Застава

ЗАСТАВА

„АУСТРИЈА И ХРВАТСКО ПИТАЊЕ."

IV. Наравно, кад су у Босни и Херцеговини тако сретно испунили своју културну мисију, лако могу Хрвати либерали писати на стр. 9. своје брошире: >Eine Einigung im nationalen Sinne ist heutzutage unter den Siidslaven wohl moglich, obgleich man dieselben in drei Hauptgruppen, namlich in Kroaten, Serben und Slovenen zu thilen pflegt. Von einer serbischen Nationalitat kann nur im politischen Sinne gesprochen werden, soweit sie namlich ein unabhangiges Konigreich hat; die unter den Kroaten wohnenden nichunirten Griechen werden sich friiher oder spater ganzlich amalgamiren, zumal bei ihnen der Name nur eine religibse Bedeutung haben kann, da sie sonst in der Sprache, in Gebrauchen und im geselschaftlichen Leben von den Kroaten nicht getrennt werden kbnnen.« (!!) Либерали хрватски поред свега, што од 1880. године опазити се може у журналу политичком и у оеталом литерарном делању њихову неки знатнији обрт у политичкој и литерарној тактици према Србима, исповиједају овијем редцима у најновијој енунцијацији својој, да Срба Фактично нема осим у независној краљевини српској. Соколу црногорском, што са Цетиња јуначки влада од вијекова са останцима поданика државе српске, која се проломи на Косову, не допуштају Хрвати ни Гајеви, ни данашњи народњаци, а најмање Хрвати либерали Анте Старчевића, да се Србима зову. Либерали отворено признаху то у толико књижица својијех, простијем мотивом; да су тобоже Црногорци у свом држању, које и они sa узорно држе, много племенитији од „6 и s анти ј ски јех Срба.* Политичком тактиком највише либерала хрватскиЈех доспјело, се вала богу, да у Боени и Херцеговини по сломљеном турском господству једнијем махом сабље Хрвата генерала постиже се за те „хрватске покрајиве* и за тај „чисти народни језик хрватски", „за хрваштину* више за овијех пет година, него ли што за турскога гоеподетва кроз пет вијекова урадити могоше. Учени Клајић v својој „Bosni« сигурношћу констатује: >Kad је Bosna godine 1463. pala Turkom u ruke, nešto se je žitelja razbjeglo, nu velik dio pučanstva primio je vjeru muhamedovsku/ па онда: ,1 tako se zgodi, da je velika čest hrvatskoga naroda u Bosni i Hercegovini prihvatila vjeru turskoga osvojitelja videći da samo tako može it. d. .. .« па за тијем: >Muhamedovski Hrvati, ili kako se sami po islamu zovu Turci, jesu i dan danas još gospodujuće pleme u ovih zemljah. Ima ih svigdje, svigdje su gospodari: njihova je zemlja, njihovo je imanje, nji-

