Застава

ЗАСТАВА.

„НАЦИЈОНАЛНА" ПОЛИТИКА И „КУЛТУРНО" ЈЕДИНСТВО.

(Т. Б.) Гринвалд зове се та „умна величина,* тај будући херој велике мађареке државне миели на угареком е..бору, ко ј и ј е кроз плот вирио и прислушкивао, каквим је начином, каквом је благодарном фразологијом г. Коломан Тиса умео код својих кратковидих мамелука да учврсти и увелича популарност своју, па као што оно кепеци мисле да су већи од горостаса и да даље виде од ових, кад им се на рамена попну, тако се и г. Гринвалд одмах за тим пожурио, да у развијању ове Фразологије далеко надмаши г. Тису, не ба ли недотупавни стожери „великог Мађарорсага“ што пре у њему упознали оног изасланика, оног месију мађарске провиденције, који је у истини позван, да пронађе путе, који воде у обећану земљу мађарског Канаана. А није немогућно, да и миели оне к у с е лисице распињу овог великана мађарске државне будућности, која је, вратив се из ропства, из петиних жила т РУД ила се , Д а наговори своје репате друге, да за љубав „егалитету* и оне даду себи репове посећи. Били узроци какви му драго, који г. Гринвалда на том проблематичном путу тако силно покретају, толико је истина. да ни у самој будим - пештанш ој семитској штампи нема никога, који с таком безобзирношћу пропагира идеју помађаривања, као овај делија, који нам изгледа, као да је само од пусте донкихотске жестине заборавио до сада, да још и оно парче репа, које је на њему не помађарено остало, себи одсећи даде да jGriimvald-a* у каквог , Z6lderdćlyi-ja“ прекрсти. Дебата о законском предлогу, који се тиче квалиФикације политично-здминистративних чиновника, дала је овом Мађарону добро дошла повода, да са својим „државничким теорамама" по ново разбуди не само радозналост скромних владиних мамелука, него и саму „интересованоет* г. Тисе. Ево неколико цветних проба женијалног му умствовања: „Централна влада“, вели г. Гринвалд. „заборавља, да Мађарека само напором свију својих снага може достићи своје н ацијоналне цељи. Дочим је код централне владе нацијоналан (мађарски) дух ба г могућан, код садање муниципалне управе није исти према саставу њеном никако могућан. Ми не смемо заборавити, да у Угарској не живе само Мађари, даје Угарска свуд унаоколоопкољенастраним, непријатељским елементима и да агитација у унутарњоети наших граница немирује. Ако нам не пође за руком, да у Угарској политично и културно јединство успоставимо, онда смо престали бити народ. Поштовање, што га администрација улива, одазвало би се у народу. У данашњој муниципалној системи једино само лични интереси и локални упливи владају. Сваки прави политику на своју руку, не би ли само до звања дошао. Ова управна система најтавнија је тачка народа нашег, жалостан знак наше слабости. Док она постоји, нити ћемо имати честите администрације, нити нацијоналне (мађарске) политике. Истина, неки веле, да је овај законски предлог један корак ка тој цељи; али има извесних ствери, које се одједаред морају предузети, ако се хоће до успеха да дође. Не поједине моменте, него целину наше управе ваља одједаред реФормисати, “ За тим је г. Гринвалд апострсФисао министра-председника Тису, велећи, да употреби своју грдну моћ ва остварење ових начела у уверењу, да га она странка, која га је с оноликом оданошћу у другим питањима сљедила, неће нг у овом питању напустити. На ово је г. министар-председник изволео одговорити, да је централ а влада ндеју нацијоналне (међарске) државе свагда пропагирала, али не оним начином, као што Гринвалд жели. Тај начин одбија Тиса из два разлога, прво, што биу опреци стојао са слободама, које посто јећи закони гарантују, друго, што

