорско. Почевши од Какаричке Горе, па све до ћемова Поља, свуда туда чује се сваки час пуцњава. Право полуратно стање. Па Цетвњу се особито туже, што турски низам, што је по Шипчанику распорећен, не тера Арбанасе у ред, него равнодушно гледи и оставља им, да раде, што xofie. Пограничним Кучима и Пиперима веђ је доссдило б: ло то стање, те се стадоше спремати, да Арнаутима врате мило за драго, па да крену на Диноше и Пикаље. Но Груди, Хоти и Малисорв овирисаше, шта се спрема, те све своје добро и благо опремише у Тузе, а у Диношима и Пикаљу оставише страже. Меру тим, црног рским властима поsе за руком, те Куче и одвратише од2 њихове накане. Цетвњска влада наложила је сгрого капетанима и срдарима на гранвци, нека сввм силама настоје, да погранично становнвштво остане на миру.

Матица Српска.

Записнин главне скупштине „Матице српске", држане у Новоме Саду 4. (16.) септембра 1882. (Свршетак.) Бр. 40. Г. С. Председвик отвара у 3*/ в сахата по подне скупштину, казује, да су по одлуци, донесеној у прошлом брћју, остали за избор квалификованв за стипевдију коствћеву: ЈКарко Миладоно-