hovi su gradovi, časti it. d. stranica 84. па онда на стр. 91.: >Turci u Bosni zovu se skroz arapskimi imeni ali ih prema hrvatskom jeziku udesuju i često prikraćuju.« И тако тога има много и у књигама већијем и мањијем, у књигама ученијем, у расправама и политичкијем и опће литерарнијем журналима, па најкашње бјеше за Србина јаднога, који предусрете литијама окупатора генерала хрватскога, врло много тога и у уреду политичком и у војеном уређењу и у суду, чим му за најљуће али на срећу кратке владавине хрватске у Босни и Херцеговини очи хтједоше ископати, доказујући му, да није Србин, да не може бити Србин, да не смије бити Србин. Српске школе што их Турци толерираху, Хрвати позатвараху, учитеље рашћераху, а црквама српскијем већ се примицаше скоро час грозе и страха, каквијем на њу насрнуше Фанатичне хорде Кошутове у години 1848—1849 по равној Бачкој и Банату. Но на што ее сад сјећати и лијепе мисли своје о јуначком и иетрајном отпору елемента српскога против однарођењу своме мутити тешкијем сјећањем на ЧР иа ДЈела крвне и суплемене браће Хрвата, онијех истијех Хрвата либерала, који пођоше да освоје и од туђинштине очисте еву земљу своју од Триглава до Ловћена, од сињега до црнога мора најприје преко Париза па онда преко Москве и Новгорода, пред којијем данае јача клањају него правовјерни Турци пред Меком и Медином, па најзад ево преко Беча и најнарав нијом помоћи катол Аустрије, која до неки дан бјвше у очима либерала најтежа мора, што притиекује измучене груди великохрватскијех бораца већ пет вијекова. Хрвати либерали су поред свега тога, што та мора ни данас не слази с прсију народа њиховога, што туђа сила и туђе господетво душмански још мори Загреб и кварнерске отоке, гдје су још најчистији остатци хрв»текога племена и језика, ти најјачи и живи споменици некадање хисторичке и државне славе хрватске, поред свега тога они су сигурни за своју хрватску етвар у Босни. Мисију културну испунише они већ с тијем, што Аустрија у тијем покрајинама не може владати ван скупа са Хрватима. И сад је дакле хора, да се пуриФицира и вемља Хрватска с ову страну Саве и Уне, ужа домовина Хрватска, Славонија и ДалмациЈа од свега, што је туђинско, а иајвише од славосрпске пасмине. Избори су за Крајину ту. Најзгодније средство да се употреби за циљ. Дај лети, смућуј, Р жB Д ва Ј а Ј, обећуј, дзји и новац и спирит, сатири најприје застарјелу бизантинштину под камилавком и ћелепушем православнога поповства. Ватај сваку и најсвечанију црквеиеку вгоду, те престављај „влашкога* попа народу као заточника против свему, што је по народ корисно, добро и лијепо; јер да је попу само онда

добро, кад је нзрод у магли незнања и глупости. jZweck heiligt die Mittel* па и да смо у парламенту, и у државнијем пословима највећи противници влади, која Нo ј® Друго до слушкиња и извршитељица заповиједи охолога господара из Будимпеште, дај употреби два пасквила „Турски народ“ и бакарскога >Vragolana c , те једнијем удри једнога, а другијем другога „влаха* Живковића. Владику ТеоФана, ма да је у срнскијем автономнијем црквенијем стварима одлучан борац за потлачено народно право и ма да је као такав у редовима српске опозиције против мађарском патријарху Анђелићу, не штедити но мотати га са свијех стргна, писати о њему пером нискога Фратарчића плашчаискога, као о недостојиијем „редовнику у кршћанству“ по пасквилима бакарскијем, загребачкијем и новосадскијем, те тијем му и поред подбана брата обарати нимбус и онемогућивати (му) уплив код свештенства и народа у предстојећијем изборима. Пошто по то ловити и чланове самосталне српске страаке, те кватерниковијем обећањима задобијати их за своју идеју, за своју опозицију. И оваквијем средством успједоше либерали за први час, те однесоше са биралишта четири мегдана. Освојише четири изборна котара, од којијех два падају Србима на душу, српскијем свештеницима, који неупућени збором и договором,напустише у задњем часу стадо вуковима, од којијех се ни поред најбоље воље одбранити немогаше. И либерали су с тијем резултатом задовољни, јер је први избор, први покушај за освијеетити и увјерити свакога средством наравно старчевићијанскијвм о истинитој слободи и правој тежњи свакога држевљанина хрватскога. Други избори ће донијети рачуном сушачкијех агитатора више и сјајније успјехе за идеју, око које се мотају већ толико година васколика политичка, књижевничка и саборска деловања либерала хрватскијех. Па ће прогресиввијем напредовањем за изборном борбом праведна ствар наша побједити, надкрилити чистотом и свјетлошћу својом свеколике противнике у отпору њихову. И онда онда смо ми господари над народом у земљама чисто хрватскијем од Триглава до Ловћени од Дунава до сињега мора. А за овај час још ставимо у политичко вјеровање наше још овај уметак, овај мимогредан прелазан чланак: >Es gibt im heutigen Kroatien unstreitig eine Partei (!), die sich zum Serbenthum bekennt. Numerisch kann sie nicht stark werden, sie kann dort im besten Falle hbchstens 19°/ 0 der Bevblkerung betragen. Die Anhanger dieser Partei kbnnen zwischen sich und den Kroaten absolut keinen Unterschied in jenen Merkmalen ausstellen, die eine