историЈа учи, да оваки поступак не урађа амалгамисањем, него све то оштријимизбијањем дивергенција. „Задатак уставне владе, вели Тиса, нијеу том, да различне расе насиљем у ј е д и ни, него на против, његово (тисино) начело било је увек то, да у Угарској сваки сме бити, што год хоће, само пре свега добар грађанин Угарске мора бити.* Чему више да се дивимо! Да ли незграпвој или неполитичној занешености г. Гринвалда, или финој, политичној тартиФерији г, Тисе? Да г. Гринвалду није стало до јвФТиног грамзења за популарношћу, он би знао, да је све то, што он са тако усиљеном вревом од наше администрације иште, у тој одомаћено много пре, него што је се њему прилика дала, да са својим „новим“ идејама у посланичком дому дебитује. Од оних елобода, које закон о народносној „равноправности“ гарантује, нема већ од године 1875 овамо ни у једној муниципији, ГД6 су немађарске народности у већини, ни трага ни гласа. Насиљем, каково се у уставној држави никада пре тога ни замиелити није могло, покошене су те слободе до темеља. Фалзификовањем бирачких лиетина и, где је нужно било, и самог списка вирилских чланова, сломијена је већина немађарског живља у свима муниципијама, где је је било, ма да ју је с обзиром на избор чиновника безусловно кандидацијоно право великих жупана и без тога еасма илузорном чинило. Према томе видимо, да су не само сва чиновничка места у немађарским муниципијама са искључивим владииим стихијама попуњена, него да су и у самим представничким телима ове етихије већину задобиле. А да се те стихије у пропагирању за идеју „нацијоналне државе“ много боље, него у вршењу својих завонских дужности разумеју, о томе су прошле године толико конкретних случајева и доказа донеле, да ове само онај не види, који просто неће да их види. Имали дакле према свему томе > мисла искати, да се изборна система замене наименовињем? За цело не, и ми врло добро појмимо тајне мисли г. Тисе, које су га побудиле, да захтеве гринвалдове одбије. Г. Тиса је уверен боље, него ико, да, као што смо овде разложили, све то, што г. Гринвалд захтева, у муниципалној администрацији, и ако не по спољашњој Форми, оно свакако у самој ствари већ одавна постоји. С тога и није за промену системе, знајући, да том променом неће до поузданијих' елемената у немађарским муниципијама доћи, него што су они, са којима у њима већ тако давно располаже. „Нацијонална“ политика, коју по жељи Гринвалдовој требају у корист „културног“ једињ тва административне власти у земљи да воде, па ма поред тога праве, стварне дужности њихове на голему штету појединих грађана и муниципија вечити сан боравиле та нациЈонална политика води се свим могућим, и допуштеним и недопуштеним, и законским и протузаконским сретствима већ пуних седам година, па каквим је резултатом уродила? Је ли „културно јединство“ alias помађаривање елемената и за једну линију коракнуло напред? На ово ће питање најбоље знати одговорити она гг. велики жупани, који су за тих седам година и сувише прилике имали, да се о практичном значају грчке мите о ваљању СисиФусева кчмена увере. У колико се с те страве ни најмањи резултати постигли нису, у толико су жчлоснији они резултати, који су се овом системом заиста постиг ли. Г. миниетар-председник споменуо је неке од њих и сам, напомињући све то оштрије избијање дивергенција, које оваки поступак изазива. Колика је ова штета, која отуд по консолидацију унутарњих одношаја као најважнијег основног стуба државне сиаге и моћи, произлази, толико је не мања и она штета, која са невршења и чанемаривања правих управних послова државу и њене грађане гони, и у место напредка стагнацију и назадак уводи. То

је тек један део штетоносних посљедица „нацијоналне политике у администрацији“, КО ЈУ г. Гринвалд иште, а г. Тиса неће, ) е Р ЈУ Be l> одавна води. А кад би хтели све оне опасне посљедице набројити. коЈима је досада овај поступак уродио, онда би се на писање књиге, а не новинареког чланка отважити морали. Но како нам је овде више до тога стало, „Д а ce разумемо“, то ћемо г. Гринвалда, као и г. Тиеу, ма нас и не слушали с особитом интересованошћу, при завршетку опоменути и ми иа нешто, што ми држимо за оправдано: Јест истина, да не треба заборавити, да у Угарској не живе само Мађари. шта више не треба заборавити ни то, да су Мађари према осталим народностима у мањини и да ће према томе покушаји њихови, да ове народности злоупотребом државне моћи насилним ил.ч тако званим путем „нацијоналне политике" у „културно јединство“ стерају, не еамо дивергенцијама, него временом и у даним околностима још много ипаснијим стварима уродити морати, којима би „словослови нацијоналне политике“ Угарску и с њоме мађареки живаљ у њој тим мање требали да излажу, што сумње нема о томе, да и једно и друго и без ове „нацијоналне политике“, и то без икакве опасности по опстанак свој, напредоватн могу, тим лакше, што се немађарсие народности у Угарској у истини из тако „добрих грађана 1 * састоје, да овом напредовању, у колико се природних својих граница придржавало буде, ни у чем неће сметати. А ако се „нацијонална политика* и даље буде Форсирала, буди под досадањим, буди под обликом, који г. Гринвалд за целисходан држи, онда нека место нас она историја, на коју се и г. Тиса позива, увери све, којих се тиче, да ће иод Угарске и од мађарског живља с-вашта пре моћи, а можда и морати бити, него што је оно, што г. Гринвалд жели, а г. Тиса пожељкује. Политички преглед.