вић и Петар (Каменко) Николајевић, ваређује тајно гласање и за прикупљање гласова одређује чланове дра ђорђа Деру, Аћима Радошевића и Милана А. Јовановића. Одбор за прикупљање гласова јавља после четврт сахата, да је гласао 31 члан, и да је од преданих гласова добио Петар Николајевић 15, Жарко Миладииовић 14, а два листића била су празна. На основу овога гласања проглашује председник Петра (Каменка) Николајевића за питомца стипендијске закладе костићеве са годишњом стипендијом од 350 ф. О избору овом извешћује се и управни и књижевни одбор. Бр. 41. Г. С. Књижевно одељење под бр. 25. К. Одс. о. г. јавља, да Христифор Шифман земљемер у Б. Комлошу није пристао ia то, да се стипевдија за професору укине, жити на то, да се обе његове стипендије употребљу]‘у на изучавање уметности и лепих вештина, него да остане при досадањоЈ’ наредби његовој. Према тој изјави оснивачевој расписан је стечај био с роком од 4 недеље дана на једно упразњено питомачко место са годишњом стипендијом од 200 ф. У том стеча]‘у напомепуто j'e, да ту стипендиЈ’у могу тражити прав славни Срби из Угарске, који су нај’мање шест гимназиЈ‘ских разреда или уз то и приправнвчке науке свршили с врло добрим успехом, па желе слушати више педагошке науке. На тај расписани стечај прИЈ‘авио се Михаило Рајин из Опава, који је испит зрелости на вовосадској великој гимназији положио и српску учитељску школу у Сомбору с добрим успехом свршио и своје еиромашно стање доказао, са 5 при Лога. Књижевно одељење предлаже истог молиоца за избор кбо са свим оспособљеног за питомца стипендијске закладе Шифманове. Предлог се прима и Михаило Рајин бира се за питомца стипендијске закладе Христофора Шифмана са годишњом стипендијом од 200 ф. и о томе ее и управни и књижевни одбор извешћуЈ’у. Бр. 42. Г. С. Књижевми одбор под бр. 134. К. 0. ех 1881. јавља, да је његова преузвишеност администратор митрополије српске у Карловцима под 7. (19.) септ. 1881. ср. М. 395. на поднесени му из главне скупштине предлог од 3. (15.) септ. 1881. бр. 38. Г. С. изабрао на четири упразњена стипендијска места из закладе Нестора Димитријевића из тројних кандидација ове кандидате за стипендисте, и то: I. Са годишњом стипендијом од 250 ф. 1. Душана Симића из Н. Сада, свршеног гимназисту с положеним испитом зрелости и 2. Милана Гаврилу, свршеног I. годиие правника из В. Бечкерека; 11. Са годишњом стипгндијом од 150 ф. 3. Лазу Секулића нз Црепаје, сада слушаоца VII. гимназијског разреда, и 4. Миту Вучковачког из В. Бечкерекв, сада слушаоца VI. гимназијског разреда. У уживање појединих стипендија ступили су поменути питомци почетком школске године 1881/2. Његова преузвишеност саизволела је и на то, да се питомац исте закладе Кајица Иванић, помакве из нижег стипендијсксг разреда од 150 фор. у виши од 200 ф. Узима ее на знање.’ Бр. 43. Г. С. Књижевво одељење иод бр. 18. К. Одс. о. г. јавља, да је Давило Павић, ком је по одлуци лањсне главне свупштине под бр. 28. Г. С. ех 1881; и пристајањем његове преузвишености администратора српске митрополије у Карловцима од 7. (19.) септ. бр. М. 394. одоарено било, да може уживати стипевдију за шк. годиву 1881/2 поднео ва ново молбу, да му се иста стипендија продужи још на годиву дана из ових узрока: 1. што је по гласу приложеног отвуствог листа у току 1881. г. све до 21. јануара 1882. служио као војник домобранац. а то га је са свим спречило у полагању испита; и 2. што no гласу приложеве сведочбе није добио у току шк. год. 1881/2 термина за полагање првог строгог испита. Молба ова поднесена је изветтвјем вњижевнога одбора под бр. 80. К. 0, о. г. Његовој Светости патријарху српском е препоруком на уважење, и Његова Светост дописом од 13. (25.) августа о. г. бр. М. 390. приступила је предлогу, да се Данило Панић, свршени правник, остави ради полагања строгвх испита још за шк. годину 1882/3 у уживању скоје стипеидије из закладе Нестора Димитријевића. Узвма се ва знање. Бр. 44. Г. С. Пошто председник изјави, да му није поднесен иикакав предлот у смислу иословногреда, позива скупштиву да изабереодбород десет оеоба, који ће потписати скупштински записник. За оверење скупштинског запис Ника бирају се ови члавови: др. Ђорђе Дера, подпредседвик, Милан А. Јоваиовић, Стеван В. Попбввћ, др. Лазг Станојевић, Стеван Јефтић, Андрвја М. Матић, Љубомир Стефановић, Тома Зековић, ДаИило Манојловић и Гавра Плавшић. Бр. 45. Г. С. Председвик казујући, да је свупштина овом приликом свој рад довршила, захваљуЈ’е члановима на њиховој доброј вољи и љубави, којом су га у вршењу његове председничке дужности потпомагали. На ову изјаву пред| едникову разишла се свупштина у 5 сахата после подне ускликом: „Живио председнив!" Прочитаро и потписано.

Предлози о преустројству управе у Троједној Краљевини.