Nationalitht characterisiren (?!!). Desswegen wird bei ihnen griechisch-nichtunirter Ritusals der einzige Unterschied sorgsamst gepflegt. Tretten sie auf das literarische Feld, trachten sie nach den Reformen in der Verwaltung und iiberhaupt im bffentlichen Leben, so kommen sie eben mit der Rechtspartei zusammen/ пч онда: ,Man wird fragen, welche Stellung hat aber die Rechtspartei den sich meistentheils zum Serbenthume bekennenden GriechischNichtunirten gegeniiber eingenommen? Sie sagt ganz einfach: Wir sind ein und dasselbe Volk. Wollt ihr euch nicht Kroaten, sondern Serben nennen, es steht euch frei; strebt ihr aber etwas an was ohne eine Revolution gegen die Monarchie und das regierende Haus erreichbar ist, dan sind wir derselben Meinung, denn ihr kennt gewiss nichts anderes streben, als eine freiere Stellung unserer Heimat, was durch die Verwirklichung unseres historischen Rechtes am naturlichsten und leichtesten geschehen kann. Im genetischen Sinne kbnnt ihr also Serben bleiben,« милоет, милост, господару, „im politischen Sinne seid ihr Kroaten wie wir. (!!!) Садж већ узнесени еу либерали својом сигурно прорачунаном будућноети, да Србе, народ, који по најновијем бројању од 1880. год. у Крајини изноеи 51% пучанства, а као што сами веле у цијелој земљи 19°/ 0 и који је уза то свагда и сваком приликом, када је требало устати на обрану потиснуте заједничке демовине, показао, ако не више, а оно сигурно колико они 80% Хрвата, моралне снаге, душевне надмоћи и материјалне жртве, да тај народ велим, доводе они еад већ, док се тек почињу приправљати, да из мајоритета саборског завладају земљом, до просте политичке странке. У својијем „Политичк. пиемима из Хрватеке* разложих доста проетрано историјско становиште Срба у Хрватској према самијем Хрватима. Но хисторички непобитни моменти нијееу кадри да убиједе данашње либерале хрватске, да је народ, који они данас хоће само по вјерскијем разликама да разлуче од хрватског народа, народ српски, који пређе под нееретнијем “калуђерима својијем у големом броју на ови крај у кријепкој нади да ће си, борећи се са диндушманином -гвојијем Турчином и отимљући од њега стопу по етопу крвљу заливенога огњишта новога, обезбиједити народност, име, језак и вјеру прадједовску. Да је то народ компактан у сваком елучају, када треба устати на обрану народности своје. Да је то народ, за који и Мађари говорише и говоре, да је непредобнв за сваку другу народносну идеју и отачбеничку корист онда, када му се ма и из далека увриједи понос народни,

ђУРђЕВСКА СЛАВА У СОМБОРУ.

Саборна српска црвва сомборска слави св. ђурђа великомученика. Овогодишња слава тога дана у цркви и у народу била је сјајна и саомена достојна. У оад празника служио је у привуству многога народа нови г. прота Љубомир Купусаревић са два свештеника и ђаконом велико вечерње с умилним појањем стародавне химне ,Св4те тихт“ и са литијом после које су благссловљени хлебови, пшеница, вино и јелеј. 0 јутрењу појао је госп. прота величаније и читао св. Евангелије, а затим је било христосовање као на ускрс, целивање уљем из нандила. У девет часова пуцњава топова и звонење у сва звона огласе, да је време службе Божије и силни се свет у свечаном руху стече к цркви св. ђурђа, у којој је опет господин прота са свештенством најсвечаније службу служио а певачко друштво под управом г. Косте Берића учвтеља више девојачке школе умилно је појало. После причастна изиђе госп. прота на амвон и у врло лепо и красноречиво ивведеној беседи поучи народ о значењу светвх храмова и о благотворном упливу њиховом на морални и религиозни живот на-