Путовање руског ивнистра спољашњих послова г. Гирса најзнаменитији је дневни догарај, доји имамо за сад да прибележвмо. Први гласови о вом путовању појавили су се веБ од дуже времена и слагали су се у том, да ово путовање неБе имати никакова политична значаја. Да се овом тврђењу што више вере поклони, пожурила је се ОФицијозна штампа, да и цељ овом путовању саопшти, јавив, да г. Гирс иамерава путовати у Италију због тога, што му се породица са болесном му Берком тамо ави и што се и он подуже онде задржатн мисли. Ова цељ путовања не пориче се истина ни данас, но од када се поред тога зна још и то, да Бе г. Гирс на томе путу пре свега посетити немачкога канцелара у Варзину, а при повратку свом и г. гроsа Еалнокија у Бечу од ото доба једва да има кога, који би овом путу г. Гирса још и сад политични значај пореБи смео. То увиЦају и сами официјози, само niTO се с погледом на политични значај ових министарских састанака још иза бусија држе. Како за сада измеsу Русије, Немачке и Аустро-Угарске никаква конкретна питања нема, које би повод овим састанцима расветлити могло, то се многи сбазиру на последње догараје ва иољу европске дипломације, не би ли у њвма на жељено разјаснење навшли. С те стране пре свега у очи иада, да се је покушај Бисмарков, да се Енглеској приближи, сасвим изјаловио. Овај наседај, држе неки, да је Бисмарка ириступачним учвнио за идеју обнове тројецарског савеза, тим више, што су последњи немири у Француској, а још више болешљивост Гревија Француским реваншистама поново почели давати взгледа. да није далеко време, које Бе их господарима ситуасије у Француској начинити. То време пак несме политичар од Бисмаркове без поузданог савеза дочекати. Ово схватање ствари даје у неку руку разјаснења и оној, готово реБи, неочекиваној предусретљивости у држању ау*тро-угарских делегација ири расправи тугаљивог питања о одношајима АустроУгарске према Русији, а исто тако расветљује и ону чудновату смелост, са којом се је питање окупиранвх вемаља расправљало. Према томе би дакле пут г. Гирса, ако не бзш приуготовлење, оно свакако вентиловање могуБности савеза трију царева за повод имао.

Ако се ове конјуниуре обистине, онда би на жалост данас тамо доспели, где смо управо пре дегет година били, када се је први пут савез трију царева утаначио. Цена, no коју Бе Аустро-Угарска у оваки савез ступити, не може битн непозната. Да јој се оставе одрешене руке у окупираним земљама, то De бити најмањи услов, који fie је у тај савев одмамити. По томе би изгледи за балканске народе, а наиме за српску ствар на балканском полуотоку у најблнжој будуБности врло мутни били Но с те стране може ондашњим народима за уте-. ху послужити, да је и пре десет година цена, по КО ЈУ је Андраши ступање у овај савез саветовао, одржање интегритета турске царевине била, па није прошло ни пуних 4 године, а питање интегритета турске царевине нађе своје решење у Вугарске и цовеБању Србије, Црне Горе и Грчке краљевине. А онда је у Руснји владао Александар П. а не Александар Ш. Па ипак се тако брзо показа, да цена, коју је Аустро-Угарска своме тадањем ступању у савез за услов ставила, нвје била толико то, колико удица, коју јој је пружио дух времена, што се данас у начелу народностн маниФвстује, да је тим лакше домами на оно поље, на коме му извесно подлеБи мора. Да ни овај савез, ако се до вега доре, другог резултата неПе имати моБн, о томе се тек немамо узрока посумњати. Ако веБ неке разлике измеру овог и оног савеза у том погледу треба да буде, то је може бити само у том, што Бе за овај пар удица свакако далеко веБа бити.