О преустројству судбене управе. I. Начело раставе правосуђа од политичке управе. Основа ке дира у начело раставе политичке управе од правосуђа, које је сада у npeoj’ инштанцији проведено у оба подручја земље. Ако и није наша намера, да то начело, предности којега теорија и пракеа сложао признавају, на дуго и широко расправљамо, то ћемо ипак о њем коју рећи с обзиром на додуше осамљене, но радо признајемо чистим патриотизмом надахнуте глаеове, кој’и га у нашој домовини још свеудиљ неком устрајности побијају. Од почетка данашњега века примећује се, да си неодољивом силом крчи пут мисао, да се вачело о диоби радње има упоравити и на послове државне управе. Течајем овога века преобразили су ■е политички и соцчјални одношаји; продукција, индустриЈ’а промет, заодевули су се у нове форме и развили у пре неслућеном опсегу, пучка се просвета, срушив огрчде, у којима j’e једва животарила, шири све то више и више. Тај преображај политичког и социјалног живота народа, наметнула j’e држави дужност, да према тим новим одношајима, према том новом предмету удеси и државни организам, да нове те појаве државним сврхама прилагоди. Један једини оргав недостаје за ту радњу. Дан данас као никада ваља нарочито за ниже органе необориво пачело, да нико неможе успешно служити два господара. У осталом раздеоба функциЈ’а изражена је најјасниЈ’е у човечијем организму, у којем су разне функције поверене разним органом. Око види, уво чује, уста говоре, рука ради, вели Блунчли, а сва ова уда служе хармонично заједничкој сврси. Тако ваља да буде и у државном телу, и у њему ваља да сваки орган обавља становите фукције, за које је устрој’ен. Ова раздеоба посла постоји већ {дуго времена у икдустрији и трговини. Малотржцу, који тржи у тесном опсегу, нетреба ни помоћника ни књиговође. Но трговац, који својом трговивом обухваћа већи предел, неможе радити без помоћника, а развије ли се његов посао, постане ли замашнијим, раширили се његов промет, тада мора он радне своје силе разделити, j’ep ће само овим путем бити у стању равнати послом, надзирати посленике, контролирати њихово деловање. Таковом трговцу неће ни на крај памети доћи, да сваком поједином од својих људи повери и књиговодство и благаЈ’ну, и корешпондевцију, и одпрему, и распродају на мало или да појединости толи разновреним фунциЈ’ама оптерећеном посленику додели неколико помоћника, јер би тада један другоме био на путу, те ни један од наведених послова неби био обављен у реду; већ ће разборит трговац разделити радњу, поверити сваком од својих плаћених посао, за који има највише способности, те ће га за тачно изведење поела учинити одговорним, и тим путем добвће трговац за сваку грану веште људе, преглед посла биће му олахкоћев, и јсве ће се редовито развијати. Ово начело раздиобе радње показало се сходним не само у трговини и ивдустрији, већ и у државној управи. У CTapnj'e доба државни је посао био веома једноставан, и један чиновник могао је задовољавати разним агендама. Но од кад си је држава поставила виши задатак, од кад се преобразио политички и соци]'ални живот, држава да реши многобројне своје задаће, треба множину радиих сила, а није могуће тим силама успешно равнати, коитролирати и употребљавати их, а да се посао међу њима нераздели. Чим је раздиоба посла подпунија, тим се тачпије обављају поједини послови, а чим су детаљи посла боље обављени, тим j’e лагље свести разноврстне послове у целину, и надзирати их. Из ове пауке искуства потекло је понаЈ’прије разређење државних посала међу министарствима, затим међу средњим, а најпосле и међу најнижим органима. Овој се науци мало по мало поклонило и хрватско законодавство, те ми се надамо, да јој се неће изневерити. Ако постојећи систем раставе није у пуној мери одговорио очекивању, ако се управа и судство иису за кратка трајања његова подигли до оне савршености, за којом теже патриотичне жеље, то се ипак неда тајити, да се и судство н управа након њихове подпуне раставе развијају успешније, и да се мане, којих нисмо вољни сакривати, не могу писати у грех томе начелу, већдругим неповољним околностима, међу којима има и такови, свладање који не стоји до нас самих. Неможемо, а да не споменемо приговор, који твр!ди, да систем раставе политичке управе од правосуђа слаби снагу владе. У Француској, у Пруској итд. постоји већ давно систем раставе у вајнижој инштазцији, па баш у ти држава владина је акција најенергичнија. Морамо иекрено исповедити, да недовучујемо, како би облгст мешовита, област обтерећена судачким агендама, које се отимају упливу владе, могла успешније подупирати владину акцију, него ли то може учинити чисто управна област, која, подређена у свему влади, по свом је звању упућена, да административне њезине памере провађа. Поуздање толи нужно правосуђу, да реши извишену своју задећу, изискује с друге стране, да се од његова организма уклоне и они привидни разлози, који би у земљи могли слабитиверу у ње гову непристраност.