рода. Поука је ова дубоко у срце дирнула све присутне и саслушана је санајвећом пажљивошћу. После заамвоне молитве ношена је литија око цркве у трипут, уз умилно појање ђурђевског тропара. Том приликом је госп. прота на четири места свечано читао св. Евангелије од Матеја зачало 116, у коме се казује како је Христос Сдаситељ апостоле послао по свету да уче све народе и да их крсте. После Евангелија сљедовала је обична сугуба ектенија са возгласом. На другом месту пред западним црквеним вратима читао је Евангелије од Матеја зач. 67, у коме Спаситељ говори о утврђењу цркве своје на камену вере, којој неће врата адова одољети. Евавгелију је сљедовало молебствије за благочастиве ктиторе и приложнике св. храма за њихово здравље, благостање и спасеније, па онда молитва за сву браћу и за све православне христијане. Код јужних црквених врата опет литија застане и ту се читало Евангелије од Марка зачало 59, у коме нас Спаситељ саветује, да се чувамо у свакој прилици и да да постојани останемо у свима бедама трпељиво сносећи их ради вечнога спасенија. Затим је сљедовала молитва за сачување овога града од глади, помора, труса, потопа, вападаја непријатељска и међусобнога рата, а завршена је са молитвом: „Услмши насг

Боже Спасителго напгн.* На сва ова три места по свршетку молепствија осјењавао је госп. прота народ крстом и благо сиљао св. водицом молећи се Богу да спасе своје људе и бдагослови своје насљедство и освети град овај и његове становнике. На четвртом месту са северне стране пред гробом негдашњега знатног и ученог проте сомборског Христифора Попића, под којим је садашњи храм св. ђурђа у другој половини прошлога веза сазидан, пошто се прочита Евангелије од Јована зачало 21. учинио је г. прота леп спомен и молитву за упокој душа основатеља св. Храма нашег и свију почивших праотаца отаца и браће наше, који на том и на другим, местима почивају. У цркви и на литији била је множина народа и цвет интелигенције наше., Сви мало и велико тронути беху свечаним служењем, хришћанском беседом и красним обредима, који су на литији овој вршени. По свршетку литије сав се народ са свештенством врати у цркву, где је сљедовало освећење црквенога кољива и отпуст по свечаном ускршњем уставу са којим се црквена свечаност завршила. У један сат после подне држана је први пут у Сомбору слава црквена у просторијама србске читаонице, где је до 80 православних Ср-

баља учествовало. Овај умереаи али инак сјајни заједнички обед представљао је праву слику негдашњих агапа, то је .т заједничких вечера братских у првнх хришћава и црквених слава у старих Србаља пре него што се раскошност и разметање у народу нашем одомаћило. На среди средњега стола пред горњим челом уз запаљену воштаницу стављен је био частни крсг, колач и чашица црнога вина. У горњему челу седио је пречастни г. прота а до њега с десне ревносни приложник наше цркве и општинар Др, Петар Стојковић, а с лева председник црквене оптшине сенатор г. Петар Вукићевић. Пре него што ће се печење унети устану сви гости и госп. прота узевша на себе епитрахиљ а у руку кадионицу с тамјаном започне по пропису обред резања колача. Како се овај обред у Сомбору редко у »којој кући о свечарима држи, а црквених слава овде није већ одавна било то су скоро сви присутни први пут ову свечаност видили. Прозори читаонице били су отворени и умилно појање тропара и кондака ђурђевског и осталих духовних песама са висине читаоничине дворане орило се на далеко. Госп. прота благословивши хлеб и вино пререже и прелије колач љубећи се са председником обштине уз громогласно појање венчаних песама: „Сватт мученици и т. д.“ За-

„BАСТАВА* кмази редовив: ередеМ, петвом, жедељом, ва аелом табаву, а уторнивох ва по табака ЦЕНА ЈЕ ОВА ва Аустро-Угарсву аа целу годвву 14 ф. н. na по годиие 7 ф. н. на четврт године 3 ф. 60 н. ва 1 месец . . • • • 1 ф. 20 п. За Србију (у сребру) на годину 36 дин. на пола године 17*/, див на четврт годнне 9 динара.

6РOЈ 88. У Новом Саду у петак 10. (22.) јуна 1883. ГОДИНА XVIII.

ОГЛАСИ рачутају се ао 8 aon. од стаке врсте оваких ситних слова, за жиг се плаћа по 30 иовч. сваки пут. ДОПИСИ шал.у ce уредништву, а претплата и огласи администрацији ,ЗАСТАВЕ“ у Нови Сад. НЕНАПЛАћЕНА ЛИСМА нв примају ое. РУКОПИСИ ве враћају се натраг. Поједини бројеви ствју 10 новч.