Сабор Троједне Краљевине.

(Седница од 22. октобра.) Председник Крестић отвори седницу у 10 сахата. У настављеној главној расправи опрорачуну узе реч Известилац ђурђевић. Пригодом прошле расправе о основи пророрачуна слушао је од стране опозиције разне приговоре, које је прибележио. Чуо је и забележио, да већи део автономног прихода иде на чивовничке плате, да су комувикације управо лоше, да се за просвету мало чини, да иемамо обртничких школа итд. а у један мах да се уреди и издржи хрватска опера, да се подигву комуникације по копну и води, а поред свега тога подизале су се тужбе на порезе. То су биле јадиковке при последњој расправи, во и ове године слвкан је од стране опозиције положај земље тако црпо као никад, свему злу у земљи да је крива већина и влада, а рецепт је у тому, нека се раскине нагодба. Мисли, да би тај рецепт наш савезник оберучке прихватио, а по њему не само не би се зло укловило, већ би нам се и оно друго око, о којем је говорио крижевачки заступник завезало. Заступник светокрижки, говорећи о прорачуну, изразио је сумњу, да је претак већи, ?е је предложио, да се основа врати одбору naipt.r. Одбор се је, испитујући основу, уверио, да влада чиви све могуће, да себи освује што веће право суделовања код прелиминара. Најцрње је васликао стање земље заступник г. Црвадав, који је узео опадати поједива поглавља прорачува, те је међу осталим предложио, да се брише оних 10.000 фор., к< ји се дају влади ва владиве сврхе. Будимо исвреви. Данашњи бав подупире том свотом само вајплеменитије сврхе. Но не може се ни једној влади замерити, да ова подупире које гласило јаввога мнења, да изводи своје ивтенцвје путем и вачином, како она мисли. Заступник г. Црнадак оборио се је надаље на прорачув и с разлога, што је укинута земаљска женска препаравдија, те је рекао, да је тај завод једини ширио хрв. дух. Говорник мисли, да сви ваши просветни заводи једвако шире хрватсви дух и свест. Но заступник светоивавски побија сам себе, тужећи се с једне стране ва велики трошак, с друге тек првхватајући органичвв управви сустав, покојем тај трошак настаје. И заступвик сесветски приговарао је мвого јаввом стању земље. Поглавито говорио јеозадругама пожаливши да су укввуте. Говорвик држи да данас више опставку задруга није време. Док су владали феудални одвошаји и док је вароду била држава властелином, било је постајање задруга оправдано, но давас, где је правна и државна свест добила друге појмове, вије то постојање оправдано. Што је приговорио, да поглаварство забрањује младићима женити се, имамо му рећи, да је и у одбору било о том говора, во пошто је влада изјавила, да ће још једнсм повушати озбиљво, задовољио се је одбор том изјавом, имајући подпуно поверење у зем. владу. Врло важве преговоре вмао је заступвик крижевачки, тужећи се навластнто ва веразмерје, које

„ЗАСТАВА" излази редовно: средом, петвом, недељом,: на цел табаку, а уто; нииом на по табака ЦЕНА ЈЕ ОВА за Аустро-У гарсву: na целу годину 14 ф. н . па ио године 7 ф. н . на четврт године 3 ф. 50 и. на 1 месец 1 ф. 20 н. За Србију (у сребру) па годину 35 дин. на пола године 17*/ а дин. на четврт године 9 динара.

БРОЈ 175. у н овом Саду у петак 12. (24.) новембра 1882. ГОДИНА XVII.

ОГЛАСИ рачунају се по 6 новч. од сваже врсте оваких ситиих слова, за жиг плаћа се по 30 новч. сваки пут. ДОПИСИ шаљу се уредништву, а претплата и огласи администрацији „ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад. РУКОПИСИ ие враћају се натраг. Поједини бројеви стају 10 нои.